Сиринићка жупа

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Kosovo3
Област Сиринићке жупе на карти Косова и Метохије

Положај и простирање

Сиринићка жупа се великим делом поклапа са границама Општине Штрпце. Општина Штрпце је формирана 10.8.1988. и обухвата површину од 247,36 km². Жупа се налази у североисточном делу Шар-планине и у облику је широког неправилног многоугла. Обухвата цео слив реке Лепенца.

На јужној страни жупа се протеже преко шарског гребена са врховима Љуботен (2.489 m), Ливадице (2.494 m), Језерска Чука (2.604 m) и Бистра (2.651 m). Западна граница се од превоја Бистре спушта на превој Превалац који Сиринићку жупу раздваја од Средачке Жупе. Северозапдна страна Сиринића се од Ошљака (2.207 m) протеже преко Коџа Балкана (2.035 m) и планине Жара (1.694 m) које га одвајају од Призренског Подгорја. Северну границу жупе чине делови Језерске планине, Студеница и Куркулица, одакле се граница на североистоку спушта преко Грабера према Бродској клисури на источној косовској страни.

Путни правци Сиринићку жупу повезују са Призреном и Урошевцем, док саобраћајнице углавном прате реку Лепенац.

Панорама Велике Ливаде
Панорама Велике Ливаде

Клима

Štrpce, hřeben Šar Planina nad obcí II
Поглед на Шар-планину из Штрпца

Клима Сиринићке жупе је планинска, али сходно надморској висини, подлози и утицају ветрова неки делови жупе имају значајне климатске разлике. Стране окренуте југу као и нижи делови имају жупску климу, а виши делови алпску. У већем делу године преовлађује претежно стабилно време, без олујних ветрова, са дугим зимама које нису оштре и топлим летима са малом количином падавина.

Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 18 °C, а најхладнији јануар са средњом температуром од -0,3 °C. Ипак постоје разлике између северног и јужног дела. Због изложености северцу јужни део је хладнији од северног. Тако на пример село Коштањево које се налази на јужној страни и надморској висини од 1.000 до 1.240 m зими је топлије, него насеље Штрпце које се налази на 900 m.

Снежни покривач се у жупи задржава се од око 60 до 210 дана, што зависи од надморске висине и експозиције. Сиринићка жупа прима и значајну количину падавина, нпр. Јажинце 1.014 mm, a Штрпце 922 mm годишње.

Хидрографија

Водени токови

Сиринићка жупа је богата водом. Густу речну мрежу чини Лепенац и његове притоке. Највећа река је Лепенац која настаје на Коџа Балкана код села Севце на надморској висини од 1.120 m од Тисове и Черничке реке. Максимална висина на извору Лепенца је 1.934 m, а најнижа 630. метара. Површина слива Лепенца у Сиринићкој жупи износи 241 km², а од Јажинца до Брода прима 12 притока:Тисову реку, Череначку реку, Сотачки поток, Суву реку, Блатештицу, Врбештичку реку, Муржицу, Миљоштицу, Сушићку реку, Вичанску реку, Ропотски поток и Ижанску реку.

На територији жупе константовано је 247 извора. Велики број извора се користи за водоснабдевање, а температура воде је од 4-10 степени.

Језера

Бој језера у Сиринићкој жупи није тачно утврђен. Језера са Шарске стране, Штрбачко или Ливадичко језеро које се налази на надморској висини од 2.173 m и Велико Јажиначко језеро на 2.170. метара надморске висине су веома богата водом.

Штрбачко језеро смештено је у дубоком цирку, подно врха „Ливадице“ на надморској висини од 2.173 метра. Удаљено је око шест километара јузоисточно од Штрпца. Дужина језера износи 220, а ширина 124 метра, док је обим језера 683 метра. Дубина језера варира у распону од 6,50 до 8,60 метра, у зависности од доба године. Провидно је до самог дна, а воду добија од падавина, топљењем снежаника, као и од бројних површинских и подземних извора.

Велико Јажиначко језеро је дугачко 150 m, а широко 87 m. Име је добило по селу Јажинце. Највећи водостај језеро има у мају, јуну, октобру и новембру у време киша, док је најмањи у августу или септембру. Према неким српским научницима дубина језера при високом водостају износи 12 m. И према првим и другим изворима језеро је најдубље од свих језера на Шар планини. Дужина обалне линије језера износи око 500 m. Језеро има јајчани облик, а језеро се напаја водом из једног потока који не пресушује и са неколико глечера који га окружују.

Вода планинских језера Сиринићке жупе одликује се ниским температурама током цле године, услед велике надморске висине, хладних ветрова, па због тога не служе за купање.

Биљни покривач и животињски свет

Огромни водени талог, као и састав стена који се састоји од непропустљивих стена чини да је биљни свет веома бујан. На простору од 1000-1200 m расте буква, храст, китњак, цер, бреза, бели јасен... Од 1200-1700 m простире се црногорични појас на коме се могу наћи црни бор и бели бор, смрча, клека, молика... Изнад 1700 m застушљена је прелазна жбунаста вегетација. У Сиринићкој жупи је 5.585 хектара под шумом, 6.500 хектара чини пешњаци.

Некада се планински масив Шар-планине одликовао изузетним богатсвом живптињског света. Међутим човек је крчењем шуме потпуно изменио структуру шумских заједница и довео до потпуног нестајања неких животињских врста. Такав пример је Орао брадач. Сиринићку жупу насељава велики број сисара, птица, лептира, дивљачи... Животињски свет чине:срна, дивокоза, дивља свиња, рис, куна, јаребице, тетреби, као и ендемичне врсте, динарска волухарица, видра, куна златица и куна белица...

Карактеристика Сиринићке жупе је и велики број пастирских паса Шарпланинаца. Заступљени су шарпланинци свих боја, од беле боје, преко боје меда, жуте или сиве или чак и црне боје. Веома су храбри и борбени па не презају да се супротстави ни медведу, као ни чопору вукова.

Историја

У састав средњовековне Србије, простор Сиринићке жупе улази почетком XIII века, за време владавине Стефана Првовенчаног. Први помен Сиринићке жупе налази се на једном Јеванђељу писаном на пергаменту и који потиче из XIII века, а данас се чува у националној библиотеци у Паризу. На њему су сачувана три записа. У једном je непознати књигописац забележио да je писао „у Сиринићких, краљеву лагатору“ (гласоноши). У другом да краљ (вероватно Милутин или Стефан Дечански) „22. јула узе Табану овце a њега свеза“. У трећем запису забележен je и познати, можда најстарији средњовековни српски стих, поетски вапај ο једној од не тако ретких гладних година: „О колика ми je тужица! Проса немамо а за пшеницу не говору“. Други помен је из 1331. године, а налази се у повељи краља Стефана Душана у којој се види да је Сиринићка жупа била метох Манастира Хиландара. Краљ Стефан Душан даје повељом пиргу манастира Хиландара, поред осталих имања и права, “планину Млечни ИТ(„ИТ“, прасловенска реч од глагола ИТИ, ићи, овде у значењу ΠΥΤ) више Сиринић“. Већ и ови најстарији записи са поменом географских назива (Млечни Ит, Сиринић) и оваца јасно указују на основну привредну делатност ове жупе: сточарство и његове производе.

Историја Сиринића све до турских освајања била је уско повезана са светогорским манастиром. Назив Сиринић (као и планина Млечно) јасно говоре да се становништво жупе највише бавило сточарством. Отомански пописи из XVI века показују да у жупи у то време нема албанских насеља, већ да су сва искључиво српска.

Помиње се у Сиринићкој жупи, српска народна школа од 1865. године, која ради без прекида.[1]

Иван Јастребов о Сиринићкој жупи

Иван Јастребов је у својој књизи Стара Србија и Албанија писао о овој жупи. Наводи 13 села од којих су само православна Врбештица, Беравце, Штрпце и Готовуша. Само муслиманска су Фираја, Семање, Коштањево, а осталих 6 села су са верски мешовитим становништвом. Од тих 6 села већина православних су у селима: Драјковце, Вича, Битиња Доња и Сушиће, а већина муслимана су у селима: Брод и Битиња Горња. Арнаути који су населили села Качаника и нека села Сиринића су арнауташи, који су заборавили српско племе којем су некада припадали. Описао је планински врх Љуботен и села ове жупе: Врбештицу, Штрпце, Готовуша, Драјковце, Фираја (стари назив Папраћин - трава, папрат, је на арнаутски преведен у Фираја), Доња Битиња, Горња Битиња, Сушиће, тврђаву Петрич... [2]

Насеља

Pogled na Strpce
Штрпце

На територији Сиринићке жупе налази се шеснаест сеоских насеља, седам на левој и девет на десној обали Лепенца. На десној обали реке Лепенца семештена су села Севце, Јажинце, Штрпце, Готовуша, Драјковце, Фираја и Брод а на левој су Врбештица, Беревце, Доња Битиња, Горња Битиња, Сушиће, Коштањево, Вича и Ижанце.

Седам насеља Сиринићке жупе се налазе на висинама до 850 m, шест на висинама од 850-1000, а три на висини од 100-1250 m. Села жупе су збијеног и разбијеног типа. У збијена села спадају она села насељена Србима, Јажинце, Беревце, Готовуша и Штрпце, као и мешовита села (насељена Србима и Албанцима) Доња Битиња и Драјковце. Збијеног типа је и село Сушиће и ако је на надморској висини од 1100 m. Једино села насељена албанским становништвом Коштањево и Ижанце спадају у разбијена насеља старовлашког типа.

Види још

Референце

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 212. - 226. Београд: Службени гласник.

Спољашње везе

Врбештица

Врбештица (алб. Vërbeshtica) је насељено место у општини Штрпце, смештено на надморској висини од 930 до 1050 метара. У селу живи око 650 становника.

Жупа

Жупа може бити:

Жупа (административна област), административна област

Жупа у време Немањића, назив за управну област у држави Немањића

Жупан, старешина жупе, српска средњовековна титула

Жупа (парохија), назив за црквену јединицу (парохију)

Жупа (географска област), назив за географску целину која обухвата просторну долину са окружењемГеографија:

Жупа (област), област у Рашкој, Република Србија

Александровачка Жупа, област у Рашкој, Република Србија

Летничка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Сиринићка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Средачка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Жупа (Тутин), насеље у општини Тутин, Република Србија

Жупа (Требиње), насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Жупа (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Република Црна Гора

Жупа (Дрвар), насеље у општини Дрвар, Федерација БиХ

Жупа (Загвозд), насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Жупа Средња, насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Добрска Жупа, насеље у општини Цетиње, Република Црна Гора

Жупа Никшићка, насеље у општини Никшић, Република Црна ГораЖупе у околини Призрена:

Средачка Жупа,

Сиринићка Жупа,

Гора (регион),

Опоље,

Призренски Подгор,Администрација:

Жупаније Хрватске,

Жупаније Мађарске,

Жупаније Румунске,

Жупа (римокатоличка), римокатоличка парохијаОстало:

Жупа Никшићка

Манастир Жупа Никшићка

ФК Жупа, фудбалски клуб из Александровца

Жупа (административна област)

Жупа је словенска реч која означава неку административна област, обично неку скупину села, "везану неком долином, пределом, ограниченим брдима".. Као и село и жупа је реч старијег словенског порекла. У Србији, пример оваквих административних области су жупе у околини Призрена: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор. У средњем веку су Жупан и Велики жупан биле владарске титуле у рангу кнеза. Мађарска, Хрватска и многе друге државе су подељена на жупаније.

У Србији би тај термин, данас, највише одговарао речи Срез.

Жупна клима

Жупна клима је варијетет између умерно-континенталне и планинске климе. Јавља се у затвореним котлинама, које су заштићене од значајнијег утицаја и струјања ветра. Услед тога су овде лета и зиме топлије од околине. Оваква клима карактеристична је Александровачку Жупу, Врањску котлина и Метохијску котлину (Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље). Блиска је котлинској клими, али се разликују по температури и струјању ваздуха.

Лепенац

Лепенац је река која извире на јужним обронцима Шар планине. Тече кроз Сиринићку Жупу, протиче кроз Штрпце и југоисточним ободом Косовске котлине уз северну страну Шаре до Качаника. Одатле се река окреће ка југу и кроз Качаничку клисуру између Скопске Црне Горе и Шаре улази у Северну Македонију код Ђенерал Јанковића и недалеко од Ђорче Петрова код Скопља се улива у Вардар. Највећа притока Лепенца је река Неродимка, односно њен јужни крај, пошто она код Урошевца прави бифуркацију односно дели се на два крака. Један (северни) крак отиче у Ситницу, затим у Ибар и на крају у Црно море, док други крак одлази ка југу и код Качаника се улива у Лепенац, затим у Вардар и на крају у Егејско море.

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Призренски управни округ

Призренски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата општине:

Општина Сува Река место Сува Река

Општина Ораховац место Ораховац

Општина Призрен место Призрен

Општина Гора место ВраништеИма укупно 376.085 становника.

Седиште округа је у граду Призрену.

У саставу Призренског округа се налазе жупе: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор.

Цркву Богородицу Љевишку, у Призрену, подигао је 1307. године, као своју прву задуџбину, краљ Милутин, заједно са архиепископом Савом III. Остале цркве у околини Призрена су: Црква светог Спаса из 1348. године, Црква светог Николе из 1332. године, Црква Краљевића Марка из 1371. године., Саборна црква Светог Ђорђа из друге половине XIX века.

У XVI и XVII веку, за време турске окупације, у Призрену и околини ничу џамије, хамами и медресе.

Бајракли Гази Мехмед - пашина џамија представља најстарији споменик исламске уметности у Призрену. Саграђена је 1561. године, а у њој се и данас чувају књиге на арапском и турском језику, као на пример Коран из 1312. године.

Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије.

Теранда

Теранда (лат. Theranda) је било античко римско насеље у Горњој Мезији. Као и за многа друга римска и предримска насеља, за Теранду није утврђен тачан локалитет.Идеја о постојању Теранде потиче од Појтингерове табле, на којој се налази списак станица, на путу између Ниша и Љеша, односно Наисуса и Лисуса (лат. Naissus – Lissum), који је делом пролазио кроз Косово и Метохију. Дужина пута износила је око 315 km (211 римских миља). Насеља су била исписана следећим редоследом:

где римски бројеви означавају међусобно растојање између насеља, изражено у миљама, по којој је Теранда 104 миље, односно 154 km удаљена од Нисуса.Теранду, односно термин лат. Thermidava помиње Птоломеј у 2. веку, у свом делу „Географија“. У 5. веку помиње га под именом „Петризен“ Прокопије из Цезареје у свом делу „О грађанима“ (лат. De Aedificiis), као недавно обновљен град. Теранда се помиње и у делима која говоре о Јустинијани Прими, што није научно потврђено.Крајем 19. и почетком 20. века дошло је до покушаја да се утврде локације многих насеља на путу између Наисуса и Лисуса . Првобитно је Константин Јиричек претпоставио да се налазио на месту данашњег града Призрена.Каснијим археолошким истраживањима је утврђено да се у Призрену не налазе римске насеобине, па су аутори као Емил Чершков и Конрад Милер сматрали да убикацију треба тражити око Суве Реке или Љубижде, у долини реке Мируше, недалеко од Призрена, где су трагови римског насеља археолошки потврђени. С друге стране, Иван Степанович Јастребов, сматрао је да је Теранда могла постојати на простору данашње Теражде, као словенска насеобина из предримског периода и да су од Теражде водила два пута до јадранске обале. Један је био на релацији Теранда (Теражда) - Новаке - Гиљанце – Селогражде – Греховце – Мушутиште - Царевац – Сиринићка жупа - Качаник, а други на релацији Теранда (Теражда) – Новаке - Трње - Широко - Речане код Суве Реке – превој Дуље - Штимље – Липљан.

Фолклор

Фолклор је уопштено име за уметност која, у устаљеним традиционалним облицима, живи у народу. Ова уметност прелази од старијих на млађе. Дуг развојни и вековни пут утицао је на преношење оригиналности народних творевина. Као и све остало, народна уметност еволуира. Ово се у музици лако уочава на песмама са истим текстом које се на разним удаљеностима интерпретирају на разне начине. Исто се дешава и са народним играма: народна кола данас и она од пре педесет година, иако са истим именима и називима, разликују се. Народни дух, најснажнији покретач свих идеја у уметности, никада не мирује. Народ обавезно и увек ствара своју уметност, са својом етиком и посебном карактеристиком. Проучавајући фолклор научници реконструишу духовну вредност и културну прошлост народа. Музички фолклор преноси се предањем и помаже нам да упознамо народно стваралаштво прошлих епоха.

Шар-планина

Шар-планина (или скраћено Шара) је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 km, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 km, на тај начин може се узети да површина Шар планинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 m), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 m/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

Штрпце

Штрпце (алб. Shtërpcë, Shtërpca) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у јужном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.265 становника.Атар насеља се налази на територији катастарске општине Штрпце површине 3530 ha. После укидања (31. децембра 1965. године), Скупштина Општине Штрпце поново је формирана 10. августа 1988. године. Севце, Врбештица, Брезовица, Јажинце, Штрпце, Беревце и још десет села чине Сиринићку жупу.

У месту се налази Црква светог Николе, подигнута 1576/77. године, која је под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја, у склопу споменичке целине Цркве Сиринићке жупе.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.