Сива чапља

Сива чапља (лат. Ardea cinerea) птица је из породице чапљи (Ardeidae), реда родарица (Ciconiiformes). Одликује је збијено тело са дугим ногама, дугим вратом и кратким кљуном. Перје јој је претежно сиве боје са помало белог и црног перја. Одрасле сиве чапље на глави имају препознатљиву ћубу црне боје.

Сива чапља настањује мочваре, честа је и уобичајена врста и популација јој се повећава. Веома је распрострањена по целој Европи и Азији и великом делу Африке. Сива чапља је најпознатија и највише проучавана од свих чапљи, али је и најраширенија и најчешћа. Сем људи, природни непријатељ сивој чапљи су лисица и шакал.[2]

Сива чапља се храни искључиво храном животињског порекла. Његова исхрана обухвата претежно рибе и жабе, али и разне друге ситне сисаре (нпр. глодаре, укључујући чак и копнене веверице), гмизавце, пуноглавце, инсекте.

Сива чапља
Ardea cinerea - Pak Thale
Ardea cinerea
Научна класификација
Царство:
Животиње (Animalia)
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Родарице (Ciconiiformes)
Породица:
Чапље (Ardeidae)
Род:
Чапље (Ardea)
Врста:
A. cinerea
Биномијално име
Ardea cinerea
Ardea cinerea map
Распрострањеност сиве чапље:     гнежђење     током целе године     зимска миграција

Изглед

Ardea cinerea MHNT Crâne
Лобања

Сиве чапље, као и уопште све врсте чапљи, имају дуге, танке ноге и дуг кљун. Мужјак и женка су споља гледано исти. То су релативно велике птице чија висина може достићи до 100 cm, а дужина им варира између 84-102 cm. Распон крила им је између 155 и 175 cm, а у појединим случајевима досеже чак и до 195 сm. Тежина им се у просеку креће око једног килограма, али мужјаци могу достићи и до два килограма.[3]

Сива чапља има упечатљив веома дуг врат, који у седећем положају често савија. Већина перја јој је сиве боје, али има поједине мање делове беле и црне боје. Перје на горњем делу обода, крилима и репу је сиво, на леђима пепељастосиво украшено са белим пругама, на челу и на горњем делу главе је бело, а од очију према стражњем делу врата имају црну пругу, као и велика црна крила. Код млађих чапљи, већи део перја је сив, него код старијих јединки.[2]

Чапље имају дуге ноге које им омогућавају да им перје остане суво док лове у води. На ногама имају четири прста која су размакнута и то тако да је један окренут позади, а три су окренута напред и повезана кожицом због расподеле тежине птице приликом ходања.[4]

Кљун им је жућкасто-браон боје са тамнијим горњим делом, веома оштар је и прилично дуг, између 10 и 13 cm. Кљун има слабо изражен конусни облик који је бочно спљоштен и при врху назубљен. Подручје главе у области између ока и кљуна је жућкасто или зеленкасто, а одрасле јединке на глави имају црну ћубу.

Реп им је кратак и заобљен.

Станиште и распрострањеност

Места која насељава сива чапља садрже велике количине воде, то су претежно мочварска или барска станишта. Широм света насељавају слатководна станишта која су обрасла растињем, живе на језерима, рекама, чак и на морским обалама углавном у топлим подручјима у којима се вода зими не мрзне. Зими, када се стајаће воде заледе, сиве чапље одлазе до најближе реке и тамо проводе зиму. У неким деловима света живе на истом месту током целе године, иако су обично селице.

Сиве чапље се држе у групама које могу да достигну знатан број. Интересантно је да ова врста птице не избегава људе и неретко се може наћи у њиховој непосредној бизини, у разним културним пејзажима, укључујући и обронке великих градова.

Размножавање

Ardea cinerea MHNT.ZOO.2010.11.54.1
Јаја сиве чапље (Ardea cinerea)

Сива чапља живи у трајном пару. Слично као остале чапље, и сиве чапље изводе обредни свадбени плес и одбрамбену игру истезањем врата увис и у лук.

Од свих врста чапљи, ова чапља прва почиње са гнежђењем. Мужјак и женка заједно граде гнездо на високом дрвећу, а понекад и на трсци. Њихова гнезда су велика и грубо састављена. Простор око гнезда одликује се јако непријатним мирисом и опустошеним дрвећем, јер измет чапље садржи у себи велику количину кисеоника. Женка снесе између 3 и 5 јајета.[4]

Гнезда су им често у виду колонија и могу бити везани и са птицама других врста. Гнезде се у друштву истоврсних птица. Колоније могу бројати и до три стотине гнезда.

Полни диморфизам код сиве чапље је слаб. Полови се међусобно готово и не разликују, чак и из непосредне близине. Поуздано се може препознати само када се упореде величине крила и кљуна. Ако је распон крила око 465 mm или више, а кљун од око 125 mm, то је дефинитивно самац, а ако су крила краћа од 439 mm, а кљун од око 109 mm, онда су то вероватно женке.

Улога

Сива чапља се сматра корисном, јер, према некима изворима, има санитарну улогу вода у којима живи када се храни рибама оболелих од паразита. Поред тога, месо ових птица је јестиво, али према многим мишљењима, неукусно, мада ловци понекад лове и ову птицу.

Сива чапља је пронађена као мотив у уметности и постала је карактер бројних дела песника и писаца природњака.

Види још

Референце

  1. ^ BirdLife International (2012). Ardea cinerea. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2012: e.T22696993A40287322. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22696993A40287322.en. Приступљено 29. 8. 2016.
  2. 2,0 2,1 Гимназија "Вељко Петровић" - Сомбор - Home page
  3. ^ Сива чапља
  4. 4,0 4,1 „Чапља, сива чапља, бела чапља, чапљица, гак, мала бела чапља, букавац, црна чапља”. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2013. Приступљено 25. 12. 2013.
Ада Међица

Ада Међица је издужено речно острво обрасло шумом на реци Сави, према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији београдске општине Нови Београд. Током историје била је гранично острво многих држава и место војних сукоба, заједно са Адом Циганлијом.

Шездесетих година 20. века на острву је изграђена прва сојеница и основано удружење „Љубитељи Саве и Дунава”, које од тада управља острвом.

Највећи део острва прекривен је шумом, а на њему се налазе сојенице и сплавови.

Ада Сафари

Ада Сафари је природно језеро на полуострву Ада Циганлија, у близини доњег шпица, између реке Саве и Чукаричког рукавца, у Београду, на 5 km од строгог центра града. Језеро је у облику латиничног слова S, површине око 6 хектара и просечне дубине око 2 метара. Првенствено је намењено за спортски риболов, али је отворено и за остале посетиоце. Окружено је густом столетном шумом.

Ада Циганлија

Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.

Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.

У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.

Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од његових симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.

На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.

Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.

Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.

Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.

Бардача (језеро)

Барски резерват Бардача је комплекс од 11 језера смјештених између ријека Саве и Врбаса. Налази се сјевероисточно од Бање Луке, у Бардачи, општини Србац (Република Српска и БиХ). Најпознатија и највећа од ових језера су: Превлака, Сињак, Велики и Мали Дајковац, Рактовац, Нецик, Луг и Дуго поље један и два. Обим језера је: 16,5 km

Комплекс укључује рибњаке, наплављене површине, шуме, обрађено земљиште и настањене површине.

Бардача је проглашена „Рамсарским мјестом“, односно уврштена је на свјетску листу заштићених мочварних подручја. На Бардачи се одржава најстарија ликовна колонија у БиХ: Ликовно-еколошка колонија Бардача.

Градска шума (Панчево)

Градска шума представља један од геоморфолошких мотива града Панчева. Представља мочварно подручје, на реци Тамиш, која у пределу градске шуме наилази повремено, приликом плављења, због чега се ту и створило ово замочварено земљиште које представља станиште великом броју значајних и ретких птица као и великом броју разноликог дрвећа.

Марковац (Младеновац)

Марковац је насеље у Србији у општини Младеновац у граду Београду. Удаљено је 7 km од Младеновца на путу за Тополу и Аранђеловац познато по вештачком језеру (Марковачко језеро), по засеоку Црквине у којем је умро деспот Стефан Лазаревић и Карађорђевом бунару у Бељевцу.

Овде се налази Запис храст код цркве (Марковац).

Овчарско-кабларска клисура

Овчарско-кабларска клисура представља јединствену морфолошку целину. Удаљена је 18 km од Чачка. Усечена је између планинских масива Овчара и Каблара. Дугачка је око 20 km и одликује се стрмим странама и укљештеним меандрима Западне Мораве. Морава је преграђена бранама па су формирана два вештачка језера на хидроцентралама Овчар бања и Међувршје. Највећа дубина клисуре је 710 m. Клисура је под заштитом државе као предео изузетних одлика I категорије. О клисури се стара Туристичка организација Чачка.

Клисура је позната и по многобројним Овчарско-кабларским манастирима који су смештени на левој и десној обали реке. Постоји десет средњовековних мананастира који представљају изузетно атрактиван и значајан споменички комплекс, јединствен по месту на коме се налази, али и времену у коме је настао. Уз реку се налази и Овчар бања, позната по својим лековитим термалним изворима и прелепим бигреним слаповима.

Општина Лепосавић

Општина Лепосавић је најсевернија општина јужне српске покрајине Косово и Метохија. Површина јој је 750 km², и налази се у долини Ибра. Ограничена је са истока падинама Копаоника, са запада падинама Рогозне, и обухвата 72 села са укупно 18.500 становника. Нека насеља која су данас у овој општини су тек 1953. године припојена Косову и Метохији (Лешак, Бело Брдо, Врачево, Бербериште)

Орнитофауна Европе

Орнитофауну Европе чини око 700 врста птица које постоје у региону Европе при чему се под Европом подразумева само континент, а не већи западни део Палеарктика, који обухвата делове Блиског истока и северне Африке. (Ту се рачуна и део Руске Федерације који пада на Европски континент.) Орнитофауна Европе је слична орнитофауни Азије северно од Хималаја, са којим дели исте екозоне. Постоје и многе сличности са орнитофауном Северне Америке.

Насупрот томе, многих врста из јужне хемисфере уопште нема на тлу Европе (на пример, птице из реда Struthioniformes, којем припада ној или њихови сродници Тинамуи).

На списку птица Европе се налазе 534 врсте, подељене 20 редова и 69 фамилија.

Парк природе Бегечка јама

Парк природе Бегечка јама налази се на територији Војводине у оквиру града Новог Сада. Захвата површину од 489 хектара. Под заштитом је државе као значајно природно добро II категорије Док је по МУЗП класификацији у V категорији као заштићен копнени/морски предео.

Предео изузетних одлика Власина

Власинска висораван са језером је јединствени планински пејзаж, по много чему редак, интересантан и привлачан. Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варедник.

Власинско језеро се налази у југоисточној Србији на територији општине Сурдулица, удаљено 30 km од долине Јужне Мораве на западу и од југословенско-бугарске границе на југу.

Власинско језеро, једно од највећих и највиших језера у Србији, бисер је југоисточне Србије. Налазећи се на 1213 m н.в. и простирући се на површини од 16 km² највеће је и највише вештачко језеро у Србији. На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње језеро у којем је негдашња тресава остала у виду тресетних острва. Језеро чија боја воде варира од од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.

Птице у 10. издању Systema Naturae

10. издање Systema Naturae публиковано 1758. године, шведског природописца Карл фон Линеа садржало је 554 врста птица из целог света. Он је поделио врсте у 6 редова и 63 рода.У 12. издању Systema Naturae публикованом 1766. године, Лине је убацио много нових врста које нису били у 10. издању. 12. издање је имало 931 птичјих врста подељених у 6 редова и 78 родова. Данас се верује да постоји око 10.000 живећих врста.У листи птица света, коју одржавају Франк Џил и Давид Донскер испред Интернационалне Орнитолошке Уније, из 2016. године је укључено 448 врста птица које је описао Лине у свом 10. издању и сматра њиховим легатором. Од овог броја врста птица је само 101 задржала оригинално име, а 347 је померено у друге родове. Такође постоје 5 врсте које је описао Лине, а које се сматрају данас подврстама. У поређењу са врстама из 12. издања, где су од 257 описаних модерних врста, само 25 остале у оквиру рода које им је Лине дао.Лине је описао класу птица као:

Леп и радостан део креиране природе који сачињавају животиње које имају тело покривено перјем и паперјем, продужених и огољених вилица (кљун), са два крила формираних за летење и две стопала. То су ваздушни, вокални, хитри и лагани и лишени спољашњег уха, усана, зуба, скротума, материце, бешике, епиглотиса, лат. corpus callosum-а и његовог лука и без дијафрагме организми.

Карактеристике по Линеу

Срце: 2 преткоморе и 2 коморе. Топла и тамна црвена крв

Плућа: дишу наизменично

Вилице: обавезне, голе, издужене, без зуба

Јаја: покривена љуском од калцијум карбоната

Чулни органи: језик, ноздрве, очи и уши без ушне шкољке

Покров: обавезно и преклапајуће перје

Ослонац: 2 стопала и 2 крила и срцолика задњица. Лете и певајуЛине је поделио птице на основу каратктеристика кљуна и стопала и то је укључивало следећих 6 редова и 63 рода. У листи доле с Линеова биномијална имена.

Рас ел Хур

Рас ел Хур (арап. رأس الخور) је мочвара резерват за животиње на територији Дубаија, УАЕ, чувен по великом броју птица селица које сваке године током миграција свраћају у ову мочвару. У њој се могу наћи многе птице, зглавкари, ситни сисари и рибе.

Сива боја

Сива је прелазна боја између црне и беле боје. То је неутрална или ахроматска боја, која изворно значи без боје. То је боја облачног неба, боја пепела и олова.

Њена РГБ вредност је 128, 128, 128, а хексадецимални запис гласи #808080.

Специјални резерват природе „Солила”

42.39295° СГШ; 18.70326° ИГД / 42.39295; 18.70326

Специјални резерват природе „Солила” је јединствени природни резерват птица који се налази на месту бивше солане, између аеродрома Тиват и полуострва Луштица, у Црној Гори, у општини Тиват. Простире се на површини од 150 хектара у мочварном делу приобалног појаса Тиватског залива и захвата неискоришћено поплавно подручје у пределу Грбаљског поља.Тиватска солила су задржала својства природног станишта које окупља велики број врста флоре и фауне. На подручју некадашње активне солане развијена је слатинска вегетација, која се сматра посебном вредношћу.

Локалитет је заштићен ради очувања ретких, проређених и угрожених биљних и животињских врста, првенствено орнитофауне и биљних заједница, а такође и као једно од кључних одморишта птица на њиховом миграторном путу (Adriatic Flyway). Овај резерват природе прво је заштићено подручје такве врсте на црногорској обали.На Тиватским солилима регистровано је више од 110 врста птица, од којих више од 100 ужива одређени вид заштите. Осим птица Солила представљају станиште и за 14 врста водоземаца и гмизаваца које су од стране Међународне уније за заштиту природе (IUCN) сврстане у групу "рањиве" (VU), од чега три представљају угрожене врсте на ивици опстанка на глобалном нивоу (EN). Због свега овога Солила су 2008. године, Решењем Републичког завода за заштиту природе Црне Горе, стављена под заштиту као посебни (специјални) резерват природе и као таква уписана у Централни регистар заштићених објеката природе за Црну Гору.

Списак заштићених врста птица у Србији

Списак ретких и заштићених врста птица у Србији .

Списак заштићених врста птица у Црној Гори

Списак ретких и заштићених врста птица у Црној Гори .

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Чапље (породица)

Чапље (лат. Ardeidae) породица су птица, која према традиционалној класификацији припада реду родарица, а према данас важећој класификацији Међународне Орнитолошке Уније (енгл. International Ornithologists' Union) припада реду несита.Породица обухвата око 17 родова. Већина родова и врста ове фамилије носи назив чапља, али има и изузетака попут гакова и букаваца.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.