Сир

Сир је прехрамбени производ који се добија коагулацијом беланчевина у млеку и скорупу. Сиреви се производе широм света у стотинама укуса, текстура и облика. Сир се састоји од млечних протеина и масти, обично од крављег, козјег, овчијег или млека бизон. Производи се додавањем фермента сирила (кимозин) млеку или укисељавањем млека деловањем бактерија, који млечни шећер врењем претварају у млечну киселину. Овим процесом се згрушава млечни протеин казеин. Чврста супстанца се потом притиском обликује у коначну форму.[1] На неким сиревима се намерно гаји буђ по ивицама или по целој маси.

Укус и конзистенција сира зависи од: врсте млека, начина исхране животиња, садржаја млечне масти, пастеризације, начина израде и врсте бактерија и буђи које се притом користе, као и од старости сира. Сиревима се често додају зачини и друге биљке, они се диме на разне начине или им се додаје арома. Код неколико врста сирева млеко се згрушава додавањем сирћетне или лимунске киселине. Већина сирева своју, нешто мању, киселост добија деловањем бактерија.

Сир је цењена намирница због своје трајности, преносивости и високог процента масти, протеина, калцијума и фосфора. Сир је компактнија и дуготрајнија храна од млека, мада рок трајања сира зависи од његовог типа; натписи на пакетима сира обично наводе да сир треба да буде конзумиран током три до пет дана након отварања пакета. Уопштено говорећи, тврди сиреви, као што је пармиђано трају дуже од меких сирева, као што је бри или козји млечни сир. Дуги рок трајања неких сирева, посебно кад су у заштитној облози, омогућава продају када су повољна тржишта.

Постоје различита гледишта по питању најбољег начина складиштења сира, мада неки експерти заступају гледиште да његово умотавање у папир за сир пружа оптималне исходе. Папир за сир је превучен порозном пластиком са унутрашње стране, а са спољашње стране има слој воска. Та специфична комбинација пластике на унутрашњости и воска на спољашњости штити сир тако што омогућава да се кондензација на сиру спречи уз истовремено избегавање губитка влаге из унутрашњости.[2]

Постоји специјализована професија продавца сира. Стицање експертног знања у овом пољу захтева формално образовање и дуготрајно искуство у тестирању и руковању, слично захтевима за стицање експертног познавања вина или кухиње. Експерти за сир су одговорни за све аспекте сирног инвентара: селекцију сирног менија, набавку, пријем, складиштење, и сазревање.[3]

Cheese market Basel
Швајцарски сир
Coulommiers lait cru
Куломие сир
Cheese platter
Послужавник са сиром и гарнирунгом
Amsterdam - Cheese store - 1605
Разни сиреви
Swiss cheese cubes
Швајцарски сир Ементалер

Врсте сирева

Сиреви се деле по врсти млека од кога су прављени на: крављи, козји и овчији. У неким крајевима се сир прави од мешавине крављег и овчијег или крављег и козјег млека.

По конзистенцији сир може бити меки или тврди, а по начину коагулације слатки и кисели.

Сиреви се разликују по:

  • старости
  • текстури/конзистенцији
  • методи израде
  • садржају масти
  • регији порекла

Сир у кулинарству

Сир се може јести као хладно јело са хлебом, као предјело или као додатак разним врстама салата и јела.

Већина сирева се топи приликом загревања, па се и тако могу користити као додатак, фил или прелив неким јелима: качамак, пица, бурек, пита или гибаница са сиром, кифлице, проја...

Настанак сира

Према последњим истраживањима научника са Универзитета у Бристолу, на челу са Ричардом Евершедом, који су проучавали археолошке остатке керамичких посуда[4] у облику цедиљки пронађених у области Кујави у централној Пољској,[5] сир је први пут произведен пре више од 7.500 година. Мада није утврђена врста млека која је коришћена за сир, они су истакли да су у близини налазишта пронађени и остаци костију крава.[4] Овако прерађен производ од млека, могао је лакше да се сачува од пропадања и да се транспортује. С обзиром да сир садржи мањи проценат протеина лактозе, на који су одрасли људи у неолиту били мање толерантни, омогућавао је већем броју људи да користи хранљиве састојке из млека.[5][4][6]

Познато је да се сир правио у Азији пре неколико хиљада година, у Египту 4.000 године п. н. е, а најстарије сликовито писмо о производњи сира пронађено у Месопотамији потиче из периода између 3.500—2.800 године п. н. е. Стари Грци су већ 2.000 година п. н. е.користили млеко и сир не само за исхрану, већ су их приносили у част богова.[7] У античком Риму су познавали различите врсте меких, тврдих, сланих и слатких сирева. Цар Диоклецијан је око 300. п. н. е.донео правилник који је регулисао квалитет и цене сирева. Осим тога, Римљани су у својим освајаним провинцијама упознавали људе с технологијом добијања сира.[8]

Највећи произвођачи

St George's Market, Belfast (10) - geograph.org.uk - 735666
Избор сирева на пијаци Ст. Џорџ у Белфасту, Северна Ирска

Године 2014, светска производња сира од целог крављег млека је била 18,7 милиона тона, чему су Сједињене Државе допринеле са 29% (5,4 милион тона) светског тотала, а њих су следиле Немачка, Француска и Италија као највећи произвођачи.[9]

Други тотали за 2014. годину за обрађени сир укључују:[9]

  • од обраног крављег млека, 2,4 милиона тона (водећа земља, Немачка, 845.500 тона)
  • од козјег млека, 523.040 тона (водећа земља, Јужни Судан, 110.750 тона)
  • од овчијег млека, 680,302 тоннес (водећа земља, Грчка, 125.000 тона)
  • од бивољег млека, 282.127 тона (водећа земља, Египат, 254.000 тона)

Током 2015, Немачка, Холандија и Италија су извезле 10-14% њиховог производног капацитета сира.[10] Сједињене Државе су биле маргинални извозник (5,3% тоталне продукције од крављег млека), пошто је највећи део њихове продукције продат на домаћем тржишту.[10]

Највећи произвођачи сира
(у хиљ. метричких тона)[11]
 Сједињене Државе 4.275 (2006)
 Немачка 1.927 (2008)
 Француска 1.884 (2008)
 Италија 1.149 (2008)
 Холандија 732 (2008)
 Пољска 594 (2008)
 Бразил 495 (2006)
 Египат 462 (2006)
 Аргентина 425 (2006)
 Аустралија 395 (2006)

Иако није међу највећим произвођачима сира, Швајцарска има дугу традицију у производњи веома цењеног сира („швајцарски сир“), а њихов качкаваљ ементалер је законом заштитићен још почетком 17. века, па му се укус већ вековима не мења.[12]

Код нас је вековима раширена производња белих сирева и постоји више аутохтоних врста, карактеристичних по свом укусу, као што су: „хомољски”, „сјенички”, „златиборски”, „златарски”, „пљеваљски”, односно „милешевски”, „дурмиторски“, „пиротски“, „сомборски“ и др. Последњих година рађене су анализе домаћих бактерија за производњу сира, за које је констатовано да производе полисахариде, који одржавају или подижу имунитет код људи. Међутим, ни производња, па ни тржиште сира нису довољно организовани.[13]

Конзумација

Француска, Ирска, Финска, Данска и Немачка су биле највећи потрошачи сира 2014. године, са просеком од 25 kg по особи.[14]

Кување и јело

Zigerbrüt
Шабцигерски сир нарендан на хлеб, из кантона Гларус у Швајцарској.
Запаљени Саганаки, сервиран у Чикагу.

На температурама фрижидера, масноћа у комаду сира је тврда као и у неомекшаном маслацу, а његова протеинска структура је исто тако тврда. Једињења укуса и ароме се теже ослобађају из хладног сира. Ради побољшања укуса и текстуре, обично се препоручује да се сиру дозволи да се загреје до собне температуре пре јела. Ако се сир у већој мери загреје, до 26–32 °C, масноће ће почети да се издвајају услед прелаза из чврсте мекане конзистенције до потпуно течне.[15]

Изнад собне температуре, већина тврдих сирева се топи. Ренетно згрушани сиреви садрже протеинску матрицу сличну гелу, која се разлаже топлотом. Кад се довољан број протеинских веза раскине, сам сир прелази из чврсте материје у вискозну течност. Мекани сиреви са високим садржајем влаге се топе на око 55 °C (131 °F), док тврди сиреви са ниским садржајем влаге попут пармиђана остају чврсти док не достигуну око 82 °C (180 °F).[15] Закишељени сирови, укључујући халуми, панир, неки суруткани сиреви и многи варијетете свежег козјег сира, имају протеинску структуру која остаје нетакнута на високим температурама. При пржењу, ови сиреви постају чвршћи услед испаравања воде.

Неки сиреви, попут раклета, униформно се топе; многи имају тенденцију да постану врпчасти или долази до одвајања њихове масноће. Многи од њих се могу равномерно топити у присуству киселина или скроба. Фонди, код кога вино даје киселост, је добар пример равномерно истопљеног јела од сира.[15] Еластична влакнатост је квалитет који се понекад тражи и очекује, попут јела као што су пица и велшки раребит. Чак и отопљени сир временом поново очврсне, након што изгуби довољно влаге. Изрека „не можеш топити сир два пута” (с значењем „неке ствари се могу само једном радити”) односи се на чињеницу да се уља издвоје током првог топљења и да се не враћају, већ застаје нетопиви чврсти садржај.

Са даљим повећањем температуре, сир постаје смеђ и коначно сагорева. Смеђи, делом изгорели сир има посебан препознатљив укус и често се користи у припреми хране (e.g., да се натруни површина хране пре њеног печења).

Сирно послужење

Сирно послужење се може сервирати на крају јела, било као замена или након десерта.[16] Сирно послужење се типично састоји од порција контрастних сирева заједно са крекерима, грожђем, орасима, целером и умацима. Порто или друга десертна вина се могу сервирати са сирним послужењем.

Исхрана и здравље

Нутрициона вредност сира широко варира. Фета сир може да се састоји од 4% масноћа и 11% протеина, док неки суруткани сиреви имају 15% масноћа и 11% протеина, а сиреви од троструког крема садрже 36% масноћа и 7% протеина.[17] Генерално, сир је богат извор (20% или више дневне вредности, ДВ) калцијума, протеина, фосфора, натријума и засићене масти. Количина од 28-грама (једна унца) чедар сира садржи око 7 g (0,25 oz) протеина и 202 милиграма калцијума.[17] Нутриционо, сир је есенцијално концентровано млеко: потребно је око 200 g (7,1 oz) млека да се формира та количина протеина, и 150 g (5,3 oz) да би се остварио тај ниво калцијума.[17]

Макро нутријенти (грами) у уобичајеним сиревима по сервирању од 100 грама
Сир Вода Протеин Масноћа Углени хидрати
Швајцарски 37.1 26.9 27.8 5.4
Фета 55.2 14.2 21.3 4.1
Чедар 36.8 24.9 33.1 1.3
Моцарела 50 22.2 22.4 2.2
Котиџ 80 11.1 4.3 3.4
Витамински садржај у %ДВ уобичајених сирева по сервирању од 100 грама[18]
Сир A B1 B2 B3 B5 B6 B9 B12- Ch. C D E K
Швајцарски 17 4 17 0 4 4 1 56 2.8 0 11 2 3
Фета 8 10 50 5 10 21 8 28 2.2 0 0 1 2
Чедар 20 2 22 0 4 4 5 14 3 0 3 1 3
Моцарела 14 2 17 1 1 2 2 38 2.8 0 0 1 3
Котиџ 3 2 10 0 6 2 3 7 3.3 0 0 0 0
Минерални садржај у %ДВ у уобичајеним сиревима по сервирању од 100 грама
Сир Ca Fe Mg P K Na Zn Cu Mn Se
Швајцарски 79 10 1 57 2 8 29 2 0 26
Фета 49 4 5 34 2 46 19 2 1 21
Чедар 72 4 7 51 3 26 21 2 1 20
Моцарела 51 2 5 35 2 26 19 1 1 24
Котиџ 8 0 2 16 3 15 3 1 0 14

Ch. = Холин; Ca = Калцијум; Fe = Гвожђе; Mg = Магнезијум; P = Фосфор; K = Калијум; Na = Натријум; Zn = Цинк; Cu = Бакар; Mn = Манган; Se = Селен;

Напомена : Све нутриционе вредности укључујући протеин су у %ДВ по 100 грама прехрамбеног производа, изузев макронутриената.

Извор : Nutritiondata.self.com

Неонатална инфекција и смрт

Сир има потенцијал за промовисање раста Listeria бактерија. Listeria monocytogenes може да узрокује озбиљне инфекције код одојчади и трудних жена, које могу да буду трансмитоване на њено дете пре или након рођења. Инфекција може потенцијално озбиљно да повреди или чак да доведе до смрти прерано рођеног детета, да узрокује формирање одојчета са ниском или веома малом тежином при рођењу, или инфанта са дефицијенцијом имунског система или конгениталним дефектом имунског система. Присуство тог патогена се може понекад утврдити путем симптома који се јављају у виду гастроинтестиналне болести код мајке. Мајка исто тако може да поприми инфекцију конзумирањем хране која која садржи друге животињске производе као што су, непастеризовано млеко, сушено месо, и хот дог.[19]

Болест срца

Epidemiological data and cheese consumption
Просечна потрошња сира и стопа морталитета због кардиоваскуларних болести или дијабетеса

Један преглед медицинске литературе објављене 2012. године је напоменуо да: „Конзумација сира је водећи доприносилац ЗМ (засићеним мастима) у исхрани у САД, и стога се може предвидети да повећава LDL-C (LDL холестерол) и консеквентно увећава ризик од CVD (кардиоваскуларне болести).” Утврђено је да: „На бази резултата бројних проспективних опсервационих студија и мета-анализа, већина, ако не све, нису утврдиле асоцијацију и у неким случајевима су нађене инверзне релације између уноса млечне масти садржане у млечним производима и ризика од CVD, CHD (коронарне срчане болести), и инфракта. Ограничени број проспективних кохортних студија је нашао да нема значајне асоцијације између уноса тоталних пуномасних млечних производа и ризика од CHD или инфракта .... Већина клиничких студија је показала да пуномасни природни сир, који је високо ферментисани производ, знатно снижава LDL-C у поређењу са уносом маслаца са једнаким тоталном садржајем масноћа и засићене масти.”[20]

Пастеризација

Бројне агенције за безбедност хране широм света су упозориле на ризике од сирева од сировог млека. У САД, ФДА наводи да мекани сиреви од сировог млека могу да узрокују „озбиљне инфективне болести, као што су листериоза, бруцелоза, салмонелоза и туберкулоза”.[21] У складу са законом у САД од 1944. сви сиреви од сировог млека (укључујући увезене производе од 1951.) морају да одстоје бар 60 дана. Аустралија има широку забрану сирева од сировог млека, мада су задњих година направљени изузеци за швајцарски гријер, ементалер и сбринц, и за француски рокфор.[22] Постоји тренд да се сиреви пастеризују чак и кад то није захтевано законом.

Труднице могу да буду изложене додатном ризику услед конзумације сира. У САД су Центри за контролу болести издали упозорење у коме се објашњава да се труднице које једу мекане зреле сиреве и плаво-венске сиреве, излажу ризику од инфекција листеријом, што може да узрокује побачај или повреду фетуса.[23]

Референце

  1. ^ Fankhauser, David B. (2007). „Fankhauser's Cheese Page”. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2007. Приступљено 23. 9. 2007.
  2. ^ Gray, Joe (15. 7. 2014). „Cheese Paper: How It Saves Your Cheese”. Chicago Tribune.
  3. ^ Jones, G. Stephen (29. 1. 2013). „Conversation with a Cheesemonger”. The Reluctant Gourmet.
  4. 4,0 4,1 4,2 Сир први пут произведен пре 7.500 година, Танјуг, 13. 12. 2012., Приступљено 23. 12. 2012.
  5. 5,0 5,1 Телеграф: Пећински људи знали шта ваља: Сир настао пре више од 8.000 годинаТанјуг, 14. 12. 2012., Приступљено 23. 12. 2012.
  6. ^ Мондо: Сир се прави већ 7.500 година, 13. децембар 2012, Приступљено 23. 12. 2012.
  7. ^ Сир и кајмак: Карактеристике микрофлоре белог сира, Суботић Тања Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, дипломски рад, Београд 2006, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Институт за јавно здравље Крагујевац: Млеко и млечни производи, Приступљено 23. 12. 2012.
  9. 9,0 9,1 „World production of cheese (from whole cow milk) in 2014; Browse Data/Livestock Processed/World Regions/Production Quantity from pick lists”. United Nations Food and Agriculture Organization, Statistics Division (FAOSTAT). 2017. Приступљено 2. 6. 2017.
  10. 10,0 10,1 Workman, Daniel (12. 4. 2016). „Cheese Exports by Country in 2015”. World's Top Exports. Приступљено 2. 6. 2016.
  11. ^ United States Department of Agriculture for the US and non European countries in 2006 and Eurostat for European countries in 2008, Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ Пољопривреда интернет магазин: Српска мини гауда, Дијана Ивановић, Приступљено 23. 12. 2012.
  13. ^ Политика: Бели сир на сивом тржишту, Слободан Костић, 3. 4. 2012., Приступљено 23. 12. 2012.
  14. ^ „Cheese Consumption – Kilograms per Capita”. Canadian Dairy Information Centre. Приступљено 2. 6. 2016.
  15. 15,0 15,1 15,2 McGee, Harold (2004). On Food and Cooking: The Science and Lore of the Kitchen. Scribner. ISBN 978-0-684-80001-1.
  16. ^ „How to eat: cheese and biscuits”. The Guardian. 27. 6. 2012. Приступљено 3. 1. 2017.
  17. 17,0 17,1 17,2 „Nutrition facts for various cheeses per 100 g”. Nutritiondata.com. Conde Nast; republished from the USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. Приступљено 1. 6. 2016.
  18. ^ Nutrition facts
  19. ^ „Listeria (Listeriosis)”. Centers for Disease Control and Prevention. 22. 10. 2015. Приступљено 23. 12. 2015.
  20. ^ Huth, Peter J.; Park, Keigan M. (2012). „Influence of dairy product and milk fat consumption on cardiovascular disease risk: a review of the evidence”. Advances in Nutrition. 3 (3): 266—85. PMC 3649459Слободан приступ. PMID 22585901. doi:10.3945/an.112.002030.
  21. ^ FDA Warns About Soft Cheese Health Risk". Consumer Affairs. Приступљено October 15, 2005.
  22. ^ Mercer, Chris (23. 9. 2005). „Australia lifts Roquefort cheese safety ban”. ap-foodtechnology.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2006. Приступљено 22. 10. 2005.
  23. ^ Listeria and Pregnancy.. Приступљено February 28, 2006.

Литература

  • Ensrud, Barbara (1981). The Pocket Guide to Cheese. Sydney: Lansdowne Press. ISBN 978-0-7018-1483-0.
  • Jenkins, Steven (1996). Cheese Primer. Workman Publishing Company. ISBN 978-0-89480-762-6.
  • Mellgren, James (2003). „2003 Specialty Cheese Manual, Part II: Knowing the Family of Cheese”. Приступљено 12. 10. 2005.
  • Layton, T. A. (1967) The ... Guide to Cheese and Cheese Cookery. London: Wine and Food Society (reissued by the Cookery Book Club, 1971)

Спољашње везе

Аралско језеро

Аралско језеро (рус. Аральскοе мοре, каз. Арал Теңізі, узб. Orol dengizi) је слано језеро на граници Казахстана и Узбекистана са површином од око 33.800 km².

Аралско језеро је било доста веће, али се последњих 50 година смањује због смањеног дотока који су узроковани хидрогеолошким радовима на рекама притокама Аму Дарји и Сир Дарји. Наиме, од 40-их година 20. века воде ових река се користе за наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану. Око 20 до 60 km³ воде се годишње издвоји за наводњавање. Због овога, ниво језера опадне за 20 до 60 cm годишње. Запремина језера се од 1960. смањила за 80%, док је нарасли салинитет уништио скоро све облике живота у језеру.

Због опадања нивоа језера дошло је до промене локалне климе и изумирања многих биљних и животињских врста. То је довело и до пропасти рибарства и индустрија које су биле повезане са њом. Некадашње луке данас се налазе и до 50 km од садашње обале језера.

Од 1989. језеро је подељено на Мало море на северу и Велико море на југу. Године 2007. Велико море се поделило на два дела. Ако се ништа не би предузело, верује се да би јужни део језера нестао до 2025. Изградњом бране на северу, дошло је до наглог раста нивоа воде у Малом мору (до сада са 30 на 38 метара, а предвиђа се 42). Засад је Казахстан заинтересован за мере за спасавање свог дела Аралског језера уз помоћ кредита Светске банке, док Узбекистан сматра да је производња памука много значајнија.

Неки од предложених пројектата за регенерацију Аралског језера су: спровођење воде из Каспијског језера или скретање сибирских река ка Аралу.

Асирска црква Истока

Асирска црква Истока (пуни назив: Света апостолска католичанска асирска црква Истока, сир.ܥܕܬܐ ܩܕܝܫܬܐ ܘܫܠܝܚܝܬܐ ܩܬܘܠܝܩܝ ܕܡܕܢܚܐ ܕܐܬܘܖ̈ܝܐ) је древна црква источно-сиријске литургијске традиције, која у потпуности признаје само прва два Васељенска сабора. По томе ова црква представља посебан огранак источног хришћанства, са сопственим христолошким и еклисиолошким особеностима. Асиријска црква Истока поштује изворни Никејско-цариградски симбол вере, заступа правоверну пнеуматологију и не признаје филиоквистичку јерес.

Вандеја

Вандеја (франц. Vendée) департман је у западној Француској. Припада региону Регион Лоара, а главни град департмана (префектура) је Ла Рош сир Јон. Департман Вандеја је означен редним бројем 85. Његова површина износи 7.015,53 км². По подацима из 2010. године у департману Вандеја је живело 634.778 становника, а густина насељености је износила 94 становника по км².

Овај департман је административно подељен на:

3 округа

31 кантона и

282 општина.

Влашићки сир

Влашићки сир је сир који се убраја у бијеле сиреве у саламури одн. сурутки. Традиционално се прави на планини Влашић у Босни и Херцеговини. Претпоставља се да су технику справљања сира у саламури у крајеве око планине Влашић донијели сточари номади с истока који су се називали Власима. Отуда је и постало име Влашић. Ову традицију су касније преузели сточари с околних планина и тако се сад влашићки сир производи широм БиХ и шире регије.Сир се изворно производи од непастеризованог, свјежег овчијег млијека, одмах послије муже. Ради се углавном на планини у сирарским колибама (катунима) и обично се на планини чува 2-3 мјесеца да зрије. Мјештани села с Влашића доносили су га углавном у Блатницу код Теслића на сјеверним падинама или Травник на јужним, и ту га продавали, те га због тога зову још и Блатнички или Травнички сир. Међутим, влашићки сир се прави и од крављег млијека за оне којима је арома овчијег млијека прејака. Сир се традиционално реже у кришке и пакује у амбалажу за дистрибицију.

Галерија грбова Луксембурга

Галерија грбова Луксембурга обухвата актуелни Грб Луксембурга и грбове општина свих луксембуршких кантона.

Еш сир Алзет

Еш сир Алзет (лукс. Esch-Uelzecht нем. Esch-an-der-Alzette франц. Esch-sur-Alzette) је град у Луксембургу.

Жан-Пјер Папен

Жан-Пјер Папен (франц. Jean-Pierre Papin; рођен 5. новембра 1963. у граду Булоњ сир Мер) је француски фудбалер. Освајач је награде Европски фудбалер године за 1991.

Навеће успехе је постигао док је играо за Олимпик из Марсеља од 1986. до 1992. Касније је играо за: ФК Милан, Бајерн Минхен, ФК Бордо и ФК Генгам. Док је у Француској био изузетно ефикасан стрелац, то није успео да понови на међународној сцени, где се често борио са повредама.

Од 1999. до 2004. играо је за нижеразредне француске клубове. После тога радио је као фудбалски менаџер ФК Стразбура и ФК Ленса. Од 2009. поново је почео да игра, овај пут за аматерски клуб АС Фактур-Бигано Боиен.

За репрезентацију Француске наступио је 54 пута и постигао 30 голова.

Кизилкум

Кизилкум (узбечки Qizilqum; казашки Қызылқұм; у преводу црвени песак) је пустиња која се простире кроз Казахстан, Узбекистан и мањим делом кроз Туркменистан, југоисточно од Аралског језера, између река Аму Дарја и Сир Дарја.

Налази се близу града Бухара. Покрива површину од km², што је чини 11. пустињом по површини на свету. Пољопривредна насеља налазе се око река и оаза, где се гаји памук, пиринач и пшеница. Полуномадска племена гаје „каракул“ овце и камиле.

Воду јој доносе Сир Дарја из Тјен Шана и Кришког горја, док се воде са Памира и из Хиндукуша сливају у Туранску низију Аму Дарјом. Због поплава река ретки становици низије су раније често страдали, а сада је на Сир Дарји изграђен систем брана који спречава поплаве и омогућује наводњавање жедног тла.

Већина великих оаза Кизилкума налази се уз обод пустиње, где су канали копани још пре неколико година, да би се ухватила вода планинских река. Оазе добијају електричну енергију из хидроелектрана на Сир Дарји (Ферхатска електрана и друге). Наводњено тло је претворено у памучна поља.

Кристина Младеновић

Кристина Младеновић (франц. Kristina Mladenovic; Сен Пол сир Мер, 14. маја 1993) француска је тенисерка српског порекла. Пајбољи пласман на ВТА ранг листи у појединачној конкуренцији јој је било 10. место (октобар 2017). У конкуренцији парова је дошла до првог места на ранг листи (јун 2019.) и освојила више од 20 трофеја, укључујући и три гренд слем турнира. У мешовитим паровима је дошла до два гренд слем турнира, а заједно са Ришаром Гаскеом донела Францусој титулу на Хопман купу 2017. године.

Лорен Гувион Сен-Сир

Лоран Гувион-Сен-Сир (1764—1830) је био маршал француске.

Лужница (област)

Лужница је област у сливу реке Лужнице по којој је и добила име. Налази се на југоистоку Србије и обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу.

Рељеф је планински и дисециран долинама већег броја мањих токова. На више места развијен је процес ерозије. Лужничка котлина има надморску висину 470 - 520 m. Ову област окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Основна делатност у Лужничком крају је земљорадња али овај микрорегион спада у неразвијена подручја. Привредна средишта су: Бабушница и Љуберађа.

Због тешких услова живота и привређивања задњих година је изразито исељавање становништва у друге крајеве Србије.

Један од Лужничких специјалитета је Вурда који се у скорије време продаје индустријски пакован као Лужнички „крем сир са паприком“.

У Лужничком крају је пописом становништва из 2011. године забележен највећи пад броја становника у Србији.

Неји на Сени

Неји на Сени (франц. Neuilly-sur-Seine) је насељено место у Француској у Париском региону, у департману Сенски висови.

По подацима из 2006. године број становника у месту је био 61.471.

Нор Па де Кале

Нор Па де Кале (франц. Nord-Pas-de-Calais) је бивши регион на северу Француске. Састојао се од два департмана: департман Нор и департман Па де Кале и граничио са Белгијом. Све до краја XX века име региона је било „Нор“. Регион је био део јужне Низоземске, а постао је део Француске 1713.

Окрузи Француске

Француска је подељена на 342 округа. Окрузи су административне јединице које су мање од департмана (департмани се деле на округе), а мање јединице од округа су кантони (окрузи се деле на кантоне).

Папа Урбан II

Урбан II, право име Ед де Лажери (франц. Eudes de Lagery; рођен у месту Шатијон сир Марн 1035; преминуо у Риму 29. јули 1099. године), био је римски папа од 1088. године.

Пица

Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу. Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.

Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.

Полимље

Полимље је географска и историјска област област у сливу реке Лима. У Полимље спадају подручја свих општина кроз које протиче река Лим, са својим притокама. Полимље се дели на два начина: према двојној подели, на Горње Полимље (јужни део) и Доње Полимље (северни део), а према тројној подели, на Горње, Средње и Доње. Доње Полимље одговара општинама у Србији и Републици Српској кроз које протиче Лим, а Горње Полимље обухвата полимске општине у Црној Гори, с тим што се област око бијелог Поља према тројној подели рачуна као Средње Полимље. Центри ове области су Прибој, Пријепоље, Бродарево, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав. Долином Лима пролазе многи важни путеви и пруге (попут пруге Београд-Бар), тако да ова област има посебан саобраћајни значај. Регија се индустријски развија, али се негују и традиционални занати, углавном за потребе сеоског туризма (један од најпознатијих производа из Полимља је пештерски сир).

Сир (насеље)

Сир (мађ. Szűr) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују.

Списак градова у Француској

Ово је листа градова у Француској (укључујући и прекоморске територије) са више од 20.000 становника по попису из 1999.

Од животиња
Од биљака
Врсте
Производи
Теме

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.