Сирмијум

Maketa Sirmijuma
Макета Сирмијума у центру за посетиоце „Царска палата“.
Carska palata Sirmijum1
Руине Царске палате Сирмијума.
Prefecture of Illyricum map-sr
Сирмијум, једна од четири престонице позног Римског царства. Град је био престоница Префектуре Илирик, 318-379.

Координате: 44°59′N 19°37′E / 44.983° СГШ; 19.617° ИГД Сирмијум (лат. Sirmium[1]) био је антички град и једна од четири престонице Римског царства. Налазио се на простору данашње Сремске Митровице. Први пут се помиње у 4. веку п. н. е. и првобитно су га насељавали Илири и Келти. У 1. веку п. н. е. покорили су га Римљани и у доба царства је постао главни град римске провинције Доње Паноније. Сирмијум је 294. године проглашен за једну од четири престонице Римског царства. Такође је био главни град префектуре Илирик и провинције Панонија Секунда. Влада Републике Србије је 1990. прогласила Сирмијум археолошким налазиштем од изузетног значаја.

Историја

Сирмијум је почео да се развија на ушћу Босута у Саву, на јужним обронцима Фрушке горе, у 1. веку. Претпоставља се да су га основали Илири. Захваљујући реци и речној пловидби, град се брзо развијао и растао. Седам (по другом мишљењу - десет) владара Римског царства рођено је у Сирмијуму или његовој околини: Трајан Деције, Аурелијан, Проб, Максимијан, Хостилијан, Констанције II и Грацијан. Град је у периоду од 1. до 4. века нове ере био седиште римских провинција Панонија, Доња Панонија и Панонија Секунда, седиште Префектуре Илирик, повремена царска резиденција, епископски центар и моћни логор легионара који су бранили царство од упада варварских племена. Сирмијум је постао престоница Римског царства 1. марта 293. године за време владавине Галерија. Град је био престоница неколико деценија. У 4. веку помиње се као најлепши и најбогатији град Илирика. У периоду од 4. до 6. века напредак Сирмијума су прекинули, тада чести, напади Варвара: Гота, Хуна, Гепида. Завршни ударац развоју града задали су Авари, 505. године, после чијег је разорног напада становништво побегло, а град је запаљен.

Сирмијум је имао два моста са којима је била премошћена река Сава, на шта указују историјски извори. Мост Ад Басанте (према Босни) се налазио на нешто севернијој траси од старог понтонског моста у Сремској Митровици. Аретемидин мост се налазио у близини данашњег пешачког моста који спаја центар Сремске и Мачванске Митровице. На том мосту су 304. године, због проповедања хришћанства, погубљени први епископ Сирмијума Иринеј и његов ђакон Димитрије, са многим сирмијумским мученицима. После 313. године Сирмијум постаје важан хришћански центар. До сада је на локалитету Сирмијума откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св. Димитрију и Св. Синеноту.

REmpire-Pannonia

Положај провинције Панонија на карти Римског царства.

Pannonia01-sr

Римска провинција Панонија са Сирмијумом као важним војним и трговачким центром.

Pannonia02-sr

Сирмијум у доба цара Трајана постаје престоница нове провинције Доња Панонија.

Pannonia secunda-sr

Карта провинције Панонија Секунда са главним градом Сирмијумом. Настаје око 296. реформама цара Диоклецијана и даљим уситњавањем старе провинције Паноније.

Име

Grb sirmium
Први печат и грб римског насеља Сирм(иум)а. На њему је приказана богиња Фортуна са богатим равничарским плодовима.

Сирмијум се звао на вулгарнолатинском Серми.

У средњем веку, када је обновљен, град је постао познат као град св. Димитрија, по коме је данашња Сремска Митровица добила име.

Археологија

Археолошка истраживања открила су велики део старог насеља Сирмијум. Град је био простран, окружен бедемима и рововима унутар којих се налазила царска палата. Истраживања спровођена од средине 20. века открила су делове хиподрома, као и више луксузних кућа и вила украшених фрескама и мозаицима. Видљиви су остаци јавних купатила, некрополе, хореума, трговачких и занатских центара. Данас се антички остаци великим делом налазе испод савременог града и само су делимично презентовани, колико то допушта простор археолошких ископина, које се налазе између зграда. Фреске и скулптуре које су пронађене на 74 локалитета у Сирмијуму, доказују да су их радили прворазредни уметници и декоратери.

На локалитету Глац недалеко од Сремске Митровице налази се још неископана палата императора Максимијана Херкулија подигнута на месту где су му родитељи радили као надничари на имању једног римског колона. Приликом изградње Хируршког блока, пронађено је монументално Јупитерово светилиште са преко осамдесет жртвеника, што је друго по величини у Европи. Остаци Царске палате су 2008. године заштићени „ламинарним шатором“. На површини од 2.500 квадрата је изложено 250 квадрата подних мозаика. На многим местима мозаици су у три слоја, што говори о обнављању царске палате са сменом владара. Откопавања палате почела су 2017. године.[2]

Sremska Mitrovica - The ruins of Imperial Palace of Syrmium

Руине престоног дела Царске палате из доба старог Рима у градском средишту Сремске Митровице.

Sremska Mitrovica - Old Roman Remains and New Town

Остаци сирмијумске трговачке четврти у данашњем градском језгру Сремске Митровице.

Antic roman ruins of imperial palace in town centre

Руине Царске палате Сирмијума.

На почетку седамдесетих година 20. века група археолога и ентузијаста, спонзорисаних од владе САД, понудила је општинским властима Сремске Митровице, да сагради потпуно нови и савремени град, али на другој локацији, да би заузврат добила дозволу за ископавање Сирмијума у целини. Општинска управа, под снажним притиском органа југословенске федерације, захтев није ни разматрала.

За време ископавања темеља за нову сремскомитровачку робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2 m дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, која су вероватно била део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице. 4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.

Slem 1-transparent

Златни римски шлем пронађен недалеко од Сирмијума 1955. Данас је изложен у Музеју Новог Сада.

Slem 2

Златни римски шлем пронађен недалеко од Сирмијума 1955. Данас је изложен у Музеју Новог Сада.

Slem iz Jarka

Златни римски шлем пронађен недалеко од Сирмијума. Данас је изложен у Музеју Новог Сада.

Становништво

Најпознатији историчар 4. века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум „славном и многољудном мајком градова“.

У времену кулминације моћи града (4. век), Сирмијум је у једном тренутку имао и преко 100.000 становника, што би у данашњем времену одговарало статусу и значају Лондона.

Сирмијум је један од ретких градова, осим самог Рима, у којима су регрутовани припадници елитне преторијанске гарде.

Цареви

Emperor Traianus Decius (Mary Harrsch)
Деције Трајан, први је од десет римских царева рођених у Сирмијуму или његовој околини.

У периоду Римског царства у Сирмијуму или његовој околини рођено је десет римских императора, а осам других је боравило у њему током своје владавине (од неколико месеци до више година) због владарских обавеза или планирања и вођења војних похода. Најмање два императора умрла су у граду од последица заразе кугом.

Римски цар-филозоф Марко Аурелије умро је у Сирмијуму 180. године од куге, а не као што се у филмовима и добром делу историјске литературе наводи у Виндобони (данашњи Беч).[3][4][5] Као доказ за ту тврдњу узимају се списи римског писца Херодијана, који помиње да је цар живео у Сирмијуму за време припреме војних похода, као и да је у граду неко време (170—174) боравила и царица Галерија Фаустина са кћерком. Херодијан изричито наводи да је цар Марко Аурелије умро у Сирмијуму од куге 180. године, где је и спаљен, а пепео му је пренесен у Рим. У Сирмијуму је Марко Аурелије примио и владара номадског народа Јазига, Бакадаспеса, који је дошао да моли за мир, али га је цар одбио. Податак о боравку Марка Аурелија у граду налази се и у делу Филострата, у опису пута Херода Атика. Филострат је навео да је град служио као полазна тачка и главни штаб у рату против Германа. Ове тврдње поткрепљује чињеница да је у тренутку смрти цар водио рат против германског племена Маркомани, а које је тада насељавало територију данашње Бачке. Спис који је саставио Филострат веома је значајан и као најстарији писани помен Царске палате у Сирмијуму, што не значи да она и пре тога није постојала, јер је и цар Трајан зиму 100. / 101. године засигурно провео у градској палати. Источно од Сирмијума, на потесу Цреповац, пронађена су два римска миљоказа, један из 161. године, а други из 198. године. Оба обележавају растојање до Сирмијума од три римске миље. На првом миљоказу помињу се императори Марко Аурелије и Луције Вер. На том локалитету је био стациониран највећи део римске војске коју је Марко Аурелије окупио за рат против Маркомана, док је сам цар био смештен у сирмијумској градској палати. За Виндобону, као за место смрти цара, нема ни један историјски доказ, осим проналаска Аурелијевих списа, мада су делови истих списа (неке врсте дневника филозофских размишљања) пронађени и у другим местима. Иако историчари једногласно напомињу да је те списе (Самоме себи, у оригиналу Ta eis heauton) Аурелије писао у Сирмијуму, филмски режисери су до данас остали неумољиви. На душу им се ставља и проглашавање његовог сина Комода за зликовца, иако је био миљеник народа и владао чак 13 година.

Религија

Најстарија откривена хришћанска црква у нашој земљи (данас конзервирана у остацима) налази се на локалитету некадашњег Сирмијума. Пронађени су остаци базилике Светог Димитрија из 5. века.

Тачно на месту некадашњег сирмијумског Артемидиног моста где су у време прогона хришћана вршена погубљења ”сирмијумских светих мученика”, 1993. године подигнут је најдужи висећи пешачки мост у Европи.[6] По једном од погубљених мученика, Св. Иринеју, мост је добио и име.

Карактеристике града

Топографија Сирмијума

Топографија Сирмијума умногоме се разликовала у односу на данашњу топографију Сремске Митровице. Данашњи град има више узвишења него римски (као последица наслага земље током векова) и другачије водотокове фрушкогорских потока који се уливају у Саву. Сирмијум је био град малих бара и језера, временом исушених. Једна од најизраженијих промена је, по овдашњим археолозима, промена тока Саве, која је у римско доба у делу тока код Сирмијума стварала две речне аде, данас делове сремске, односно мачванске речне обале.

Водовод

У време највећег успона Сирмијума, у граду је постојао савршен систем водовода (10 m високи аквадукти) који је Сирмијум снабдевао пијаћом водом са фрушкогорских извора. Аквадукт се од извора Врањаш, у подножју Фрушке горе, до Сирмијума простирао у дужини од око 14 km. Траса и остаци аквадукта прате данашњу централну осу Сремске Митровице, тј. улице Фрушкогорску и Краља Петра I. Пад терена према Сави омогућио је и несметан ток канализације према реци. Канали за одвођење такође су били веома успешно решени, по узору на тадашње велике градове, пре свега Рим.

Остаци аквадукта били су очувани све до 1908. године, када је градски магистрат донео одлуку да се поруше и да се материјал од ових остатака угради у пут за Манђелос. Том приликом је чувени митровачки учитељ и археолог Игњат Јунг, из протеста, напустио град и породицу и нестао у непознатом правцу, а судбина му се ни до данас не зна.

Ковница

Solidus Julian-transparent
Златни новац Флавија Клаудија Јулијана кован у Сирмијуму око 361.

1887. године биле су познате и сачуване само три златне и једна сребрна полуга са ковничком ознаком града Рима. Али поменуте године дошло је до великог открића у месту Буџе код Брашова у Румунији. Том приликом пронађено је чак 15 златних полуга са ковничким ознакама Сирмијума. Тежина полуга се кретала од 327 до 524 грама, а данас се исте чувају у трезорима музеја у Лондону, Паризу, Бечу, Будимпешти и Напуљу, где су доспеле трговином антиквитетима. Све полуге су биле обележене са три печата: један је садржао имена функционера ковнице и контролора чистоће злата, други је био грб града Сирмијума (богиња Фортуна са ознаком СИРМ), а на трећем су била попрсја тројице царева: Грацијана, Валентинијана II и Теодосија I Великог. Сирмијумске полуге одају нам и податак о количини злата која је прошла кроз сирмијумску ковницу, основану још у време Марка Аурелија, с обзиром да је пронађен калуп за реверс његовог денара. Између 320. и 326. године, у време Константиновог управљања царством из Сирмијума, у градској ковници кован је само златни новац, и то у две официне. Једна официна је имала 56 ковничких места, што значи да је у Сирмијуму у том тренутку било 112 ковничара. По рачуницама стручњака, један ковничар је могао дневно да искује 1800 комада новца, што говори да је сирмијумска ковница избацивала 201.600 примерака златних солида. Помножено са 6 година рада, то даје цифру од 441.504.000 солида који су били тешки у просеку око 5 грама. Из поменуте рачунице произилази да је у Сирмијуму, за ковање новца, утрошено више од 2.207 тона злата. И овај податак иде у прилог јединствености Сирмијума на нашим просторима, а и чињеници да је појединим императорима било важније да освоје Сирмијум и ту задобију поверење грађана и војске, него да то ураде у Риму. Нажалост, податак о количини искованог злата у сирмијумским ковницама највише је привлачио тзв. ”дивље копаче” и трговце на црном тржишту, који су последњих деценија 20. века начинили огромну и неповратну културну и материјалну штету, не само Сирмијуму (Сремској Митровици), већ и целокупној културној баштини Србије.

Хиподром

Trkac sa sirmijumskog hipodroma
Тркач са сирмијумског хиподрома - Зидна слика.

Испод данашње Сремске Митровице, на локалитету некадашњег античког Сирмијума, налази се једини неископани римски хиподром на свету, саграђен почетком 4. века царским указом цара Константина или цара Лицинија. Огромна грађевина дужине око 450-500 m и ширине 150 m налази се у остацима око 4 m испод нивоа данашње Митровице и простире се у широком подручју од тзв. јалијских бара на југоистоку до зграде данашњег СУП-а на северозападу, тангирајући простор Царске палате за коју је била функционално везана. Сирмијумски хиподром сматра се највећом (!) грађевином римске античке архитектуре ван Италије. Постојање овакве структуре (тачније високих трибина хиподрома) утицало је на формирање занимљиве теренске слике тог дела града која подсећа на дугачку ”долину”, где је најнижа тачка данашња Масарикова улица, а затим се терен ”пење” у правцу југа (пут према Сави) и севера (пут према градској Гимназији). Оно што је једино сигурно јесте да би сваки покушај ископавања целине или дела хиподрома за последицу имао рушење постојећих градских структура, од којих су неке старе и по 100 и више година и сматрају се заштићеним објектима културе.

Види још

Референце

  1. ^ Sirmium dare.ht.lu.se
  2. ^ Откопава се палата Херкулија („Вечерње новости”, 2. март 2017)
  3. ^ "Археологија и историја Сирмијума", Петар Милошевић, Матица српска, Нови Сад, 2001, 189-202.
  4. ^ "Sirmium - its History from the I century A.D. to 582 A.D., Sirmium I", Мирослава Мирковић, Археолошки институт, Београд, 1971, 34.
  5. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 25, 2013) (на језику: енглески) - Marcus Aurelius (AD 121 - AD 180)
  6. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 2, 2009) (на језику: енглески) САНУ, Никола Хајдин, пројекти

Извори

Додатна литература

  • Sirmium. Archaeological investigations in Syrmian Pannonia, herausgegeben vom Arheološki Institut, Belgrad, und von der École Française, Rom, 12 Bände, 1971–1982. Publikation der Ergebnisse der Grabungen des jugoslawisch-französischen Archäologenteams.
  • Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija”. Scrinia Slavonica. 9: 7—56.
  • Gračanin, Hrvoje (2014). „Crkveni ustroj u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Croatica Christiana Periodica. 38 (73): 1—12.
  • Марко Дабић, "Црквени сабори у Илирику у IV веку", Ниш 2016.
  • Michael Durst: Sirmium. In: Lexikon für Theologie und Kirche, 3. Aufl., Bd. 9: San bis Thomas, Herder, Freiburg 2000, Sp. 632–634.
  • Noël Duval: Sirmium. Ville impériale ou Capitale? In: XXVI corso di cultura sull'arte Ravennate e bizantina, Jg. 26 (1979). p. 53.–90.
  • Miroslav Jeremić: The Sirmium Imperial Palace Complex, in Light of the Recent Archaeological investigations. In: Nenad Cambi (Hg.): Dioklecijan, tetrarhija i Dioklecijanova palača o 1700. obljetnici postojanja. Književni Krug, Split. 2009. ISBN 978-953-163-318-5. стр. 471-497..
  • Wendelin Kellner: Ein römischer Münzfund aus Sirmium (Gallienus–Probus) (= Denkschriften der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-Historische Klasse, Bd. 133; zugleich = Veröffentlichungen der Kommission für Numismatik, Bd. 7; zugleich = Thesaurus nummorum Romanorum et Byzantinorum, Bd. 2). Österreichische Akademie der Wissenschaften, Wien. 1978. ISBN 978-3-7001-0256-4..
  • Arnulf Kollautz: Völkerbewegung an der unteren und mittleren Donau im Zeitraum vom 558/562 bis 582 (Fall von Sirmium). In: Zeitschrift für Ostforschung, Jg. 18 (1979). p. 448.–489.
  • Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.
  • Myrna Kostash: Prodigal Daughter. A Journey to Byzantium. University of Alberta, Edmonton. 2010. ISBN 978-0-88864-534-0.. Darin pp. 151–157: Sirmium.
  • Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
  • Miroslava Mirković: Sirmium. Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka. Alta Nova, Belgrad-Zemun. 2006. ISBN 978-86-84457-04-4.. (serbisch; deutsche Übersetzung des Buchtitels: Sirmium. Geschichte der römischen Stadt vom 1. bis zum 6. Jahrhundert).
  • Mirković, Miroslava B. (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.
  • Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
  • Ivana Popović: Sirmium (Sremska Mitrovica) – Residenzstadt der Römischen Kaiser und Stätte der Frühen Christen. In: Ulrich Brandl, Miloje Vasić (Hg.): Roms Erbe auf dem Balkan. Spätantike Kaiservillen und Stadtanlagen in Serbien. von Zabern, Mainz. 2007. ISBN 978-3-8053-3760-1. стр. 17-32..
  • Vladislav Popović: Sirmium, ville impériale. In: Akten des VII. Internationalen Kongresses für Christliche Archäologie. Trier, 5—11. September 1965. Pontificio istituto di archeologia cristiana, Città del Vaticano 1969. Bd. 1. p. 665–675.
  • Поповић, Радомир В. (2013). „Ранохришћански Светитељи на тлу источног Илирика” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 72 (1): 80—92.
  • Dragoslav Srejović (Hg.): Roman imperial towns and palaces in Serbia. Sirmium, Romuliana, Naissus. (= Gallery of the Serbian Acadademy of Sciences and Arts / Galerija Srpske Akademije Nauka i Umetnosti, Bd. 73). Belgrad 1993.
  • Michael Werner: Sirmium. Imperial palace complex. Zavod za Zaštitu Spomenika Kulture, Sremska Mitrovica. 2010. ISBN 978-86-906655-6-3..
  • Bora Čekerinac: Sirmium - Sremska Mitrovica. Illustrated chronology from prehistory to the beginning of the 21st century. Museum of Srem, Sremska Mitrovica. 2011. ISBN 978-86-86109-08-8.

Спољашње везе

Грацијан

Флавије Грацијан Август (лат. Flavius Gratianus Augustus; Сирмијум, 8. април 359 — Лугдунум, 25. август 383), познат као Грацијан, био је цар Западног римског царства од 375. до 383. године. Био је син Валентинијана I из брака са Марином Севером и био је рођен у Сирмијуму у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије.

Дијецеза Панонија

Дијецеза Панонија (лат. Dioecesis Pannoniarum — „Дијецеза Панонаца“), од 395. позната као дијецеза Илирик или дијецеза Илирикум (лат. Dioecesis Illyricum), била је управна област, односно дијецеза (лат. dioecesis) у склопу позног Римског царства. На челу управе налазио се царски намесник са титулом "викар" (лат. vicarius), а главни град дијецезе био је Сирмијум (лат. Sirmium).

Панонскoј дијецези су припадале римске провинције: Панонија Прва, Панонија Валерија, Панонија Савија, Панонија Друга, Далмација, Норик Медитеранеум и Норик Рипенсис. Средином 4. века налазила се у саставу префектуре Илирик, а приликом поделе државе 395. године припала је Западном римском царству. Већи део ове дијецезе пострадао је током хунске инвазије средином 5. века. Око 490. године њено подручје је потпало под власт Острогота, који су на том простору организовали посебне војно-управне јединице у саставу Остроготске краљевине.

Целокупно подручје ове бивше дијецезе тешко је пострадало током аварске инвазије у другој половини 6. века и почетком 7. века. И исто време, на просторима ове разорене дијецезе започиње и насељавање Словена.

Доња Панонија

Доња Панонија (лат. Pannonia Inferior) је била словенска покрајина у Панонској низији унутар Римског царства. Формирана је вероватно 103. године, издвајањем из територије Паноније, у оквиру припрема цара Трајана за рат против Дачана. Убрзо након њеног оснивања пала је под власт Франачке, а након поделе франачког царства припала је Немачкој. У састав Доње Паноније су улазили делови територије данашње Мађарске, Србије, Хрватске и Републике Српске.

Драгана Томашевић

Драгана Томашевић (Сремска Митровица, 4. јун 1982) је српска атлетска репрезентативка у бацању диска.

Драгана Томашевић је чланица АК Сирмијум из Сремске Митровице. Тренер јој је Данило Кртинић. Најбољи резултат а уједно и државни рекорд 63,63 постигнут на Европском првенству 2006. у Гетеборгу 8. августа 2006. године

Поред диска повремено баца и куглу, где јој је лични рекорд 14,81 постигнут у Москви 30. маја 2004.

Учествовала је на Олимпијским играма 2004. где је у бацању диска заузела 20. место резултатом 54,44, и 2008 где је заузела 13. место резултатом 60,19.

На светском првенству у атлетици 2011. освојила је 7. место са резултатом 62,48 метара.

Учествовала је на Европском првенству у Хелсинкију 2012. године у бацању диска. Прошла је у финале резултатом 61,65 метара и у квалификацијама заузела 4. место. У финалу је освојила 9. место резултатом 58,34.

Панонија (византијска провинција)

Панонија је била провинција унутар Византијског царства која је постојала у 6. веку у данашњем Срему, у Србији. Главни град је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Панонија Секунда

Панонија Секунда или Панонија Друга (лат. Pannonia Secunda) је била провинција у оквиру позног Римског царства, настала уситњавањем старе провинције Паноније, односно Доње Паноније. Панонија Секунда је формирана 296. године, током владавине цара Диоклецијана, а престала је да постоји у 5. веку.

Главни град провинције је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица. Панонија Секунда је обухватала делове данашњих држава Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.

Прва лига Србије у америчком фудбалу 2015.

Прва лига Србије у америчком фудбалу 2015. је једанаеста сезона највишег ранга такмичења америчког фудбала у Србији. Новина у односу на претходне сезоне је та што се од 2015. године реорганизацијом лига највиши ранг зове Прва лига, док је досадашња Прва лига променила назив у Друга лига.

Сезона је почела 28. марта 2015. године утакмицом између прошлогодишњег шампиона Вукова Београд и новог суперлигаша Сирмијум лиџонарса коју су Вукови добили са 35:6. Прваци Прве лиге Србије постали су Дјукси Нови Сад који је у финалу са 25:23 победили Вукове Београд.

Прва лига Србије у америчком фудбалу 2016.

Прва лига Србије у америчком фудбалу 2016. је дванаеста сезона највишег ранга такмичења америчког фудбала у Србији. У лиги је наступило укупно осам клубова, а титулу су бранили Дјукси из Новог Сада.

Сезона је почела 26. марта 2016. године утакмицом између прошлогодишњег вицешампиона београдских Вукова и Сирмијум лиџонарса, а окончана је 10. јула финалном утакмицом између Вукова из Београда и Вајдл борса из Крагујевца. Титулу су овојили Вајлд борси, шесту по реду.

Префектура Илирик

Преторијанска префектура Илирик или преторијанска префектура Илирикум (лат. Praefectura praetorio per Illyricum, грч. Ἐπαρχότης/Ὑπαρχία [τῶν πραιτωρίων] τοῦ Ἰλλυρικοῦ), је била једна од четири велике префектуре унутар позног Римског царства и Источног римског царства, односно Византије. Административни центар префектуре је био град Сирмијум (данашња Сремска Митровица у Србији).

Проб

Марко Аурелије Проб (лат. Marcus Aurelius Probus; Сирмијум, 19. август 232. — Сирмијум, септембар/октобар 282) био је римски цар од 276. до 282. године.

Сирмијум (грожђе)

Сирмијум је сорта белог грожђа која води порекло из Срема у Србији. Настала је укрштањем аутохтоних сорти совињон блан и смедеревка. Специфичног је укуса који подсећа на две укрштене сорте.

Сирмијум (тема)

Сирмијум (византијски грчки: Σιρμίου) је била административна јединица (тема) унутар Византијског царства која је постојала на територијама данашње Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине у 11. веку. Седиште је био град Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Сирмијум лиџонарси Сремска Митровица

Сирмијум Легионари (Сремска Митровица) су најстарији клуб америчког фудбала из Сремске Митровице у Србији. Основани су 2002. године и своје утакмице играју на стадиону 25. мај. Такмиче се тренутно у Суперлиги Србије у америчком фудбалу у 2014. години, првом рангу такмичења у Србији и регионалној ААФЛ лиги.Легионари су 2014. године у Првој лиги Србије остварили скор од 6:0 и тиме обезбедили бараж за Суперлигу Србије у америчком фудбалу са првог места. У баражу одиграном 22.06.2014 године, Легионари су победили Краљевске Круне резултатом 41:8, и тако изборили пласман у Суперлигу Србије за следећу сезону.

Срем

Срем је географски регион у Панонској низији између реке Дунав, на северу и истоку и реке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније.

Сремска Митровица

Сремска Митровица (хрв. Srijemska Mitrovica) градско је насеље у саставу Града Сремске Митровице. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског управног округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. Према попису становништва из 2011. године у граду је живело 38.986 становника.

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, био је престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова”. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249—251), Клаудије II (268—270), Квинтил (270), Аурелијан (270—275), Проб (276—282), Максимијан (285—310), Констанције II (337—361) и Грацијан (367—383).

Суперлига Србије у америчком фудбалу 2013.

Суперлига Србије у америчком фудбалу 2013. или због спонзора Спорт Клуб Суперлига је дeвета сезона највишег ранга такмичења америчког фудбала у Србији.

Сезона је почела 31. марта 2013. године утакмицама првог кола. Титулу победника Суперлиге Србије освојили су Вукови Београд који је у финалу са 42:0 победили Крагујевац вајлд борсе.

Тетрарх

Тетрарх (грч. Τετραρχ) је грчка реч која означава једног од четири цара у оквиру владавине тетрархије, односно четворовлашћа.

Први пут ова титула је уведена за време Диоклецијана (284. п. н. е. — 305. п. н. е.), првог цара у доба домината, на његову иницијативу, јер више није било могуће управљати царством из једног центра. Тетрархија је заједничка владавина 4 владара (2 августа и 2 цезара). Диоклецијанов савладар је био Максимијан, а партнери-цезари су били Галерије и Констанције Хлор. Престоница Диоклецијана је била Никомедија у Малој Азији, Максимијана — Милано, Галеријева — Сирмијум а Констанција Хлора — Тријер на Рајни.

Тетрархија је укинута 313. године н. е. јер је избио грађански рат између августа Константина Великог и Лицинија, када је Константин постао једини владар.

Трајан Деције

Гај Месије Квинт Трајан Деције (лат. Gaius Messius Quintus Traianus Decius; Сирмијум око 201. — Абрит, 1. јул 251) је био римски цар. Деције Трајан је био први римски цар илирског порекла. Такође је познат као прогонитељ хришћана. Убијен је заједно са сином Херенијем Етрускусом пошто им је војска поражена од Гота у бици код Абрита.

Флег лига Србије

Флег лига Србије је највиши ранг такмичења у флег фудбалу у Србији, бесконтактној верзији америчког фудбала за узраст до 16 година. Лига је формирана 2010. године и први наслов освојили су Индијанси из Инђије. Највише титула има екупа Сирмијум лиџонарса из Сремске Митровице, укупно три, а они су и тренутни прваци.

Споменици културе
Знаменита места
Археолошка налазишта
Просветне културно-
историјске целине

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.