Силвија Ердељи

Силвија Ердељи (Сента, СФРЈ, 28. мај 1979) је српска стонотенисерка и учесница Олимпијских игара у Атини 2004. године.

На Европском првенству 2003. године у Курмајору (Италија) је освојила бронзану медаљу у појединачној конкуренцији, као и бронзану медаљу у конкуренцији дублова заједно са сестром Анамаријом Ердељи. На Медитеранским играма 2005. освојила је златну медаљу у женском дублу.

Олимпијски комитет Србије прогласио ју је најбољом спортисткињом за 2003. годину.

Од 2018. године је селектор женске стонотениске репрезентације Србије.[1][2][3]

Силвија Ердељи
Датум рођења28. мај 1979.(40 год.)
Место рођењаСента
Освојене медаље
Стони тенис
Европско првенство
Бронзана медаља — треће место 2003. Курмајор појединачно
Бронзана медаља — треће место 2003. Курмајор парови
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 2005. Алмерија парови
Европски олимпијски фестивал младих
Бронзана медаља — треће место 1991. Брисел појединачно
Европско првенство за младе
Златна медаља — прво место 1996. Фридек-Мистек јуниорски мешовити парови

Референце

  1. ^ Стонотенисерке против Шкотске (26.2.2018), Новосадска ТВ
  2. ^ СТОНОТЕНИСЕРКЕ СРБИЈЕ НАДИГРАЛЕ ШКОТЛАНЂАНКЕ: Максимално, без изгубљеног сета (27.2.2018), Вечерње новости
  3. ^ Селекције на припремама: Каракашевић игра на Светском првенству! (25.4.2018), Stonitenis.org

Спољашње везе

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Општина Сента

Општина Сента је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 293 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26593 ha, а на шумску 114 ha).

Седиште општине је град Сента. Општина Сента се састоји од 5 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 23316 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,5‰, а број запослених у општини износи 6223 људи. У општини се налази 6 основних и 3 средње школе.

Сента

Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији, у општини Сента, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 18.704 становника.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.