Скопље

Скопље (мкд. Скопје [ˈskɔpjɛ]) јесте главни и највећи град Северне Македоније. Град је политичко, културно, привредно и академско средиште земље.

Скопље има веома значајан географски положај; лежи на обалама Вардара ниже његових става с Треском и Лепенцем, у сјеверозападном крају плодног и пространог Скопског поља, а има богато залеђе и у околним областима; налази се у средишњој области и у самом језгру Балканског полуострва на главној трансбалканској, моравско-вардарској саобраћајној артерији, с којом се ту укрштају и друге уздужне и попречне комуникације.

Стога је Скопљу од природе одређена улога великог културног, привредног и политичког средишта.[2]

Скопље има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији (око ⅓ укупног броја Срба у Северној Македонији). Срби чине мањину у граду, која је по степену образовања и градском животу много битније спрам удела у градском становништву.

Скопље
Скопје  (македонски)
Skopje landmarks
Скопље
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ГрадСкопље
Становништво
Становништво
 — 668.518 [1]
 — густина1.169,84 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41°59′53″ СГШ; 21°26′09″ ИГД / 41.99812° СГШ; 21.43580° ИГДКоординате: 41°59′53″ СГШ; 21°26′09″ ИГД / 41.99812° СГШ; 21.43580° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина240 м
Површина571,46 км2
Скопље на мапи Северне Македоније
Скопље
Скопље
Скопље на мапи Северне Македоније
Остали подаци
ГрадоначелникПетре Шилегов (СДСМ)
Поштански број1000
Позивни број02
Регистарска ознакаSK
Веб-сајт
skopje.gov.mk

Име

Садашњи назив града потиче од назива Скупи, који је било дарданско насеље (касније римска колонија) које се налазило у близини, а које је изведенео из грчког Скупе (грч. Σκοῦποι).[3]

Након антике, Скупи заузимају разни народи и име је неколико пута превођено на неколико језика. С тим је Скупи на бугарском постао Скопије (буг. Скопие),[4] а касније на турском Ускуб (тур. Üsküb). Овај назив је на Западу прихваћен као Ускуб (Uskub) или Ускуп (Uskup), а називи су кориштени све до 1912. године. У неким западним изворима наводе се и облик Скопија (Scopia или Skopia).[5]

Skoplje 1912
Скидање табле са турским називом града и постављење назива „Скопље”, послије српског ослобођења 1912. године

Када је Краљевина Србија 1912. године ослбодила подручје Вардарске Македоније, град је званично постао „Скопље” и овај назив су прихватили бројни језици. Послије завршетка Другог свјетског рата поред назива Скопље, други службени назив био је „Скопје” (мкд. Скопје), на стандардном македонском језику који је поред српскохрватског био службени језик Социјалистичке Републике Македоније. На албанском језику град се зове Шкуп (алб. Shkup) или Шкупи (алб. Shkupi), а на ромском Скопије (ромн. Skopiye).[6]

Географија

Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине, у средишњем делу Балканског полуострва.

У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:

У оквиру Северне Македоније Скопље се налази у северном делу.

Рељеф

Скопље је положено у истоименој Скопској котлини. Дата област је позната и као Скопско поље, као синоним за добро обрађено, пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена Скопском црном гором, а са југа планином Водно.

Надморска висина у његовом језгру износи 240 m, али се ободни квартови налазе и на преко 400 m.

Град се простире се на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225 km².

Скопски земљотреси: Скопље је положено на изразито трусном подручју и град има дугу историју земљотреса:

  • Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године.
  • 1555. године град поново погађа разорни земљотрес, али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске.

У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу Османског царства.

Клима

Клима у граду је умерено континентална са знатним утицајем оближњег Егејског мора. Климу Скопља одликује средња годишња температура око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много магловитих дана.

Воде

Skopjeview
Река Вардар у Скопљу

Кроз Скопље протиче река Вардар средњим делом свог тока. Проток Вардара у Скопљу је скоро исти као и на његовој делти код Солуна. Долина Вардара је равна и подложна поплавама, па њена непосредна околина није много развијена. У Скопљу Вардар прави неколико већих меандра, а преко њега прелази неколико мостова. У Вардар се код Скопља улива неколико река. Најдужа од њих је Треска, дуга око 130 km. Друге реке су Лепенац, Пчиња, Кадина река, Маркова река и Патишка, које су све краће од 70 km.[7]

Скопље има у својој близини два вешташка језера, Матку и Треску, у које се улива истоимена река и налазе се на само неколико километара од центра града.

Историја

Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали Дарданци у 3. веку п. н.е..

У време Римског царства на овој локацији је био град под именом Скупи (порекло данашњег назива), али је град уништен у земљотресу 518. године.

Grbot na Skopje, od vreme na Kralstvoto Yugoslavia
Грб Скопља за вријеме Краљевине Југославије

Прокопије савременик и историчар Јустинијана Великог писао је у 7. веку, да је то "велики, многољудни и свачим благословен град". У 12. веку арабљански географ Идризи записује да је "Искафија знатан град, дан хода удаљен од Болога (Полога - Тетова)". У средњем веку су се на власти у Скопљу често смењивали Византија и Бугарска, све док га нису освојили Срби у касном 13. веку. Од 1282. године град је био део Српског царства, а од 1346. до 1392. године престоница. У њему је крунисан краљ Душан за цара 6. априла 1346. године у присуству српског патријарха Јоаникија. То је била Душанова друга престоница. Цар Душан га назива "Славни и частни град Скопије царски."

Турци су га освојили 1392. године и дали му назив на турском, Üsküb или Uskup, за време петстогодишње османске владавине. Он је постао војно средиште одакле су Турци вршили инвазију на друге српске земље. А у 15. веку био је на гласу као "најобилнији робовски трг", у којем су се два роба могла добити за пар чизама. Године 1438. српски летописац је записао "Изгоре Скопје и у њему много душа сагоре". Турци су расељавали Србе даље на југ, у доњу Албанију, и рушили православне цркве, као по запису из 1535. године "Расипаше цркве у Стопи". Ипак у пркос свему Скопље је у 15. веку велика и напредна варош. Године 1502. путописац Феликс Петанчић га назива главним градом Дарданије. Путописац Канеј пише 1573. године о "развалинама старог града са православном црквом." Други посетиоци помињу вредне пажње: сахат-кулу, мост на Вардару са 13 лукова, много џамија, амама, караван-сераја, безестан, лепа шеталишта, покривену чаршију... Страдало је Скопље од "труса" (потреса) 1555. године, па 1594. године "Изгоре Скопље". Доктор Браун је 1669. године приметио да у Скопљу има чак 700 кожара, који израђују извртан кордован. Град је познат по развијеној трговини кожама, вуном, воском и вином. У 16. веку то је богата трговачка варош у којој постоји колонија Дубровчана. Ови су закупили много винограда, које обрађују јефтино купљени робови.[8] Скопље је у турско доба било главни град Косовског вилајета (округа).

Турски писац Дилџер Зеде је посетио град у 17. веку, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље Румелије и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река Вардар“.

Ефендија Евлија Челебија је у 17. веку, пред његову катастрофу дао најлепши опис града, који се раширио по зеленој, убавој и широкој равници. Имало је тада 70 мала, са 2150 дућана, 10.060 кућа, на један или два спрата, од којих неке камене и лепе, и све су покривене црвеном ћерамидом. Сем тога Скопље има 120 џамија, 110 чесама... Трг је подељен на разне чаршије, а најлепше су: платнарска, свиларска, шаторџијска, обућарска, бојаџијска... Скопље је чиста варош, а улицеравне и белим каменом калдрмисане... Трврђава је тврда, јака, правоугаона, са 70 кула. Поред српске цркве ту је и јерменска.

Године 1689, град је опљачкао па запалио аустријски генерал Пиколомини. Становници града су се пре тога повукли у друге крајеве Турске, па су Аустријанци ушли у напуштен град. Следеће године, град је страдао од Турака: "Халил-паша разби са војском Скопље и Качаник, и исече скопска нахија".

Скопље 1930
Савремен изглед центра Скопља, 1930-их, седишта Вардарске бановине.

Отворена је 8. октобра 1897. године српска Скопска Митрополија са седиштем у Скопљу. Први митрополит - администратор био је архимандрит Фирмилијан, за чије потребе је реновирана зграда митрополије, а за њу је службом везана црква Св. Спаса. Прва црквена служба на српском и грчком језику ту је одржана на празник Ваведеније 1897. године.[9] Скопље је 1905. године имало око 32.000 становника, мешавину Срба, Бугара, Турака, Албанаца и Цигана.

Овде је било седиште архиепископа Грчке православне цркве, архиепископа католичких Албанаца и бугарског епископа.

Elektricna centrala
Прва електична централа у близини Скопља.
Osloboduvanje na Skopje, 1944
Ослобођење Скопља 1944.

Срби у Скопљу

Срби су у Скопљу, старом граду цара Душана одувек присутни, али били су под Турцима мање више потиснути и у сенци, због јаке непријатељске пропаганде и бруталног насиља, карактеристичног за турску окупацију Старе Србије. Треба се подсетити многобројних културних трагова тамошњих житеља Срба, који чине вредан "летопис". Постоји код Скопља потез "Скопско бакарно гумно", ту су се по народном предању Срби први пут у историји појавили.

Још 1184. године Стефан Немања разруши Скопље "и земљи свог отачаства прикључи покрајину - звану Врани" (Врање). Стефан Немања је подигао у Скопљу цркву посвећену Св. арханђелу Михајлу.[10] Скопље је било у српској држави више од два века, између 1282. и 1392. године. Српски краљ Милутин је начинио три православне цркве у Скопљу: прву, посвећену празнику Успење Богородице; другу, посвећену Св. великомученику Ђорђу; трећу, посвећену Св. равноапостолском Константину. После његове смрти сахрањен је у својој задужбини, Успенској цркви, у Скопљу. Његов син краљ Стефан Дечански је испунио завештање очево, и три године касније пренео његове мошти у Софију, где се и сад налазе у храму Св. Недеље, његовој задужбини познатијој као "Свети Краљ". Под царом Душаном од 1346. године постало је друга престоница. Српски цар је у Скопљу прославио 1352. године своју крсну славу Св. Аранђела.[11]

У 16. веку то је и даље српски, али културни центар. Тако 1569—1570. године ту је држао књижару Кара-Трифун, у којој је продавао српске књиге. У граду у 17. веку столује "епископ Скопју и Пологу", а век касније "епископ Скопију и Врањи". Евлија Челебија помиње српску цркву у Скопљу. Путописац Соранчин назива град 1575. године: "Скопље великим и насељеним градом у Србији". Слично пише и Александар Комуловић 1584. године - "Скопље се налази у Србији, чији је главни град". Скопски митрополит Симеон у Русији се представља 1641. године да је "из сербске земљи города Скопљи". Када је Патријарх Пећки Арсеније Чарнојевић 1682. године кренуо на хаџилук у Свету земљу - Јерусалим, застао је у једном селу близу Скопља. Изашли су пред њега прво скопски ђакон Христифор, а касније и сам митрополит скопски Теофан. Како је записао Патријарх: "Принесоше част (послужење) са љубављу". Барон Феликс де Божур (крајем 18. века) "Скопље има 5-6.000 становника, и налази се у Србији". И додаје - град је са малим кућама, прљавих уских улица, стари град се распао...Јордан хаџи Константиновић као његов становник тада, пише 1846. године за Скопље: "Град стар, велик и чудесан; око њега су близу 20 манастира зиданих од српских владалаца." Ни једна српска "покрајина" није тако препуна местима и објектима који носе име Краљевића Марка, као околина града Скопља.

Скопље је била прво престоница српског цара Душана, а затим краља Вукашина и његовог сина - Краљевића Марка Мрњавчевића. У самом Скопљу је зато било некад много православних, већином српских средњевековних цркава. Крајем 19. века у њему су међутим штрчали минарети 17 џамија, које су у ствари биле некадашњи храмови. Тако је Сија-Бегова џамија -најлепша и најбогатија муслиманска богомоља у Скопљу, подигнута на темељу и од камена Душанове задужбине - цркве Св. Арханђела. Алаџа-џамија на речици Серави, постала је од цркве Св. Ђорђа, задужбине српског краља Милутина. Ту је само био оборен звоник, и додат минарет, а све је остало било исто, непромењено. Трећа, Мустафа-пашина џамија која се издизала у граду повише валијске куће (конака), велико здање са пет кубета и великим шадрваном (водоскоком), била је пре црква Св. Петке. Под том џамијом су била подвлашћена сва села, њих 18, која су некад припадала манастиру Матејичу. Пармиџи-џамија покривена плехом, на каменом мосту са десне стране реке Вардара, у којој је био магацин за џебану (муницију), некад је била црква Св. Недеље.[12] Бугарски егзархисти су 1898. године освештали нови храм посвећен Св. Димитрију у Скопљу. Црква је никла на месту некадашње истог имена, која је била саборна од времена обнове Пећке патријаршије. Бугари су наводно порушили стару цркву, само због њене, српске прошлости.[13] Између Срба и Бугара у Скопљу, почетком 20. века водила велика "борба" око цркве Св. Спаса; коме ће припасти.[14] Скопски саборни храм је између два рата била стара црква Св. Богородице. Нова црква у Скопљу освећена маја 1934. године била је храм Славе. То је била богомоља са костурницом подигнута на тамошњем војничком гробљу.[15] Налазила се поред пута Скопље-Куманово. Градња цркве је почела 1929. године, по пројекту инжињера Константина Хоменка. Дивни мермерни иконостас поклонио је краљ Александар други Карађорђевић.[16]

После укидања Пећке патријаршије 1766. године, пропале су све старе српске школе. Грци су као носиоци владајуће јерархије надвладали Словене - Србе и Бугаре. Писменост су деца наставила по српским манастирима, у малим манастирским школама. Међу прве српске школе основане наново у 19. веку у Старој Србији, спада и она у Скопљу. Отворена је око 1830—1835. године за време Хамзи-пашине управе. Када је у Скопљу саграђена Богородичина црква, уз њу је отворена прва српска школа са учитељем Николом из Прилепа.[17] Он је предавао по старински: часловац, псалтир и писање србуљско - по манастирском методу. Учио се ту и грчки језик, као "трговачки" да би се угодило грчком владици. Кад је умро учитељ Никола, још девет месеци је школа радила, под поп Арсом из Велеса. Скопљанци су другу српску школу отворили 1848. године у предграђу Чаиру, у којој је почео децу учити Скопљанац, Ђорђе Карга. Њега је наследио већ помињани поп Арса из Велеса. Ученик те школе, Коста Сидовић који је постао члан "меџлиса", касније је био веза са Београдом, посредовао је да српске школе добијају уџбенике штампане у Србији. Иза поп Арсе као учитеља, радио је калуђер Павлентије са Свете Горе. Док је калуђер учио децу, дошао је Никола из Кожана за грчког учитеља. Због тога се тада одвојила грчка школа од српско-словенске народне у Скопљу. Скопљанци се реше и позову Србина из Војводине, Парталеја (у ствари Павла) који 1850. године поста српски учитељ. Изводио је наставу у тој школи која се од тад зове само "српска" годину дана, до 1851. Учила се у тој школи код Богородичине цркве, од тада поред црквених књига и чиста "српска писменост", и општа историја и култура. У то време 1851—1852. године отворили су Скопљаци трећу српску школу, на десној обали Вардара у "Араџи Саламедин махали". Ту је часове држао неки "распоп" Атанас, којег за пола године замени Србин (име) из Галичника. А у школи где је наставу држао Парталеј, поставили су Анастаса из Велеса. По смрти Атанасовој, стигао је учитељ Трајко из Штипа.[18] Када је путописац јеромонах Гедеон посетио 1851. године Скопље, приметио је да су ту људи финији и отворенији за европску културу. У граду су биле три православне цркве, поред нове дивно украшене "саборне" Богородичине, наводи још две старе - Св. Спаса и Св. Димитрија. Деца се уче у три српске школе, под тројицом учитеља. У једној (оној код Богородичине цркве) уче се занимљиви предмети важни за шире образовање, па се она може сматрати за "нижу гимназију".[19] Бугари су прву своју школу отворили у Скопљу 1863. године, и то преваром јер су "главну" српску школу (радила 1830-1863), претворили у "бугарску". Урадио је то - "побугарио" српску школу, неки Стојанче из Бунишевца, бивши ученик скопског учитеља и свог заштитника Анђелка, наследника 1854. године чувеног Јордана Хаџи Константиновића. У једном извештају помиње се српска основна школа у Скопљу, између 1868—1874. године.[20]

Патријарх српски Атанасије други, живео у 18. веку (око 1750), родом је из Скопља.[21]

Srbiskople10
Срби у Скопљу у 19. веку

Формиран је 1851. године претплатнички пункт за набавку једне српске књиге у Скопљу. Окупили су се читаоци - писмени људи због "драматичне повести" српског краља Војислава, захваљујући труду тамошњег учитеља Јордана Хаџи Трајковића. Наводе се у списку претплатника: Илија игуман манастира Љубанског, Прокопије јеромонах тог манастира, учитељ виших наука поменути Јордан, Игњатије учитељ нижих наука и црквени "пјевац", др Станојло Јанковић практични лекар, Пера Јовин, Јован Хаџи Поповић, Трајко Арсић, Христа Тасић, Никола Атанацковић, Илија Јовин, Зафир Костић, Коста Анчев, Панта Стајчев, Јован Стефков, Димитрије Сирах и Коста Икономов.[22]

Srbiskople11
Срби у Скопљу у 19. веку

Године 1857. купио је књигу о народним песмама, Јордан Хаџи Константиновић Џиновић учитељ и "члан Србског ученог друштва" у Београду.[23] Међу купцима једне српске књижице срећу се 1864. године у Београду, Скопљаци: Замфир Хаџи Поповић и Серафим Хаџи Ђоровић.[24]

Хаџи Јордан је био најугледнији и "први" учитељ српски у Старој Србији, али који се залагао за слогу међу тамошњим поробљеним Словенима - Србима и Бугарима. Дошао је за учитеља у Скопље 1852. године, да замени привременог учитеља калуђера Доротеја, при "главној" школи код Богородичине цркве. Са њим је стигао као помоћник и појац, Игњатије Тошевић из Башиног села. Имао је Јордан велику библиотеку са књигама на разним језицима, коју су му Турци оштетили, док је био учитељ у Скопљу до 1854. године. Други боравак Јорданов у Скопљу траје 1856—1858. године. Бугарски егзархисти су га прогонили и оптуживали код Турака. Допао је и тамнице, а кад се ослободио ишао је у Прилеп, па Кавадарце за учитеља. Због Грка - фанариота којима је сметао јер је тражио словенска богослужења, протериван је двапут из Скопља а једном у Велесу, те био затварен и у тешком прогонству у Малој Азији, када му је један заптија камџијом избио око. Треће бављење Јорданово у Скопљу 1869. године било је најкраће, јер су га овај пут Бугари убрзо "најурили". Константиновић се није залагао ни за Бугаре ни за Србе, него за "Словенство", и мада је једно време попустио, због незаинтересованости државе Србије, и приближио се "Бугарашима", убрзо је са њима рашчистио дефинитивно. Видео је у њима 1873. године свог главног непријатеља. Био је тај одважни српски учитељ - мученик значајан је по свом просветитељском раду и писању. Писао је уџбенике за српске школе, који су тајно штампани "ватошкој" штампарији или у Београду. Био је дописник српских листова и објавио радове у београдском "Гласнику српског ученог друштва". Вредан је и по томе што је руском научнику Гиљфердингу био главни сарадник, уступивши му своју велику грађу о јужно-словенским старинама.[25]

Године 1854. Скопљаци су у "Чаирску школу" довели новог учитеља Михајла Ковачевића из Штипа. У трећој српској школи, остаде само Србин Н. из Галичника, док учитеља Трајка преведоше у Чаир. Србина је 1858. године заменио учитељ из Србије, Стојко Аћимовић родом из Палошева. Отишао је Аћимовић 1860. године у друге српске школе да настави просветни рад. Године 1897. у Скопљу су у српској школи радиле учитељице Анка Панзатијевић, Настасија Деспотовић и Милка Спасић, док је директор српске гимназије био професор Иларион Весић.[9] При српским школама у Скопљу деловао је хуманитарни Фонд за помоћ сиромашној школској деци под именом "Напредак".[26]

Srbiskopljaci1
Српска занатска радња у Скопљу крајем 19. века

Године 1877. у сред Скопља убили су бугарски егзархисти Србина, оца Стојана Стојчевића, јер је одбио да "буде Бугарин". Слично су прошле и друге српске породице у Скопљу, попут Јањића, Димитријевића, Секулића, Николића, Богдановића, Вељковића и других. Трифуна Вељковића су попови "бугараши" 1882. године на превару одвели у непознатом правцу; био је ликвидиран. Трифун је међутим оставио кратко "опроштајно" писмо у којем је сина Лазара, обавестио да ће страдати због свог српства.[27] На Богојабљеније 1897. године шесторица Бугара напала је српску литију код водоосвећења. Избила је велика туча у којој је рањено 40 Бугара и четири Србина.[28] Избоден је ножем усред дана у центру Скопља 1901. године Србин, поп Тома Јовановић, од стране бугарског атентатора.[29]

Најистакнутији Срби у Скопљу били су пре Првог светског рата Богдан Раденковић, Стрико - Лазар Божовић, Илија Вулетић, Давид Димитријевић, Михаило Шушкаловић, Милан Чемерикић, Глиша Елезовић и Велимир Прелић. Прелић је био жртва атентата бугарских комита 1928. године. Србија је због деликатног стања у Скопљу држала своја четири можда најспособнија конзула: Карића, Ристића, Балугџића и Јована Јовановића. Једно време у Скопљу је било неиздржив положај наметнут Србима. Само су биле две српске кафане - ортака Стерђевића и Поповића и Јанчетов Хан. Радио је један Србин лекар и по један поп, прво Бурка, па Стевка са малом оскудном парохијом.[30] Браћа Поповићи су били српски национални радници у Скопљу. Око 1880. године Младен Поповић (умро 1928) је држао "хотел", а брат Василије био је учитељ у том граду. Младен је био чувен по одважности, а за кога се надалеко чуло када је пред Хафиз-пашом у Скопљу једини од хришћанских првака посведочио да је Србин, иако је то било опасно и забрањено.[31] Осим њих у Скопљу су у трговачким пословима предњачили Срби, са гледном фирмом "Браћа Јовановићи".[26] Коча Јовановић један од покретача српске четничке акције на југу је у Скопљу 1895. године отворио прву српску књижару. У њој су се тајно састајале и договарале српске комите, у чијим се редовима налазио и Коча.[32]

Децембра 1888. године Турци су у Скопљу јавно спалили 3000 српских књига, намењених школама.[33] У Скопљу је живео и радио приватну лекарску праксу (1894) године, Србин лекар Михаило Шушкаловић, који је завршио Медицински факултет у Бечу. Угледни и писмени Србин, Божин Југовић био је 1896. године градски терзија и једно време замењивао учитеља у основној школи. Његов брат је у то време био парох у Охриду, а стриц калуђер у манастиру Хиландару. Имао је лепу збирку српских историјских, националних и црквених књига, које је позајмљивао Србима да читају.[34] Забележене су у Скопљу 1896. године од српских просветних установа: две основне школе, мушка гимназија и Виша девојачка школа.[35] До 1893. године Турци су толерисали само једну срску основну школу, а 1897. године било их је три, за мушку и женску децу. Гимназија је започела рад 1894. године, то је као интернатски завод (са две изнајмљене куће за смештај ђака) а учила је по плановима сличним нижим гимназијама. У њој је било школске 1895/1896. године у два разреда 105 ученика. Управник школе и наставник прво је био Илија Вучетић, па архимандрит Иларион Весић. Виша женска школа је такође интернатског типа, у којој раде три наставнице.[36] Биле су 1897. године две српске гимназије у Скопљу; мушка и женска.[9] Српско забавиште у Скопљу се помиње 1900. године. Турски султан је одликовао орденом Меџидије, четвртог степена, придворног протојереја Симу Протића из Скопља, марта 1900. године.[37] Скопско друштво "Српско коло" приредило је 1905. године свечану седницу у помен покојном писцу Јанку Веселиновићу. Седница је одржана у позоришној дворани Српске гимназије. Говорници су били Стеван Тубић - о делу Веселиновићем, и Војислав Ненадић - шитао песму о Јанку и једну приповетку књижевникову.[38] Године 1907. изгорела је зграда српске мушке гимназије и учитељске школе у Скопљу. На Сретење 1909. године у Скопљу одржана је прва скупштина Срба у Османском царству. Отворена је у Скопљу 1910. године "Српска пивовара" (пивара).[39] Излазио је у Скопљу, српски лист "Вардар" (1910).[40] Године 1911. у Скопљу су биле ове српске образовне установе: основне школе, Мушка гимназија, Учитељска школа и Домаћичко-раденичка школа.[41]

У Скопљу је крајем 19. века радило конзуларно представништво Краљевине Србије. Тако се 1898. године помињу ту: Михаило Г. Ристић конзул II класе и Настас Настасијевић писар I класе.

Срби су током Првог балканског рата, 1912. ослободили Скопље од турског ропства. Град је постао део Србије, која се утопила у Краљевину СХС 1918. године, а потом у Краљевину Југославију 1929.

Између светских ратова у граду је српска управа подигла много нових здања и алеја и да је град у средишњем делу добио „европске црте“. Овоме је посебно допринео градоначелник Скопља, архитекта Јосиф Михајловић (1887—1941), који је био на месту градоначелника од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године.[42]

Скопље је под бугарском окупацијом током оба светска рата, а 1945. је постало главни град Македоније, републике чланице Југословенске федерације.

Године 1963. Скопље је погодио снажан земљотрес, у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици. За време Југославије, Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе.

Године 1991, са распадом Југославије, Скопље је постало главни град независне Северне Македоније.

Грчка се противила коришћењу имена Македонија (види:Македонско питање) од стране новоосноване државе и наметнула је економску блокаду и затворила приступ мору преко солунске луке, која је жестоко нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута 1995. након договора између Грчке и Македоније. Многи Грци и даље ову државу називају „Републиком Скопље“ а њене становнике „Скопљанцима“ (Skopiani на грчком).

Становништво

Skopje from Vodno
Поглед на град са планине Водно

Према подацима из 2010. године град Скопље има око 515 хиљада становника, док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва Македоније). Ово је готово 15 пута више него почетком 20. века, а број становника се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.

Етнички састав:

Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав.

По последњем попису из 2002. године већинско становништво су етнички Македонци (66,75%), а значајне мањине су Албанци (20,49%), Роми (4,63%), Срби (2,28%), Турци (1,70%) и Бошњаци (1,50%).

Две општине (Чаир и Сарај) имају албанску већину, а једна ромску (Шуто Оризари).

Управна подела града

Као и многи други велики градови и град Скопље је подељен на више општина.

Данашња подела садржи 10 општина:

Skopje administrative division numbered1
Општине града Скопља: 1) Центар, 2) Гази Баба, 3) Аеродром, 4) Чаир, 5) Кисела Вода, 6) Бутел, 7) Шуто Оризари, 8) Карпош, 9) Ђорче Петров, 10) Сарај
Редни Број Општина Површина Број становника
1. Центар 7,52 km² 45.412
2. Гази Баба 110,86 km² 72.617
3. Аеродром 21,85 km² 72.009
4. Чаир 3,52 km² 64.773
5. Кисела Вода 34,24 km² 57.236
6. Бутел 54,79 km² 36.154
7. Шуто Оризари 7,48 km² 22.017
8. Карпош 35,21 km² 59.666
9. Ђорче Петров 66,93 km² 41.634
10. Сарај 229,06 km² 35.408
Укупно Град Скопље 571,46 km² 515.419

Привреда

Panorama na Skopje
Панорама Скопља

У складу са величином и важности за државу, Скопље је и главно седиште македонске индустрије (металопрерађивачка, хемијска, дрвна, текстилна, кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства, као и активности на пољима културе и спорта.

Саобраћај

Улога Скопља као главног транспортног центра југоисточне Европе је порасла од 1990-их година.

Град се налази на раскрсници две велике европске саобраћајне кориде — Коридор VIII (исток — запад) и Коридор X (север — југ). Овај значајан положај града је побољшан изградњом нових ауто-путева на две трансверзале, нове обилазнице, а у току је и проширење и модернизација аеродрома Александар Велики.[43]

E65 Skopje Northern Bypass 1

E65 део северне обилазнице

Skopje X32

Аутобус у Скопљу

Једини међународни аеродром Александар Велики налази се у општини Петровец, удаљеној 22 km источно од града. Аеродром је дат под концесију турске ТАВ компаније, са којом је уговорено да уложи €200 милиона да прошири и реновира обе стране Скопља и охридског аеродрома, као и за изградњу новог карго аеродрома у Штипу. Скопље је повезано ваздушном линијом сваке године са Београдом, Амстердамом, Берлином, Будимпештом, Бурсом, Бриселом, Диселдорфом, Хамбургом, Истанбулом, Љубљаном, Лондоном, Подгорицом, Прагом, Римом, Софијом, Бечом, Загребом и Цирихом.[43]

Знаменитости града

Скопље — колаж знаменитости
Црква Св. Климента Охридског
  • Душанов мост (на реци Вардар; симбол је града изграђен у 15. веку и представља везу старог и новог дела Скопља)
  • Тврђава Кале
  • Стара скопска чаршијаЧаиру)
  • Мустафа-пашина џамија (један од најлепших исламских споменика у Скопљу изграђен 1492. године)
  • Даут-пашин амам (изграђен 1484. године)
  • Музеј савремене уметности (налази се у близини скопске тврђаве)
  • Музеј македонске борбе за државност и самосталност
  • Археолошки музеј Македоније
  • Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“
  • Милениумски крст (налази се на врху планине Водно изнад града; направљен је од челика и има висину од 67 m и распон од 46 m, а подигнут је поводом 2000. годишњице рођења хришћанства)
  • Феудална кула (налази се у близини Дома армије)
  • Сама локација дома светски познате хуманитарне раднице — Мајка Тереза (у близини Трга Македонија)
  • Мустафа-пашина џамија (изграђена 1492. године; једна је од најлепших грађевина из османског периода у Скопљу)
  • Ристићева палата
  • Мост Око
  • Мост уметности
  • Православна црква Св. Спас (налази се у старом граду и изграђена је у 19. веку; иконостас има карактеристичне лепе дрворезе, а исклесан је од стране мијачких резбара Петра и Марка Филиповског као и Макарија Фрчковског; унутар цркве је гроб највећег македонског револуционара — Гоце Делчева)
  • Стари римски аквадукт
  • Кањон Матка
  • Саборни храм Св. Климент Охридски
  • Градска црква Пресвета Богородица
  • Античко насеље Тумба Маџари
  • Споменичка обележја на Тргу Македонија (Цар Самоил, Димитрија Чуповски, Димитар Беровски, Солунски атентатори, Јустинијан I, Гоце Делчев, Даме Груев)
  • Споменик и вечна ватра палих хероја за Македонију
  • Гази Иса-бегова џамија
  • Јахја-пашина џамија
  • Султан-Муратова цамија
  • Марков манастир
  • Манстир Св. Димитрија
  • Манастир Св. Пантелејмон
  • Сули Ан
  • Безистан
  • Ратник на коњу (Споменик Александра Македонског)
  • Ратник (Споменик Филипа II Македонског)
  • Меморијална кућа Мајке Терезе
  • Капија Македонија

Знамените личности

Партнерски градови

Скопље је збратимљен град са следећим градовима[7]:

Галерија

Sobranie - the Macedonian Assembly

Народна скупштина Македоније (Собрање)

Soborna Church Skopje1

Саборни храм непризнате Македонске православне цркве

Ishak-begova džamija u Skoplju

Иса бегова џамија

Ss Cyril and Methodius University campus Skopje

Државни Универзитет св. Ћирила и Методија, у Скопљу

Kuršumli han

Куршумли хан

Risticpalace-night

Ристићева палата

National Artgallery of Republic of Macedonia (Skopje)

Чифте хамам, данас Народна галерија Македоније

National Museum of History of Republic of Macedonia (Skopje)

Градски музеј, смештен делом у старој железничкој станици, тешко оштећеној и земљотресу 1963.

Референце

  1. ^ „Skopje — Capital of the Republic of Macedonia[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2011. Приступљено 25. 8. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Народна енциклопедија (1925). књига 4. страница 126.
  3. ^ Smith 1854, стр. 663.
  4. ^ „History”. City of Skopje. 2009. Приступљено 26. 2. 2011.
  5. ^ Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. 27. Hugh Chisholm, University Press. 1911.
  6. ^ Herold, Langer & Lechler 2010, стр. 29.
  7. 7,0 7,1 Збратимљени градови Скопља
  8. ^ "Дело", Београд 1914. године
  9. 9,0 9,1 9,2 "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
  10. ^ "Просветни гласник", Београд 1892. године
  11. ^ "Политика", Београд 14. децембра 1924. године
  12. ^ "Нова искра", Београд 1900. године
  13. ^ "Дело", Београд 1898. године
  14. ^ "Мале новине", Београд 1903. године
  15. ^ "Политика", Београд 3. јун 2018. године
  16. ^ "Правда", Београд 1934. године
  17. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  18. ^ "Босанска вила", Сарајево 1905. године
  19. ^ Гедеон Јуришић: "Дечански првенац", Нови Сад 1852. године
  20. ^ "Дело", Београд 1899. године
  21. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1871. године
  22. ^ Василије Јовановић: "Војислав краљ србскиј или раздор браће о краљевини", Београд 1851. године
  23. ^ Људевит Штур: "Књиге о народним песмама и приповеткама славенским", превод са словачког, Нови Сад 1857. године
  24. ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
  25. ^ "Сион", Београд 1874. године
  26. 26,0 26,1 "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  27. ^ "Политика", Београд 13. децембар 1927. године
  28. ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
  29. ^ "Застава", Нови Сад 1901. године
  30. ^ "Политика", 17. јануар 1928. године
  31. ^ "Политика", Београд, 27. фебруар 1928. године
  32. ^ "Време", Београд 1930. године
  33. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  34. ^ "Застава", Нови Сад 1896. године
  35. ^ "Школски лист", Карловци 1896. године
  36. ^ "Дело", Београд 1897. године
  37. ^ "Српски сион", Карловци 1900. године
  38. ^ "Нова искра", Београд 1905. године
  39. ^ "Српско коло", Загреб 1910. године
  40. ^ "Дело", Београд 1911. године
  41. ^ "Просветни гласник", Београд 1911. године
  42. ^ Заборавили на творца модерног Скопља („Вечерње новости“, 9. новембар 2013)
  43. 43,0 43,1 Macedonia, TAV. „Дестинације”. Скопље, Аеродром Македонија.
  44. ^ „Archaeological site Tauresium” (на језику: македонском and English). Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2011. Приступљено 26. 1. 2011. Непознати параметар |[publisher= игнорисан (помоћ)
  45. ^ Збратимљени градови са Инстанбулом
  46. ^ Erdem, Selim Efe (3. 11. 2003). „İstanbul'a 49 kardeş” (на језику: турском). Радикал. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2013. Приступљено 27. 7. 2013. »49 збратимени града во 2003«

Литература

Спољашње везе

Административна подела Северне Македоније

Северна Македонија је подручно подељена на 80 општина и град Скопље, као посебну јединицу локалне самоуправе. Последња територијална реорганизација локалне самоуправе је направљена Законом за територијалну организацију локалне самоуправе у Северној Македонији, донесеном 11. августа 2004. године. Све општине припале су и новообразованим статистичким областима или регионима Северне Македоније (укупно 8).

По броју становника, највећа општина у Македонији је општина Куманово са 105.484 становника, а најмања општина Вранештица са 1.322 становника.

По површини, највећа општина је општина Прилеп са површином од 1.194 km2, а најмања општина је општина Чаир са површином од 3,5 km2.

Вардар

Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós — Аксиос] или Βαρδάρης [Vardáris — Вардарис]) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².

Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.

Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.

Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.

Град Скопље

Град Скопље (мкд. Град Скопје) је посебна административна јединица у Северној Македонији, која покрива главни град државе, Скопље.

Састоји се од 10 општина и део је Скопског статистичког региона.

За потребе оснивања града Скопља као посебне јединице локалне самоуправе донесен је посебан закон — Закон о граду Скопљу, 16. августа 2004. године.

Град Скопље се на северу граничи са општином Чучер-Сандево и Србијом, на западу са општинама Јегуновце и Желино, на југу са општинама Сопиште и Студеничани, и на истоку са општинама Арачиново, Илинден и Липково.

Друга савезна лига Југославије у фудбалу

Друга савезна лига Југославије у фудбалу је био други степен лигашких фудбалских такмичења у СФР Југославији. Виши ранг је била Прва савезна лига.

КК МЗТ Скопље

КК МЗТ Скопље је кошаркашки клуб из насеља Аеродром у Скопљу, Северна Македонија. У сезони 2019/20. такмичи се у Првој лиги Македоније и у Другој Јадранској лиги.

Куп Македоније у кошарци

Куп Македоније у кошарци (мкд. Кошаркарски куп на Македонија) је годишње кошаркашко такмичење у Северној Македонији. Уведено је 1992. године, а организацијом се бави Кошаркашки савез Македоније.

Општина Ђорче Петров

Општина Ђорче Петров је једна од општина Града Скопља у оквиру Скопског статистичког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимена четврт Ђорче Петров у оквиру Скопља.

Општина Аеродром (Скопље)

Општина Аеродром је једна од општина Града Скопља у оквиру Скопског статистичког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимена четврт Аеродром у оквиру Скопља.

Општина Кисела Вода

Општина Кисела Вода је једна од општина Града Скопља у оквиру Скопског статистичког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимена четврт Кисела Вода у оквиру Скопља.

Општина Сарај

Општина Сарај је једна од општина Града Скопља у оквиру Скопског статистичког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимена четврт Сарај у оквиру Скопља.

Општина Центар (Скопље)

Општина Центар је једна од општина Града Скопља у оквиру Скопског статистичког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимена четврт Центар у оквиру Скопља.

Као средишња престоничка општина града, општина Центар је „главна“ општина Северне Македоније, на њеној територији се налази Влада, Скупштина, неколико министарстава и многи државни заводи, агенције и управе. На подручју општине се налази ректорат Универзитета „Ћирило и Методије“, неколико факултета и скупштина града Скопља.

Прва лига Македоније у кошарци

Прва лига Македоније у кошарци је највиши ранг кошаркашких такмичења у Северној Македонији. Лига је основана 1992. године и тренутно броји 10 клубова.

Прва лига Македоније у фудбалу

Прва лига Македоније у фудбалу је највише фудбалско такмичење у Северној Македонији, у организацији Фудбалске федерације Северне Македоније.

Лига је настала 1992. после стварања самосталне Северне Македоније и повлачења македонских клубова из Фудбалског савеза Југославије. Фудбалски савез Македоније примљен је у ФИФА и УЕФА 1994. године, па македонски клубови од 1995. излазе и на европску сцену.

Прво првенство Северне Македоније одржано је у сезони 1992/93. у којем је учествовало 18 клубова. Следеће две сезоне Прва лига је имала 16 клубова, па 15 (једна сезона), 14 клубова (5 сезона), да би се од сезоне 2001/02. прешло на 12 клубова. Првенство се данас састоји из три дела и свако са сваким игра по три утакмице.

У 21-ој сезони од настанка лиге учествовале су само две екипе: Вардар и Силекс.

Северна Македонија

Северна Македонија (мкд. Северна Македонија), званично Република Северна Македонија (мкд. Република Северна Македонија), држава је у југоисточној Европи у средишњем дијелу Балканског полуострва. Заузима површину од 25.713 km², и има нешто више од 2 милиона становника. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута је македонски денар.

На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност од Југославије, али због спора са Грчком око имена се до фебруара 2019. у Организацији уједињених нација и у многим службеним документима у иностранству, користио назив Бивша Југословенска Република Македонија (скраћено БЈР Македонија и БЈРМ). Северна Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km.

Чланица је Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО пакт.

Социјалистичка Република Македонија

Социјалистичка Република Македонија је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Основана је 1946. године као Народна Република Македонија, а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Независност је стекла 1991. године, када је назив промењен у Република Македонија.

Спадала је међу најнеразвијеније југословенске републике, а по величини је била четврта. Главни град је био Скопље.

Конститутиван народ су били Македонци, а званичне народности биле су: Албанци, (до пописа 1971. године користио се назив Шиптари) и Турци, али само у општинама у којима су чинили значајни део становништва.

Срби у Северној Македонији

Срби су аутохтони народ са статусом националне мањине у Северној Македонији.

ФК Вардар

Фудбалски клуб Вардар је македонски фудбалски клуб из Скопља који тренутно игра у Првој лиги Македоније. Клуб своје домаће утакмице игра на Националној арени Тоше Проески, која има капацитет од 32.580 седећих места.

Клима Скопља
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,7
(65,7)
24,2
(75,6)
28,8
(83,8)
32,4
(90,3)
35,2
(95,4)
41,1
(106)
42,8
(109)
43,2
(109,8)
37
(99)
33
(91)
28,2
(82,8)
22,1
(71,8)
43,2
(109,8)
Средњи максимум, °C (°F) 4,0
(39,2)
8,4
(47,1)
13,6
(56,5)
18,6
(65,5)
23,9
(75)
27,4
(81,3)
29,8
(85,6)
30,0
(86)
26,1
(79)
19,5
(67,1)
11,2
(52,2)
5,3
(41,5)
18,2
(64,8)
Средњи минимум, °C (°F) −3,6
(25,5)
−1,3
(29,7)
1,9
(35,4)
5,4
(41,7)
10,0
(50)
13,0
(55,4)
14,8
(58,6)
14,6
(58,3)
11,4
(52,5)
6,3
(43,3)
1,4
(34,5)
−2,2
(28)
6,0
(42,8)
Апсолутни минимум, °C (°F) −25,6
(−14,1)
−21,8
(−7,2)
−10,8
(12,6)
−5,8
(21,6)
−1
(30)
3
(37)
7
(45)
7
(45)
−2
(28)
−6,4
(20,5)
−12,2
(10)
−22,9
(−9,2)
−25,6
(−14,1)
Количина падавина, mm (in) 36
(14,2)
36
(14,2)
40
(15,7)
40
(15,7)
60
(23,6)
46
(18,1)
34
(13,4)
27
(10,6)
36
(14,2)
42
(16,5)
56
(22)
51
(20,1)
504
(198,4)
Извор: worldweather.org
Више од 500 хиљ. ст.
Између 50 и 100 хиљ. ст.
Између 25 и 50 хиљ. ст.
Између 10 и 25 хиљ. ст.
Између 5 и 10 хиљ. ст.
Мање од 5 хиљ. ст.
Европски главни градови
Главни градови
независних држава
Главни градови територија
и делимично признатих држава
Средњовековне
Савремене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.