Скопска Црна Гора

Скопска Црна Гора (мкд. Скопска Црна Гора), често звана и само као Црна Гора (алб. Mali i Zi, тур. Karadağ), по предању Света Гора (како су је вековима називали) или историјски Карадаг (тур. Karadağ = „Црна Гора“, алб. Malet e Karadakut), је средње висока планина на југу Србије и северу Северне Македоније. Скопска Црна Гора је име планине али и једне обласне целине коју карактеришу етнографске, фолклорне и дијалектске особености.

Скопска Црна Гора
Skopska Crna gora
Скопска Црна Гора, поглед с југа
Географске карактеристике
Највиша тачкаРамно
Ндм. висина1.651 m
Координате42°11′31″ СГШ; 21°26′45″ ИГД / 42.1919° СГШ; 21.4458° ИГД Координате: 42°11′31″ СГШ; 21°26′45″ ИГД / 42.1919° СГШ; 21.4458° ИГД
Географија
Скопска Црна Гора на мапи Северне Македоније
Скопска Црна Гора
Скопска Црна Гора
Државе Северна Македонија
 Србија
ОбластСкопско поље, Косово, Жеглигово, Качаничка клисура

Планина

Macedonia relief Skopska Crna Gora location map
Положај Скопске Црне Горе

Планина Црна Гора се издиже из скопске долине (на југу), Кумановске котлине (на истоку), Гњиланске котлине (на северу) и долине реке Лепенац (на западу). Планина се протеже у правцу југозапад-североисток, највиши врх је Рамно са 1.651 m. Кањоном Липковске реке, која извире на планини, Скопска Црна Гора подељена је на два дела: виши западни и нижи источни, звани — Карадаг (тур. Karadağ = „Црна Гора“). На падинама Црне Горе леже градови:

Област Црна Гора

Становништво Црне Горе је у 19. и 20. веку као део своје области третирало једанаест села на јужном обронку планине Црне Горе. Села Бразда, Глуво, Чучер-Сандево, Мирковце, Горњани, Бањани, Кучевиште, Побожје, Љубанци, Љуботен и Бродец. Становнике ових села околина назива Црногорцима, а тако су и сами себе називали. Народно схватање прихватили су и историчари, етнографи и етнолози па се и данас у етнолошком и културно-историјском погледу ова села у друштвеним наукама посматрају као посебна област — Скопска Црна Гора.

Област је изузетно богата православним црквама и манастирима, нарочито из периода Немањића.

Предање каже да се пре доласка Турака та област звала Света Гора, јер, имала је 365 цркава и манастира, док сада, у том крају, постоји око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века.[1][2][3]

По висинскоме изгледу област Црногорску можемо да поделимо на два дела: на поље и на планину.

Поље је много мањи Јужни део који се простире између удута скопских чифлика, и планине Карадаг, избраздано је косама са овалном површином и речним долинама. Косе и речне долине почињу готово од врха Карадага и иду упоредо док се не изгубе у равноме тлу скопске котлине. Висина поља Црногорска је нижа, што је близу Скопља, а све виша што се иде ка планини, најнижа тачка црногорског поља је 350 m, а највиша је код Кучевишта 550 m, од села пак најниже је Бразда са 410 m, а највиши је Бродац са 900 m.

Планина заузима много већи простор од поља, и она се протеже од југа ка северу — из Кучевишта до Копиљаче, а толико има ако не више од запада ка истоку.[4]

Историјат имена

Није познато од када се ова област назива својим данашњим именом, први помен међутим датира из друге половине 13. века када је бугарски цар Константин Тих завештао села ове области својој задужбини.

Црна Гора се под својим именом поново помиње године 1300. у хрисовуљи краља Милутина цркви Светог Ђорђа на Серави у Скопљу.

У 15. веку Црна Гора се спомиње у Житију Деспота Стефана Константина Филозофа.

Турци су након освајања Скопља превели име у Карадаг (тур. Karadağ = „Црна Гора“), па се и тај израз може наћи у употреби.[5]

Хидрографија и положај села

Скопска Црна Гора је богатија шумом, но водом, кроз свако село, или поред села протиче речица или поток, и оне су толике колио да може да се меље воденичарки камен, а села су богата чесмама и изворима.

Прво село са западне стране је село Чучер и има три чесме, најстарија је Стара чешма, затим на осам минута налази се село Бањане. У самом селу тече Бањанска река и она је највећа и најбогатија водом од свих река, и извире испод Била, протиче поред села с источне стране, и улива се у Вардар више Скопља. Јужно од Бањана налази се село Глуво, а затим и Бразда, и оба се налазе са леве стране Бањанске реке, сва села имају изворе, чак и по неколико, као и простране пашњаке.

Куће су збијене, тако што код већина нема двориште, а измећу села је мала раздаљина, па пешке је лако проћи.

Види још

Референце

  1. ^ Српска Света Гора у Македонији сачувале корене Срба www.rts.rs
  2. ^ Skopsku "Svetu goru" ne obilaze turisti iz Srbije www.b92.net
  3. ^ Srpska Sveta Gora u Makedoniji www.studiob.rs
  4. ^ С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409.
  5. ^ С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409-417.

Литература

Спољашње везе

Љубодраг

Љубодраг (мкд. Љубодраг) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Љубодраг припада општини Куманово.

Љубодраг има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине значајну мањину у насељу.

Агино Село (Куманово)

Агино Село (мкд. Агино Село) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Агино Село припада општини Куманово.

Биначка Морава

Биначка Морава (Биничка Морава, Бинч Морава, Морава Бича) је река на Косову и Метохији, која сачињава Јужну Мораву заједно са Прешевском Моравицом код Бујановца.

Брзак

Брзак је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Брзак припада општини Куманово.

Брзак има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.

Гора

Гора може бити:

Гора, значи планина

Гора (област), област на југу Косова и Метохије, Србија; такође представља и горанско име.

Гора (Петриња), насеље града Петриње, Банија, Хрватска

Гора (општина), општина на Косову и Метохији, Србија

Гора (Витез), насеље у општини Витез, Федерација БиХ, БиХ

Гора (Какањ), насеље у општини Какањ, Федерација БиХ, БиХ

Гора (Војводство доњошлеско), град у Војводству доњошлеском, Пољскаили:

Стара Гора, насеље у општини Рогатица, Република Српска, БиХ

Веља Гора, насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Крањска Гора, насеље у општини Крањска Гора, Словенија

Позла Гора, насеље у општини Појезерје, Хрватска

Мокра Гора

Нова Гора (вишезначна одредница)

Црна Гора (вишезначна одредница)

Скопска Црна Гора

Петрова гора

Средња гора

Фрушка гора

Шмарна гора

Град Скопље

Град Скопље (мкд. Град Скопје) је посебна административна јединица у Северној Македонији, која покрива главни град државе, Скопље.

Састоји се од 10 општина и део је Скопског статистичког региона.

За потребе оснивања града Скопља као посебне јединице локалне самоуправе донесен је посебан закон — Закон о граду Скопљу, 16. августа 2004. године.

Град Скопље се на северу граничи са општином Чучер-Сандево и Србијом, на западу са општинама Јегуновце и Желино, на југу са општинама Сопиште и Студеничани, и на истоку са општинама Арачиново, Илинден и Липково.

Демократска партија Срба у Македонији

Демократска Партија Срба у Македонији (ДПСМ) (мкд. Демократска партија на Србите во Македонија) је парламентарна политичка партија у Северној Македонији.Ова партија је основана 1992. године, а од 2001. године делује под руководством новог председника партије Ивана Стоилковића, бизнисмена из Куманова и посланика у Скупштини („Собрању“) Северне Македоније за време два скупштинска мандата 2002-2006. и тренутни 4-годишњи мандат са почетком у 2006 години. Партија је организована на подручју Скопља, Куманова као и инфраструктуру на терену у областима као што су Скопска Црна Гора, Ђевђелија, Крива Паланка, Кратово и околни сеоски крајеви који гравитирају око Републике Србије. Партија, поред уобичајених функција има и два додатна тела: Актив Жена као и Форум Младих који уједињује ове две групе на политичким састанцима где се дијалогом и анализом утврђује положај, планирају се планови за побољшање статуса ових група.

Чланови ДПСМ-а су и некадашњи заменик министра за културу Драган Недељковић, а Милован Стојковски је био градоначелник општине Старо Нагоричане код Куманова, у којој се налази стари српски манастир светог Ђорђа, који је почетком XIV века (1313—1318) подигао српски краљ Милутин (1282—1321).

Драгомир Протић

Драгомир Протић - Војвода Драгомир (1877 — 1905) је био српски официр и четнички војвода из времена борби за Македонију у Старој Србији и Македонији почетком 20. века.

Источно Повардарје (март 1907)

Несрећна погибија Сандине и Јаћимове чете (Борбе код Јачинца и Стрновца) означила је само почетак недаћа у Источном Повардарју. Новоформирана таворска чета, која је требало да штити српско село Рудник (село је повезивало српске чете с обе стране Вардара), растурена је од самог војводе. Саму таворску чету растурио је њен новопостављени четовођа, подофицир Обрен Кнежевић. Чету, коју су поред Обрена, састављали заменик и секретар Милош Ивковић, четници Милутин Ковачевић, Василије Васић и Милан Јовановић, имала је задатак да оджава везу са сеоским четама из Рудника, Новог Села, Кожља, Тавора, Пакошева и Ржаничина. Са сеоским четама требало је спутавати реваншистичке аспирације Бугара.

Међутим, одмах по доласку на терен, Обрен Кнежевић и Милош Ивковић су Скопском одбору изразили негодовање што су одређени за таворску чету. Такође, обојица, су одбили да ојачају Петкову црногорску (Скопска Црна Гора) чету, која је имала све више посла са Арнаутима и Бугарима.

Лопате (Куманово)

Лопате (мкд. Лопате) су насеље у Северној Македонији, у крајње северном делу државе. Лопате припадају општини Куманово.

Македонска народна ношња

Македонска народна ношња има вековну традицију.

Македонске народне ношње су део материјалне културе македонског народа и они су важна грана македонске народне уметности. Македонци носе различите врсте народних ношњи, у зависности од региона где људи живели, као што су: Скопска Блатија, Скопска Црна Гора, Горњи Полог, Доњи Полог, Битољско-прилепско поље, Кочанска котлина, Преспа, Охрид, Дримкол, Малесија, Мариово, Овче поље и многи други. Сваки тип ношње има своје специфичности, али заједничко за све је присуство црвене, црне и беле боје и геометријским облицима на њему.

Општина Чучер-Сандево

Општина Чучер-Сандево је општина Скопског статистичког региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Чучер-Сандево.

Општина Чучер-Сандево је општина са бројном српском мањином у Северној Македонији, где српски језик има статус службеног језика.

Планине у Северној Македонији

Северна Македонија је углавном планинска земља.

Средња надморска висина терена је 850 метара.

Скоро 80% државе отпада на планине и брда.

Планине Северне Македоније се деле на две групе: Динарске и Родопске планине.

Родопске планине су старије и протежу се у источном делу Републике Македоније.

Динарске планине су млађе по пореклу и оне се налазе у западном и централном делу државе.

Динарске планине се деле у три подгрупе: подручје око реке Вардар, подручје око долине Пелагонија и подручје у северозападном делу Р. Македоније.

Следи списак најбитнијих планина у Северној Македонији:

Кораб (2.764 m)

Шар планина (2.747 m)

Баба (2.601 m)

Јакупица (2.540 m)

Ниџе (2.521 m)

Дешат (2373 m)

Крчин (2.341 m)

Галичица (2.288 m)

Стогово (2.273 m)

Јабланица (2.257 m)

Осогово (2.252 m)

Бистра (2.163 m)

Беласица (2.029 m)

Плакенска планина

Конечка планина

Малешевска планина

Плачковица

Бушева

Бабуна

Огражден

Селечка планина

Скопска Црна Гора

Побожје

Побожје (мкд. Побожје) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Побожје је насеље у оквиру општине Чучер-Сандево.

Побожје има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине значајну мањину у насељу.

Призренско-тимочки дијалект

Призренско-тимочки дијалект (познат и као призренско-тимочка дијалектска група) или торлачки дијалект је скуп дијалекта српског језика, староштокавске групе, којим се говори на простору од Призрена на југу до реке Тимок на северу. Говорници овог дијалекта углавном живе на територији Србије, Бугарске и Македоније.

Његова источна граница је, почев од Зајечара, приближно граница са Бугарском (тачније, линија Белоградчик-Берковица-Годеч-Сливница-Перник-Радомир-околина Ћустендила и Босилеграда), до линије Крива Паланка-Злетово-Свети Николе-Скопска Црна Гора и Тетово, на североистоку општина Валчедрм, а западна - од границе са Албанијом, преко Дечана и Вучитрна до Сталаћа.

Романовце

Романовце (мкд. Романовце) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Романовце припада општини Куманово.

Серава

Серава је река у северном делу Северне Македоније, лева притока Вардара.Настаје сливањем већег броја мањих река - потока, као што су: Љубанска река, Побошка река, Турчевска река, Мала река и Љуботенска река у подножју планине Скопска Црна Гора, на њеном југозападном делу. Протиче кроз село Радишани и због тога носи још и име Радишанска или Радишка река. Одатле, тече изграђеним коритом и пролази поред скопских насеља: Бутел и Шуто Оризари, а улива се у Вардар крај Моминог потока.

У прошлости река Серава је протицала кроз сами град Скопље, делећи његово централно градско језгро (стари делови - махале): Топаана, Чаир, Гази Баба и Стара скопска чаршија на два дела, а уливала се у Вардар у близини данашње зграде Македонске академије наука и уметности.

У другој половини 20. века, због великог земљотреса 1963. године, корито реке Сераве у току кроз град је затрпано и подземним каналима део воде се и данас слива на истом месту. Највећи део реке у близини Бутела је преусмерен на северозапад, у правцу насеља Визбегово, у долину Моминог потока.

Црна Гора (вишезначна одредница)

Црна Гора може бити:

Црна Гора, независна држава у југоисточној Европи

Стара Црна Гора, историјска област у Црној Гори

Ужичка Црна Гора, област у Србији

Банатска Црна Гора, област у Румунији

Мализи или Црна Гора, област у Албанијиисторијски:

Санџак Црна Гора, турски санџак у првој половини 16. века

Владичанска Црна Гора, полунезависна држава, која је постојала до 1852. године, када је проглашена књажевином

Књажевина Црна Гора, књажевина од 1852. до 1910. године, када је проглашена краљевином

Краљевина Црна Гора, краљевина од 1910. до 1918. године, када је уједињена са Србијом

Црна Гора (1918-1922), привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Краљевина Црна Гора (1941-1944), формални назив за квислиншку творевину под италијанском и немачком окупацијом

Демократска Црна Гора (1944-1946), колоквијални назив за федералну јединицу Црну Гору у раздобљу између ослобођења у јесен 1944. године и установљења Народне Републике Црне Горе у јануару 1946. године

Народна Република Црна Гора (1946-1963), једна од шест федералних јединица у саставу ФНР Југославије

Социјалистичка Република Црна Гора (1963-1991), једна од шест федералних јединица у саставу СФР Југославије

Република Црна Гора (1991-2006), федерална јединица у саставу СФРЈ (1991-1992), СР Југославије (1992-2003) и Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006)или неколико насеља:

Мала Црна Гора, насеље у Црној Гори

Црна Гора (Перничка област), село у Бугарској

Црна Гора (Старозагорска област), село у Бугарскојили неколико планина:

Црна гора (планина у Херцеговини), планина у Херцеговини

Црна гора (планина у Србији), планина у западној Србији

Скопска Црна Гора, планина у Републици Македонији и Србији

Црна гора (планина у Бугарској), планина у западној Бугарској

Црна гора (планина у Грчкој), планина у Егејској Македонијиили:

Радио Црна Гора, радио у Црној Гори у оквиру Радио-телевизије Црне Горе

Черкези (Куманово)

Черкези (мкд. Черкези) су насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Черкези припадају општини Куманово.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.