Северозапад

Северозапад је једна од споредних страна света. Налази се између севера и запада, а супротно од југоистока.[1]

Угао који правац северозапада заклапа са правцем севера мерено од севера у правцу кретања казаљке на часовнику износи 315°.

Компас
Стране света

Референце

  1. ^ „Orjentacija”. PD dr Radivoj Simonović Sombor. Приступљено 18. 1. 2019.
Јелица (планина)

Планина Јелица представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Припада динарском систему планина и пружа се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 30 km. Највиши врх је Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина са познатим археолошким налазиштем (849 м), Рајачки вис (818 м) и Стјеник (789 м).

Бирач

Бирач је име које се од османлијског доба односи на подручје у средњем Подрињу између Власенице на западу и Сребренице на истоку. То је висораван са висином од 600-900 м. Пружа се у правцу северозапад—-југоисток.

Највиши врхови су Сикира са 1071 м, Комић 1032 м, и Лисина 1262 м. Цели крај је испресецан долинама речица које извиру на југозападу испод планине Јавор и теку на северозапад до уливања у реку Јадар. Познато је по благој клими и воћарству. Земљиште је мањим делом пољопривредно и под пашњацима, а већим је под четинарском и листопадном шумом.

У Бирчу постоји више насеља разбијеном типа: Горњи Залуковик, Врли Крај, Герови, Бачићи, Вишњица, Нурићи, Помол, Бечићи, Горње и Доње Врсиње, Заклопача, Заграђе. Становници се баве пољопривредом и сточарством.

Верона (округ)

Округ Верона (итал. Provincia di Verona) је округ у оквиру покрајине Венето у североисточној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Верона.

Површина округа је 3.121 км², а број становника 908.037 (2008. године).

Влашка планина

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 km. Припада Балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1443 m) је смештен у њеном северозападном делу. Сам врх формирају два заравњена врха спојена благим превојем, приближно истих висина. На њеним југоисточним обронцима, смештена је Звоначка Бања, а недалеко је и атрактивни кањон реке Јерме који формирају оштри стењаци Влашке и Гребен планине. Од вегетације на њој преовлађују ливаде са ретким шумама (махом ниског и закржљалог граба и храста), осим у северозападном делу у коме се јавља јака букова шума.

Планина је назив добила по селу Власи, које је назив добило по множини речи влах која може означавати сточара, али и етничку заједницу романских староседелаца на Балканском полуострву.

Недалеко од села се налази пећина Ветрена дупка, дугачка око 4km, од чега је око 2km доступно посетиоцима. Најзанимљивија пећинска дворана се налази у њеном средишњем делу, а сама пећина је повезана са понором дубоким 160 m.

Гатачко поље

Гатачко поље је пространо крашко поље у северном делу Источне Херцеговине, у општини Гацко. Простире се на површини од 57 km², правцем северозапад-југоисток, на дужини од око 24 километара и широко је 3,6 километара. Смештено је између планина Бјелашница и Лебршник на надморској висини од 930 до 1000 метара. Кроз поље теку понорнице Грачаница и Мушница, које поље повремено ии повремено га плаве.

Једино веће насељено место је Гацко. Близу поља су планина и превој Чемерно, извориште Требишњице, jezero Клиње, као и национални парк Сутјеска. У пољу су развијени пољопривреда и сточарство.

Гледићке планине

Гледићке планине простиру се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 35 km између Крагујевца на северу, Груже на западу и Левча на истоку до Западне Мораве на југу. Оне су, после Рудника. највише шумадијске планине. На њима је највиши врх Самар (922 m), a после њега врхови Јасеновита глава (906 m), Црни врх (895 m), Шиљата стена (868 m) и др.

На подручју града Крагујевца Гледићке планине су рашчлањене речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске реке.

Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, дивљим животињама (срне, дивље свиње), природним лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ).

Историјске, културне и артхитектонске вредности Гледићких планина: манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у 15. веку и 16. веку. Недавно асфалтираним путем може се лепо стићи од Крагујевца (излаз преко Станова и Грошнице) до Западне Мораве. Планински и сеоски путеви су погодни за пешачење, планинске бицикле и аутомобиле.

У селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик из 1932. године подигнут војницима из тог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собама за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

Кубањско-приазовска низија

Кубањско-приазовска низија или Азовско-кубањска равница (рус. Кубано-Приазовская низменность; Азово-Кубанская равнина) пространа је равница у западном делу Предкавказја, на југозападу европског дела Руске Федерације. Део је знатно пространије Прикубањске, односно велике Источноевропске равнице. Простире се од десне обале реке Кубањ на југу до обала Азовског мора на западу па све до Кумо-маничке удолине и западних обронака Ставропољског побрђа на истоку где је ограничава корито реке Јегорлик (у басену Дона).

Највећи део овог равничарског подручја налази се на територији Краснодарске покрајине, а обухвата и мање делове Ростовске области на северу и Ставропољске покрајине на истоку.

У основи ове равинце налази се Сарматски кратон који чине архаичке стене старости између 2,8 и 3,7 милијарди година. У горњим слојевима се налазе седиментне стене мезозојске старости прекривене моћним слојевима глина. Максималне надморске висине равнице крећу се између 100 и 150 метара. У северозападном делу равнице налазе се мања лежишта природног гаса.

Равница се налази у зони умереноконтиненталне климе са просечним количинама падавина између 400 и 600 милиметара. Иако је у вегетацијском смислу ово типична степска зона природни вегетациони појас је под утицајем човека у потпуности деградиран и претворен у обрадиве површине. Природна вегетација се задржала на релативно малим површинама, на подручјима која нису погодна за пољопривредну делатност. Приморски део Кубањско-приазовске равнице је доста низак, у знатној мери замочварен и препун лиманскихјезера која су од отвореног мора одељена уским и ниским пешчаним превлакама.

Реке Азовско-кубањске равнице теку готово паралелно једна са другом углавном у правцу југоисток-северозапад, а у Азовско море уливају се ниским лиманским ушћима. Највеће реке су Јеја (311 км), Челбас (288 км), Бејсуг (243 км), Кирпили (202 км), Сосика (159 км) и друге. Реке овог подручја нису богате водом и имају доста нестабилан хидролошки режим, а највиши водостај је у пролеће након топљења снега када су и честе поплаве у подручјима уз речна корита. Језера су бројна, али углавном мањих димензија, и њохова величина варира од 0,01 до 10 км². На подручју низије регистровано је укупно 1.256 ујезерених површина укупне површине 1.959 км².

Никшићко поље

Никшићко поље је највеће крашко поље у Црној Гори, а име је добило по граду Никшићу, главном насељу поља. Поље се налази у западном делу земље и данас је саставни део општине Никшић. Надморска висина поља је око 640 m, а површина око 66.5 km². Протеже се правцем северозапад-југоисток на дужини од 18 километара, док му ширина износи око 14 km.

Као сва крашка поља, и Никшићко је „плодна оаза“ у односу на камениту планинску околину. Због велике количине падавина током године ово поље је било познато и по великим поплавама, које су регулисане изградњом хидроцентрала на реци Зети, која пролази кроз поље и понире на његовом јужном делу. Дном поља некада су протицале понорнице Горња Зета и Грачаница.

Општина Алексинац

Општина Алексинац је општина у Нишавском округу у југоисточној Србији. Према попису из 2002. године у општини живи 57.749 становника (1991. је било 63.844 становника). Просечна густина насељености износи око 82 становника по км².

Две трећине општине је претежно пољопривредно земљиште, а једна трећина брдско-планинско земљиште. Алексиначка котлина је равничарски део у долини Јужне Мораве и Моравице и простире се правцем северозапад-југоисток. Оивичена је Озренским планинама са североистока и Малим и Великим Јастрепцем са југозапада. Највиши врх је Лесковик 1174 m на планини Озрен.

Општина Пљевља

Општина Пљевља налази се на крајњем северу Црне Горе, у планинском пределу река Таре и Лима, на тромеђи са Србијом и Босном и Херцеговином. Површина општине износи 1346 km² и трећа је по величини у Републици Црној Гори.

Географске координате општине су: 43 степена и 21 минут СГШ и 19 степени и 21 минут ИГД. Подручје општине Пљевља, својим овално издуженим обликом, динарским правцем пружања, простире се у дужини од 60 km и у просјечној ширини од око 25 km. висинске разлике су веома велике, чак и преко 1700 m, а просјечна надморска висина креће се између 1000 и 1200 m. Већи дио општине чине планински масиви Љубишње, Ковача, Чемерна и Јабуке.

Пљеваљска котлина спада у ред виших са средњом надморском висином од 770 m. сам град смештен је у њој, омеђеној са свих страна брдима Голубиња, Маљевац, Богишевац и Балибегово брдо. Лежи на три реке: Брезници, Ћехотини (у локалном сленгу често се чује и назив "Ћотина") и Везишници. Простире се правцом северозапад - југозапад. Простор под градским насељем дуг је око три, а широк нешто више од хиљаду метара.

Подручје пљеваљске Општине има углавном умерено континенталну климу са одликама ублажене планинске, чији утицај се огледа у екстремно ниским температурама, због чега Пљевља спадају у ред најхладнијих места у Црној Гори. Пљевља су град са највећом облачношћу у Црној Гори. Око 70% дана у години је без ветра, а око 200 дана је са маглом.

Према попису 2003. године на територији пљеваљске општине живјело је 36.918 становника а у граду 22.000.

Рамала

Рамала (ар. رام الله Rām Allāh, превод: Божје брдо) је палестински град у средишту Западне обале са око 25.500 становника. Рамала је од Јерусалима удаљена 10 километара на северозапад. Налази се на 900 m надморске висине.

Тренутно је Рамала незванично седиште палестинске аутономије.

Сакагавија патера

Сакагавија патера је пространа калдера (патера) на површини планете Венере. Налази се на координатама 64,3° северно и 24,6° западно (планетоцентрични координатни систем +Е 0-360). Налази се у западном делу континента Иштар тера, у централном делу изразито заравњене висоравни Лакшми планум.

Пречник калдере је око 233 км. Сакагавија патера је депресија дубине до 2 км, издужена у правцу северозапад-југоисток. У северозападном делу налази се ударни кратер Злата пречника до 6 км.

Калдера је име добила по америчкој Индијанки из племена Шошона Сакагавији (1786—1812) која је радила као преводилац током истраживачке мисије Луиса и Кларка 1804. године. Име калдере утврдила је Међународна астрономска унија 1982. године.

Северна Алберта

Северна Алберта (енгл. Northern Alberta) је површином највећа географско-политичка регија у канадској провинцији Алберта.

У јужном делу регије доминира шумостепа јасике која идући ка северу постепено прелази прво у зону тајги а потом у тресаве. На југозападу регије простиру се источни делови географске регије Пис Ривер коју чини плодна прерија у зони око реке Пис. Ово изразито ниско подручје испресецано је бројним водотоцима од којих су најважније реке Пис и Атабаска са својим притокама. Три највећа језера у провинцији налазе се у овој регији. Атабаска и Клер су на североистоку а Мало ропско језеро у јужном делу. У подручју спајања река Атабаска и Пис између језера Атабаска и Клер налази се највећа унутрашња речна делта у Канади (унутрашња делта река Пис и Атабаска). Око 90% целе регије одводњава се преко реке Макензи ка Северном леденом океану.

Највиши део регије је платоска планина Карибу на северу која се диже до 1.030 метара надморске висине. Управо око ове планине обитавају крда угрожених и заштићених шумских ирваса. Крајњи северозапад регије се налази у оквирима националног парка Вуд Бафало, познатог по највећој концентрацији угроженог шумског бизона у Канади.

Привреда регије почива на експлоатацији нафте и земног гаса, а од значаја је и експлоатација дрвета.

Сена

Сена (франц. La Seine) је река у Француској дуга 777 km. Извор Сене се налази на 470 метара надморске висине у месту Сен Жермен на Сени у департману Златна обала. Ток реке углавном прати правац југоисток-северозапад. Улива се у Ламанш у близини града Аврa. Њен слив има површину од 78.650 km².

Об (Д) -248 km

Јона (Л) -293 km

Лоан (Л) -166 km

Есон (Л) -90 km

Орж (Л) -50 km

Столови

Столови су планина у Србији, југозападно од Краљева, између Ибра, Рибнице и Брезанске реке. Са ње се у свим правцима разилазе притоке поменутих река, које су дубоким долинама рашчланиле планину на дугачке гребене и косе и дале јој у целини звездаст облик. Главни планински гребен је на правцу север-северозапад-југ-југоисток, са највишим врхом Усовицом са 1375 m надморске висине у северозападном делу. Већим делом је под густом шумом. Западни обронци Столова формирају источни део Ибарске клисуре, а на њима се налази и тврђава Маглич.

Суматра

Суматра (индон. Sumatera) је индонежанско острво, једно од Великих Сундских острва. Са површином од 470.000 km² Суматра је шесто острво по величини у свету. Има 40 милиона становника који говоре 52 различита језика. Највише их је малајског порекла. Око 80% становништва су муслимани, а 18% хришћани.

Острво се простире 1.700 километара у правцу северозапад-југоисток и широко је до 370 километара. Екватор пролази кроз средину острва. Планина Керинчи је највиши врх Суматре (3.805 метара). Суматра је позната по интензивној вулканској активности, због чега је земљиште веома плодно, а пејзажи спектакуларни. Источна половина острва је равничарска. Око 40 километара од јужне обале Суматре, са друге стране Сундског мореуза, налази се острво Јава. Борнео је удаљен 600 километара, док је Малајско полуострво на североистоку одвојено мореузом Малака. На око 200-1000 километара северозападно од Суматре леже групе острва Андамани и Никобари.

Цунами висине 16 метара изазван земљотресом јачине 9 на Рихтеровој скали, погодио је 26. децембра 2004. западне обале Суматре, нарочито провинцију Аћех. Тада је погинуло 170.000 Индонежана.

На Суматри се налазе значајна изворишта нафте. Експлоатише се угаљ, злато, боксит и цинк. Од пољопривредних производа, значајни су каучук, бибер, кафа, палмино уље и дуван.

Универзитет у Оксфорду

Универзитет у Оксфорду (лат. Universitas Oxoniensis, енгл. University of Oxford, неформално Oxford University, Oxford) је универзитет у Оксфорду у јужној Енглеској. То је најстарији универзитет у англофонском свету. Универзитет се састоји од 38 независних колеџа и шест сталних приватних верских школа (са статусом испод статуса колеџа).Датум оснивања универзитета није лако утврдити, али постоје сведочанства да се тамо одвијала настава још у 11. веку. Универзитет се нагло развио почев од 1167, када је енглеским студентима забрањено похађање наставе на Универзитету у Паризу. После сукоба између студената и локалног народа 1209, неки од професора су побегли на северозапад у град Кембриџ, где су основали Универзитет у Кембриџу. Од тог времена су ова два универзитета велики ривали.

Године 2007. Универзитет је располагао са 3,6 милијарде фунти Имао је 19.486 студената, од чега 7.380 постдипломаца.

Мото универзитета је: Dominus Illuminatio Mea, што на латинском значи: „Господ је моје светло“.

Један од колеџа који се овде налазе је Њу Колеџ (Оксфорд).

Чемерно (планина)

Чемерно је планина у југозападној Србији, на левој страни Ибра, северно од Студенице. Припада Динаридима. То је планина средње висине са највишим врхом Смрдључ (1.579). Издужена је у правцу северозапад-југоисток око 30 km. Стране су рашчлањене притокама Ибра и Студенице. Покривена је мешовитом шумом у којој су пропланци са пашњацима и сточарске колибе. На јужној падини су разбијена насеља усамљеног типа.

Шон Ла (покрајина)

Шон Ла (виј. Sơn La) је једна од 58 покрајина Вијетнама. Налази се у региону Северозапад (Вијетнам). Заузима површину од 14.174,4 km². Према попису становништва из 2009. у покрајини је живело 1.076.055 становника. Главни град је Шон Ла (град).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.