Силвија Поповић

Силвија Поповић (Никшић, 15. март 1986.) је српска одбојкашица која игра на позицији либера. Каријеру је започела у Луци Бар, а након тога је прешла у београдски Поштар. Три године је играла у Рабити из Бакуа са којом је стигла до финала Лиге шампиона и освојила Светско клупско првенство. Тренутно игра за Волеро из Цириха. Са Волером је 2015. освојила 3. место на Светском клупском првенству и проглашена је за најбољег либера турнира.

Силвија Поповић је 2005. била део јуниорске репрезентације Србије и Црне Горе која је освојила Сребрну медаљу на Светском првенству. Тада је била проглашена за најбољег либера. За сениорску репрезентацију Србије дебитовала је 2009. године. Са репрезентацијом је до сада освојила злато и бронзу на Еропским првенствима, сребро у Светском купу, бронзу на Светском Гран Прију, злато у Европској лиги.

Велики успех са репрезентацијом је остварила на Олимпијади у Рију кад је освојена сребрна медаља.[1] Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.[2]

Силвија Поповић
Silvija Popovic at the 2015 European Games
Силвија Поповић
Личне информације
Датум рођења15. март 1986.(33 год.)
Место рођењаНикшић, СФР Југославија
Висина178 cm
Одбојка
ПозицијаЛиберо
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2006-2009
2009-2012
2012-2013
2013-
Србија Поштар 064
Азербејџан Рабита Баку
неактивна
Швајцарска Волеро Цирих

Успеси

Репрезентативни

Клупски

  • Лига шампиона: 2. место 2011,
  • Светско клупско првенство: 1. место 2011,
  • Првенство Србије: 1. место 2007, 2008. и 2009,
  • Куп Србије: 1. место 2007, 2008. и 2009,
  • Првенство Азербејџана: 1. место 2010, 2011. и 2012,
  • Првенство Швајцарске: 1. место 2014. и 2015,
  • Куп Швајцарске: 1. место 2014. и 2015.

Индивидуални

  • Најбољи либеро на Светском првенству до 20 година 2005,
  • Најбољи либеро ЦЕВ Купа у сезони 2009/10,
  • Најбољи либеро Светског клупског првенства 2015.

Референце

  1. ^ „Srebrna bajka - odbojkašice druge u Riju”. b92 sport. 21. 8. 2016. Приступљено 21. 8. 2016.
  2. ^ „Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”. 20. 10. 2018. Приступљено 20. 10. 2018.

Спољашње везе

Европска лига у одбојци за жене 2011.

3. сезона Европске лиге у одбојци за жене у организацији ЦЕВ-а је одржана од 27. маја до 16. јула 2011. Након такмичења по групама одиграно по четвороструком лига систему (свако са сваким 4 утакмице), које се играло од 27. маја до 10. јула, у завршну фазу квалификовале су се три екипе из три групе квалификација, као и репрезентација Турске, земља домаћин финалног турнира. Финални турнир је био одржан 15. и 16. јула, у Истанбулу у Турској.

Титулу је одбранила Одбојкашка репрезентација Србије.

Европско првенство у одбојци за жене 2011.

Европско првенство у одбојци за жене 2011. је било 27. Европско првенство организова од стране ЦЕВ-а. Првенство је одржано у Италији и Србији од 23. септембра до 2. октобра 2011. године. Титулу је први пут у историји освојила репрезентација Србије. Тиме су обједињене титуле на европским првенствима у обе конкуренције, јер су одбојкаши Србије такође европски прваци.

ЖОК Поштар

Одбојкашки клуб Поштар је женски одбојкашки клуб из Београда. Клуб се тренутно такмичи у Првој лиги Србије, другом рангу такмичења.

Никшић

Никшић је град у општини Никшић у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 56.970 становника, (Према попису из 2003. било је 58212 становника), док цјелокупна општина броји 72.443 становника, те према томе Никшић је други град по величини у Црној Гори. Површина општине је 2065 km², што Никшић чини територијално највећом општином у Црној Гори и у бившој Југославији.

Одбојка за жене на Европским играма 2015.

Женски турнир у одбојци на Европским играма 2015. у Бакуу је прво издање на Европским играма на коме је учествовало 12 репрезентација. Турнир је одржан у Кристалној дворани у Бакуу од 13. до 27. јуна 2015. године.

Одбојка за жене на Летњим олимпијским играма 2016.

Такмичње у одбојци за жене је на Олимпијским играма одржано од 6. августа до 20. августа, на Мараказињу.

Репрезентције 12 земаља су биле подељене у две групе са по шест екипа. Прве четири екипе из обе групе су избориле пласман у четвртфинале.

Одбојка на Европским играма 2015.

Одбојкашки турнири на Европским играма 2015. године одржан је од 13. до 28. јуна 2015. године. По 12 репрезентација је учествовало на мушком и женском турниру у одбојци у затвореном простору, док ће по 32 пара учествовати у одбојци на пјеску и у мушкој и женској конкуренцији. Одбојкашке утакмице су одигране у Кристалној дворани у Бакуу. Укупан број одбојкаша је 464.

Светско првенство у одбојци за жене 2018.

Осамнаесто Светско првенство у одбојци за жене 2018. је одржано у Јапану од 29. септембра до 20. октобра 2018. На првенству су учествовале 24 репрезентације које су у предтакмичењу биле подељене у 4 групе по 6 екипа.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Срби у Црној Гори

Срби у Црној Гори, односно црногорски Срби или Срби Црногорци, су дио српског народа са подручја данашње Црне Горе. Према попису становништва из 2011. године, у Црној Гори живи 178,110 припадника српског народа, што чини 28,73% становништва. Додатних 2103 грађана се изјаснило као Срби-Црногорци, док се 1833 грађана изјаснило као Црногорци-Срби, што укупно чини 0,64% становништва Црне Горе. Поред тога, од укупног броја етничких Црногораца, њих 74,806 је исказало српски језик као матерњи, а додатних 10,082 грађана који су се изјаснили као национално неопредјељени, такође су исказали српски језик као матерњи. У укупном збиру, чак 265,895 грађана се изјаснило за српски језик као матерњи, што чини 42,88% становништва Црне Горе. Према истом попису, од укупног броја Срба у Црној Гори (178,110), њих 175,052 је исказало припадност православљу, док преостали дио чине Срби католици, Срби муслимани и припадници других вјероисповијест.Према традиционалној регионалној подјели, Срби настањују сљедеће историјске и географске области у данашњој Црној Гори: Стара Црна Гора, Брда, Стара Херцеговина, Бока Которска, Приморје и Горње Полимље. Према регионалној припадности, Срби у Црној Гори се могу називати: Црногорцима, Старохерцеговцима, Брђанима, Бокељима, Приморцима или Полимцима.

Почевши од 2006. године, када је Црна Гора стекла независност, положај српског народа у тој држави је почео убрзано да се погоршава, под притиском организоване десрбизације и форсиране црногоризације, која се спроводи у свим областима друштвеног живота. Иако су Срби у преамбули Устава Црне Горе из 2007. године поменути непосредно након етничких Црногораца, у склопу набрајања народности, положај српског народа у Црној Гори није правно регулисан, што представља извор бројних проблема и спорова, не само у односима са државним властима, већ и унутар саме српске заједнице.

Србија на Европским играма 2015.

Србија је учествовала на 1. Европским играма 2015. одржаним од 12. до 28. јуна у главном граду Азербејџана Бакуу.

Право наступа изборило је на основу европских и светских листа или на основу успеха на квалификационим такмичењима 132 учесника, 74 у 17 индивидуалних спортова и 58 у 5 екипа три екипна спорта.

На свечаном отварању Игара заставу Србије носила је олимпијска победница у теквонду Милица Мандић, а на затварању Игара кошаркаш Душан Домовић Булут.

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Успеси Силвије Поповић
Спортиста године
Млади спортиста године
Млада спортисткиња године
Мушка екипа године
Женска екипа године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.