Скупштина

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Form of government parliamentary
Државе са парламентарним системом у свету - црвена боја означава парламентарне монархије, наранџаста парламентарне републике, а зелена посебан систем у коме је председник подређен скупштини

Врсте скупштина у Србији

Постоје три врсте скупштина у Србији: локалне скупштине, тј. скупштине јединица локалне самоуправе (општина, градова и Града Београда) и њихових саставних делова (тј. скупштине градских општина), скупштине аутономних покрајина и Народна скупштина Републике Србије.

Чланови локалних скупштина називају се одборници, чланови Скупштине Аутономне Покрајине Војводине су посланици, а чланови Народне скупштине Републике Србије - народни посланици.

Називи за парламенте у свету

Види још

11. децембар

11. децембар (11.12.) је 345. дан године по грегоријанском календару (346. у преступној години). До краја године има још 20 дана.

2009

2009. је била проста година.

24. октобар

24. октобар (24.10.) је 297. дан у години по грегоријанском календару (298. у преступној години). До краја године има још 68 дана.

6. мај

6. мај (06.05) је 126. дан у години по грегоријанском календару (127. у преступној години). До краја године има још 239 дана.

Генерална скупштина Организације уједињених нација

Генерална скупштина Организације уједињених нација, ГС ОУН (енгл. United Nations General Assembly, UNGA) један је од пет главних органа Организације уједињених нација. Чине је све земље чланице Организације уједињених нација и састају се на редовним годишњим заседањима које сазива председник изабран од већине представника.

Као једино тело ОУН у коме све земље чланице имају представнике, Скупштина служи као форум чланицама на којима расправљају о питањима међународног права и доносе одлуке о даљем функционисању организације.

Град Београд

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом. Његова територија подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти. Београд заузима преко 3,6% територије Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана Србије (не укључујући Косово и Метохију). Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Према Закону о регионалном развоју, округ града Београд ће добити и надлежности и статус статистичког региона.

Градска општина Земун

Општина Земун је градска општина Града Београда на десној обали Дунава. Заузима површину од 15.356 ha, на којој живи 168.170 становника.Земун, некада засебан град, у саставу београдских општина је од 1934, с прекидом од 1941. до 1944. године. Године 2004. од дела Општине Земун формирана је Општина Сурчин.

Слава општине Земун је Воздвижење Часног Крста — Крстовдан (који се слави 27. септембра). Као дан општине слави се 5. новембар, датум када је српска војска ослободила Земун у Првом светском рату.

Интерпарламентарна скупштина православља

Интерпарламентарна скупштина православља (Interparliamentary Assembly on Orthodoxy) је међупарламентарно тело, основано на иницијативу грчког парламента 1993. са циљевима: уочавање и вредновање промена које се дешавају у Европи, унапређење и јачање улоге православља као важног политичког, културног и духовног ентитета, превладавање екстремних националних и религијских разлика, заштита националних и верских мањина, јачање мултилатералне сарадње на парламентарном нивоу, сарадња и размена искустава међу парламентима и парламентарцима.

Генерална скупштина заседа једном годишње, у јуну месецу.

Србија је пуноправни члан од 1995. године.

Менхетн

Менхетн (енгл. Manhattan) је острво и градска област Њујорка и чини округ Њујорк. Окружен је рекама Хадсон и Ист.

Менхетн има 1.537.195 становника, али је најмања градска област града Њујорк са површином од 61,4 km2, због чега има највећу густину становништва од чак 25.800 ст/km2.

Менхетн се често означава као економски и културни центар Сједињених држава. На њему се налазе Волстрит, Тајмс сквер, Седиште УН-а. Некретнине на Менхетну су међу најскупљима у свету и многи медијски конгломерати су смештени у овој њујоршкој градској области.

На Менхетну се налази главна управа града Њујорка, односно градска скупштина и општински суд Њујорка, па је Менхетн уједно и централна градска област града. Због тога се у званичним документима зове само Њујорк, NY, што није случај за остале четири градске области града, које се користе својим изворним именима тј. Квинс, Бруклин, Бронкс, и Статен Ајланд.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Народна скупштина Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске је највише представничко тијело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Српској. Састоји се из 83 народна посланика.

У актуелни десети сазив изабрани су посланици са седам изборних листа. Парламентарну већину чине посланици са пет листа:

Савез независних социјалдемократа (СНСД),

Демократски народни савез (ДНС)

Социјалистичка партија (СП).

Уједињена Српска (УС)

Народни демократски покрет (НДП)

ДЕМОС (ДЕМОС)

Охајо

Охајо (енгл. Ohio), савезна је држава на средњем западу Сједињених Држава По површини је 34. савезна држава,

а по броју становника је 7. најнасељенија савезна држава са скоро 11,5 милиона становника. У Охају се налази неколико највећих америчких градова и седам градских области са преко 500.000 становника.

Главни град је Коламбус. Англизирано име „Охајо“ долази од ирокеске речи ohi-yo’, што значи „велика река“. Охајо је примљен у Унију као 17. држава 1. марта 1803.Власт у Охају се састоји од извршне гране, коју предводи гувернер; законодавне гране, коју чини Генерална скупштина Охаја и судске гране, на чијем челу је Врховни суд Охаја.

Парламентарна скупштина Медитерана

Парламентарна скупштина Медитерана (Parliamentary Assembly of the Mediterranean) је проистекла из серије конференција о безбедности и сарадњи у Медитерану, у организацији Интер-парламентарне уније, почевши од 1991. године, када је организована прва од четири конференције на ту тему. Циљ процеса је био да развије свеобухватну регионалну политику, културни дијалог, партнерство, уравнотежени раст, подстичући укључивање свих земаља из региона, како на међупарламентарном, тако и на међувладином нивоу. Процес сарадње који је прерастао у парламентарну скупштину.

Пленарно заседање Скупштине одржава се једном годишње, а једном годишње заседају и три стална одбора.

Србија је пуноправни члан од оснивања, 2006. године.

Префектуре Јапана

Префектуре Јапана представљају највишу јединицу административне подјеле Јапана: једна префектура главног града (都, to), Токио; један енгл. "circuit"/territory (道, dō), Хокаидо; двије урбане префектуре (府, fu), Осака и Кјото; и осталих 43 префектура (県, ken). Префектуре представљају виши ниво државне управе од градова, мањих градова и села. Бивше покрајине Јапана су замјењене префектурама 1870. године.

Префектуре су државне јединице веће од градова, насеља и села.

За сваку префектуру се бира једнодомна скупштина на четверогодишни мандат која је одговорна за буџет и уредбе. Скупштина бира гувернере префектура.

Свака префектура се дјели на велеградове и округе, а сваки округ се дјели на градове и села. Примјер Хокаидо је подјељен на 14 подпрефектура које представљају филијале префектуре. Неке друге префектуре такође имају огранке које спроводе управне функције ван префектуре. Токио је обједињен као град-префектура који има карактеристике и града и префектуре.

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је највиши представнички орган Војводине. Чини је 120 посланика.

На изборима за посланике у Скупштини АП Војводине 6. маја 2012. године по пропорционалном изборном систему у покрајини, као једној изборној јединици, изабрано је 60 посланика, на основу листе политичких странака, коалиција политичких странака и група грађана. По већинском систему, 20. маја, изабрано је такође 60 посланика, између појединачно утврђених кандидата у 60 изборних јединица. Нови сазив покрајинског парламента конситутисан је 22. јуна 2012. године.

Председник скупштине је Иштван Пастор, лидер Савеза војвођанских Мађара. Потпредседници су Дамир Зобеница, Снежана Седлар, Александра Ђанковић, Душан Јаковљев, Смиљана Гламочанин Варга, Мирослав Васин, Иван Стијеповић, а генерални секретар скупштине је Никола Бањац.

Скупштина СФРЈ

Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; словен. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije) или Савезна скупштина (мкд. Сојузното собрание; словен. Zvezna skupščina) је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од 1945. до 1992. године.

Формирана је новембра 1945. године, после избора за Уставотворну скупштину. До тада је улогу скупштине вршило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), који је 10. август 1945. године променио назив у Привремена народна скупштина Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ). Током свог постојања, скупштина је неколико пута мењала састав и називе, тако да се звала:

Уставотворна скупштина (мкд. Уставотворно собрание; словен. Ustavna skupščina), новембар 1945. - јануар 1946. / дводомна: Савезна скупштина и Скупштина народа.

Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије (мкд. Национално собрание на Федеративна Народна Република Југославија; словен. Ljudska skupščina Federativne Ljudske Republike Jugoslavij), јануар 1946. - јануар 1953. / дводомна: Савезно веће и Веће народа.

Савезна народна скупштина (мкд. Сојузно национално собрание; словен. Zvezna ljudska skupščina), јануар 1953. - април 1963. / дводомна: Савезно веће и Веће произвођача.

Савезна скупштина (мкд. Сојузното собрание; словен. Zvezna skupščina), април 1963. - фебруар 1974. / петодомна: Савезно веће (до 1968, од кад је општенадлежно веће било Веће народа), Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће.

Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; словен. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije), фебруар 1974. - април 1992. / дводомна: Савезно веће и Веће република и покрајина.Средиште Скупштине СФРЈ налазило се у Београду у згради данашњег Дома Народне скупштине Републике Србије у Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра).

Скупштина Црне Горе

Скупштина Црне Горе је највиши законодавни и уставотворни орган у Црној Гори. Једнодомна је и састоји се од 81 посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Списак округа Јуте

У савезној држави Јута постоји 29 округа. Првобитно је постојало седам округа у привременој Пустињској Држави из 1849: Округ Дејвис, Округ Ајрон, Округ Санпит, Округ Солт Лејк, Округ Туеле, Округ Јута и Округ Вибер. Територија Јута је формирана 1851. а прва територијална скупштина је заседала 1851—1852. Прва скупштина је поново формирала првобитне округе из Пустињске Државе по територијалном закону, и успоставила три нова округа: Округ Џуаб, Округ Милард и Округ Вашингтон. Територијална скупштина Јуте је остале округе успоставила у периоду између 1854. и 1894. сем Округа Дагет и Округа Дукејн. Ова два округа су формирана плебисцитом и гувернерском прокламацијом када је Јута постала држава. Данашњи округ Дукејн је формиран на подручју индијанског резервата који је формиран 1861. Резерват је отворен за досељенике који су по закону (Homestead Act) имали право на бесплатну земљу 1905. а округ је формиран 1913. Услед лоших путева и временских услова, становници данашњег округа Дагет су морали да путују 640 до 1.300 km да обављају послове у Верналу, седишту округа Јуинта. Године 1917. становништво округа Јуинта изјаснило се за формирање округа Дагет.По подацима са пописа 2010, Јута има 2.763.885 становника. Преко 75% становника Јуте је концентрисано у четири округа у области око планинског ланца Восач. То су окрузи Солт Лејк, Јута, Дејвис и Вибер. Округ Солт Лејк је највећи округ у држави са 1.029.655 становника, а прате га округ Јута са 516.564, округ Дејвис са 306.479 и округ Вибер са 231.236 становника. Округ Дагет има најмање становника, само 1.059. По површини је највећи округ Сан Хуан са 20.256 km², а најмањи је округ Дејвис са 787 km².Савезни стандард за обраду информација (ФИПС) код који користи Влада Сједињених Држава да јединствено одређује државе и округе је дат уз сваки округ. ФИПС код за Јуту је 49, што када се споји са кодом за одређени округ даје 49XXX. У табели испод, сваки ФИПС код представља везу ка тренутним пописним подацима за одговарајући округ.

Француска револуција

Француска револуција (1789—1799) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог периода, република је заменила апсолутистичку монархију, а Римокатоличка црква је била приморана да изврши радикалну реорганизацију. Док је Француска осциловала између републике и царства 75 година након што је Прва република пала после државног удара, револуција се сматра главном прекретницом у историји Запада - од времена апсолутизма и аристократије до доба грађанства као главне политичке снаге.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.