Сегедински санџак

Сегедински санџак је био једна од административних јединица Османског царства. Формиран је у 16. веку и већим делом се налазио на подручју Бачке. У почетку, Сегедински санџак је припадао Будимском пашалуку, али је у 17. веку прикључен Јегарском пашалуку. Управно седиште Сегединског санџака био је град Сегедин.

Сегедински санџак
Segedin Sancağı


Ottoman vojvodina01-sr

Сегедински санџак у саставу Будимског пашалука 1568. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља  Османско царство
Главни град Сегедин
Друштво
Званични језици турски, говорни језик: српски
Религија Православље, ислам
Владавина
Облик владавине беговат
Титула владара санџак-бег
Оснивање 16. век
Престанак 1699.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Бачка жупанија (Краљевина Угарска) Бачка жупанија (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Бодрошка жупанија (Краљевина Угарска) Бодрошка жупанија (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Чонградска жупанија (Краљевина Угарска) Војна граница (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Портал:Историја
Elayet of temesvar-sr
Сегедински санџак у саставу Јегарског пашалука средином 17. века
Sombor1698
Османски Сомбор — слика из 1698. године

Управна подела

Сегедински санџак је био подељен у неколико нахија:

Бегови (управници) санџака

Литература

Види још

Спољашње везе

Бачка

Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.

На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.

Бачка жупанија

Бачка жупанија (лат. Comitatus Bachiensis) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век) и хабзбуршке Угарске (17-18. век). У средњем веку је обухватала подручје између река Тисе и Дунава, односно јужне делове данашње Бачке. У 16. веку, ово подручје улази у оквир Османског царства, које ту успоставља Сегедински санџак. Успоставом хабзбуршке управе крајем 17. века Бачка жупанија се обнавља, али са другачијим границама у односу на средњовековну жупанију. Уместо јужних делова Бачке, обновљена жупанија је обухватала западне и северне делове ове регије. У 18. веку, Бачка жупанија је спојена са Бодрошком жупанијом у нову Бачко-бодрошку жупанију.

Бодрошка жупанија

Бодрошка жупанија (лат. Comitatus Bodrogiensis) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век) и хабзбуршке Угарске (17-18. век). У средњем веку је обухватала западне и северне делове данашње Бачке. У 16. веку, ово подручје улази у оквир Османског царства, које ту успоставља Сегедински санџак. Успоставом хабзбуршке управе крајем 17. века Бодрошка жупанија се обнавља, али са другачијим границама у односу на средњовековну жупанију. Уместо западних и северних делова Бачке, обновљена жупанија је обухватала јужне делове ове регије. У 18. веку, Бодрошка жупанија је спојена са Бачком жупанијом у нову Бачко-бодрошку жупанију.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Бута-ул

Бута-ул ("син Буте“, у неким изворима и Бутаул) је, према једном од тумачења натписа са аварског блага нађеног у северном Банату, био велики жупан, аварски достојанственик, владар Баната и Бачке у 8. веку.

Бујла

Бујла или Буила је лично име из натписа са златне чиније која је део аварског блага нађеног у северном Банату 1799. године између насеља Наково и Велики Семиклуш. Према једном од тумачења овог натписа, Бујла је био аварски достојанственик са словенском владарском титулом жупана. Натпис у оригиналу гласи: ΒΟΥΗΛΑ · ΖΟΑΠΑΝ · ΤΕΣΗ · ΔΥΓΕΤΟΙΓΗ · ΒΟΥΤΑΟΥΛ · ΖΩΑΠΑΝ · ΤΑΓΡΟΓΗ · ΗΤΖΙΓΗ · ΤΑΙΣΗ. Према једној интерпретацији овог натписа, у њему се помињу два жупана, Бујла и Бута-ул, који су владали подручјем Баната и Тисе. На основу једног од мишљења, Бујла је био жупан доње Тисе.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Вучитрнски санџак

Вучитрнски санџак (тур. Vulçitrin sancağı; алб. Sanxhaku i Vuçiternës/Vushtrrisë), такође познат као Приштински пашалук, био је санџак (административна јединица другог нивоа) током Османског царства у Румелијском пашалуку (Балканско полуострво), данашњој Србији. Име је добио по административном центру Вучитрн.

Глад (бугарски војвода)

Глад је био бугарски војвода, који је владао на територији данашњег Баната у деветом и десетом веку.

Лугошка и карансебешка бановина

Лугошка и карансебешка бановина је назив краткотрајне историјске територијално-политичке творевине (покрајине), која је постојала током 16. и 17. века на подручју источног Баната. Територија је добила име по два најзначајнија града која су се налазила у њеном саставу, Карансебеша и Лугоша. Поред осталих градова, у саставу ове територије се налазио и Вршац. Подручје Лугошке и карансебешке бановине је данас подељено између Румуније и Србије.

Ово подручје је за српску историју значајно по томе што је представљало једину целину у оквиру вазалне османске кнежевине Трансилваније где је у значајнијем броју било присутно српско становништво.

Пакрачки санџак

Пакрачки санџак (Санџак Зачасна, Санџак Чазма, Санџак Церник) је назив за административну јединицу (санџак) Османског царства, која се налазила на подручју данашње Славоније и чији су административни центри били Чазма, Пакрац (од 1559. године) и Церник (од 1592. године). Пакрачки санџак је формиран 1557. godine и постојао је све до 1699. године. Санџак је у почетку био део Румелијског ејалета, а затим део Босанског ејалета (од 1580.). После Карловачког мира из 1699. године, територија овог санџака је припала Хабзбуршкој монархији.

Панонија (византијска провинција)

Панонија је била провинција унутар Византијског царства која је постојала у 6. веку у данашњем Срему, у Србији. Главни град је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Пожешки санџак

Пожешки санџак је назив за административну јединицу (санџак) Османског царства, која се налазила на подручју данашње Славоније и чији је административни центар била Славонска Пожега. Пожешки санџак је формиран 1537/38. и постојао је све до 1699. године. Санџак је у почетку био део Румелијског ејалета, а затим део Будимског (од 1541.), Босанског (од 1580.), Сигетварског (од 1596.) и Кањишког ејалета (од 1600.). У Пожеги је 1611. избила побуна, изазвана последњим управним изменама, а побуњеници су тражили да се санџак врати под јурисдикцију Босанског ејалета. Због овога је статус санџака измењен, па је он у наредном периоду чинио кондоминијум, који је припадао и Кањишком и Босанском ејалету. После Карловачког мира из 1699. године, територија овог санџака је припала Хабзбуршкој монархији.

Салан

Салан (у неким изворима и Залан) је био бугарски војвода, који је владао на територији данашње Војводине у деветом веку. Салан је владао подручјем између Дунава и Тисе (данашња Бачка), а резиденција му се налазила у граду Тителу.

Санџак (административна јединица)

Санџак (отур. سنجاق; тур. sancak — застава) је назив за подобласт или део вилајета, тј. једне од провинција Османског царства.

Сам израз санџак је турска реч и значи застава или барјак. На арапском језику, санџак су називали и ливас (арап. liwas‎).

Сермон

Сермон је био владар Срема у 11. веку, вазал бугарског цара Самуила.

Смедеревски санџак

Смедеревски санџак (тур. Semendire Sancağı) или Београдски пашалук (тур. Belgrad Paşalığı) је назив за управну јединицу Османског царства, формирану након пада Српске деспотовине, у којој су касније избили Први и Други српски устанак. Београдски пашалук је домаћи колоквијални назив за ову територију, а њен званичан назив је у ствари био Смедеревски санџак. Међу Османлијама Смедеревски санџак је такође био познат и као област Морава (незваничан назив). На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у моменту избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били муслимани (највећим делом српског језика).

Сремски санџак

Сремски санџак (тур. Sirem sancağı) био је једна од административних јединица Османског царства. Формиран је 1541. године. Санџак се налазио на подручју Срема, по којем је и добио име, а припадао је Будимском пашалуку. Управни центар Сремског санџака био је у граду Митровица.

Чонградска жупанија (бивша)

Чонградска жупанија (лат. Comitatus Chongradiensis, мађ. Csongrád vármegye, нем. Komitat Tschongrad) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске између 17. и 20. века. Управно седиште жупаније био је град Сентеш (данас у саставу Мађарске).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Мађарске (највећи део) и Србије (сасвим мали део око Хоргоша).

Површина жупаније била је 3.569 km2, а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Чонградска жупанија је имала 325.568 становника (густина 91,2 ст./km2).

14—19. век
19—20. век

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.