Сеоски туризам

Сеоски туризам се може дефинисати као туризам који се одвија у селу. Агротуризам, сеоски и рурални туризам је врста туризма у коме туристи иду на села или фарме како би искусили сеоски живот. Појмови агротуризам, сеоски и рурални туризам се често мешају иако имају различито значење. Овај туризам укључује и учешће туриста у сеоским активностима као што су брига о животињама и усевима, кување и чишћење, занатство и забава.[1]

Staro Selo - Sirogojno5
Туристичко село Сирогојно на Златибору
Сеоски туризам - Скакавци код Косјерића - Rural Tourism - Skakavci village near Kosjerić
Савремена изградња у намени сеоског туризма - Домаћинство Гостољубље, село Мионица код Косјерића

Опширније

Појам село (Village), јавља се у периоду између 1350-1400. године у средњој Енглеској и средњој Француској, а потиче од латинске речи villāticum. Као именица представља малу заједницу или групу кућа у руралним подручјима, већу од засеока а мању од града. Село се односи на карактеристике сеоског начина живота. Појам рурал/рурални се јавља нешто касније, 1375-1425. године, такође у средњој Енглеској и средњој Француској, а потиче од латинске речи rūrālis и односи се на живот у неурбаном подручју. Поистовећивање или разликовање појмова рурални и агротуризам знатно варира између земаља. У USD, појмови рурални и агротуризам су готово истоветни и односе се на простране руралне области са ранчевима и фармама. У државама Европске уније, разлике у руралном и агротуризму су значајне јер рурални простори имају изражене непољопривредне функције (развијају се шумарство, узгој ловних и риболовних врста, угоститељска делатност, занатство и друго). Рурални туризам представља сеоски туризам у ширем смислу, а агротуризам представља сеоски туризам у ужем смислу. Сеоски туризам се може дефинисати као скуп односа и појава које произилазе из путовања и боравка туриста у руралним подручјима. Рурални туризам представља туризам који се одвија у руралном подручју. [2]

Potoci Stare planine
Етно ресторан Зиличина 02

Код појашњавања концета руралног туризма додатно треба објаснити:

  1.   Рурални ресурси: Реке, језера, планине, шуме....
  2. Рурално наслеђе: Традиционална архитектура,историја, дворци, цркве..
  3. Рурални начин живота: Локални догађаји, гастрономија, традиционална, музика....
  4. Руралне активности: Јахање, бициклизам, пецање, пешачење, водени спортови..

Сеоско домаћинство као адаптирано (традиционално) домаћинство које је тако грађено да поштује амбијент и традицију градње.

Рурално подручје

Рурално подручје се дефинише као подручје на коме је густина насељености становништва испод вредности од 150 становника/км2.

Рурална подручја представљају ређе насељене територије које су изван утицаја великих метропола и градова. Стилови живота у руралним/сеоским подручјима су другачији него у урбанисм углавном због традиције, али и релативне лимитираности услуга, посебно, јавних услуга. Државне услуге као што су примена права, школе, библиотеке, и друго, могу бити лимитиране, удаљене или чак можда и недоступне руралним подручјима. Доступност воде, канализације, уличног осветљења и јавног управљања отпадом, често у руралним подручјима не постоје, или су веома ограничене. Јавни транспорт је такође ограничен или га уопште нема, већ су становници ових подручја упућени да користе соствена возила, бицикле, запреге, и сл.

Види још

Референце

  1. ^ (на језику: енглески)
  2. ^ Његован, Зоран (2016). Економика туризма и сеоског туризма. Нови Сад: Универзитет Нови Сад. ISBN 978-86-7520-380-3.

Спољашње везе

Љештаница

Љештаница је ријека у сјеверној Црној Гори, Вранешка долина, општина Бијело Поље. Десна је притока ријеке Љубовиђе и цијелим својим током пролази кроз село Лијеска, извире у горњој Лијесци, засеок Сребреница а улива се у Љубовиђу код Томашева. Дуга је 4,8 km. Највећи проток воде се дешава крајем априла и почетком маја када се нагло отапа снијег са околних планина. У љетњим мјесецима Љештаница има веома мали проток воде али и даље довољно велик да осликава ријетко живописан пејзаж.

Близина Новаковића пећине и Манастира Златеш престављају ову цјелину неискоришћеним потенцијалом за сеоски туризам.

Варга (насеље)

Варга (мађ. Varga) је општина (село) у котару Шашд, у Барањској жупанији у Мађарској.

Влашић (планина)

Влашић је планина у средњој Босни. Уздиже се стрмо у подручју Травника изнад долине реке Лашве, која му је истовремено и јужна граница. Према северу простире се до Вучје планине и извора реке Врбање. Источна граница му је поток Била (Бијела), притока Лашве, док се према западу спушта у висораван Витовља. Углавном је граде кречњаци и доломити мезозоика, нарочито доње и горње креде. У јужном подножју планине налазе се бројна точила, голи гребени, простране висоравни, стрми одсеци и крашка врела.

Влашићка висораван је у висини од 1.000 до 1.500 m, док највиши врхови прелазе 1.943 m. Његов највиши врх је Паљеник, са 1.934 метра, а затим Влашка Громила 1.919 m. Северна страна Влашића блаже је нагнута и ту су се створили бројни токови, који чине изворишне делове притока Врбаса: Угра и Врбање. На самој висоравни Влашића има више врела која лети не пресуше (Девећани, Орман, Краљичина вода и Харамбашино врело). Велики делови Влашића су под шумом, пашњацима и ливадама. Становништво се готово искључиво бави сточарством. Од сталних насеља многа се пењу веома високо као: Корићани 1.281 m и Добретићи 1.114 m.

Влашићка висораван је позната је по чувеној традицији справљања влашићког сира, као и новијем туризму на Бабановцу, где се после рата, етаблирао нови босански центар зимског туризма, којег радо посећују и страни гости.

Влашић је погодан и за узгој пчела у овом делу Европе, а на значају све више добија и сеоски туризам.

Дрежник (Ужице)

Дрежник је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 639 становника.

Овде се налазе Црква Успења Пресвете Богородице у Дрежнику, Капела Светог Пантелејмона у Дрежнику и ОШ „Ђура Јакшић” ИО Дрежник.

Етно-село

Етно-село је туристички комплекс, и представља музеј на отвореном.

Зиличина

Зиличина је насељено мјесто у општини Рогатица, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 37 становника.

Корушка (Словенија)

Корушка или Словенска Корушка (словен. Koroška/Slovenska Koroška) назив је подручја у Словенији, који је историјски припадао Корушком војводству, чији је већи дио након Првог свјетског рата припао Аустрији, те чини савезну земљу Корушку (њем. Kärnten), а мањи дио Краљевини СХС. Данас је овај дио Корушке једна од неформалних покрајина у Словенији.

Лопатница

Лопатница је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Овде се налази Запис липа код школе (Лопатница).

Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.

Општина Ивањица

Општина Ивањица се налази у Моравичком управном округу, на југозападу Србије. По површини је једна од највећих општина у Србији. са површином 1.090 km2, од чега је половина под шумама. Седиште општине је градско насеље Ивањица.

Општина има 18 месних заједница, највећа по површини је Остатија, (112 km2), док је по броју становника највећа Ивањица.

Општина Косјерић

Општина Косјерић је најсевернија општина у Златиборском округу, у западном делу Србије. Према попису становништва из 2011. године општина Косјерић има 12.090 становника у 27 насељених места која су углавном смештена у речним долинама, мада има и насеља која се налазе и на преко 1.000 m надморске висине. Општина се простире на 359 km².

Расински управни округ

Расински управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Крушевац градско насеље Крушевац,

Општина Варварин градско насеље Варварин,

Општина Трстеник градско насеље Трстеник,

Општина Ћићевац градско насеље Ћићевац,

Општина Александровац градско насеље Александровац и

Општина Брус градско насеље Брус.Има укупно 240.463 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.

Стари Влах

Стари Влах је историјска и географска област на југозападу Србије. Обухвата области сјеверно од ријеке Лима и источно од Дрине, у сливу Моравице и Увца сјеверно од Сјенице.

На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком облашћу, на истоку са Шумадијом, а на сјеверу са Колубарском облашћу.

Стари Влах је административно распоређен у оквирима Златиборског и Моравичког округа. Обухвата општине Прибој, Пријепоље, Нову Варош, Чајетину, Ужице, Ариље и Ивањицу, као и дијелове општине Сјенице.

Стари Влах је планинска регија, па се становништво бави углавном сточарством. Отуда и води име – влах је био назив за сточара. Област је богата водом. У регији се развија сеоски туризам. На Старом Влаху се налазе масиви Златибора и Златара. Они одређују подјелу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата планину Златибор и Ужице), Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и Златарски Стари Влах (обухвата Златар).

Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Једна од најпознатијих је манастир Милешева код Пријепоља.

Сувобор

Сувобор је планина у Србији, налази се око 120 km јужно од Београда, са највишим врхом од 864 m између Рајца и Маљена. Представља вододелницу између притока Западне Мораве и Колубаре. Прекривен је младим храстовим шумама (у увалама) и шумским културама четинара које покривају његов највећи део. На локалитету Равна гора је букова шума која је опасана водотоком Граб. Унутар ње се налази Мокра пећина која је једно од изворишта Граба. На Сувобору има доста дивљачи (срна, зец, фазан) и терен је врло атрактиван за ловце.

Сувобор је богат изворима и водним токовима. Испод његових врхова су изворишта Дичине, Чемернице и њихових притока. Како планина Сувобор представља леп пејсажни простор, на читавом подручју Републике Србије располаже са највише елемената дивљине.

Сувобор - ловиште се налази на планини Сувобор (38 km од Горњег Милановца). Простире се на површини од 7.740 хектара, а лове се срнећа дивљач, зец и јаребица. Ловци се могу сместити на Рајцу или у хотелима у Горњем Милановцу и Љигу. Најближе место за одмор се налази на 10 km од Равне Горе у етно-селу Анђелија Мишић у Коштунићима. Тамо поред хотела који је у изградњи, тренутно постоји око 50 лежајева у вајатима и објектима који сачињавају етно-село.

Терзића авлија

Етно парк Терзића авлија, као сеоско туристичко домаћинство, из околине Ужица, у селу Злакуса (185 km од Београда) представља једну врсту музеја на отвореном и затвореном.

Датира са почетка 20. века, као типично сеоско домаћинство из околине Ужица, са старим кућама и окућницом као што су салаш, шупа, млекар, бунар, качара… Са радом, етно парк је почео 2005. године и годишње га посети око 6000 гостију, домаћих и страних. У Етно парку Терзића авлија је и седиште Етно удружења Завичај које је основано са циљем неговања културе, традиције, обичаја, старих заната и развој села кроз поспешај сеоског туризма и очувања животне средине. Терзића авлија је уједно и зачетник сеоског туризма у Злакуси, Граду Ужицу и синоним за сеоски туризам златиборског краја и често је место студијских посета за многе групе нових даваоца услуга у сеоском туризму у Србији и ван њених граница.

Терзића авлију данас чине:

апартмани за смештај гостију у сеоском туризму

угоститељски део (крчма качара и летња башта која је у ствари амбијентални део некадашњег домаћинства)

камп за планинаре (места за шаторе, са обезбеђеним мокрим чворовима и прикључцима за електричну енергију)

музејски део (са богатом збирком експоната почев од римског периода, Турске владавине, Кнежевине и Краљевине Србије, Краљевине Југославије, све до периода СФРЈ, учионица из периода Другог светског рата, поставка ткачнице, грнчарске радионице, изложбе ТРИ ВЕКА ГРНЧАРИЈЕ У ЗЛАКУСИ ...)

галерија са библиотеком (са великм бројем наслова, која је на располагањима и гостима који у етно парку бораве на бази пансиона)

продавница сувенира (грнчарија, народна ношња, етно сувенири ...)

летња позорница (на којој се дешвају бројна културна дешавања попут Ускршњег дечијег концерта, фестивала вокалних солиста Распевана авлија, Сабора изворног стваралаштва ЗЛАКУСА И ПЕСМИ И ИГРИ ...)Од Етно парка Терзића авлија полазе маркиране кружне пешачке стазе (у укупној дужини 60 km) које спајају етно парк са најзначајнијим туристичким објектима у околини - спомеником природе Потпећка пећина, спомеником у облику камене пирамиде из Другог светског рата на највишем врху села Градина одакле се пружа величанствен поглед под 360 степени на врхове Златибора, село Дрежник, долину реке Рзава, Овчар, Каблар, злакушко, узићко и потпећко поље, затим са Рошком бањом, реком Рзав, мајданом у селу Рупељево где злакушки грнчари ваде једну од сировина (минерал калцита, врста) за израду свог посуђа ...

Поред обиласка музејског дела и услуга преноћишта, организованим туристичким понудама етно парк нуди могућност организовања пролазних ручкова, презентацију старог грнчарског заната, посете грнчарским домаћинствима и Потпећкој пећини, пешачење маркираним пешачким стазама, мини фолклорне концерте Етно удружења „Завичај”, изложбе и презентације израде народне ношње, организовање мањих семинара и слично.

Етно парк „Терзића авлија” је седиште Етно удружења „Завичај” и отворена је за посете преко целе године.

Туризам

Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи tour, што у преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима“. Туриста је особа која путује најмање осамдесет километара од места сталног боравка, како је то дефинисала Светска туристичка организација (део Уједињених нација)

Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. У опипљиве елементе спадају транспортни системи - ваздушни, железнички, путни, водени и у новије време, космички; услуге угоститељства - смештај, храна и пиће, обиласци, сувенири; и сродни сервиси као на пример банкарство, као и безбедност и сигурност. Најчешће елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства.

Туризам у Србији

Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

Туристичка организација Пожега

Туристичка организација Пожега основана је Одлуком општине Пожега, 30. априла 1997. године, као јавна служба, ради вршења послова унапређења и промоције туризма на територији Општине Пожега, кроз подстицање, координирање и организацију културних, уметничких, привредних, спортских и других манифестација. Седиште Туристичке организације је у Пожеги, Трг Слободе 3.

Шушара

Шушара (мађ. Szusara Puszta, Fejértelep Sefdin) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Војводини. Према попису из 2011. имала је 333 становника.

Шушара се налази у Делиблатској пешчари окружена воћњацима и виноградима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.