Септембарски устав

Устав Краљевине Југославије из 1931. године, познатији по називом Септембарски устав или Октроисани устав представљао је други по реду устав у историји Југославије. Донео га је године 1931. краљ Александар како би њиме окончао сопствену Шестојануарску диктатуру.

Формално се примењивао све до краја постојања Краљевине Југославије, односно доношења Устава ФНР Југославије 1946. године.

Одредбе

Краљевина Југославија је проглашена за уставну и наследну (не више и парламентарну) монархију.

Краљ је проглашен доминантним чиниоцем у организацији и раду свих власти. Краљу су дата широка овлашћења шефа државе, право да именује један број чланова горњег дома и овлашћења везана за сазивање, распуштање и заседања народног представништва. Краљу је практично дато овлашћење трећег, арбитражног дома у народном представништву, јер је у случају неслагања два дома поводом неког законског предлога краљ могао стати уз један од њих и прихватити/одбацити предлог.

Именовања чиновника и војних старешина вршио је краљ, а пресуде су изрицане у његово име. Поврх свега у случају ванредног стања имао је право на ванредне мере и практично уставом потпуно невезану власт, уз накнадно подношење аката на усвајање парламенту.

Народно представништво је било дводомно, сачињено од Сената и Народне скупштине. Краљ је имао далеко највећи утицај на избор чланова Сената. Народна скупштина бирала се општим, једнаким и непосредним правом гласа, али је изборни закон предвидео јавно гласање што је пружало огромне могућности за притиске и манипулацију. Поред других бирачких цензуса, жене нису имале бирачко право. Задржан је систем промене устава из Видовданског устава.

Законодавна иницијатива посланика, као и њихов имунитет били су значајно сужени. Законски предлог је могао поднети сваки народни посланик или сенатор ако га писмено потпомогне једна петина чланова Сената односно Народне скупштине.

Министарски савет био је именован од стране краља и само њему одговоран, а министарска одговорност према народном представништву у кривичним питањима такође је била сужена. Министарски савет вршио је пре свега управну власт, без неких ширих политичко-законодавних иницијатива.

Прокламована грађанска права била су нешто сужена у односу на Видовдански устав.

Задржана је територијална подела земље на бановине из периода Шестојануарске диктатуре.

Пракса

Циљ доношења устава је био да се концентрисањем власти код краља и ограничавањем парламентаризма смири политички живот и подстакне национално јединство. Резултати нису били задовољавајући, а хронична политичко-национална нестабилност остала је обележје живота у Краљевини.

Промене устава извршене су два пута, оба пута неуставно. Једна је била доношење Уредбе о Бановини ХрватскојВикзиворниктекст, а друга преузимање власти од стране малолетног краља Петра II Карађорђевића.

Литература

Спољашње везе

Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Александар I Карађорђевић

Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934) је био регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934). Убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату.

Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића).

Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав. Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.

Видовдански устав

Видовдански устав, односно Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца је био први устав новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Донет је од стране Уставотворне скупштине, а проглашен је на Видовдан, 28. јуна 1921. године, те је по томе у јавности прозван Видовданским уставом. Остао је на снази до 6. јануара 1929. године.

Закон о краљевској власти и врховној државној управи

Закон о краљевској власти и врховној државној управи је био први закон шестојануарске диктатуре (1929). Заменио је укинути Видовдански устав.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је дефинисана као наследна монархија, а одредбе Видовданског устава о уставној и парламентарној монархији су заобиђене. Закон је стављен ван снаге Септембарским уставом (1931).

Краљевина Југославија

Краљевина Југославија је била држава у југоисточној Европи, која је већим делом захватала Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945. Заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Републике Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине се налазила династија Карађорђевића.

Министарски савет Краљевине Југославије

Министарски савет Краљевине Југославије је био централни управни орган у Краљевини Југославији.

За време шестојануарске диктатуре био је нарочити саветодавни колегијум (надлештво) без управне надлежности. Није доносио никакве управне акте и састајао се с времена на време за расправу општеполитичких питања. Његове функције је вршио сам председник Министарског савета.

Петар Живковић

Петар Живковић (Неготин, 1. јануар 1879 — Париз, 3. фебруар 1947) је био српски високи официр, југословенски генерал, политичар и фигура краљевске диктатуре. Учествовао је у обарању династије Обреновића. Организовао је дворску официрску клику Бела рука, на чијем ће челу, као један од подстрекивача Солунског процеса, ликвидирати Драгутина Димитријевића Аписа. Као одани присталица краља Александра био је председник владе, министар унутрашњих послова, војске и морнарице током Шестојануарске диктатуре. Од 1931. био је организатор, а од 1936. председник режимске реакционарне политичке групације Југословенске националне странке. Од априла 1941. био је у емиграцији, као помоћ­ник министра војске у емигрантским владама. После рата је остао у емиграцији, где је и умро. Осуђен је на смрт с групом Драгољуба Михаиловића.

Правни систем у Републици Србији

Правни систем у Републици Србији представља систем кодификованих, одн. писаних норми које уређују сферу јавног и приватног живота у Републици Србији. Њега чине Устав Републике Србије донет 2006. године, као највиши и најважнији правни акт, , као и читав систем закона који регулишу све области друштвеног живота у Републици Србији.

Прва влада Петра Живковића

Прва влада Петра Живковића је била влада Краљевине Југославије од 6. јануара 1929. до 3. септембра 1931. године.

Устави Југославије

Списак устава Југославије:

Видовдански устав (1921)

Септембарски устав (1931)

Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946)

Уставни закон 1953.

Устав Југославије од 1963. године

Устав Југославије од 1974. године

Устав Савезне Републике Југославије (1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.