Сента

Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији, у општини Сента, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 18.704 становника.

Сента
City hall of senta
Градска кућа
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаСента
Становништво
 — 2011.Пад 18.704
 — густина137/км2
Географске карактеристике
Координате45°55′38″ СГШ; 20°04′43″ ИГД / 45.9272788° СГШ; 20.078556° ИГДКоординате: 45°55′38″ СГШ; 20°04′43″ ИГД / 45.9272788° СГШ; 20.078556° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина92 м
Површина166,8 км2
Сента на мапи Србије
Сента
Сента
Сента на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24400
24401
Позивни број024
Регистарска ознакаSA

Географија

У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке, лежи један од најстаријих градова у Војводини — Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док Општина Сента има 25.619 становника.

Историја

Grb Sente
Грб града на Градској кући

Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембар 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч").

Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја.

По попису места Потиске војне границе из 1748. године у Сенти је био 191 граничар коњаник, и сви су били у активној служби. Од тога њих 46 је имало комплетну војну опрему, а осталих 85 делимичну. Штаб је сачињавало шест официра, на челу са поручницима Јованом Бадрљицом и Ђуком (Ђорђем) Поповићем. Ту је и заставник Неша Милиновић. У месту је била стационирана и пешадија, њих 202 пешадинца. Изван сталне службе било их је 64, а са потпуним наоружањем 70 активних граничара. На челу јединице је био мајор Марко Марковић, са капетан-лајтантом Ђорђем Голубом, поручником Константином Милиновићем и заставником Игњатом Вршићем.[1] Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање граничарских официра, за провицијални статус су се определи: обрствајхмајстер као капетан Марко Марковић, капетан лајтант Ђорђе Голуб, хаднађи Субота Суљин и Јован Падерлик, барјактари Нешко Милиновић и Игњат Вујичић.[2] Официри верни Аустрији су били награђени мађарским племством и земљишним поседом. Тако су у Сенти добили: вицекапетан Голуб, лајтанти Јован Бодерлица (Бадрљица), Субота Брановачки и Михајло Тесић по 50 ланаца, а заставници Неца Милиновић и Игњат Вујичић по 44 ланца.

Године 1769. Сента је изгорела у великом пожару.

Културна историја Срба у Сенти

Сенћанска православна црквена општина је јавно препоручивала у јесен 1855. године билдхауера (иконорезбара) Јоана Ајстерленера из Старог Арада. Захвални црквени оци су га због добро урађеног посла - иконостаса, наградили са 300 ф. преко понуде.[3]

У Сенти је при православној црквено-школској општини деловао Фонд за сиромашну децу. Њиме је руководио пре 1866. године српски учитељ Јован Вујић.[4]

Када је 1866. године одржана скупштина Матице српске у Пешти, Срби Сенћани су доминирали по бројности. Као редовни стари чланови у њеном раду учестовали су: Андрија Николић, Јован Вујић учитељ, Трифун Влашић и Стефан Дракулић. За нове чланове јавили су се по уплати, износа од 50 ф. Православна српска црквена општина у Сенти, док су појединци дали по 10 ф. - Константин Живановић адвокат, Стеван Лукачевић бележник, Стеван пл. Бадрљица куријалиста, Љубомир Вујић трговац, Јаков Крагујевић, Сава пл. Брановачки и Андрија Николић сенатор.[4]

Култура

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

Од 2003. годне у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.

У Сенти се налази велики број зграда — споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније — Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.

Привреда

У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.

Демографија

У насељу Сента живи 16.396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7.938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 23.277
1953. 23.320
1961. 25.062
1971. 24.723
1981. 23.690
1991. 22.827 22.531
2002. 20.302 21.119
2011. 18.704
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Мађари
  
14.429 77,14 %
Срби
  
2.454 13,12 %
Роми
  
226 1,20 %
Југословени
  
106 0,56 %
Хрвати
  
67 0,36 %
Албанци
  
62 0,33 %
Црногорци
  
47 0,25 %
Словаци
  
31 0,16 %
Македонци
  
27 0,14 %
Буњевци
  
21 0,12 %
Бошњаци
  
13 0,07 %
Муслимани
  
13 0,07 %
Русини
  
12 0,06 %
Руси
  
11 0,06 %
Немци
  
10 0,05 %
Словенци
  
9 0,05 %
Словаци
  
4 0,02 %
Румуни
  
2 0,01 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
остали
  
19 0,10 %
Регионална припадност
  
119 0,63 %
неизјашњени
  
578 3,09 %
непознато
  
441 2,35 %
укупно: 18.704

Знаменити Сенћани

Види још

Референце

  1. ^ "Мешовита грађа", Београд 2011. године
  2. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
  4. 4,0 4,1 "Застава", Пешта 1866. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.

Градови побратими

Спорт

Спољашње везе

Мапе и планови

Арпад Штербик

Арпад Штербик (мађ. Sterbik Árpád, шп. Arpad Sterbik; Сента, СФРЈ, 22. новембар 1979) је шпански (од 2008) рукометаш мађарског порекла, који тренутно наступа за Веспрем. Рукометну каријеру је почео у родној Ади, где му живе родитељи, у РК Потисје Ада. Његова рођена сестра Андреа је била успешна рукометашица у Републици Мађарској. У својој каријери бранио је и боје репрезентације СР Југославије. Игра на позицији голмана. Играо је и за РК Југовић из Каћа, мађарски РК Веспрем и шпанске тимове Сијудад Реал, Атлетико Мадрид и Барселону. Са репрезентацијом Југославије освојио је 2 бронзане медаље на светским првенствима 1999. и 2001. године. Поседује шпанско држављанство од 2008. године.Арпад Штербик је изабран за најбољег играча на свету 2005. године од стране Међународне рукометне федерације.

Београдска област

Београдска област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Београд.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Горњи Брег

Горњи Брег (мађ. Felsőhegy) је насеље у Србији у општини Сента у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1726 становника.

Овде се налази Основна школа у атару Ада.

Градски музеј Сента

Градски музеј Сента званично је основан 1949. године. Смештен је у згради жупног уреда смештеној на Главном тргу у Сенти, саграђеној између 1907 и 1908. године у неоренесансном стилу. Музеј функционише у оквиру Културно-образовног центра „Лајош Турзо” основаног 1977. као установа од посебног друштвеног значаја.

Грб општине Сента

Грб општине чини: светло плави штит са два дијагонално укрштена кључа златне боје са ушицама окренутим на доле и запорима окренутим постранично на горе, а у чијим ушицама се налази по једна кечига сребрне боје, које су једна од друге окренуте у водоравном положају. Између кључева по средини штита уздиже се златан клас пшенице са два постранична зелена листа. Изнад штита налази се кацига са спуштеним визиром сребрнасте боје са круном. Са десне стране штита налази се плаво-златни, а са леве стране црвено-сребрни плашт.

Грбовни штамбиљ је округлог облика. Његов садржај истоветан је са грбом општине, с тим да се изнад грба налази натпис: Sigillum Civitatis Zentha, а испод грба су истицане године 1506-1902.

Лесотски лоти

Лесотски лоти је званична валута у Лесоту. Скраћеница тј. симбол за лоти је L у једнини или M у множини (малоти) а међународни код LSL. Лоти издаје Централна банка Лесота. У 2006. години инфлација је износила 6,8%. Један лоти се састоји од 100 сента (у множини лисенте). Курсно је везан ја јужноафрички ранд.

Уведен је 1966. као обрачунска валута а од 1980. се производи и папирни и ковани новац.

Постоје новчанице у износима 10, 20, 50, 100 и 200 лотија и кованице у износима 1, 2, 5, 10, 20 и 50 лисента и 1, 2 и 5 лотија.

Матија Бећковић

Матија Бећковић (Сента, 29. новембар 1939) је српски песник и академик.

Музеј позоришне уметности

Музеј позоришне уметности прати историјски и савремени развој позоришне уметности у Србији. Његов основни задатак је да прикупља, проучава и излаже материјал који је значајан за развој позоришне уметности. У поседу је богатих збирки које су сачињене од архивских материјала и рукописа, уметничких предмета, фотографија, сценске грађе и других предмета везаних за позориште и њен развој у Србији. У оквиру музеја се налази и богата стручна библиотека.

Музеј је основан на иницијативу Бранислава Нушића 1901. године, који је у то време био управник Народног позоришта и уредник „Позоришног листа“. У том периоду је почело скупљање експоната за овај музеј, који је отворен пола века касније. Сама зграда у којој се налази музеј је изграђена 1836. године у непосредној близини Доситејеве Велике школе, као кућа трговца Милоја Божића.

Општина Сента

Општина Сента је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 293 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26593 ha, а на шумску 114 ha).

Седиште општине је град Сента. Општина Сента се састоји од 5 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 23316 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,5‰, а број запослених у општини износи 6223 људи. У општини се налази 6 основних и 3 средње школе.

Потисје (област)

Потисје, као географска област може имати два значења:

У ширем значењу, Потисје је целокупна област у сливу реке Тисе, која обухвата делове Украјине, Румуније, Мађарске, Словачке и Србије;

У ужем значењу, Потисје је област у сливу реке Тисе на подручју Србије, у оквиру Војводине.

Сава Вуковић

Сава (световно Светозар Вуковић; Сента, 13. април 1930 — Београд, 16. јун 2001) је био епископ шумадијски и дописни члан САНУ.

Севернобанатски управни округ

Севернобанатски округ се налази у северном делу Републике Србије и има површину од 2.329 km². Има укупно 147.770 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Кикинда.

Силвија Ердељи

Силвија Ердељи (Сента, СФРЈ, 28. мај 1979) је српска стонотенисерка и учесница Олимпијских игара у Атини 2004. године.

На Европском првенству 2003. године у Курмајору (Италија) је освојила бронзану медаљу у појединачној конкуренцији, као и бронзану медаљу у конкуренцији дублова заједно са сестром Анамаријом Ердељи.

На Медитеранским играма 2005. освојила је златну медаљу у женском дублу.

Олимпијски комитет Србије прогласио ју је најбољом спортисткињом за 2003. годину.

Од 2018. године је селектор женске стонотениске репрезентације Србије.

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Севернобанатском округу

Следи списак знаменитих места у Севернобанатском округу.

Стеван Сремац

Стеван Сремац (Сента, 11/23. новембар 1855 — Сокобања, 12/25. август 1906) један је од најзначајнијих и најчитанијих српских реалистичких писаца, академик.

Тиса

Тиса (мађ. Tisza, укр. Тиса, сл. и рум. Tisa и нем. Theiß) је река у средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 km².

У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).

Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош, Шајо, Киреш, Чикер и Јегричка.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

ФК Сента

ФК Сента је фудбалски клуб из Сенте, и тренутно се такмичи у Подручној лиги Суботица, петом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1905. године и један је од најстаријих у Србији. Највећи успех клуба је такмичење у Српској лиги (трећа лига) од 1950. до 1952. године.У сезони 1967-68 Сента је освојила прво место у Војвођанској лиги.

Сента је у сезони 2015/16. освојила треће место у Српској лиги Војводина, али је због финансијских проблема одлучила да напусти лигу и да се од сезоне 2016/17 такмичи две лиге ниже у Подручној лиги Суботица.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.