Сенахериб

Сенахериб или Сенахирим је био краљ Асирије (705. п. н. е. до 681. п. н. е.). Син је краља Саргона II, кога је наследио на престолу.

Сенахериб
Sennacherib
Сенахериб за време Вавилонског рата, рељеф са палате у Ниниви
Датум рођења705. п. н. е.
Место рођењаНимруд
Датум смрти681. п. н. е.
Место смртиНинива
Асирија
ОтацСаргон II
ПотомствоАсархадон, Ashur-nadin-shumi
Период705. п. н. е.681. п. н. е.
ПретходникСаргон II
НаследникАсархадон
Peter Paul Rubens 082
Пад Сенахериба, рани рад Рубенса

Успон на власт

Као престолонаследник, Сенахериб је већ током власти свога оца заповедао војним походима. Сенахерибова власт је више обележена градитељским пројектима. Након насилне смрт Саргона II, Сенахериб је имао проблема да успостави власт. Престоницу је преместио из Дур Шарукина у Ниниву.

Рат са Вавилоном

Током власти имао је разних проблема са Вавилоном. Први поход је предузео 703. п. н. е. против Халдејца Меродах Баладана II који је заузео Вавилон и сакупио подршку Халдејаца, Арамејаца и Елама. Савезници су били и у дипломатској мисији у Јудеји, настојећи искористити немире. Сенахериб је успешно победио побуњенике, заузео је Вавилон, опљачкао палату, али није наудио становништву, Меродах Баладан II је побегао. Након тога збрисане су побуњеничке снаге и у другим вавилонским градовима и на трон Вавилона поставио је Вавилонца Бел Ибнија, који је одрастао на асиријском двору.

Када су се Асирци повукли, поново је Меродах Баладан II започео са припремом нове побуне. Асиријска војска се вратила 700. п. н. е. и борила се са побуњеницима у мочварама. Меродах Баладан II је поново побегао у Елам, где је и умро. Показало се да је Бел Ибнија издајник, па је Сенахериб за вавилонски трон морао потражити некога лојалног Асирији, па је поставио свога сина.

Сенахериб је 694. п. н. е. предводио поход против Елама. Користио је феничанске и сиријске лађе. Феничани нису били навикли на Персијски залив, па су изазвали закашњење. Асиријска војска је победила Халдејце у бици током првог дана. За то време војска Елама је извршила инвазију северне Вавилоније. Заробили су Сенахерибовог сина и одвели га у Елам, а преузели су и трон Вавилона. Асиријска војска се на путу натраг борила у многим биткама и освајала градове. Тако су заузели и Нипур.

Због губитка сина Сенахериб је кренуо у осветнички поход на Елам и ту су пљачкали бројне градове. Краљ Елама је побегао у планине, али долазак зиме је означио прекид похода и Сенахериб се вратио кући. Поново је Елам подржавао једног побуњеника Мушезиб Мардука. После велике битке без победника 691. п. н. е. Мушезиб Мардук је две године остао на власти у Вавилону.

Сенахериб је опседао Вавилон и заузео га је 689. п. н. е. Сенахериб је тада уништио Вавилон.

Рат са Јудејом

Побуна у Јудеји избила је 701. п. н. е., а предводио ју је Језекија. Сенахериб је освојио многе градове Јудеје. Опседао је и Јерусалим, али није га заузео. Тај чувени догађај описан је у Библији, од стране Херодота и од стране самог Сенахериба.

Према Библији опсада је пропала када је анђео Господњи изишао и побио 185.000 асирских војника.

Асиријски извори тај догађај нису сматрали катастрофом, него великом победом, али нису рекли коначни исход. Асиријски извори тврде да је опсада била успешна и да је краљ Јудеје Језекија био присиљен да плаћа данак. Што се стварно десило предмет је дебате многих историчара.

Рат са Јудејом, Сенахерибов опис

Сенахериб је описао неколико победа и освајање неколико градова (Велики и Мали Сидон, Ушу, Ако и други). Након заузимања градова поставио је вазалног вођу, као владара над освојеним подручјем. После тога још је пало неколико градова.

Египат и Нубија су дошли да помогну, али Сенахериб их је победио. Заузео је и опљачкао неколико градова укључујући Лахиш, који је био други град по јачини утврда у Јудеји. Поставио је и ту вазалног владара.

После тога окренуо се према Језекији, краљу Јудеје. Језекија је одбијао да му се покори. Сенахериб је заузео 46 Језекијиних градова, али Јерусалим није пао. Према његовом опису у Тејлоровој призми:

„Пошто Језекија, краљ Јудеје није хтео да се покори кренуо сам против њега, и снагом оружја и моћи ја сам заузео 46 његових добро утврђених градова, а малих градова расејаних около ја сам заузео и опљачкао безброј. са тих места ја сам одвео 200.156 особа, младих и старих, мушких и женских, заједно са коњима и мулама, воловима, камиламаи и овцама, безброј тога. Језекија се затворио у Јерусалиму, његовој престолници, као прица у кавезу, градећи торњеве око града и подижући брда земље крај врата, као да спречи свој бег... Онда се Језекија препао снаге мог оружја, па ми је послао поглаваре јерусалима са 30 талената злата и 800 талената сребра и разног другог блага, богат и огроман плен... Све те ствари су довезене у Ниниву, седиште моје власти.”

Рат са Јудејом, библијски опис

Библијски опис Сенахерибове опсаде Јерусалима започиње са описом уништења Северне краљевине Израела и Самарије као главног града. Тако је десет северних племена постало познато као Десет изгубљених племена. У Другој књизи о царевима 17 описано је како су након освајања Самарије расељени по Асирији, а на та места су доведени други народи.

У Другој књизи о царевима 18 и 19 глава описује се Сенахерибов (Сенахирим) напад на Јудеју и Јерусалим. Језекија се побунио против Асираца, а они су заузели све градове у Јудеји. Језекија је уочио грешку па је Сенахерубу послао велики данак, у сваком случају данак, који се спомиње и у Тејлоровој призми. Асиријска војска је ипак кренула на Јерусалим. Сенахериб је послао главног војног команданта да опседа Јерусалим, а сам је кренуо у битку против египатске војске. Врховни командант се срео са Језекијиним представницима и претио им је ако се не предају и при томе је погрдно говорио о Јудеји и њиховом богу. Говорио је да никакви богови нису спасили остале градове Јудеје од асирске моћи.

Када је Језекија за то чуо обукао се у костријет и молио се богу. Пророк Исаија рекао је краљу да ће се бог о свему побринути, да ће се Сенахериб вратити у своју земљу и да ће у својој земљи од мача погинути. Преко ноћи спустио се анђео господњи и побио је 185.000 асирских војника око Јерусалима. Сенахериб се убрзо вратио у Ниниву. Неколико година касније убила су га два његова сина, док се клањао богу Нисроку. Синови су му побегли у Арарат, а краљевином је завладао Асархадон.

Грађевински подухвати

За време Сенахерибове власти Нинива је постала највећи град царства. Његови градитељски потхвати су почели чим је постао краљ. Око 703. п. н. е. саградио је палату са парком и са наводњавањем. За тај пројект срушио је стару палату да би направио више простора за нову. Поставио је нове улице и тргове и изградио је чувену палату без премца, чије су димензије биле 210 са 200 метара. Састојала се од 80 соба. У палати су нађене многе таблице. Главна врата су имала скулптуре бикова-људи као заштитнике. Поред својих великих башта направио је и низ мањих башта за грађане Ниниве. Изградио је и први акведукт на свету у Јервану 690. п. н. е. и одатле је снабдевао Ниниву.

Уске алеје и тргови Ниниве су срушени и направљени су већи тргови и краљевска авенија.

Литература

  • Edwards – The Cambridge ancient history volume III part 2, 2nd edition, pp. 103-119

Спољашње везе

Адад-нирари II

Адад-нирари II (умро 891. п. н. е.) био је асирски краљ, оснивач и први владар Новоасирског краљевства.

Адад-нирари III

Адад-нирари III (умро 783. п. н. е.) био је новоасирски краљ. Владао је од 811. године до своје смрти.

Асархадон

Асархадон је био краљ Асирије од 681. п. н. е. до 669. п. н. е. Најмлађи је син Сенахериба и арамејске краљице Закиту, Сенахерибове друге жене. Отац га је одредио за наследника, иако је био најмлађи, па су старија браћа настојала да га дискредитују. Пророчанство је именовало Асархадона као особу, која ће ослободити протеране и поново изградити Вавилон.

Ашур-Дан III

Ашур-Дан III (умро 754. п. н. е.) био је новоасирски краљ. Владао је од 772. године до 755. п. н. е.

Ашур-нирари V

Ашур-нирари V (умро 745. п. н. е.) био је новоасирски краљ. Владао је од 755. године до 745. п. н. е.

Вавилон

Вавилон је древни, уништени град у Месопотамији у своје време највећи на свету. Налазио се близу данашњег града Ал Хилаха у Ираку, односно око 88 km јужно од Багдада. Вавилон је био главни град Вавилонског царства и један од најстаријих и најпознатијих културних, политичких и трговачких центара у античком свету. Име му потиче од акадске речи Вавилу, што значи „божја капија“. Та реч била је превод сумерског имена Кадингира.

Висећи вртови из Вавилона

Висећи вртови из Вавилона (такође означавани и као "Семирамидини висећи вртови“), су једно од седам светских чуда. На основу митова били су изграђени за краљицу Семирамиду, која је пореклом из зелене Медије и због тога је краљ Навукодоносор II наредио око 600. п. н. е. да се изграде висећи вртови на терасама палате да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историчари Страбон и Диодор Сицилијски.Археолог Роберт Колдевеј ископавао је у Вавилону остатке камене грађевине која је много пута поистовећивана са висећим вртовима. Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 km јужно од Багдада, у Ираку. Историја сведочи да је вавилонско царство цветало у време владавине чувеног краља Хамурабија (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка Навукодоносора II (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге Семирамиде која је била „доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".ref name="AE2018">Cartwright M (јул 2018). „Hanging Gardens of Babylon”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 15. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома Бероса и грчког историчара Диодора са Сицилије. У таблицама из времена Навукодоносора, међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - Сенахериб и то не у Вавилону него у Ниниви.Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: „Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; „У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."

Новијим археолошким истраживањима древног града Вавилона у Ираку откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном делу палате, као и масивни зидови дебљине 25 m за које се претпоставља да су остаци самих тераса.

Кратка хронологија

Кратка или Доња хронологија једна је од хронологија древног Блиског истока. Кратка хронологија је данас најчешће коришћена хронологија за датирање владавина краљева старог истока. Средња хронологија касни 64 година у односу на кратку хронологију.

Краљевство Јудеја

Краљевство Јуда (хеб. מַמלְכת יְהוּדָהמַמְלֶכֶת יְהוּדָה, модерни: Mamlekhet Yehuda, тиберијски: Mamléḵeṯ Yəhûḏā) било је име за краљевство што су творила племена: Јуда, Шимун и Бенјамин, а настало је након поделе Краљевства Израел на Северно и Јужно краљевство. Краљевство Јуда било је смештено на југу, док је престоница град Јерусалим.

Нинива

Нинива је била значајан град у Асирији. Лежала је на источној обали реке Тигра у Мосула у данашњем Ираку. Нинива је била град од преко 100.000 становника око 700. п. н. е. Градске зидине су биле дугачке 12 km. Сенахерибова палата је била димензија 210 m са 200 m. У Ниниви је нађена Асурбанипалова библиотека од 22.000 глинених плочица. Разорена је 612. п. н. е.

Новоасирско царство

Неоасирско царство или Ново асирско царство је период историје Месопотамије од 911. п. н. е. до 612. п. н. е. Неоасирско царство је уследило након Средњег асирског периода (14. до 10. век п. н. е.). Током средњег асирског периода Асирија је била мања краљевина, која се борила за доминацију са Вавилоном. Након похода Ададнирарија II Асирија је постала велика регионална сила и израсла је у опасност за 25. династију у Египту. Асирија је достигла врхунац моћи за време Тиглат-Пилесара III (владао 745. п. н. е.—727. п. н. е. ). Асирску престоницу Ниниву, као и саму царевину, уништио је савез предвођен Међанима и Вавилоњанима 612. п. н. е. и самим тим су асирска независност и царска величина заувек приведени крају.

Прича о злим виноградарима

Прича о злим виноградарима је Исусова алегоријска беседа о виноградарима који пребијају и убијају посленике које шаље господар винограда, да би на крају убили и његовог сина.

Ова беседа је била уперена против првосвештеника и фарисеја, а одржана је пред Санхедрином у јерусалимском храму неколико дана пред Исусову смрт.

Забележена је у канонским јеванђељима по Матеју (21:33-46), Марку (12:1-12) и Луки (20:9-19), као и неканонском јеванђељу по Томи (изрека 65).

Саргон II

Саргон II је био краљ Асирије, који је владао од 722 до 705. п. н. е. Постао је 710. п. н. е. и краљ Вавилона. Кипар, Фригија, Израел, Сирија су били тада у поседу Асирије. Није јасно да ли је био узурпатор, или је био син Тиглат-Пилесера III. У записима он се представља као нови човек и ретко спомиње своје претходнике. Ипак узео је име Шару-кину или прави краљ, према Саргону од Акада, који је основао прво семитско царство, тј Акадско царство, читавих 16 векова пре Саргона II.

Списак краљева Вавилона

Следи списак владара Вавилона.

Филистејци

Филистејци или Филистинци (хебр. פלשתים, plishtim) су били народ настањен на јужној обали Ханана, на територији касније названој Филистеја. Порекло им је предмет расправе међу научницима, али модерна археологија је сугерисала културне везе с микенским светом у Грчкој. Иако су Филистејци преузели локалну хананску културу и језик пре него што су оставили и један запис, сугерише се да је неколико филистејских речи било индоевропског порекла (в. филистејски језик).

У Старом Завету Филистејаци се помињу на више места: у Књизи о судијима (4-5), где се говори о првом сукобу јеврејских племена са филистејцима, у Другој књизи Самуиловој (2 Сам 5, 17, 8, 1) где говори о двобоју Давида и Голијата, и о другим сукобима (1 Цар 15, 27; 16, 15; 2 Цар 18, 8; Днев 21, 16, 26, 6; 28, 18).

Асирци више пута нападају Филистејце, а коначно их себи потчињава асирски краљ Сенахериб. У време краља Асархадона Филистеја постаје покрајина Асирског царства. Након упада војске Набукодоносора. Филистејци више немају никакву политичку улогу.

Шалманасар V

Шалманасар V (умро 722. п. н. е.) је био асирски краљ и вавилонски краљ. Владао је од 727. године до своје смрти.

Шалманесер IV

Шалманесер IV (умро 773. п. н. е.) је био асирски краљ из новоасирског периода. Владао је од 783. године п. н. е. до своје смрти.

Шаму-рамат

Шаму-рамат или Шамурамат била је жена асирског краља Шамши-Адада V и (могуће) регент Новоасирског краљевства од 811. до 808. године п. н. е.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.