Сињско поље

Сињско поље је крашко поље у Далмацији у Хрватској. Захвата површину од око 60 км², у средњем току реке Цетине. На рељеф поља највећу утицај имала је ерозија. Периодично је плављено захваљујући Цетини и бројним врелима, најчешће зими. Дно је изграђено од глине и пешчара. Пољем теку и мање реке Руда и Граб.

У прошлости овде је било развијено сточарство, а данас се становништво бави пољопривредом, тачније гаје се кукуруз и пшеница. На ободу су се развила бројна насеља — Гала, Удовичић, Руда, Граб, затим Турјаци, Кошуте, Триљ и место Сињ, по коме поље и носи име.

Види још

Литература

Грачачко поље

Грачачко поље је крашко поље у јужном делу Лике у Републици Хрватској. Захвата површину од 8,2 км², на дужини од 10,2 и ширини од око 2 километра. Пружа се правцем северозапад-југоисток између Велебита и Ресника. Дно поља грађено је од доломита и њиме теку понорнице Ричица и Отуча. За време кишног периода, Грачачко поље је поплављено око четири месеца у току године.

Око бројних понора постоје услови за развој пољопривреде. Становништво се претежно бави ратарством и сточарством. Највећа насеља су се развила на ободу поља. Највеће је Грачац, према коме је добило име, а остала су Радуч и Брувно. Овуда пролази и железничка пруга Загреб-Сплит.

Динара

Динара је планина по којој је цели Динарски планински систем добио име. Чини природну границу између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске.

На североистоку се граничи са Граховским и Ливањским пољем, на северозападу долином река Бутишнице и Граба, на југозападу долином реке Цетине и на југоистоку планином Камешницом и нижим земљиштем које веже Сињско поље са Бушким блатом. По дужини Динара је друга међу Динарским планинама са 84 km.

Највиши врх је Троглав (1913 м). који се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини је врх Динара (Сињал) (1831 м) што је највиши планински врх у Хрватској. Називи овог врха се разликују зависно како их зове локално становништво. Географи га обележавају као Динара.

Остали виши врхови су: Бат (1854 м), Гњат (1806 м), Јански врх (1790 м), Јанково брдо (1779 м), Сокол (1589 м) и Орловац (1484 м).

Због кречњачке грађе, на планинама нема водених токова, нити значајнијих извора, ако се изузму понори на северном и врела на јужном подножју. Супротности присојних и осојних страна су наглашене у вегетацији. Присојна страна је претежно оголели крашки камењар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осојна претежно под мешаном буковом и јеловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама између њих су планински пашњаци.

Оскудне пољопривредне културе налазе се у ограђеним просторима. Осим многобројних сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко Вагањског седла (1137 м) који спаја Ливно и Сињ. У географским појмовима планински простор од Словеначких Алпа, преко Јелице, Мучња и Голијских планина до Шарских планина се назива Динаридима.

Имотско поље

Имотско поље је крашко поље између Далмације у Хрватској и Херцеговине у БиХ. Захвата површину од 95 км², правцем северозапад-југоисток на дужини од 33,3 километра и ширине 1-6 километара. Састоји се из два дела — Горњег поља (22,8 км²) и Доњег поља (72,2 км²). Доње је најчешће плављено, а у југоисточном делу може се издвојити још једно мање поље - Грудско (10 км²).

Кроз Имотско поље тече неколико река — Ричина, Врљика, Грудски поток, чије се воде губе у понорима или пресушују током лета. Најважнија је вишеимена Ричина, Сија или Суваја (јер пресушује), која се улива у Блато (у западном делу поља). Одатле истиче као Јаруга и улива се у Врљику, која извире у северозападноом делу поља, тече до југоисточног дела где понире и избија као Тихаљина, наставља као Младе, те се као Требижат улива у реку Неретву. Прокопавањем тунела успостављена је вештачка веза између Врљике и Тихаљине. Због мале пропусне моћи понора поплаве су биле честе, што је прокопавањем тунела ограничено. Грудски поток тече према југоисточном делу поља.

Дно поља налази се на око 260 метара надморске висине и сачињено је од доломита. Урушавањем кречњачких стена створене су бројне провалије током времена, а данас су оне испуњене водом и представљају мала језера. Становништво се у прошлости највише бавило гајењем кукуруза, а данас нарочито је распрострањена винова лоза и дуван. Највеће насеље је Имотски према коме је поље и добило назив. Тле Грудског поља је знатниим делом испрано, па је мале вредности за пољопривреду, па је зато деломично покривено шумом.

Такође, поље је и познато под именом Имотско-бекијско, по крају Бекији који се налази у западној Херцеговини. Територијално, у Хрватској се налази 45 км², а у Босни и Херцеговини 50 км² поља.

Книнско поље

Книнско поље је крашко поље у северном делу Далмације, тачније у Книнској крајини код града Книна у Републици Хрватској, по коме је и добило име. Захвата површину од 24,2 км², на дужини од 10,5 и ширини од 3,5 километара. Простире се између падина Динаре и крашке површи на надморској висини 220-300 метара.

Дно поља састоји се од верфенских и гипсаних наслага, којима теку реке Крка и Бутишница. Северни део одликује се ерозијом, а јужни плављење. Книнско поље је економски веома значајно. По ободу су се развила бројна насеља – Голубић, Врпоље, Топоље и град Книн. Становништво се бави земљорадњом и сточарством.

Крбавица поље

Крбавица поље је мало крашко поље северозападно од Крбавског поља у Хрватској. Захвата површину од око 2,5 км² и окружено је брдима са свих страна, од којих се издваја Мрсињ врх. Северни део поља одликују бројна врела из којих настаје река Градина. Значајне су и две понорнице – Јасик и Красуља.

Пољопривреда је заступљена на вишим деловима, док је дно прекривено ливадама и пашњацима. Највећа насеља смештена су на ободу – Крбавица, Пањковићи, Рапајица и др.

Крбавско поље

Крбавско поље је крашко поље у Крбави у Хрватској. Захвата површину од око 68 км² и окружено је брдима, где се истиче планина Пљешевица. Налази се на надморској висини 625-740 метара. Поље је богато врелима, али се воде губе у бројним понорима.

Крбавским пољем теку реке Крбава, Крбавица и поток Хржић. Становништво се бави пољопривредом, а узгајају се претежно јечам и кукуруз. Највећа насеља су Удбина, Крбава, Ребић, Бунић и др.

Личко поље (Горски котар)

Личко поље је крашко поље, тј. крашка пониква у Горском котару, у Хрватској. Налази се 4 km југоисточно од Фужина, између огранака Битораја на североистоку, Вишевице на југоистоку, Медвеђака и Кобиљака на југозападу односно Великог Штрпца и Вршка на западу. Лежи на надморској висини 695–738 m и захвата површину од 24 km².

У овом пољу има крашких врела која су смештена уз његову западну ивицу. Кроз поље протиче понорница Личанка (10 km). Она се на свом току кроз Фужине назива Фужинарка, а понире код насеља Лич. У пољу постоји и неколико мањих језера. Марасово језеро смештено је у централном делу, а Поткош језеро познато је као мрестилиште пастрмке.

Дно поља прекривено је иловачом и алувијалним наслагама. Тло у западном делу поља погодно је за ратарство, нарочито за гајење кромпира. У јужном и источном делу има ливада и пашњака, па је у њима развијено сточарство. Насеља су углавном смештена по ивичним деловима поља. Највеће насеље је Лич, а остала су Бановина, Пировиште, Поткобиљак и др.

Личко поље (Лика)

Личко поље је крашко поље у Лици, у подножју Велебита, у Хрватској. Захвата површину од око 465 km² и пружа се правцем северозапад-југоисток, на надморској висини од 565–590 m. Његова максимална дужина износи 38 km, а ширина 18,5 km. Ово поље може се поделити на пет мањих поља: Липово, Косињско, Пазаришко, Брезово и Госпићко.У средишту Личког поља налази се неколико усамљених хумова – Отеж (745 м), Дебељак (882 м), Зир (852 м) и др, а од утицаја мора и околине, штите га планине Велебит, Вучјак, Стара и Троврх.

Пољем теку две значајније реке — Лика и Ричина. Обе нестају у понорима подно Велебита. Поплаве у пољу су ретке и јављају се након топљења снега и јаких киша.

Становништво се бави ратарством (кромпир и др.) и сточарством. Кроз поље пролази пут који повезује Карловац, Госпић и Карлобаг, затим локални пут Госпић - Грачац и личка железничка пруга. Највеће насеље је Госпић.

Цетина

Цетина је река у јужној Хрватској, у централној Далмацији. Укупна дужина реке је око 105 km, површина слива 3700 km², а извире на надморској висини од 385 м. Извире испод Динаре, а улива се у Јадранско море. Река је пловна у дужини од 7 km (од ушћа до насеља Радманове Млинице). Крај око реке Цетине се често назива Цетинска крајина, а сама река је у раном средњем веку чинила границу између Срба и Хрвата према писању византијског цара Константина Порфирогенита (913—959).

Словенија
Хрватска
БиХ
Србија
Црна Гора
Северна Македонија

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.