Славуј

Славуј је заједнички назив за две врсте европских птица певачица из породице мухарица (Muscicapidae): мали славуј (Luscinia megarhynchos) и велики славуј (Luscinia luscinia).

Славуј
Nachtigall (Luscinia megarhynchos)-2
Мали славуј
Песма снимљена у Девону у Енглеској
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Luscinia

Forster, 1817.
врсте

Luscinia luscinia Linnaeus, 1758
Luscinia megarhynchos Brehm, 1831

Опис

Оне се не разликују много по величини тела или телесној маси, него по томе што велики славуј има нешто дужа крила. Ове две врсте се зато могу по изгледу разликовати само ако се држе у руци и загледа им се перје, а за то имају прилике само званични прстеновачи птица. Песма ове две врсте се, међутим, доста разликује.

Славуји имају неугледно смеђе перје (одоздо нешто светлије него са горње стране), па их је тешко приметити у густишу у коме живе.

Гнежђење

Luscinia megarhynchos MHNT 232 HdB Bouzareah Algérie
Јаја малог славуја Luscinia megarhynchos

Гнездо славуја се углавном налази на самом тлу, а много ређе на ниској вегетацији. Састоји се од неуредне гомиле лишћа и другог биљног материјала, а често је скривено испод купина, коприва и других бодљикавих биљака. Славујчићи се из јаја излегу голи и слепи, али брзо расту и добијају перје, па за пар недеља већ могу да лете.

Исхрана

Славуј се храни ситним инсектима и пауцима, а понекад и другим бескичмењацима.

Славујева песма

Обично се мисли да славуј пева само ноћу, али уколико га не узнемиравају, често пева и дању. Најчешће притом седи у неком жбуну где је скоро невидљив због неупадљивог перја. Песма малог славуја[1] је инспирисала многе песме, бајке, опере и поезију.[2]

Распрострањеност

Славуј је пример птице селице. Сви славуји проводе зиму у Африци, а код нас долазе у априлу месецу. Славуј пева само у пролеће, а негде у јуну лагано престаје са песмом, па у августу може да изгледа као да су већ отишли на југ. Међутим, они су тада ту, само тихи и неприметни.

У Србији се гнезди само мали славуј, а велики славуј се може наћи за време сеобе. Он се гнезди у севернијим деловима Европе, а зиму проводи у различитим деловима Африке него мали славуј.

Референце

  1. ^ British Library Sound Archive. British wildlife recordings: Nightingale, accessed 29. 5. 2013
  2. ^ Maxwell, Catherine. "The Female Sublime from Milton to Swinburne: Bearing Blindness."

Литература

Бачки славуј

„Бачки славуј” је југословенски ТВ филм из 1969. године. Режирао га је Небојша Комадина а сценарио је написао Богдан Чиплић.

Булбулдер

Булбулдер (често погрешно Булбудер) је насеље на Звездари, једној од општина Београда.

Врбјани (Дебарца)

Врбјани (мкд. Врбјани) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Врбјани припадају општини Дебарца.

Годивје (Дебарца)

Годивје је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Годивје припада општини Дебарца.

Горан Јевтић

Горан Јевтић (Младеновац, 18. јануар 1978) је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.

Добрица Ерић

Добрица Ерић (22. август 1936 — 29. март 2019) био је српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.

Илија Муромец

Илија Муромец (рус. Илья́ Му́ромец, укр. Ілля Муровець, буквално: „Илија од Мурома“) је кијевски руски митски јунак, православни светитељ, и монах кијевопечерски. Опеван је у бројним народним епским песмама. Уз Добрињу Никитича и Аљошу Поповича сматра се највећим средњовековним руским витезом и пустоловом. У руској митологији познати су као Три богатира.

Маљен

Маљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Најпознатије туристичко место на планини Маљен су Дивчибаре које се налазе на висини од око 980 m надморске висине. На Дивчибарама налази се водопад Скакало који заузима шесто место највиших водопада у Србији. Налази се на реци Манастирици и висок је 30 метара.

Милорад Добрић

Милорад Добрић (Београд, 18. август 1924 — Београд, 10. јун 1991) је био прослављени српски карикатуриста, стрипар, уредник. Најпознатији стрипови: „Пера Пешак“, „Курир Фића“, „Љуба Труба“, „Инспектор Жућа“ и „Славуј Глиша“.

Мија Сеферовић

Мија Сеферовић Славуј, (Јагодина, око 1860. - Јагодина, 1916.) био је један од првих српских виртуоза на виолини, један од најпознатијих виолиниста свога времена.

Небојша Комадина

Небојша Комадина (Тузла, 9. јун 1927 — Београд, 2. мај 1975) је био југословенски и српски редитељ.

Опутне Рудине

Опутне Рудине су предио од више села на западу Црне Горе. Читавом својом површином припада општини Никшић. Дугачка је око 40, а широка у просјеку 6 km. Простире се правцем југозапад-сјевероисток (уз границу са БиХ). Са источне стране се налазе Бањани. Почиње са селом Мируше и завршава се са Горњим Црквицама. Опутну Рудину чине села: Мируше, Коравлица, Кљаковица, Видне, Почековићи, Враћеновићи, Пилатовци, Вучи До, Врбица, Ковачи, Убла, Доње Црквице и Горње Црквице. Тло је брдовито и безводно. Кишница се чува у чатрњама и убловима. Клима је континентална. Живи се углавном од земљорадње и сточарства. Домаћинства су већином старачка. Опутна Рудина је препознатљива по бици на Вучијем Долу са Турцима 1876. године и по насељу и ублу Турунташ чијој се води по легенди приписују нека чудна својства. У воде Турунташа Црногорци су сакрили топ од Аустроугара. Разој овог краја је више него занемарен. Има трагова праисторијског, илирског и римског доба. Први писани трагови за ове крајеве датирају још из 1319. године. Берлинским конгресом је и званично проглашена као територија Црне Горе. Ова област се у Земљопису Књажевине Црне Горе објављеног на Цетињу 1895. године наводи као племе Рудине које припада Никшићкој нахији.

Привреда је веома слабо развијена. Становништво се бави ратарством, сточарством, сјечом дрва за огријев и производњом добара за своје потребе. Трговина је сведена на мале и ријетке сеоске продавнице. Воћарство није развијено.

Флора је разноврсна. Међу биљним врстама има ендема. Најзаступљенији су лишћари (граб, јасен, цер, дријен, буква, глог, јасика, бреза, липа, лијеска, ...) и има нешто мало четинара (јела, смрча, сомина и клека). На овом подручју има доста љековитог биља (глог, липа, линцура, кантарион, ђурђевак, боквица, спориш, дивља метвица, љубичица, вријесак, срчаник, коприва, црни сљез, шипурак, гљиве, ...).

Фауна: Животињски свијет дијелимо на домаће животиње (говеда, овце, козе, коњи, свиње и кокошке), дивље животиње (медвјед, вук, зец, лисица, јазавац, дивља свиња, срна, вјеверица, ласица, дивља мачка, куница, јеж, ...), птице (врабац, врана, славуј, косовац, шева, сврака, орао, сова, дјетлић, ласта, сојка...), и разни инсекти.

Братства: Албијанић, Алексић, Бановић, Баћовић, Бјелетић, Бјелица, Вујовић, Вукајловић, Гњатовић, Гудељ, Глушац, Ђедовић, Ждрале, Иковић, Инић, Јарамаз, Кецојевић, Комар, Комненић, Краљевић, Кртолица, Лалићевић, Малишић, Мићуновић, Милошевић, Мујичић, Мусић, Николић (Будалић), Новаковић, Папић, Пејовић, Перишић, Перућица, Полић, Радмиловић, Рогач, Сворцан, Томашевић, Уљаревић, Цуца, Шапурић, Шекарић, Шупић и Шутовић.

Орнитофауна Црне Горе

Орнитофауна Црне Горе најбоље показује разноврсност еколошких услова. Свако од многобријних станишта, која се смењују од обале до врха највиших планина, има своју карактеристичну орнитофауну.

Од скоро 300 врста птица констатованих у Црној Гори на високопланинским пашњацима и камењарима најкарактеристичније су: жутокљуна галица, планинска трепетаљка, планински попић, снежна зеба, дрозд камењар, обична траварка, обична белка, планинска шева, пузгавац, горска ласта, дивљи голуб, сури орао, планинска стрнадица;

У четинарским шумама: обична зеба, дрозд имелаш, велика, јелова и ћубаста сеница, златоглави и ватреноглави краљић, зимовка, крстокљун, гавран, велики шарени детлић, црни детлић, краткокљуни и дугокљуни пузић;

У листопадним шумама: обична зеба, кукавица, бргљез, црни кос, дрозд певач, дрозд имелаш, голуб дупљаш, сива, плава и дугорепа сеница, планинска сеница, црвендаћ, обични и шумски звиждак, царић, сива мухарица, славуј, зелена и сива жуна, планински и мали детлић, шумска сова, јастреб кокошар, кобац птичар, обични мишар;

На обрадивим површинама са ливадама и живицама, у долинама река, крашким пољима и увалама (највеће су у Зетској равници): пољска шева, сврака, сива врана, обична грмуша, грлица сива и руса сврачка, бела и жута плиска, пчеларица, пупавац, пољска трептељка, пољски врабац, велика стрнадица, препелица, соко, ветрушка, зелентарка и др.;

У воћњацима, виноградима и насељима: гугутка, сиријски детлић, врабац покућар, вуга златна, чешљугар, жутарица, сеоска и градска ласта, конопљарка;

На полупустињским теренима Ћемовског поља са кањоном Цијевне: пољска шева, краткопрста шева, ћубаста и велика шева, ноћни потрк, пољска јаребица, ћук обични, даурска ласта.

Скадарско језеро, околина реке Бојане и Штој код Улциња терени су од највећег значаја за фауну птица целе Европе. Ту живе: сива и црвена чапља, мала бела чапља, кудрави пеликан, велики ћубасти гњурац, мали гњурац, велики и мали корморан, дивља патка, патка папучарица, патка црнка, обична и белобрда чигра, велики трстењак, трстењак рогозар, бела сеница, шпански врабац, лиска црна, барска кокица, мочварна стрнадица, еја мочварица, орао белорепан и др.

У медитеранским шибљацима, маслењацима и камењарима, осим широко распрострањених врста карактеристичне су: медитеранска сеница, риђогрла грмуша, сиви вољић, вољић маслинар, јаребица камењарка, пузавац камењар, обични попић и сова ушара;

Морску обалу, острво и шкоље настањују широко распрострањене морске птице: обични галеб, сребрнасти галеб, мали галеб, сиви и црноглави галеб, ћукасти корморан, мали завој и др;

Подручја Скадарског језера и Приморја су значајна и као зимовалишта за птице северних делова и као „аеродром“ за птице селице. Редовне зимовке и селице су: сива и ћубаста пловка, патка звиждара, ластарка, чапља кашикара и кржа, црноврати и морски гњурац, велика бела чапља, бели кашикар, црни ибис, баршунасти турпан, гуска глоговњача, гуска лисаста, шљука бекасина, обична муљача, прудник убица и др.

Везу са оринтофауном ширег Медитерана доказују налази афричке кукавице и афричке црне чапље.

Праве птице певачице

Праве птице певачице (лат. Passeri) су подред птица у оквиру реда птица певачица (Passeriformes).

Праве птице певачице (Passeri) су подред реда птица певачица са највећим бројем врста и један од два већа подреда овог реда, поред подреда крешталице (Tyranni) који претежно насељава Јужну Америку. Поред ова два постоји и трећи веома мали подред новозеландски царићи (Acanthisitti) са Новог Зеланда који садржи само две живуће врсте.

Птице певачице

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) ред је птица који је по броју врста (преко 5.000) најбогатији у класи Aves. Научно име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Сребарна природни резерват

Сребарна природни резерват (бугарски: Природен резерват Сребърна) је резерват природе у североисточној бугарској покрајини Добричка област (Добрич), поред истоименог села, 2 км од Дунава и 18 км западно од града Силистра.

Постоје три легенде о настанку његовог имена: прва каже да је језеру име дао кану Сребристу који је погинуо у неправедној битци против Печенеза крај језера; друга спомиње брод препун сребра који је наводно потонуо у језеру; а трећа, најувјерљивија, каже да је језеро добило име по сребрнастом одсјају за време пуног месеца.

Језеро Сребарна с околином се налази на миграцијском путу птица селица између Европе и Африке, Виа Понтика. Резерват је дом за 139 врста биљака од којих је 11 угрожених врста, као и 39 врсте сисара, 21 врсте рептила и амфибија, 10 врста риба, али је најпознатији као дом за 179 врсте птица које се гнезде у овом подручју као што су: Далматински пеликан, Црвенокљуни лабуд, Сивонога гуска, Плавоврати славуј, Чапље и Вранци.

Резерват природе је основан још 1948. , а Рамсарска конвенција је заштитила ово подручје 1979., да би постао УНЕСКО-ва Светска баштина 1983. године. Резерват је проширен 1992. и 2003. године и данас се простире на 6 км² заштићеног подручја око језера и 5.4 км² око тог подручја. Језеру дубина варира од 1 до 3 м, а у близини је изграђен и музеј с колекцијом препарираних животиња које живе на том подручју .

Ханс Кристијан Андерсен

Ханс Кристијан Андерсен (дан. Hans Christian Andersen; Оденсе, 2. април 1805. — Копенхаген, 4. август 1875) био је дански књижевник, познат као писац бајки. Паул Хазара га је назвао краљем дечјих писаца следећим речима: „Андерсен је краљ јер нико попут њега није знао продрети у душу бића и ствари.“

Андерсенове бајке, од којих је бар 3381 радова преведено на више од 125 језика, су постале културно уткане у западњачку колективну свест, лако доступне деци, али представљање лекција врлине и отпорности у суочавању са несрећама за зреле читаоце. Неке од најпознатијих бајки су Царево ново одело, Мала сирена, Славуј, Снежна краљица, Ружно паче, Палчица, и мног друге. Његове приче су инспирисале балете, позоришне комаде, анимиране филмове, као и акционе филмове. Једанан од Копенхагенских најширих и најпрометнијих булевара је назван „Х. К. Андерсенов булевар”.Он је проширио тематику бајке, развијао народне мотиве („Дивљи лабуди”), али и стварао оригиналне приче. Његове приче су блиставе, разумљиве, буде машту и лако могу занети дете, јер је он сам умео да машта, увиђа разна чудеса и размишља као деца. „Читав је свет пун чудеса, али ми смо на њих тако навикли да их називамо свакодневним стварима." — изјавио је Андерсен. Квалитет његових бајки је, између осталог, у томе што је уклопио поезију у причу, уносио је нове мотиве, писао богатим, лаким и лепршавим језиком, с пуно хумора испод којег се често могу наћи озбиљни, тужни, иронични мотиви из којих деца могу учити — „Оловни војник“, ...

Хрватска куна

Куна (ИСО 4217: HRK, нумерички код: 191) је национална валута Републике Хрватске од 30. маја 1994. године, када је заменила дотадашњи хрватски динар. 1 куна састоји се од 100 липа.Инфлација у 2010. је износила 1,8%.

Шопрон

Шопрон (мађ. Sopron, нем. Ödenburg, хрв. Šopron, Šapron) град је у западној Мађарској, на свега неколико километара од границе са Аустријом. Шопрон је некадашње управно седиште историјске покрајине Градишће, која се данас већим делом налази у Аустрији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.