Скупштина СФРЈ

Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; словен. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije) или Савезна скупштина (мкд. Сојузното собрание; словен. Zvezna skupščina) је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од 1945. до 1992. године.

Формирана је новембра 1945. године, после избора за Уставотворну скупштину. До тада је улогу скупштине вршило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), који је 10. август 1945. године променио назив у Привремена народна скупштина Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ). Током свог постојања, скупштина је неколико пута мењала састав и називе, тако да се звала:

Средиште Скупштине СФРЈ налазило се у Београду у згради данашњег Дома Народне скупштине Републике Србије у Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра).

Zvezna ljudska skupščina v Beogradu 1958
Заседање савезне народне скупштине 27. октобара 1958.
Standard of the President of the Federal Assembly of SFR Yugoslavia
Стандарта председника Савезне скупштине СФР Југославије

Председници Савезне скупштине СФРЈ

Види још

Литература

13. јануар

13. јануар је тринаести дан у години у Грегоријанском календару. 352 дана (353 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

16. мај

16. мај (16.5.) је 136. дан године по грегоријанском календару (137. у преступној години). До краја године има још 229 дана.

1976

1976. је била преступна година.

Веће народа

Веће народа је било дом Народне скупштине ФНРЈ од 1946. до 1953. док је други дом био Савезно веће. Од 1953. до 1968. постало је посебно скупштинско тело које је заседало одвојено од домова. Од 1968. до 1974. Веће народа је било дом Савезне скупштине СФРЈ као веће делегата република и аутономних покрајина.

Веће произвођача

Веће произвођача је било дом Савезне народне скупштине ФНРЈ од 1953. до 1963. као веће које бирају произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини. Други дом је био Савезно веће, а постојало је и посебно Веће народа.

Веће република и покрајина

Веће република и покрајина је било дом Скупштине СФРЈ од 1974. до распада СФРЈ. Други дом је био Савезно веће.

Дом Народне скупштине Републике Србије

Дом Народне скупштине Републике Србије је објекат на тргу Николе Пашића у Београду. Изворно позната под називом Скупштина Краљевине Југославије од 1936. до 1945. године када је преименована у Савезну скупштину. Нов назив се одржао кроз времена постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и касније Савезне Републике Југославије. Након распада Државне заједнице Србије и Црне Горе, 23. јула 2006. године овај Дом постаје званично здање Народне скупштине Републике Србије.

Изградња парламента је трајала веома дуго, скоро 30 година. Камен темељац је 27. августа 1907. године положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, али је градња прекинута избијањем Првог светског рата. Наставак радова није отпочео одмах након завршетка рата, па је зграда доврешна тек 1936. године, а прво заседање Народне скупштине Краљевине Југославије у овој згради је одржано 21. октобра 1936. године. Зграду парламента је пројектовао архитекта Јован Илкић, који је преминуо 1917. године, не дочекавши завршетак изградње.

Одлуком Скупштине града Београда из 1984. године Дом народне скупштине је проглашен за споменик културе.

Друштвено-политичко веће

Друштвено-политичко веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1968. до 1974. као веће делегата грађана у општинама. Постојало је и у социјалистичким републикама.

Народна скупштина

Народна скупштина може бити:

Скупштина, опште значење

Народна скупштина Републике Србије, највиши законодавни орган у Србији;

Народна скупштина Републике Српске, највиши законодавни орган у Републици Српској;

Народна скупштина Краљевине Бахреин, законодавни орган у Бахреину;

Народна скупштина Републике Бјелорусије, највиши законодавни орган у Бјелорусији;

Народна скупштина Савезне Републике Нигерије, законодавни орган у Нигерији;

Народна скупштина Бутана, доњи дом бутанског парламента;

Народна скупштина Француске, доњи дом француског парламента;

Народна скупштина Мадагаскара, доњи дом мадагаскарског парламента.

Раније:

Еклесија, народна скупштина античке Атине

Народна скупштина Кнежевине Србије, народно представништво од доношења Сретењског устава па до 1838, а од 1869. законодавни орган заједно са књазом;

Народна скупштина Краљевине Србије

Народна скупштина Краљевине Црне Горе

Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, једнодомно народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца;

Народна скупштина Краљевине Југославије, доњи дом Народног представништва Краљевине Југославије заједно са горњим домом Сенатом;

Савезна скупштина СФРЈ.

Организационо-политичко веће

Организационо-политичко веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1968. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Председник СФРЈ

Председник СФРЈ је био шеф државе од 1953. до 1980. године у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (раније у Федеративној Народној Републици Југославији).

Једини носилац ове функције био је доживотни председник Јосип Броз Тито.

Привредно веће

Привредно веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Просветно-културно веће

Просветно-културно веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Савезна влада Анта Марковића

Савезна влада Анта Марковића била је на власти од 16. марта 1989. до 14. јула 1992. године.

Крајем 1989. Савезно извршно веће и Скупштина СФРЈ усвојили су Програм економске реформе и мере за његову реализацију у 1990.

Председништво СФРЈ донело је 1990. одлуку о употреби војске на Косову и Метохији, ради спречавања грађанског рата.

Јуна 1991. Хрватска и Словенија прогласиле су државну независност од Југославије.

Председник Савезног извршног већа Анте Марковић објавио је 20. децембра 1991. „враћање мандата" грађанима Југославије, јер наводно није имао коме поднети оставку.

Савезно веће

Савезно веће је било дом Скупштине ФНРЈ и СФРЈ од 1946. до 1968. и од 1974. до распада СФРЈ.

У периоду од 1946. до 1953. поред Савезног већа постојало је и Веће народа. Од 1953. до 1963. други дом је било Веће произвођача. Затим, од 1963. до 1968. осим Савезног већа постојала су још четири дома: Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће. Од 1968. до 1974. Савезно веће није постојало већ је општенадлежно веће било Веће народа, а постојала су још четири дома: Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Друштвено-политичко веће. Године 1974. Савезно веће је поновно постало дом Скупштине СФРЈ док је други дом било Веће република и покрајина. Савезно веће је престало постојати распадом СФРЈ.

Социјално-здравствено веће

Социјално-здравствено веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Устав Републике Хрватске

Устав Хрватске из 1990. или Божићни Устав је назив за Устав Хрватске који је изгласан у Сабору, 21. децембра 1990. године, а свечано проглашен 22. децембра 1990, непосредно пред римокатолички Божић.

Хеј, Словени

Хеј, Словени је пансловенска патриотска песма, химна младих соколског спортског и политичког пансловенског друштва. Изворно наследство има прва Словачка република (1939—1945). Касније имплементирана у химну Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. Формирањем Савезне Републике Југославије, Хеј, Словени је постала химна те државе, а касније и химна Србије и Црне Горе. Данас није у службеној употреби.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.