Сврака

Сврака (лат. Pica pica, Linnaeus, 1758) је врста птице из рода сврака који припада породици врана. Настањује највећи део Евроазије и северну Африку. Лако је препознатљива због дугог репа и црно-белог перја, као и веома гласног крештања. Сврака је једна од најинтелигентнијих птица. По IUCN-u (светској организацији за заштиту природе) сврстана је у катеорију LC (least concern).[1]

Позиви, снимљени у Енглеској

Опис

Сврака је обично величине од 45 до 50 цм, од којих око 50% отпада на реп, са распоном крила од 50 до 65 цм. Глава, реп и груди су црне боје, док је стомак бео.

Веома је препознатљива и лако ју је уочити по црно белој комбинацији перја, какву нема ни једна друга птица у Европи. Перје јој се пресијава зелено. Врло препознатљивим "крештањем" упозоравају једне друге уколико наиђе неки предатор, као што су мачке, па изазивају велику буку у градовима[2]

Распрострањење

Гнезди се на подручју читаве Европе, изузев Исланда. Уочљива је током целе године и може се видети на њивама где има жбуња, на ободима шума, у градовима и градским парковима, а у последње време је све чешћа у урбаним срединама у градским насељима и двориштима.[3]

Подврсте

Међународна орнитолошка унија признаје десет подврста (Pica pica hemileucoptera се сматра делом подврсте Pica pica bactriana):[4]

  • Pica pica fennorumLönnberg, 1927: северна Скандинавија и северозападна Русија
  • Pica pica pica(Linnaeus, 1758): Британска острва и јужна Скандинавија на истоку до Русије, на југу до Медитерана, укључујући већину острва
  • Pica pica melanotosA.E. Brehm, 1857: Иберијско полуострво
  • Pica pica mauritanicaMalherbe, 1845: Северна Африка (Мароко, северни Алжир и Тунис)
  • Pica pica asirensisBates, 1936: југозападна Саудијска Арабија
  • Pica pica bactrianaBonaparte, 1850: Сибир на истоку до Бајкалског језера, на југу до Кавказа, Ирака, Ирана, Централне Азије и Пакистана
  • Pica pica leucopteraGould, 1862: југоисточна Русија и североисточна Кина
  • Pica pica camtschaticaStejneger, 1884: полуострво Камчатка на руском далеком истоку
  • Pica pica sericaGould, 1845:источна и јужна Кина, кинеско острво Тајван, северна Бурма (Мјанмар), северни Лаос и северни Вијетнам
  • Pica pica bottanensisDelessert, 1840: централна Кина

Начин живота

Врло социјална птица коју обично можемо видети у паровима. Неретко се дешава да формира омања јата или чак већа јата која могу населити читаво дрвеће у градовима (чак 20 до 40 јединки), у доба парења.[3] Хитре су, иако не делује тако, и могу великом брзином да се сруче на свој плен. Лет им је обично прав, уз јако лепршање крилима које подсећа на веслање. [3]

Гнежђење

Гради велика гнезда која се могу лако уочити током зиме: када лишће опадне могу се видети велика куполаста гнезда која служе као заштита од предатора и других сврака. Гнездо граде од блата које прожимају деловима гранчица и корења, а у њега полажу 5 до 8 јаја од априла до јуна.[3]

Исхрана

Јеловник им се углавном састоји од инсеката, зрневља и различитих остатака хране. Хране се на различитим стаништима, од поља, преко градских насеља, до њива. Дешава се и да се хране туђим јајима и младим птићима током лета. [3]

Галерија

Pica pica- svraka 01

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 02

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 03

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 04

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 05

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 06

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 07

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 08

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 09

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 10

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 11

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 12

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 13

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 14

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 15

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија у потрази за храном

Pica pica- svraka 16

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија - у кљуну носи инсекта

Pica pica- svraka 17

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 18

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 19

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 20

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 21

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија

Pica pica- svraka 22

Сврака сликана у парку у Нишу, Србија - све више јединки у градовима

Види још

Референце

  1. ^ The IUCN Red List of Threatened Species
  2. ^ Mullarney et al. 1999
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Hume 2006
  4. ^ Gill, Frank; Donsker, David (eds.). "Crows, mudnesters & birds-of-paradise". IOC World Bird List Version 6.3. International Ornithologists' Union.

Литература

  • Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. UK: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-40530-753-6.
  • Mullarney, Killian; Svensson, Lars; Zetterstorm, Dan; Peter J. Grant (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 978-0-00-711332-3.
  • Birkhead, T.R. (1991). The Magpies: The Ecology and Behaviour of Black-Billed and Yellow-Billed Magpies. T. & A.D. Poyser. ISBN 978-085661067-7.
  • Birkhead, T.R. (1989). „Studies of West Palearctic birds: 189 Magpie” (PDF). British Birds. 82 (12): 583—600.
  • Song, S.; Zhang, R.; Alström, P.; Irestedt, M.; Cai, T.; Qu, Y.; Ericson, P.G.P.; Fjeldså, J.; Lei, F. (2017). „Complete taxon sampling of the avian genus Pica (magpies) reveals ancient relictual populations and synchronous Late-Pleistocene demographic expansion across the Northern Hemisphere”. Journal of Avian Biology. 49 (2): 1—14. doi:10.1111/jav.01612.

Спољашње везе

Археоптерикс

Археоптерикс (лат. Archaeopteryx; од грч. ἀρχαῖος — „древна“ и грч. πτέρυξ — „крило“) је најстарија позната птица. Овај род диносаура налик на птице представља прелаз између нептичијих диносауруса са перјем и модерних птица. Живела је у периоду касне Јуре, пре око 150-145 милиона година. Била је сличне величине и облика као данашња сврака, дуга око 30 cm, тешка 300-500 грама. Имала је распон крила од 50 cm и дуг кљун.

Током периода од касног деветнаестог века до раног 20. века, палеонтолози и популарне референтне књиге су генерално прихватили род Archaeopteryx као најстарији познати род птица (члан групе Avialae). Од тада су идентификоване старије птице, укључујући Anchiornis, Xiaotingia, и Aurornis.

Бањица

Бањица је део Београда, који се налази на југу града, на Бањичком вису. Део је двеју београдских општина општине Вождовац и општине Савски венац. Источни део Бањице припада општини Савски венац док западни део припада општини Вождовац.

Вране

Вране (лат. Corvidae) су породица птица певачица, распрострањених широм планете. Сматрају се најинтелигентнијим птицама. Породица има преко 120 врста, а трећина њих припада роду врана (Corvus), који обухвата врсте као што је гавран, сива врана, црна врана, гачац и чавка. Другим родовима ове породице припадају сврака, креја, лешникара, жутокљуна галица, црвенокљуна галица итд.

Знепољска котлина

Знепољска котлина je улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор између Бугарске и Србије. Српски део се налази у општини Сурдулица у Пчињском округу, а Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Ова потолина на југоистоку Србије, налази се у тектонском рову композитне долине-потолине горњег Понишавља, у сливу реке Јерме.

Лу Живановић

Лу Живановић (рођен у Пенриту, Нови јужни Велс) је бивши играч рагбија за Пенритске Пантере у конкуренцији Рагби лиге Нови Јужни Велс. Он је, пре свега, играо у другом реду, али такође и на другим позицијама.

Јуниор "Вентвортвилских сврака", Живановић је био неуморан унападу и у одбрани током седам година играња у Пенрит клубу, често на врху табеле. Повукао се 1986, због других радних обавеза.

Опутне Рудине

Опутне Рудине су предио од више села на западу Црне Горе. Читавом својом површином припада општини Никшић. Дугачка је око 40, а широка у просјеку 6 km. Простире се правцем југозапад-сјевероисток (уз границу са БиХ). Са источне стране се налазе Бањани. Почиње са селом Мируше и завршава се са Горњим Црквицама. Опутну Рудину чине села: Мируше, Коравлица, Кљаковица, Видне, Почековићи, Враћеновићи, Пилатовци, Вучи До, Врбица, Ковачи, Убла, Доње Црквице и Горње Црквице. Тло је брдовито и безводно. Кишница се чува у чатрњама и убловима. Клима је континентална. Живи се углавном од земљорадње и сточарства. Домаћинства су већином старачка. Опутна Рудина је препознатљива по бици на Вучијем Долу са Турцима 1876. године и по насељу и ублу Турунташ чијој се води по легенди приписују нека чудна својства. У воде Турунташа Црногорци су сакрили топ од Аустроугара. Разој овог краја је више него занемарен. Има трагова праисторијског, илирског и римског доба. Први писани трагови за ове крајеве датирају још из 1319. године. Берлинским конгресом је и званично проглашена као територија Црне Горе. Ова област се у Земљопису Књажевине Црне Горе објављеног на Цетињу 1895. године наводи као племе Рудине које припада Никшићкој нахији.

Привреда је веома слабо развијена. Становништво се бави ратарством, сточарством, сјечом дрва за огријев и производњом добара за своје потребе. Трговина је сведена на мале и ријетке сеоске продавнице. Воћарство није развијено.

Флора је разноврсна. Међу биљним врстама има ендема. Најзаступљенији су лишћари (граб, јасен, цер, дријен, буква, глог, јасика, бреза, липа, лијеска, ...) и има нешто мало четинара (јела, смрча, сомина и клека). На овом подручју има доста љековитог биља (глог, липа, линцура, кантарион, ђурђевак, боквица, спориш, дивља метвица, љубичица, вријесак, срчаник, коприва, црни сљез, шипурак, гљиве, ...).

Фауна: Животињски свијет дијелимо на домаће животиње (говеда, овце, козе, коњи, свиње и кокошке), дивље животиње (медвјед, вук, зец, лисица, јазавац, дивља свиња, срна, вјеверица, ласица, дивља мачка, куница, јеж, ...), птице (врабац, врана, славуј, косовац, шева, сврака, орао, сова, дјетлић, ласта, сојка...), и разни инсекти.

Братства: Албијанић, Алексић, Бановић, Баћовић, Бјелетић, Бјелица, Вујовић, Вукајловић, Гњатовић, Гудељ, Глушац, Ђедовић, Ждрале, Иковић, Инић, Јарамаз, Кецојевић, Комар, Комненић, Краљевић, Кртолица, Лалићевић, Малишић, Мићуновић, Милошевић, Мујичић, Мусић, Николић (Будалић), Новаковић, Папић, Пејовић, Перишић, Перућица, Полић, Радмиловић, Рогач, Сворцан, Томашевић, Уљаревић, Цуца, Шапурић, Шекарић, Шупић и Шутовић.

Општина Лепосавић

Општина Лепосавић је најсевернија општина јужне српске покрајине Косово и Метохија. Површина јој је 750 km², и налази се у долини Ибра. Ограничена је са истока падинама Копаоника, са запада падинама Рогозне, и обухвата 72 села са укупно 18.500 становника. Нека насеља која су данас у овој општини су тек 1953. године припојена Косову и Метохији (Лешак, Бело Брдо, Врачево, Бербериште)

Орнитофауна Црне Горе

Орнитофауна Црне Горе најбоље показује разноврсност еколошких услова. Свако од многобријних станишта, која се смењују од обале до врха највиших планина, има своју карактеристичну орнитофауну.

Од скоро 300 врста птица констатованих у Црној Гори на високопланинским пашњацима и камењарима најкарактеристичније су: жутокљуна галица, планинска трепетаљка, планински попић, снежна зеба, дрозд камењар, обична траварка, обична белка, планинска шева, пузгавац, горска ласта, дивљи голуб, сури орао, планинска стрнадица;

У четинарским шумама: обична зеба, дрозд имелаш, велика, јелова и ћубаста сеница, златоглави и ватреноглави краљић, зимовка, крстокљун, гавран, велики шарени детлић, црни детлић, краткокљуни и дугокљуни пузић;

У листопадним шумама: обична зеба, кукавица, бргљез, црни кос, дрозд певач, дрозд имелаш, голуб дупљаш, сива, плава и дугорепа сеница, планинска сеница, црвендаћ, обични и шумски звиждак, царић, сива мухарица, славуј, зелена и сива жуна, планински и мали детлић, шумска сова, јастреб кокошар, кобац птичар, обични мишар;

На обрадивим површинама са ливадама и живицама, у долинама река, крашким пољима и увалама (највеће су у Зетској равници): пољска шева, сврака, сива врана, обична грмуша, грлица сива и руса сврачка, бела и жута плиска, пчеларица, пупавац, пољска трептељка, пољски врабац, велика стрнадица, препелица, соко, ветрушка, зелентарка и др.;

У воћњацима, виноградима и насељима: гугутка, сиријски детлић, врабац покућар, вуга златна, чешљугар, жутарица, сеоска и градска ласта, конопљарка;

На полупустињским теренима Ћемовског поља са кањоном Цијевне: пољска шева, краткопрста шева, ћубаста и велика шева, ноћни потрк, пољска јаребица, ћук обични, даурска ласта.

Скадарско језеро, околина реке Бојане и Штој код Улциња терени су од највећег значаја за фауну птица целе Европе. Ту живе: сива и црвена чапља, мала бела чапља, кудрави пеликан, велики ћубасти гњурац, мали гњурац, велики и мали корморан, дивља патка, патка папучарица, патка црнка, обична и белобрда чигра, велики трстењак, трстењак рогозар, бела сеница, шпански врабац, лиска црна, барска кокица, мочварна стрнадица, еја мочварица, орао белорепан и др.

У медитеранским шибљацима, маслењацима и камењарима, осим широко распрострањених врста карактеристичне су: медитеранска сеница, риђогрла грмуша, сиви вољић, вољић маслинар, јаребица камењарка, пузавац камењар, обични попић и сова ушара;

Морску обалу, острво и шкоље настањују широко распрострањене морске птице: обични галеб, сребрнасти галеб, мали галеб, сиви и црноглави галеб, ћукасти корморан, мали завој и др;

Подручја Скадарског језера и Приморја су значајна и као зимовалишта за птице северних делова и као „аеродром“ за птице селице. Редовне зимовке и селице су: сива и ћубаста пловка, патка звиждара, ластарка, чапља кашикара и кржа, црноврати и морски гњурац, велика бела чапља, бели кашикар, црни ибис, баршунасти турпан, гуска глоговњача, гуска лисаста, шљука бекасина, обична муљача, прудник убица и др.

Везу са оринтофауном ширег Медитерана доказују налази афричке кукавице и афричке црне чапље.

Парк природе Бугарка

Парк природе Бугарка (буг. Природен Парк Българка) је један од паркова природе који се налази на северним падинама Старе планине. Парк заузима површину од 220 km², протеже се кроз централне и источне делове планине између градова Габрово и Казанлак.Парк је прилично разнолик са биљним и животињским врстама. Због свог положаја, простор на коме се данас налази парк природе Бугарка, служио је вековима као битан пут, а у њему се данас налази велики број историјских знаменитости.Због свог историјског и биолошког значаја, ово подручје постало је парк природе 9. августа 2002. године.

Парономазија

Парономазија (grč. παρονομασία — називање по звучној сличности) је стилска фигура понављања речи које слично звуче а различито значе. Речи се разликују у једном до два гласа, она која су у саставу њиховог корена, па њихова звуковна сличност наглашава значењску различитост. Не треба је мешати са парегменоном који се заснива на паронимима, тј. на речима које имају исти корен. Парономазија је блиска игри речима, јер обе фигуре користе слично звучање речи, али игра речима не извире из природе језика као парономазија. Неки парономазију сматрају подврстом игре речима, неки мисле да је игра речима њена подврста, а неки ове две фигуре изједначавају.

Припада фигурама дикције.

Петрова гора

Петрова гора је планина на Кордуну, у Хрватској.

Према настанку спада у старије геолошке формације. Богата је шумом и водом, релативно ниска, али са бројним брдима, усјецима и потоцима.

Пика (болест)

Пика је поремећај исхране који се каректерише конзумирањем ненутритивнoг материјала (нпр. земља, камен, креда, папир, лед...) месец дана или више.

Питер Бројгел Старији

Питер Бројгел Старији (флам. Pieter Brueghel, Breughel или Bruegel), рођен између 1525. и 1530. могуће у једном селу поред Бреде у Холандији или Брију, Лимбург (Белгија) по којем је добио име, а умро је 5. септембра 1569. у Бриселу, био је фламански сликар, а у сликарском лексикону га сврставају у фламанске/холандске ренесансне сликаре 16. века.

Свраке

Свраке (лат. Pica) род су птица певачица који припада породици врана (Corvidae). Настањују највећи део Евроазије, северозапад Магреба и Северну Америку.

Смрт

Смрт је престанак живота, коначно и бесповратно прекидање свих животних активности које одржавају живи организам. Она може наступити природним следом унутрашњих процеса организма или услед дејства спољних фактора. Феномени који обично узрокују смрт обухватају старење, предација, неухрањеност, болест, самоубиство, хомицид, гладовање, дехидрација, и удеси или велике повреде које резултирају у терминалној повреди. У већини случајева, тело живог организма почне да се распада убрзо након смрти.Смрт — а посебно смрт људи — обично се сматра тужним или непријатним догађајем, услед наклоности према особом која је умрла, и због прекида социјалних и породичних ваза са преминулом особом. Остале забринутости обухватају страх од смрти, некрофобију, стрепњу, тугу, жалост, емоциони бол, депресију, симпатију, саосећање, усамљеност. Феномен смрти је вековима тумачен на различите начине у филозофији, религији, науци и уметности. Верници многих религија верују да смрт није крај и да душа наставља да живи загробним животом. Атеисти углавном сматрају да после смрти нема ничега.

Стратегија швраке

Стратегија швраке је југословенски филм из 1987. године.

Строги природни резерват Ртањ

Планина Ртањ налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско-балканског планинског система.

Тајванска плава сврака

Тајванска плава сврака (лат. Urocissa caerulea) врста је птице из породице врана.

Урака Кастиљска, краљица Португалије

Инфанткиња Урака Кастиљска (шп. Urraca de Castilla, порт. Urraca de Castela; ? — 3. новембар 1220) била је ћерка Алфонса VIII Кастиљског и Елеоноре Енглеске те унука Хенрија II Енглеског, а такође и сестра Енрикеа I Кастиљског.

Уракина је бака Елеонора од Аквитаније разматрала да Урака уда за француског краљевића Луја, сина Филипа II, али је ипак одлучила да ће Лујева жена бити Уракина сестра Бланка, наводно зато што Уракино име значи "сврака" на шпанском, док Бланкиним значи „бела“ .

Урака је постала жена инфанта Афонса, сина краља Санча I од Португалије. Урака и Афонсо су се венчали 1206, a он је наследио оца 1212. године као Афонсо II. Урака му је родила барем три сина и једну кћер.

Урака је умрла 3. новембра 1220. y Коимбри те је покопана у самостану Девице Марије у Алкобаси.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.