Сингидунум

Сингидунум (лат. Singidunum[1]) је био антички римски град, ког су првог населили Скордисци у 3. веку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Сингидунуму је рођен будући римски цар Јовијан. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Сармати, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Византија је повратила град 566. Словенска племена су га освојила око 630. године, а 876. град се први пут помиње под именом Београд. На месту старог Сингидунума данас се налази главни град Србије Београд, који је један од најстаријих градова у Европи.

Град се обнављао из пепела (према легенди и потврђеној историји) 38 пута.

Roman belgrade
Мапа насеља и утврђења
Street Knez Mihailova
Кнез Михајлова улица одговара централној улици некадашњег Сингидунума Via Cardo

Преисторијски период

Подручје на ушћу Саве у Дунав је било стално насељено од времена средњег или касног палеолита. Лобање неандерталаца и људи које су пронађене на овом подручју датирају из каменог доба. Остаци Винчанске културе, неолитске културе која је цветала дуж реке Дунав између 6000 и 3000 година пре нове ере, су пронађени и добили име по Винчи, предграђу Београда.

Предримски период

Од око 600. п. н. е. до 4. века п. н. е. велика сеоба трачких племена, коју су пратила скитска племена, је почела да се шири Балканом, иако они никад нису овде основала стално насеље. Први трагови примитивног утврђења долазе из 3. века п. н. е., са насељем Скордиска, келтског или трачко-келтског племена, који су одабрали стратешко узвишење на сусрету две реке за место становања.

Име Singidun је први пут споменуто 279. п. н. е. [2] Други део речи ове речи је келтска реч dūn(on) која значи насеље, ограда или утврђење. Реч је сачувана и нпр. у имену Лондона (од Lundūn). За singi- постоји неколико теорија, од које су две најпознатије да та реч значи круг, отуда кружно утврђење или је оно добило име по Сингима, трачком племену које је насељавало ово подручје пре доласка Скордиска.[2]

Мало је трагова остало од споменика из овог периода историје, осим гробница ратника у којима су пронађене вредни предмети. Знатни келтски културни утицаји уткани су у духовну културу становништва Сингидунума, који су делом пренети и помешани са римским античким културним елементима.

Римско доба

Jovian1
Новац цара Јовијана из Сингидунума
Moesia Superior Margensis
Сингидунум на мапи провинције Горње Мезије

Римљани су започели са освајањем околине Сингидуна током 1. века п. н. е. 75. п. н. е. Гај Квинт Скрибоније Курио, проконзул Македоније, је напао унутрашњост Балкана све до Дунава у покушају да отера Скордиске, Дарданце, Дачане и друга племена. Римљани су имали успеха током ове кампање, али су остали на кратко, остављајући подручје ван римске контроле. Мало је познато о овим операцијама или када је ово подручје организовано у провинцију Мезију. Регион није стабилизован све до времена Октавијана Августа, када је Марко Лициније Крас, унук Цезаровог савезника из времена Првог тријумвирата и тадашњи проконзул Македоније, коначно стабилизовао регион преко кампање која је почела 29. п. н. е. Мезија је званично организована у провинцију мало пре 6. године нове ере, када је први пут споменут њен гувернер Кецина Север. Сингидуну је романизовано име у Сингидунум. Он је постао једно од најважнијих насеља Мезије, који се налазио између Сирмијума (данашња Сремска Митровица) и Виминацијума (данашњи Костолац), који су по значају превазилазили Сингидунум, а преко реке Саве се налазио Таурунум (данашњи Земун) у Панонији. Сингидунум је постао важно стратегијско место дуж Вие Милитарис, важног римског пута који је повезивао тврђаве и насеља дуж Дунавског лимеса или границе.

Singidunum ostaci2
Конзервирани остаци бедема (лево и десно) и куле (у средини) римског каструма

Сингидунум је достигао свој врхунац доласком Легије IV Флавије 86. године. Ова легија је изградила квадратни каструм (утврђење), које се налазило на Горњем граду данашњег Калемегдана. Каструм је на почетку био опасан земљаним насипима, али је ускоро утврђен каменим зидовима, чији се остаци могу видети на данашњем североистичном делу Горњег града. Легија је такође изградила мост преко Саве, који је спајао Сингидунум са Таурунумом. Легија јачине 6000 људи је постала најважнија одбрана против сталне претње Дачана са друге стране Дунава. Још један корак који су Римљани предузели у јачању Сингидунума је било насеље за ветеране легије поред тврђаве. Временом је велико насеље настало око каструма. Град је имао правоугаону основу, а његове улице су се секле под правим углом. Неке основе оваквих урбаних елемената сачуване су и данас, што се види по положају улица Узун Миркове, Обилићев венац, Цара Душана и Краља Петра I. Студентски трг је био римски форум, окружен термама (које су откривене током 1970-их) и такође је сачувао оријентацију коју су Римљани дали Сингидунуму. Други остаци римске културе као што су гробнице, споменици, скулптуре, керамика и новчићи су проналажени у селима и мањим градовима у околини Београда. Цар Хадријан је Сингидунуму дао статус муниципијума половином 2. века.

Singidunum ostaci1
Део бедема у чијој основи су откривени остаци римског каструма

Византија и варвари

Моћ Римског царства је почела брзо да опада крајем 3. века. Провинција Дакија, која је основана након дугих и успешних Трајанових похода, је почела да пропада због притиска Гота. До 270, цар Аурелијан, суочен са изненадним губицима многих провинција и великом штетом коју су начилила варварска племена, је напустио целу Дакију. Тако се Сингидунум још једном нашао на граници пропадајућег царства, као једно од последњих великих утврђења које може да издржи нарастајућу опасност од варвара.

Године 395, након смрти Теодосија I, Римско царство је подељено на два дела, а Сингидунум је лежао на северозападној граници Источног римског царства (које ће касније бити познатије као Византијско царство). Мезија и Илирик су претрпели велике штете од узастопних упада Хуна, Острогота, Гепида, Сармата, Авара и Словена. Хуни су заузели и разорили Сингидунум 441, продајући његово римско становништво у робље. Током наредних 200 година, град је мењао господаре неколико пута:

  • Византијско царство је повратило град након уништења Хуна 454.
  • Сармати су освојили град убрзо након тога.
  • Остроготи су освојили околину града и истерали Сармате 470.
  • Гепиди су напали град 488.
  • Остроготи су поново освојили град 504.
  • Византијско царство је повратило град 510. према мировном уговору између Константинопоља и варварских племена.

Византијски цар Јустинијан I је обновио Сингидунум 535, вративши тврђави и граду њихову некадашњу војну важност. Град је живео у кратком мирном периоду од око 50 година, али је опустошен са доласком Авара. Византијско царство је повратило град 8 година касније, али га је коначно изгубило у првој половини 7. века када су Авари опустошили и запалили Сингидунум. Око 630. Словени су се населили у подручје око Сингидунума. До овог времена, град је изгубио своју важност као погранично утврђење, а Авари и Словени, који су доминирали подручјем су га увелико игнорисали. Град ће се поново појавати под словенским именом Београд, због боје камења од ког је саграђен, у писму које је папа Јован VIII написао 16. априла 876. бугарском кнезу Борису Михајлу. Са новим именом, Београд ће на крају повратити исту стратешку важност коју је имао током своје историје, али више неће бити спомињан под именом Сингидунум.

Референце

  1. ^ Singidunum dare.ht.lu.se
  2. 2,0 2,1 beograd.org.rs, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература

Види још

Спољашње везе

Јелена Лоловић

Јелена Лоловић (Сарајево, 14. јул 1981) је српска скијашица. Такмичи се углавном у техничким дисциплинама слалому и велеслалому, ређе у супервелеслалому а у спусту на почетку каријере. Чланица је Скијашког клуба Чукарички из Београда. Користи скије и везове фирме Елан. По занимању је дипломирани филолог (енглески језик), а тренутно је на постдипломским студијама на универзитету Сингидунум.

Научила је да скија са 5 година, а први клуб јој је био СК Романија Пале, одакле је прешла у београдски СК Чукарички. Прву значајнију победу остварила је у Бамби купу на Брезовици. У Светском купу је дебитовала 21. јануара 2001. године у Кортини д‘Ампецо. Свој Први светски куп резултат остварила је у супервелеслалому (25. фебруар 2005. у Сан Сикариу).

На Светским првенствима у алпском скијању учествовла је 5 пута:

1999. ВејлСлалом није завршила 2. трку

Велеслалом није завршила 1. трку2003. Сент МорицСлалом није завршила 1. трку

Велеслалом 51 место2005. Санта КатаринаСлалом није завршила 2. трку

Велеслалом 33 место

Супервелеслалом 33. место2007. ОреСлалом није завршила 1. трку

Велеслалом није завршила 1. трку2009. Скво ВелиСлалом 22. место

Велеслалом 25. место

Супервелеслалом 26. местоНа Зимским олимпијским играма учествовала је три пута. Као најуспршнија скијашица у том периоду сва три пута је носила је националну заставу за СР Југосвавију на свечаном отварања игра 2002. Солт Лејк Ситију, Србију и Црну Гору 2006. у Торину и Србију 2010. у Ванкуверу.

2002. Солт Лејк СитиВелеслалом 40 место2006. ТориноВелеслалом 30 место

Слалом 43. место

Супервелеслалом 43. место2010. ВанкуверВелеслалом 33. место

Слалом није стартовала

Супервелеслалом 30. место

Авари

Авари или Обри, су туркијски народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века.

Аквилеја

Аквилеја (итал. Aquileia, словен. Oglej, у месном говору Acuilee) град је у североисточној Италији. То је познати градић округа Удине у оквиру италијанске покрајине Фурланија-Јулијска крајина.

Аквилеја је позната по древној Патријаршијској цркви из 11. века, данас под заштитом УНЕСКО-а.

Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

ВК Сингидунум

Ватерполо клуб Сингидунум је ватерполо клуб из Београда, Србија. Основан је 2008. године, а тренутно се такмичи у Првој Б лиги Србије.

Горња Мезија

Горња Мезија (лат. Moesia Superior) је римска провинција настала у доба Домицијана (вероватно 85. или 86. године) поделом раније успостављене провинције Мезије. Граница између Горње и Доње Мезије ишла је реком Чибрицом (на територији данашње Бугарске). Границе Горње Мезије обухватале су, грубо говорећи територију данашње Србије без Војводине и без већег дела Косова и Метохије, један мањи део северозападне Бугарске, као и северну Македонију. Западна граница Мезије вероватно није ишла Дрином, него нешто источније (Чачак је тако био у провинцији Далмацији). Након Трајанових Дачких ратова Мезија се проширила на север да би заузела територију између Дунава и доње Тисе, до реке Марош.

Горња Мезија је увек била војна, гранична провинција римског царства. Највећи римски војни логори су били у Београду (римски Сингидунум), недалеко од Пожаревца (римски Виминацијум): ту су биле стациониране две легије, кључне за одбрану дунавског лимеса.

И други градови у Горњој Мезији имали су војне логоре: Рацијарија (у данашњој Бугарској), на пример. Од градова од већег значаја у Горњој Мезији треба споменути Скупи (недалеко од данашњег Скопља), Ремесијана (данас Бела Паланка), Улпијана (данас Липљан), Акве (данас Прахово), Наисус (данас Ниш).

У време цара Хадријана ови већи градови у Горњој Мезији добили су статус муниципијума, а у то време латински језик и римска култура се проширила и у ову провинцију.

Током велике унутрашње кризе у III веку, провинција Мезија је јако страдала. Када је цар Аурелијан 270. године евакуисао прекодунавску Дакију, источни део Горње Мезије је издвојен из састава ове провинције и на том подручју је створена нова провинција, названа "Дакија Аурелијана" (лат. Dacia Aureliana), која је касније подељена на две нове провинције — Приобалну Дакију и Унутрашњу Дакију.

У време римског цара Диоклецијана (284—305) провинција Горња Мезија је раздељена на провинцију Прву Мезију (лат. Moesia Prima) на северу и провинцију Дарданију (лат. Dardania) на југу.Једна од најзначајнијих римских грађевина на овим просторима био је Трајанов мост.

Душан Вујовић (политичар)

Душан Вујовић (Пожаревац, 22. јул 1951) је српски политичар и бивши министар финансија у Влади Србије. Вујовић је професор економије на Универзитету Сингидунум у Београду. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Економском факултету у Београду. Завршио је пост-докторксе студије на Универзитету Калифорнија, Беркли. Радио је као асистент у Институту међународне политике и економије у Београду као асистент на Економском факултету у Београду, а потом као асистент и ванредни професор на овом факултету.

Он је дугогодишњи партнер Светске банке. Спроводио је програм напредног обучавања службеника министарстава економијâ земаља у развоју Источне и Јужне Европе, бившег Совјетског Савеза, Кине и Вијетнама. Представљао је Србију и Црну Гору у Одбору гувернера Светске банке, спроводио програм Банке у Украјини и био је главни економиста Банке за Европу и Централну Азију.

Од 2011, радио је као консултант Светске Банке и Ју-Ес-Ејд-а у области иновације, буџетских реформи и реформи јавног сектора.

Објавио је више наслова у међународним часописима. Уредник је магазина „Финансије” којег објављује Министарство финансија српске владе.

Био је министар привреде у Влади Србије од 27. априла до 3. септембра 2014. Од 3. септембра 2014. је на функцији министра финансија у истој влади. Након смене министра одбране Братислава Гашића, председник Владе Александар Вучић, овластио је Вујовића да врши овлашћења министра одбране до избора новог министра.Говори енглески и руски.

Историја Београда

Историја Београда датира у прошлост до 7000. п. н. е. Винчанска култура, једна од најважнијих праисторијских култура Европе, је настала у околони Београда у 6. миленијуму п. н. е. У старом веку, трачко-дачка племена су насељавали ову област, да би Келти освојили насеље на месту данашњег Београда и дали му име Сингидун. Римљани су освојили град за време цара Октавијана Августа и дали му статус муниципија половином 2. века. Град су населили Словени су око 520. Београд је неколико пута прелази у посед Византије, Бугарске, Угарске и Србије. Османско царство је освојило Београд 1521. и касније у њега пренело седиште санџака. Између 1427. године и Божића 1806. године Београд је био под туђинском влашћу. Од краја 17. века град је често прелазио под османлијску или хабзбуршку власт. Београд је постао главни град Србије 1841. Северни део Београда је остао хабзбуршки погранични крај све до 1918. Због свог стратешког положаја, око града се водило више од 115 ратова и био је рушен 44 пута. Београд је био главни град Југославије (у свим њеним облицима) од њеног основања 1918, па до коначног раздруживања 2006.

Историја Србије у старом веку

У античком периоду територију данашње Србије насељавало је неколико индоевропских народа - Илири, Трачани, Дачани, Келти, Римљани и Сармати.

Келти

Келти су индоевропски народ који се још у камено доба већином насељавао између садашње Француске и Чешке (било их је и на Балкану) у северној Србији и Славонији. Келтско племе Скордисци је основало град на месту данашњег Београда који су назвали Сингидунум или Сингидунос што у преводу највероватније значи град Синга пошто дун на келтском значи град, тврђава. Под притиском Германа били су принуђени да се померају ка западу и југу (Британија, сев. Шпанија, сев. Италија, зап. Француска). На први поглед изгледа чудно да су Келти стално ратовали једни против других и никада нису могли да се уједине. Ипак, мора ce узети у обзир да, вероватно о појму келтске нације нису били ни свесни. Келти су живели у малим сеоским заједницама. Радије су се бавили сточарством него земљорадњом. У борби су били врло храбри, али нису умели да се боре по упутствима. Када битка почне сваки Келт би се борио сам за себе. Келтска цивилизација одржала се до данас у Ирској, Шкотској, Бретањи, Велсу, делимично у Корнволу и на острву Ман.

У класичном античком добу су Римљани у доба републике имали прве додире и сукобе с Келтима већ у северној Италији, где су се келтски Гали у 6. и 5. веку населили северно од реке По. Потом су се Римљани у даљем освајању данашње Француске сукобили с главнином Келта у Галији под њиховим најјачим војсковођом Верцингеториксом, па о тим Галским ратовима све до Цезара постоји низ римских записа с највише детаља о Келтима, међу којима је најпознатији и наопсежнији латински текст De bello Gallico у више томова.

Негде око 600. п. н. е. племена која су користила гвожђе предвођена богатим вођама из Галије (Француска) су се проширила до средишње Европе. Говорили су келтским језиком, претком или давним рођаком ирског језика какав данас познајемо. Била је то група различитих народа повезаних заједничким језиком и сличним изгледом, начином одевања и живота, које су Грци познавали под називом Keltoi, односно Келти. Дуго су времена доминирали средњом и западном Еуропом, а нападали су и Грчку и Рим. Проширили су се на југозападу до Шпаније и Португалије, на истоку до Украјине те Мале Азије, и на север до Велике Британије и Ирске. Записи о Келтима се могу наћи захваљујући старим римским и грчким документима, те средњевековним писцима из Ирске.

Један од важнијих записа о британским Келтима начинио је Тацит, римски историчар и зет првог римског намесника у Британији који је написао да је становништво које је живело у Британији „варварско”, наглашавајући притом да је разедињено. Страбон, римски географ и историчар написао је да је становништво Британије производило пшеницу, стоку, злато, сребро, гвожђе, калај, животињске коже, робове и псе за лов. Важно је нагласити да Римљани нису освојили целу Британију, па стога нису имали увид у сва келтска племена. Гај Јулије Цезар сматрао је да „најцивилизиранији становници” живе у обалским подручјима Кента, где се он искрцао. Цезар је веровао да највећи део племена у унутрашњости није узгајао пшеницу, него да је живео на млеку и месу и да су се одевали се у животињску кожу. Најјачи утисак је оставило њихово неустрашиво држање у борби. Носили су дуге келтске мачеве и борили се без оклопа на телу. Цезар говори да сви Брити боје тело сачем које им даје модру боју. Носе дугу косу и брију цело тело осим главе и горње усне.

Кнез Михаилова (улица у Београду)

Кнез Михаилова улица је пешачка зона, трговачки центар и улица законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-их година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име — улица Кнеза Михаила.

Куп Србије у ватерполу 2010/11.

Куп Србије у ватерполу 2010/11. је пето такмичење организовано под овим називом од стране Ватерполо савеза Србије. Први део такмичења трајао је од 23. октобра до 4. децембра 2010. године. Финални турнир је одржан 11. и 12. децембра 2010. године у Београду, а сви мечеви су одиграни на базену СЦ Бањица.

У првом делу такмичења осам екипа разврстано је у две групе са по шест. Играло се по двокружном бод систему у шест кола. Екипе које су по завршетку ове фазе заузеле прва два места на табели у групама пласирале су се на финални турнир и у полуфиналним дуелима биле су упарене по систему А1-Б2, Б1-А2.

Милорад Унковић

Милорад Унковић (Невесиње, 19. јул 1945 — Београд, 12. јул 2013) био је српски економиста, редовни професор и проректор на Универзитету Сингидунум, јавности познат као министар у влади СРЈ и некадашњи градоначелник Београда.

Прва А лига Србије у ватерполу

Прва А лига Србије у ватерполу је највиша ватерполо лига у Србији. Лига броји 13 клубова, а формирана је 2006. након распада заједничке државе Србије и Црне Горе и расформирања бивше Прве лиге Србије и Црне Горе. Нижи ранг такмичења је Прва Б лига Србије.

Прва А лига Србије у ватерполу 2012/13.

Прва А лига Србије у сезони 2012/13. је седмо такмичење организовано под овим именом од стране Ватерполо савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен одбојкашких такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва Б лига Србије. После сезоне 2011/12. лига је проширена са 6 на 9 клубова, тако да ниједна екипа није испала. Из нижег ранга ушла су два најбоље пласирана тима - Дунав и Сингидунум, а лиги се прикључио и један новоформирани клуб - Раднички Крагујевац.

Прва А лига Србије у ватерполу 2014/15.

Прва А лига Србије у сезони 2014/15. је девето такмичење организовано под овим именом од стране Ватерполо савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен ватерполо такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва Б лига Србије. После сезоне 2013/14. лига је проширена са 8 на 12 клубова, тако да из ње нико није испао, док су из нижег ранга ушли Београд, Земун, Сингидунум и Стари град. Будући да од ове сезоне Србија учествује у регионалној Јадранској лиги и то са четири представника, дошло је до битнијих измена у систему такмичења:

Први део такмичења играју сви тимови изузев четири учесника регионалне Јадранске лиге. Учествује укупно 8 клубова који се надмећу по двоструком бод систему у 14 кола.

Плеј-оф броји укупно 8 клубова - четири учесника Јадранске лиге и четири најбоље пласиране екипе првог дела такмичења. Клубови учесници регионалне лиге преносе коначни пласман из тог такмичења као стартне позиције (редни бројеви од 1 до 4) за четвртфинале плеј-офа Прве А лиге и то тако што најбоље пласирани српски тим заузима број један и даље редом. Клубови који у првом делу такмичења Прве А лиге остваре пласман од првог до четврог места у четвртфиналу добијају редне бројеве од 5 до 8. Клубови се у четвртфиналу упарују по систему 1-8, 2-7, 3-6, 4-5, а играју се по две утакмице (на домаћем и гостујућем терену) и о победнику двомеча одлучује збирна гол разлика. Полуфинале се игра на две добијене утакмце, а у њему се упарују победници четвртфиналних двомеча 1-8 и 4-5, односно 2-7 и 3-6. Финална серија игра се на три добијене утакмице. Победник плеј-офа Прве А лиге добија титулу првака Србије.

Универзитет Сингидунум

Универзитет Сингидунум је високошколска институција на којој се реализују основне академске студије, мастер академске студије и докторске студије у три научна поља – друштвено-хуманистичком, техничком и природно-математичком.Први од факултета у саставу Универзитета Сингидунум је основан 1999. године, а сам Универзитет 17. јануара 2005. године и данас се у његовом саставу налази девет факултета. Универзитет је организован по принципима Болоњске декларације и на њему се примењује систем преноса бодова ЕСПБ (ECTS - European Credit Transfer System), а наставни планови и студијски програми дефинисани су по угледу на познате европске факултете и високе школе, при чему су коришћена и досадашња искуства образовног система Србије.

Хронологија историје Београда

Хронологија историје Београда приказује године и датуме значајних догађања у историји Београда.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.