Сефер Халиловић

Сефер Халиловић (Пријепоље, 6. јануар 1952) бивши је официр ЈНА и касније генерал Армије Републике Босне и Херцеговине.

Сефер Халиловић
Датум рођења6. јануар 1952.(67 год.)
Место рођењаПријепоље
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
ШколаВојна академија у Београду
Војска1) ЈНА
2) Армија БиХ
Године службе1971—1993

Биографија

Војну академију је завршио 1975, а 1990. двогодишњу школу за командни кадар. Из ЈНА је дезертирао 1991. у чину потпуковника (само неколико дана пре планираног унапређења у чин пуковника)[1] и постао командант ТО БИХ која је касније прерасла у Армију Републике Босне и Херцеговине. Августа 1992. именован је за начелника штаба ГШ Армије Републике Босне и Херцеговине. На тој функцији је остао до новембра 1993. када је именован за вођу инспекцијског тима и команданта операције Неретва 93.

Почетком рата је био поборник идеје да се јединице ЈНА одмах нападну на територији целе Босне и Херцеговине. [1] Израдио је план блокаде свих касарни ЈНА у БиХ. [1]

После рата се пензионисао у чину генерала Армије Републике Босне и Херцеговине и почео да се активно бави политиком. Био је министар у Влади Федерације Босне и Херцеговине. [2]

Хашки суд је против њега 30. јула 2001. подигао оптужницу[3] због злочина над босанским Хрватима које су починиле снаге Армије Републике Босне и Херцеговине под његовом командом у операцији „Неретва 93“. Добровољно се предао септембра исте године. [1] Захваљујући гаранцијама Владе Босне и Херцеговине, провео је на слободи време до почетка суђења. Јануара 2005. је почело суђење. У новембру 2005. ослобођен је од свих оптужби и пуштен на слободу. [4] Суд је закључио да, иако се убиства која се сматрају ратним злочинима јесу догодила на наведеним локацијама, Халиловић није имао командни ауторитет јер је био само инспектор, и не може да се сматра одговорним за њих. Тужилаштво се жалило на пресуду. Дана 16. октобра 2007, апелационо веће је одбацило жалбу тужилаштва и потврдило ослобађајућу пресуду. [5]

Аутор је књиге Лукава стратегија[6] која садржи његова сећања и сведочанства о Рату у Босни и Херцеговини.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Глас јавности: Халиловић оптужен за убиство 63 Хрвата, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ Тужилаштво БиХ: Саслушан Сефер Халиловић о трошењу новца за повратак, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ „Bosnian ex-general goes on trial”. BBC. 31. 1. 2005. Приступљено 26. 9. 2007. (на језику: енглески)
  4. ^ „Ex-Bosnian army chief acquitted”. BBC. 16. 11. 2005. Приступљено 26. 9. 2007. (на језику: енглески)
  5. ^ „SUMMARY OF THE APPEALS JUDGEMENT PROSECUTOR V. SEFER HALILOVIĆ” (PDF). ICTY. 16. 10. 2007. Приступљено 17. 10. 2007. (на језику: енглески)
  6. ^ БХ дани: Интервју са Халиловићем из 1999. Архивирано на сајту Wayback Machine (август 27, 2006) (на језику: енглески), Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе

25. септембар

25. септембар (25.9.) је 268. дан у години по грегоријанском календару (269. у преступној години). До краја године има још 97 дана.

Армија Републике Босне и Херцеговине

Армија Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) била је оружана снага тадашње крње владе Републике Босне и Херцеговине, састављене већином од Муслимана (Бошњака), за вријеме Рата у БиХ. АРБиХ је основана 15. априла 1992. из састава неких јединица Територијалне одбране БиХ и паравојних добровољачких група, који се и данас у Федерацији БиХ прославља као Дан армије. АРБиХ је након Дејтонског споразума трансформисана заједно са Хрватским вијећем одбране у Војску Федерације Босне и Херцеговине.

Од средине 1992. године, у саставу Армије БиХ борили су се и муџахедини, дјелимично организовани у посебне јединице. Многи од њих су били припадници терористичке групе Ел Мухаџирун, са око 200 Енглеза пакистанског поријекла, војнички обучене у Пакистану од стране пакистанске терористичке групе Харкат ел Анзар. Неки од припадника те групе (као нпр. Харун Рашид Асват или Шеик Ахмад Омар Сеид), између осталог, осумњичени су и за припрему бомбашких напада на лондонски метро 2005, као и везу са нападима на СТЦ у Њујорку 2001. године.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Избори за Предсједништво Босне и Херцеговине 2014.

Избори Предсједништво Босне и Херцеговине 2014. одржани су 12. октобра као дио општих избора у овој земљи. Били су то шести по реду предсједнички избори у БиХ након Дејтонског споразума (1995), који се одржавају у оба ентитета истовремено.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Напад на колону ЈНА у Сарајеву

Напад на колону ЈНА у Сарајеву или Масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године је напад који су извршиле снаге Армије БиХ 3. маја 1992. на колону возила ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, која се повлачила према касарни у Лукавици. У извјештају МУП-а Републике Српске, судским списима и према Републичком центру за истраживање ратних злочина Републике Српске, овај догађај, као и убиства 2. маја, се воде под заједничким именом Случај Добровољачка, те се и број од 42 погинула припадника ЈНА односи на сва та дешавања, а не само на погинуле у Добровољачкој улици.

Насер Орић

Насер Орић (Поточари, 3. март 1967) био је командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током Рата у Босни и Херцеговини.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2010.

Општи избори у Босни и Херцеговини 2010. одржани су 3. октобра. На изборима су бирани чланови Предсједништва БиХ, предсједник и потпредсједници Републике Српске, посланици у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине и у парламентима ентитета, као и посланици у кантоналним скупштинама у Федерацији Босне и Хецеговине.

Патриотска лига (БиХ)

Патриотска лига је била паравојна формација босанскохерцеговачких муслимана на почетку рата у Босни и Херцеговини.

Основали су је генерал Сефер Халиловић и његови сарадници 2. маја 1991. као страначку организацију, да би већ 10. јуна 1991. у Дому милиције био одржан састанак муслиманских јавних радника из цијеле Југославије. У њу су приступили и многи криминални елементи, који су патриотизам показивали нападима на особе друге националности, а за своје циљеве су проглашавали очување суверенитета Босне и Херцеговине и њених граница и заштиту муслиманског живља у случају рата. Као знак распознавања, њени припадници су користили амблем на којем се налазио грб Босне и Херцеговине, изнад којег је писало „Патриотска лига“. Лига је од самог почетка рата била умешана у убиства војника ЈНА и особа друге националности, те су били умешани у сам почетак рата. Највише успјеха Патриотска лига је постигла у Сарајеву гдје је била и најактивнија и најмногобројнија почетком рата, да би била укинута са оснивањем Армије Босне и Херцеговине.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.