Славија

Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.

Локација

Трг се налази мање од 1,5 km јужно од Теразија (средишта града), а надморска му је висина 177 метара. Простор који покрива дуг је 130 м, а широк 110 м. Већи део припада градској општини Врачар, док мањи део припада другој општини, Савском Венцу.

Историја

Раздобље пре Другог светског рата

BASA-142K-1-488-10-Slavija Square, Beograd
Стари хотел "Славија"

Све до 1880-их година подручје данашњег трга била је велика бара на источном рубу града, где су Београђани ловили дивље патке. Обликовање тог простора у трг започео је добро познати шкотски предузетник Френсис Макензи, купивши велик комад земље изнад данашњег трга који је касније рапоредио на мање парцеле намењене за даљу продају (тај део касније је назван Енглезовац). Убрзо након тога онде је изградио и сопствену кућу, која је 1910. године претворена у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета. Друге, мање зграде које су се ту налазиле, биле су познате кафане „Три сељака“ и „Рудничанин“, које су срушене пре и за време Другог светског рата. У новембру 1940. почела је градња Митићевог магазина, зграде предвиђене висине 70 метара, која би била највиша у граду. Тада је предвиђена и градња београдске опере на тргу, као и других највећих и најзначајнијих грађевина[1].

Током 1942. године у периоду немачке окупације изграђен је кружни ток на Славији и регулисан одвод отпадних вода до реке Саве, где се и сада излива колектор.[2]

Након Другог светског рата

Place Slavija à Belgrade 1
Трг Славија

Године 1947. трг мења име из „Славија“ те добија службено име „Трг Димитрија Туцовића“, по истакнутом српском социјалисти који је живо и радио на прелазу из 19. у 20. век. У његову част постављено је и бронзано попрсје, рад Стевана Боднарова. Године 1962. отворен је хотел Славија, који је проширен и модернизован 1989. те данас поседује четири звездице. Дана 24. марта 1989. на овом тргу отворен је први Мекдоналдс ресторан на подручју источне Европе. Почетком 2000-их година тргу је поновно службено враћено име „Славија“.

Саобраћајна важност

Славија је једна од најпрометнијих локација у Београду. То је једно од ретких места у граду на којем прометују све три врсте јавног превоза: трамваји, тролејбуси и градски аутобуси, тако да су прометне гужве учестала појава. Друмски кружни ток промета грана се у седам улица које настављају према другим деловима града.

Архитектура

Због узастопних грађевинских преинака и промена које се изводе, Славија је постала синоним за ружно и архитектонски девастирано подручје. Позната је и београдска урбана легенда о „проклетству Митићеве рупе, што је назив за низ неуспелих пројеката градње модерне робне куће на Славији, а име носи по Влади Митићу, који је неуспешно започео споменути пројекат још пре Другог светског рата. Иако су касније постојала бројна решења, пројекат чак ни данас није реализован.[3]

Види још

Музичка фонтана на Славији

Референце

  1. ^ Политика, 11. нов. 1940, стр. 12. digitalna.nb.rs (приступ. 4.12.2017)
  2. ^ Шта су све изградили нацисти у Београду (20. октобар 2016)
  3. ^ „Баксузни трг или Тријумфална капија”. Политика. Приступљено 12. 2. 2012.
Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Град Смедерево

Град Смедерево је град у Подунавском округу у централној Србији. По подацима из 2004. град заузима површину од 484 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 38.817 ha, а на шумску 2.617 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Смедерево. Град Смедерево се састоји од 28 насеља: једног градског и 27 осталих насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 108.209 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,7‰, а број запослених у граду износи 30.219 људи. У граду се налазе 33 основне и 4 средње школе.

Град Смедерево:

Смедерево:

градске месне заједнице:МЗ Доњи Град

МЗ Славија

МЗ Златно Брдо

МЗ Ладна Вода

МЗ Свети Сава

МЗ Плавинац

МЗ Карађорђев Дуд

МЗ Папазовац

МЗ Царина

МЗ Лештар

МЗ 25. Maj

приградска насеља:

Вучак

Враново

Липе

Петријево

Радинац

Сеоне

Удовице

Шалинац

сеоска насеља:

Бадљевица

Биновац

Водањ

Врбовац

Добри До

Друговац

Колари

Кулич

Ландол

Лугавчина

Луњевац

Мала Крсна

Мало Орашје

Михајловац

Осипаоница

Раља

Сараорци

Скобаљ

Суводол

Градско саобраћајно предузеће Београд

Градско саобраћајно предузеће „Београд“ (ГСП „Београд“) је јавно комунално предузеће у Београду коме је основна делатност превоз путника у градском и приградском саобраћају. ГСП је основан 14. октобра 1892. године као „Београдска варошка железница“ и током свог постојања је пословао под различитим именима: „Дирекција трамваја и осветљења“, „Београдско електрично и саобраћајно предузеће“, „Радна организација градски саобраћај »Београд“ а од 21. децембра 1989. године послује под садашњим називом: „Градско саобраћајно предузеће Београд“, као јавно комунално предузеће.

Енглезовац

Енглезовац је београдски кварт, који је заузимао простор између улица Београдске, Његошеве, Курсулине и Крушедолске, Булевара Ослобођења и Трга Славија.

Име је добио по свом оснивачу Шкоту Франсису Х. Макензију услед погрешне процене његовог порекла.

Интертото куп

УЕФА Интертото куп (енгл. UEFA Intertoto Cup; скраћено УИ куп, енгл. UI Cup), оригинално назван Међународни фудбалски куп (енгл. International Football Cup), је био летњи фудбалски куп за европске клубове који нису успели да се квалификују за једно од два најјача УЕФА клупска такмичења, Лигу шампиона и УЕФА куп. Интертото куп је последњи пут одигран 2008. године. Клубови који би раније директно отишли у Интертото куп, сада одлазе у квалификациону фазу за УЕФА лигу Европе.

Такмичење је основано 1961., али је тек 1995. ушло под окриље УЕФА, када је и извршена промена формата, тако да победници пролазе даље у УЕФА куп. Прво је даље пролазило два клуба, након годину дана је повећано на три, а 2006. је повећано на 11 клубова.

ОФК Славија

ОФК Славија је српски фудбалски клуб из Смедерева. Tренутно се такмичи у Градској лиги Смедерево група Морава, шестом такмичарском нивоу српског фудбала.

Прва лига Бугарске у фудбалу

Прва лига Бугарске (буг. Първа професионална футболна лига) је професионална фудбалска лига у Бугарској највишег ранга. У лиги се такмичи 14 клубова, а лигом управљају БПФЛ и Фудбалски савез Бугарске.

Првенство Бугарске се игра од 1924., али се од настанка такмичења до 1947. играло само у куп систему, а од 1948. у лигашком систему, па се 1948. сматра као званична година оснивања лиге, иако се рачунају и резултати из претходних сезона.

У јануару 2010. године америчка амбасада је послала депешу у којој се оцењује да већину фудбалских клубова у Бугарској директно или индиректно контролишу криминалци. Под утицајем криминалаца су и најпознатији клубови, као што су Левски Софија, ЦСКА Софија, Литекс Ловеч, Славија Софија, Черно Море Варна, Локомотива Пловдив и Локомотива Софија

Прва лига Чехословачке у фудбалу

Прва лига Чехословачке у фудбалу је било највише фудбалско лигашко такмичење у Чехословачкој од 1925. до 1993. године.

Прва лига Чешке у кошарци

Прва лига Чешке у кошарци (литв. Národní Basketbalová Liga (NBL)) је највиши ранг кошаркашких такмичења у Чешкој. Лига је основана 1993. године и броји 12 клубова. Након завршетка регуларног дела сезоне најлошије пласирана екипа прелази у нижи ранг, док првих осам екипа такмичење наставља у плеј-офу.

Првенство Југославије у фудбалу 1935.

Првенство је играно по двокружном бод систему, учествовало је десет клубова а шампион је по други пут заредом био БСК.

Првенство Југославије у фудбалу 1936.

У сезони 1936. поново је враћен куп систем такмичења, а број клубова који су учествовали је повећан на до тада рекордних четрнаест. Шампион је по трећи пут узастопно постао БСК из Београда. Првенство је почело 7. јуна и завршено 2. августа 1936. године.

СК Југославија

СК Југославија (Спортски клуб Југославија) је био српски и југословенски фудбалски клуб из Београда. Основан је 1913. године, а угашен 1945. године. Био је двоструки државни првак, те је једини клуб из Србије, уз БСК, који је освојио првенство Краљевине Југославије. На вечитој табели предратног првенства заузима четврто место, што га чини другим најуспешнијим српским клубом у периоду између два светска рата.

Славија (Београд)

Славија је београдско насеље које се простире око истоименог трга. Обухвата приближно квадрат са границама: улица Светозара Марковића на северозападу, Његошева на североистоку, Кнегиње Зорке на југоистоку и други део Кнегиње Зорке и улица Тиршова на југозападу.

ФК Славија Источно Сарајево

ФК Славија је фудбалски клуб из Републике Српске, Источног Сарајева, који се такмичи од сезоне 2004/05. у Премијер лиги БиХ. Своје утакмице као домаћин игра на стадиону СРЦ Славија, који је изграђен за само неколико година на терену бивше касарне ЈНА „Славиша Вајнер Чича“ у Лукавици. Од уласка у Премијер лигу БиХ, Славија је била стабилан члан лиге све до сезоне 2015/16. када је испала из Премијер лиге БиХ, а највећи успјех клуба у послијератној историји је у сезони 2008/09 када је освојен Куп БиХ. На међународној сцени је учешће у квалификацијама за УЕФА лигу (елиминисан Алборг). У сезони 2006/07. и играње у Интертото Купу.

Предсједник клуба је Здравко Шавија, а спортски директор Богдан Чеко.

ФК Славија Праг

ФК Славија (чеш. SK Slavia) је чешки професионални фудбалски клуб из Прага. Тренутно се такмичи у Првој лиги Чешке.

Основан је 1892. Од самог почетка највећи ривал Славији је била Спарта из Прага и ово ривалство је најчувеније у чешком фудбалу. Славија је освојила 18 првенстава своје земље, 9 купова, један Митропа куп 1938. Највећи успех у Европи последњих неколико година је такмичење у полуфиналу УЕФА купа у сезони 1995/96. Први пут су се пласирали у такмичење по групама Лиге шампиона у сезони 2007/08.

ФК Славија Софија

ФК Славија (буг. ПФК Славия) је бугарски фудбалски клуб из Софије, који се тренутно такмичи у Првој лиги Бугарске.

ФК Спарта Праг

Спарта Праг (чеш. AC Sparta Praha) је чешки професионални фудбалски клуб. Такмичи се у Првој лиги Чешке.

Основан је 1893. Од самог почетка највећи ривал Спарти је била Славија из Прага и ово ривалство је најчувеније у чешком фудбалу. Спарта је освојила 36 титула у националном првенству, 18 трофеја националног купа и 3 Митропа купа .

ФК Ференцварош

Ференцварош (мађ. Ferencvárosi Torna Club) је мађарски спортски клуб. Од његових тимова ипак су најпознатији фудбалери. Основан 1899. Сматра се најпопуларнијим спортским друштвом у Мађарској. Популаран надимак клуба је Фради.

Тргови у Београду
Општине
Знамења
Дворци и тврђаве
Цркве
Култура
Музеји
Образовање
Саобраћај

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.