Сечањ

Сечањ је насељено место и седиште истоимене општине Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2107 становника.

Сечањ
Sečanj Orthodox church
Нова Православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаСечањ
Становништво
 — 2011.Пад 2.107
 — густина82/км2
Географске карактеристике
Координате45°21′59″ СГШ; 20°46′20″ ИГД / 45.36648° СГШ; 20.77226° ИГДКоординате: 45°21′59″ СГШ; 20°46′20″ ИГД / 45.36648° СГШ; 20.77226° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина52 м
Површина25,6 км2
Сечањ на мапи Србије
Сечањ
Сечањ
Сечањ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23240
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Називи

Насеље је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Szécsány или Torontálszécsány, нем. Setschan или Petersheim, рум. Seceani.

Историја

Поред Тамиша постоји средњовековна некропола која је археолошки истраживана 2011. године[1].

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који после Другог светског рата бивају исељени, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева.

У историји Сечањ је више пута мењао име: 1717. — Сечањ (Sechan), 1719. — Szécsány, 1888. – Torontal- Szécsány, 1922. — Сечањ.

Сечањ има 27 кућа 1717. године и припадао је тада Бечкеречком диштрикту Темишварског Баната. а 1727. бројао је само 23 куће. Али 1773. имао је 113 кућа, па се мисли да су се педесетих година тога века овамо доселили поморишки граничари. Сечањ је 1764. године православна парохија у Бечкеречком протопрезвирату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Сечањ припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је тада било измешано, српско и влашко.[3] Године 1779. припојен је бечкеречком срезу Торонталског комитата. Када је 1797. године пописан православни клир ту два свештеника Поповића. Били су то пароси, поп Исаија (рукоп. 1780) и поп Манасије (1796) који су знали српски и румунски језик.[4]

Сечањ је 1801. године уступљен Загребачком каптолу, у замену за хрватска добра.

Српско становништво се након 1795 године одселило из Сечња, на граници Немачко-банатске регименте и основали су насеље Самош. На њихова места у Сечањ су се доселили Немци из Торонталског комитата, и то из Нове Пећи, Хајфелда, Маријенфелда и Белида, који су од Сечанских Срба откупили имања, 1811. године било је у Сечњу већ 905 душа. Године 1807. поучавано је 201 ђака, а 1823. године када је број становника био 1306, било је 298 ђака. [5] Године 1824. склопила сечанска општина уговор са сечанским свештеником, коме је Сечањ црквено припадао, по коме је Сечањ добио свога свештеника.

Александар Алоговић приор одобрио је подизање цркве 1826 г. Црква је подигнута 1929 – 1830. године. A 1830. г. уступио је приор кућу бр.60 за привремени парохиски стан. Исте године обележено је и ново гробље, а 1833 подигнута је нова школа. За време Јохана Параиса у парохији је било 189 римокатолика, 110 православних и 1 евангелика 1827 г.

Године 1832. било је у општинском атару 87 сесија, а у општини било је 1606 католичких, 1 евангелистичка и 6 оравославних становника, који су се бавили земљорадњом и рибарством. Али је ова млада колонија имала још много да издржи. 1831 г. Од болести колере умрло педесет три, а 1836. године 14 жртава. 1841. од 14. јула до 18. августа биле су необичне врућине до 42 степена. Године 1834. учестала су убиства и разбојништва, па је крајем године владала беда. Стога 1848 – 49. године ово село није дохватила револуција.

Године 1867. и 1876. добио Сечањ тржишно право. 1869. године изабрана је прва школска комисија, а 1870. проглашена је школа општинском.

Исте године била је велика поплава, због које се 300 душа одселило у Војну границу и настанило у Елизенхајму. Сечањ је 1876. добиопошту

Саграђен је преко Тамиша велики дрвени мост 1889 г., који је обезбедио саобраћај између горњег и доњег Торонтала. Године 1889. основана је Торонталсечањска штедионица а. д.

4. маја 1889. отворена је железничка станица за пругу Бечкерек – Нинчићево (данас Међа ); 7. јула 1891. за пругу Сечањ – Вршац, а 25. новембра 1898. г. за пругу Сечањ – Алибунар.

Године 1905. била је велика поплава, после које је повишен насип, а завршена регулација 1908. године отпутовали су први исељеници у Америку – породица за Дакоту.

Кретање броја становника од 1869. до 1921. године.[6]

Година пописа становника Број становника
1837. 1.489
1869. 2.122
1880. 2.246
1890. 2.517
1900. 2.596
1910. 2.174
1921. 2.343

Сечањ је припојен 1919. године Торонталско-тамишкој жупанији. По попису на дан 31. јануара 1921. пописано је 2343 становника од којих је било; Срба-66; Словака-8; Осталих Словена-4; Румуна-24; Немаца-2090; Мађара-104; Осталих-47.

1928. претворена је штедионица у филијалу Панчевачке Пучке Банке. [7]

Култура

Смотра рецитатора Војводине — Песниче народа мог, одржава се сваке године крајем априла од 1968. Учествује око 190 рецитатора, а рецитује се по слободном избору на језицима свих народа и народности Војводине. Пратеће фестивалске приредбе су изложбе, књижевне вечери и промоције књига. Завршној смотри претходе школска, месна, општинска и зонска такмичења. Организатор је Културно-просветна заједница општине Сечањ.

Демографија

Према попису становништва из 2002. године село има 2.645 становника. Већину чине Срби-Херцеговци, а осталу популацију чине Роми, Мађари, Румуни, Македонци, Русини и остали.

У насељу Сечањ живи 2128 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 975 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 2.680
1953. 2.862
1961. 2.868
1971. 2.935
1981. 2.747
1991. 2.688 2.637
2002. 2.647 2.770
2011. 2.107
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
2.392 90,36 %
Роми
  
135 5,10 %
Румуни
  
19 0,71 %
Црногорци
  
14 0,52 %
Мађари
  
14 0,52 %
Хрвати
  
10 0,37 %
Југословени
  
4 0,15 %
Македонци
  
2 0,07 %
Бугари
  
2 0,07 %
Украјинци
  
1 0,03 %
Руси
  
1 0,03 %
Немци
  
1 0,03 %
непознато
  
10 0,37 %

Види још

Референце

  1. ^ Откривени гробови са мало керамике („Блиц“, 5. септембар 2011)
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  5. ^ Летописа Период 1812 – 2009. Сечањ у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сечњу настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
  6. ^ Милекер 2005.
  7. ^ Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летописа Период 1812 – 2009. Сечањ у Делиблатској Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Сечњу настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

Фотогалерија

Sečanj Orthodox church

Нова православна црква

Sečanj, old houses

Старе куће у селу

Sečanj, Lukoil filling-station

Бензинска пумпа

Јануар

Јануар је први месец у години и има 31 дан. Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14. дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је четврти месец.

Јаша Томић (Сечањ)

Јаша Томић, раније Модош (мађ. Modos) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2373 становника. Јаша Томић је погранично место. Румунска граница је источно на око километар од села. Близу села протиче река Тамиш.

Село је добило име по Јаши Томићу, политичару из 19. века. Пре тога насеље се звало Модош.

Село је познато по поплави која се догодила 2005. године када се излила река Тамиш и поплавила велики део насеља. То је била највећа поплава у Банату у последњих стотинак година.

Овде се налази Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу.

Бока (Сечањ)

Бока (мађ. Bóka) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1412 становника.

Бусење

Бусење (мађ. Káptalanfalva) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 63 становника.

Државни пут 18

Пут 18 је државни пут првог Б реда у североисточној Србији, кроз средњи и источни део српског Баната. Овај пут је у целости на подручју Војводине.

Постојећи пут је целом дужином магистрални пут са две саобраћајне траке. По важећем просторном плану републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто-пут.

Конак

Конак може да се односи на:

Конак или коначиште, преноћиштеили:

Конак (манастир), део манастирског комплекса, намењен свакодневном боравку монаха

Конак (објекат), објекат или његов део у којем је место одмора и починка

Конак (Сечањ), насељено место у општини Сечањ, Србија

Конак (Врбовец), насељено место у саставу града Врбовца, Хрватска

Конак (Аверон), насељено место у Француској

Конак (филм), југословенски филм из 1991.

Конак (позоришна представа), југословенска позоришна представа

Конак кнегиње Љубице у Београду

Конак кнеза Милоша у Топчидеру, Београд

Конак Ђукића у Ратковцу код Лајковца

Господар Јованов конак у Чачку

Господар Васин конак у Краљеву

Конак (Сечањ)

Конак (мађ. Kanak) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 777 становника.

Овде се налази Дворац у Конаку.

Крајишник

Крајишник може бити:

Крајишник, општи назив за становника крајишта, односно крајине

Крајишник, назив за становника хабзбуршке Војне крајине

Крајишник, регионални назив за становника Босанске Крајине

Крајишник, назив за становника Републике Српске Крајине

Крајишник, назив за становника насеља Крајишници, Општина Лозница, Србија

Крајишник (презиме), српско и јужнословенско презиме

Момчило Крајишник, српски политичар Срба из Републике Српскеили

Крајишник (Сечањ), насеље у општини Сечањ, Република Србија

Крајишник (Градишка), насеље у општини Градишка, Република Српска, БиХили

ФК Крајишник Бања Лука, фудбалски клуб из Бањалуке, Република Српска, БиХ

ФК Крајишник Велика Кладуша, фудбалски клуб из Велике Кладуше, БиХ

Крајишник (Сечањ)

Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1.719 становника.

Момир Рнић

Момир Рнић (Сечањ, 3. фебруар 1955), је српски рукометни тренер и бивши југословенски рукометаш. Стручњаци су га прогласили за најбољег одбрамбеног играча на свету.Боје репрезентације Југославије бранио је 217 пута и постигао је 411 голова. Као члан и капитен репрезентације Југославије био је првак Балкана два пута (Вараждин 1978. и Ловет 1980. године), а у Истанбулу (1983. године) освоји је сребрну медаљу. Првак Медитерана био је два пута (Сплит 1979. и Мароко 1983. године). Вицешампион света у Дортмунду (1982. године) и првак света у Швајцарској (1986. године). Златну медаљу освојио је на Олимпијади у Лос Анђелесу (1984), а бронзану у Сеулу (1988. године). Био је члан репрезентације света у мечу са Данском (Брондби 1985. године).Ожењен је, отац двоје деце. Син, Момир млађи је такође успешан рукометаш и репрезентативац Србије.

Општина Сечањ

Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48995 ha, а на шумску 196 ha).

Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. По подацима из

2002. године у општини је живело 16377 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.

ПФЛ Зрењанин

Подручна лига Зрењанин је једна од 29 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клуба. Шампион иде директно у ВФЛ Исток, другопласирани и трећепласирани играју бараж са представницима ПФЛ Панчево за још једно место у ВФЛ Исток, а последња три тима испадају из лиге. У лигу улази по једна екипа из Општинске лиге Кикинда - Житиште и А лиге ФСГ Зрењанин, док једна екипа улази после баража који играју другопласиране и трећепласиране екипе из ових лига.

Сечани (Тимиш)

Сечани (рум. Seceani) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Орцишоара. Oпштина се налази на надморској висини од 178 m.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак споменика културе у Средњобанатском округу

Следи списак споменика културе у Средњобанатском округу.

Средњобанатски управни округ

Средњобанатски управни округ се налази у североисточном делу Србије. Има укупно 187.667 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Зрењанину.

Сутјеска (Сечањ)

Сутјеска (рум. Sărcia, мађ. Szárcsa, срп. Сарча) је насеље у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1478 становника.

Шурјан

Шурјан (мађ. Surján) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 253 становника.

Шурјан је погранично место, на граници са Румунијом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.