Септуагинта

Реч септуагинта (лат. septuaginta), „седамдесет“, односи се на број јеврејских учењака (њих је према легенди било, у ствари, 72 - тј. по шест из сваког од Дванаест израелских племена) који су, по налогу птолемејског грчког владара из Александрије, независно превели Стари завет на грчки за свега 72 дана. Када су њихови преводи најзад упоређени, установило се да су они потпуно идентични. Ова легенда имала је вероватно за циљ да истакне ауторитативни карактер самог превода, сталност и непроменљивосг постојеће верзије библијског текста.

Септуагинта је уједно и назив за сам превод Старог завета седамдесеторице на грчки језик.

Црквени Свети оци овај превод сматрају веродостојним и службеним текстом тако да се он све до 7. века користио како на Истоку тако и на Западу.

Хришћански канон Старог Завета садржи све књиге Септуагинте, али их дели на протоканонске и девтероканонске. Канон јеврејске Библије који је рађен после хришћанског канона, не садржи девтероканонске књиге. Псалми су другачије подељени. Књига о Јову је знатно краћа него на јеврејском језику. Неуједначеност стила Септуагинте потиче не само од различитих преводилаца, него и од чињенице да је јеврејски текст са кога су преводили био другачији (старији) од стандардизованог текста.

Рукописи пронађени у Кумрану и други разни рукописи и цитати из Септуагинте у древним списима, показују постојање неколико ревизија превода Септуагите. Поред тога, јеврејски рукописи из Кумрана разликују се од стандардног јеврејског текста, али се поклапају са текстом Септуагинте. Септуагинта понекад има различити поредак унутар самих књига, и краћу или дужу верзију књиге. Књига пророка Јеремије је за једну трећину краћа на грчком, и потиче од јеврејске верзије старије од текста у данашњој јеврејској Библији. Нумерација и распоред Псалама и поредак у Причама Соломоновим разликују се од јеврејске Библије, а Књига Исуса Навина има неке додатке, испуштања и измене. Најзад, сачињено је неколико каснијих грчких превода (Аквила, Теодотион, Симах), и неки њихови преводи уврштени су у Септуагинту. [1]

Септуагинта је постала Библија не само Јевреја грчког говорног подручја, него и првих Хришћана. Међутим, услед неслагања Цркве и синагоге и појаве стандардизованог јеврејског текста Библије. Садрже је велики кодекси из IV и V века - Синаитикус, Ватиканус, Александринус и др. [2].

Codex sinaticus
Фрагмент Септуагинте

Извори

  1. ^ „Библия. Рукописи и издания еврейского и греческого текста Православная энциклопедия”. Pravenc.ru. Приступљено 27. 8. 2015.
  2. ^ „Herzlich willkommen auf den Seiten des Göttinger Septuaginta-Unternehmens! Akademie der Wissenschaften zu Göttingen”. Adw-goe.de. Архивирано из оригинала на датум 06. 07. 2015. Приступљено 27. 8. 2015.

Рукописи

Литература

  • Würthwein E., Der Text des Alten Testaments, Deutsche Bibelgesellschaft, Stuttgart 1989.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.