Сива врана

Сива врана (лат. Corvus cornix) врста је из породице врана (Corvidae). Некада је сматрано да сива и црна врана припадају истој врсти, односно да су њене подврсте. Насељава источни део Европе, предњу Азију и североисток Африке. Веома је заступљена у градовима, као и гачац.

Сива врана
Corvus cornix -perching-8
Corvus cornix
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. cornix
Биномијално име
Corvus cornix
Linnaeus, 1758
Hooded crow map2
Ареал сиве вране

Опис

Углавном је пепељасто-сиве боје, осим главе, грла, крила и репа, који су црни. Може се наћи у свим стаништима где има дрвећа, најчешће се може наћи на њивама, ливадама, речним обалама и у насељима. Птица је станарица.[2] Дугачка је 48-52 цм, са распоном крила од око 98 цм. Тешка је у просеку 510 грама. Кљун и ноге су црни. Мужјаци су већи од женки. Лете углавном споро. Kада се млади излегу углавном су црњи од родитеља.[3]

Исхрана

Као и код осталих врана, исхрана јој је веома разнолика. Осим плодова, храни се мањим животињама и људским отпацима. Сива врана је позната као предатор јаја у гнездима многих врста птица, пре свега водених врста.[4] Ова врста је омнивор, храни се бескичмењацима и зрнима житарица. Такође, у исхрану ове врсте улазе и мали кичмењаци, јаја птица, чак и млади других врана због чега настаје велика борба родитеља и нападача, стрвине и отпаци.[3]

Размножавање

Обично се гнезди на високом дрвећу или на зградама. Снесе 4-6 јаја, на којима лежи женка, док је мужјак храни. Птиће хране оба родитеља. Гнежђење се врши од марта до маја у зависности од локалитета. Гнезда се граде углавном на високом дрвећу и изолованим местима. Гнезда се састоје из четири слоја који су од различитог материјала. Број јаја у гнезду ипак може варирати па у неким деловима ареала их може бити од 2-7. Инкубација јаја траје 18-19 дана. Млади почињу да лете 28-35 дана након излегања.[3]

Галерија

Corvus cornix1

Сива врана у парку у Србији

Corvus cornix2

Сива врана у парку у Србији

Corvus cornix3

Сива врана у парку у Србији

Corvus cornix4

Сива врана у парку у Србији

Corvus cornix5

Сива врана у парку у Србији

Corvus cornix6

Сива врана у парку у Србији

Corvus cornix7

Сива врана у парку у Србији

Corvus cornix8

Сива врана у парку у Србији

Crow Nest Moscow

Гнездо сиве вране

Референце

  1. ^ BirdLife International (2017). Corvus corone. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2017: e.T22706016A118784397. Приступљено 9. 1. 2018.
  2. ^ Симић, Драган. Птице Србије и подручја од међународног значаја. ЛОА- лига за орнитолошку акцију Србије. ISBN 978-86-911303-0-5.
  3. 3,0 3,1 3,2 „Hooded Crow”. Приступљено 24. 9. 2016.
  4. ^ Zduniak, Piotr (2006). „The prey of hooded crow (Corvus cornix L.) in wetland: study of damaged egg shells of birds” (PDF). Polish Journal of Ecology. 54 (3): 491—498. Приступљено 24. 9. 2016.
Ада Сафари

Ада Сафари је природно језеро на полуострву Ада Циганлија, у близини доњег шпица, између реке Саве и Чукаричког рукавца, у Београду, на 5 km од строгог центра града. Језеро је у облику латиничног слова S, површине око 6 хектара и просечне дубине око 2 метара. Првенствено је намењено за спортски риболов, али је отворено и за остале посетиоце. Окружено је густом столетном шумом.

Ада Циганлија

Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.

Површина полуострва je 8km2, а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.

У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.

Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од његових симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.

На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.

Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као дан Аде Циганлије. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.

Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.

Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.

Бањица

Бањица је део Београда, који се налази на југу града, на Бањичком вису. Део је двеју београдских општина општине Вождовац и општине Савски венац. Источни део Бањице припада општини Савски венац док западни део припада општини Вождовац.

Врана

Врана (лат. Corvus) је широко распрострањени род птица, породице вране (Corvidae). Латински назив рода Corvus у преводу значи гавран. У говорном језику заједнички назив за крупније врсте из рода Corvus је гавран, а за ситније врсте је врана. У Европи, назив „врана“ се користи да означи црну врану и сиву врану, док у Северној Америци означава америчку врану или севернозападну врану. Врсте из рода врана (Corvus) чини трећину укупног броја врста из породице вране (Corvidae). Показало се да је род врана еволуирао у Азији у оквиру породице вране, која је еволуирала у Аустралији.

Вране су у опсегу величина од релативно малих чавки величине гулуба (евроазијских и даурских), до обичних гаврана холарктичког региона и дебелокљуног гаврана са етиопијске висоравни. Око 45 чланова овог рода се јавља на свим континентима умерене климе изузев Јужне Америке, и неколико острва. Род врана чини трећину врста у породици Corvidae. Сматра се да су чланови еволуирали у Азији из корвидског соја, који је еволуирао у Аустралији. Колективно име групе врана је „јато”. Име рода је латинска реч за „гаврана”.Недавна истраживања су утрврдила да су неке врсте врана способне не само да користе оруђа, већ и да конструишу оруђа. Вране се убрајају међу најинтелигентније животиње на свету, са коефицијентом енцефализације једнаким оном који имају многи примати не рачунајући људе.

Вране

Вране (лат. Corvidae) су породица птица певачица, распрострањених широм планете. Сматрају се најинтелигентнијим птицама. Породица има преко 120 врста, а трећина њих припада роду врана (Corvus), који обухвата врсте као што је гавран, сива врана, црна врана, гачац и чавка. Другим родовима ове породице припадају сврака, креја, лешникара, жутокљуна галица, црвенокљуна галица итд.

Врста (биологија)

У биологији, врста (лат. species) је основна јединица биолошке разноврсности. У научној класификацији, врсти се даје двојно латинско име: род (genus) се ставља први, након чега следи посебан епитет. На пример, људи припадају роду Homo и врсти Homo sapiens; према томе, име врсте је сасвим биномијално, тј. „двоименој“ дакле оно се не састоји само од другог израза (посебног епитета). Двоимени (биномијални), као и већину других чисто формалних аспеката биолошких кодова номенклатуре, формализовао је током 1700-их Карл Лине, тако да се они сада зову „Линеов систем“. У то време, за врсте се сматрало да представљају независне стваралачке чинове Бога, па су према томе узимане као објективно стварне и непроменљиве.

Након појављивања теорије еволуције, схватање врста је прошло кроз огромне промене у биологији, мада је сагласност о дефиницији речи тек требало донети. Најцитиранију дефиницију „врсте“ по први пут је сковао Ернст Мајр. Према тој дефиницији, названој појам биолошких врста или појам изолације врста, врсте су „групе стварних или могућих природних размножавања унутар популација које су репродуктивно изоловане од других таквих група." Међутим, многа друга схватања врсте су такође коришћена.

Дорћол

Дорћол је део Београда који се налази у најстаријем градском језгру у градској општини Стари град. Линије које саобраћу кроз Дорћол су: 24 (Дорћол–Неимар), 26 (Дорћол–Браће Јерковић), 79 (Дорћол–Миријево), ноћне линије 26 (Дорћол–Браће Јерковић) и 401 (Дорћол–Пиносава).

Данашње границе Дорћола се налазе између београдске тврђаве, односно калемегданског парка (који се понекад називају делом Дорћола), Васине и Узун-Миркове улице (понекад се сматра се Дорћол простире и до Кнез Михаилове улице), околине Булевара деспота Стефана и Дунавa. Некада се Дорћолом сматрала само раскрсница улица Цара Душана и Краља Петра (некада Дубровачке целом дужином, а данас само од ове раскрснице према Дунаву) и околина ове раскрснице (на Горњем и Доњем Дорћолу). Северни део, ограничен Дунавом, улицом Цара Душана и Дубровачком звао се Јалија, што на турском језику значи „обала”. Део Дорћола од Кнез Михаилове улице до улице цара Душана звао се некада Зерек, што на турском језику значи „падина”.Дорћолска дунавска обала је уређена, са дугачком бициклистичком стазом, шеталиштем и сплавовима. На обали је и Спортски центар „Милан Гале Мушкатировић” (некада Спортски центар „25. мај”) са комплексом отворених и затворених базена на којима се организују различита такмичења у спортовима на води (пливање, роњење, скокови у воду...) и тениским теренима на којима се одржава Отворено првенство Србије у тенису, а у изградњи је и велика марина.

У зимском периоду дорћолски кеј је важан за посматраче водених птица, јер се овде могу видети и врсте које су ретке на нивоу Србије.

Знепољска котлина

Знепољска котлина je улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор између Бугарске и Србије. Српски део се налази у општини Сурдулица у Пчињском округу, а Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Ова потолина на југоистоку Србије, налази се у тектонском рову композитне долине-потолине горњег Понишавља, у сливу реке Јерме.

Мали Вршачки рит

Мали Вршачки рит се простире североисточно од Вршца, од саме градске зоне до села Велико Средиште и северозападно од Вршачких планина, са којима чини јединствену еколошку, структурну и функционалну целину и хранидбену базу за многе врсте.

Орнитофауна Црне Горе

Орнитофауна Црне Горе најбоље показује разноврсност еколошких услова. Свако од многобријних станишта, која се смењују од обале до врха највиших планина, има своју карактеристичну орнитофауну.

Од скоро 300 врста птица констатованих у Црној Гори на високопланинским пашњацима и камењарима најкарактеристичније су: жутокљуна галица, планинска трепетаљка, планински попић, снежна зеба, дрозд камењар, обична траварка, обична белка, планинска шева, пузгавац, горска ласта, дивљи голуб, сури орао, планинска стрнадица;

У четинарским шумама: обична зеба, дрозд имелаш, велика, јелова и ћубаста сеница, златоглави и ватреноглави краљић, зимовка, крстокљун, гавран, велики шарени детлић, црни детлић, краткокљуни и дугокљуни пузић;

У листопадним шумама: обична зеба, кукавица, бргљез, црни кос, дрозд певач, дрозд имелаш, голуб дупљаш, сива, плава и дугорепа сеница, планинска сеница, црвендаћ, обични и шумски звиждак, царић, сива мухарица, славуј, зелена и сива жуна, планински и мали детлић, шумска сова, јастреб кокошар, кобац птичар, обични мишар;

На обрадивим површинама са ливадама и живицама, у долинама река, крашким пољима и увалама (највеће су у Зетској равници): пољска шева, сврака, сива врана, обична грмуша, грлица сива и руса сврачка, бела и жута плиска, пчеларица, пупавац, пољска трептељка, пољски врабац, велика стрнадица, препелица, соко, ветрушка, зелентарка и др.;

У воћњацима, виноградима и насељима: гугутка, сиријски детлић, врабац покућар, вуга златна, чешљугар, жутарица, сеоска и градска ласта, конопљарка;

На полупустињским теренима Ћемовског поља са кањоном Цијевне: пољска шева, краткопрста шева, ћубаста и велика шева, ноћни потрк, пољска јаребица, ћук обични, даурска ласта.

Скадарско језеро, околина реке Бојане и Штој код Улциња терени су од највећег значаја за фауну птица целе Европе. Ту живе: сива и црвена чапља, мала бела чапља, кудрави пеликан, велики ћубасти гњурац, мали гњурац, велики и мали корморан, дивља патка, патка папучарица, патка црнка, обична и белобрда чигра, велики трстењак, трстењак рогозар, бела сеница, шпански врабац, лиска црна, барска кокица, мочварна стрнадица, еја мочварица, орао белорепан и др.

У медитеранским шибљацима, маслењацима и камењарима, осим широко распрострањених врста карактеристичне су: медитеранска сеница, риђогрла грмуша, сиви вољић, вољић маслинар, јаребица камењарка, пузавац камењар, обични попић и сова ушара;

Морску обалу, острво и шкоље настањују широко распрострањене морске птице: обични галеб, сребрнасти галеб, мали галеб, сиви и црноглави галеб, ћукасти корморан, мали завој и др;

Подручја Скадарског језера и Приморја су значајна и као зимовалишта за птице северних делова и као „аеродром“ за птице селице. Редовне зимовке и селице су: сива и ћубаста пловка, патка звиждара, ластарка, чапља кашикара и кржа, црноврати и морски гњурац, велика бела чапља, бели кашикар, црни ибис, баршунасти турпан, гуска глоговњача, гуска лисаста, шљука бекасина, обична муљача, прудник убица и др.

Везу са оринтофауном ширег Медитерана доказују налази афричке кукавице и афричке црне чапље.

Парк природе Бугарка

Парк природе Бугарка (буг. Природен Парк Българка) је један од паркова природе који се налази на северним падинама Старе планине. Парк заузима површину од 220 km², протеже се кроз централне и источне делове планине између градова Габрово и Казанлак.Парк је прилично разнолик са биљним и животињским врстама. Због свог положаја, простор на коме се данас налази парк природе Бугарка, служио је вековима као битан пут, а у њему се данас налази велики број историјских знаменитости.Због свог историјског и биолошког значаја, ово подручје постало је парк природе 9. августа 2002. године.

Петрова гора

Петрова гора је планина на Кордуну, у Хрватској.

Према настанку спада у старије геолошке формације. Богата је шумом и водом, релативно ниска, али са бројним брдима, усјецима и потоцима.

Предео изузетних одлика Авала

Авала је ниска планина, која се налази јужно на 16,5 (km) од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, а висока је 511 m. Највећи врх је Жрнов и он се уздиже око 200 m изнад околног таласастог терена. Авала је 2007. године проглашена заштићеним природним добром. Кроз историју, Авала је још 1859. загаграђена и заштићена, а 1936. године је проглашена националним парком, док је 1946. године проглашена добром од општег значаја..

Птице певачице

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) ред је птица који је по броју врста (преко 5.000) најбогатији у класи Aves. Научно име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Седа спрутка

Седа спрутка (лат. Calidris temminckii) је птица селица из реда шљукарица. Назив рода Calidris потиче од старогрчке речи kalidris или skalidris, која се у време Аристотела употребљавала за сиву птицу која се среће у близини воде. Другу реч латинског назива је добила по холандском зоологу Кунрату Јакопу Теминку.

Сива боја

Сива је прелазна боја између црне и беле боје. То је неутрална или ахроматска боја, која изворно значи без боје. То је боја облачног неба, боја пепела и олова.

Њена РГБ вредност је 128, 128, 128, а хексадецимални запис гласи #808080.

Строги природни резерват Ртањ

Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско-балканског планинског система.

Трг Николе Пашића

Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима. Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).

У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће - зграда Окружног суда, кафана "Топола", као и Палата пензионог фонда. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине. По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.

Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.

На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу, рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.

Црна врана

Црна врана (лат. Corvus corone) је врста интелигентних и бучних птица из реда певачица, породице врана.

Некада је сматрано да су црна и сива врана подврсте једне исте врсте. Црна врана насељава западне делове Европе и исток Азије, док сива врана попуњава простор између, укључујући и Србију.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.