Свилајнац

Свилајнац је градско насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 9198 становника (према попису из 2002. било је 9395 становника, а према оном из 1991. било је 9622).

У општини Свилајнац има 22 насеља (један град и двадесет једно село).

Свилајнац
Svilajnac collage
Колаж слика Свилајнца (Tрг Маре Ресавкиње, Градска кућа, Природњачки центар Свилајнац, Споменик Стевану Синђелићу, Статуа тираносаурса у природњачком центру)
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ОпштинаСвилајнац
Становништво
 — 2011.Пад 9198
Географске карактеристике
Координате44°13′28″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 44.224333° СГШ; 21.191666° ИГДКоординате: 44°13′28″ СГШ; 21°11′30″ ИГД / 44.224333° СГШ; 21.191666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Свилајнац на мапи Србије
Свилајнац
Свилајнац
Свилајнац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35210
Позивни број035
Регистарска ознакаSV

Историја

Плодна подручја Велике Мораве и Ресаве била су насељена још у најдавнијим временима. На тим просторима живели су прво Трачани, које су покорили Римљани и основали своју провинцију Горњу Мезију. Словени рано насељавају Ресаву, где су познати као Браничевци и Моравци. За Ресаву је посебно важан период од Српске деспотовине, када је овај крај доживео завидан економски и културни просперитет.

Први писани историјски споменици о ресавским селима потичу из 15. века. Свилајнац се први пут спомиње 1467. године, као село „Свилајнац са 30 кућа“. Сматра се да је село добило име Свилајнац због тога што су се његови житељи бавили узгојем свилених буба и производили свилу. По документима из 1718. године, Свилајнац има свега 12 домова, а 1733. године село у ресавској прохији има 28 домова. Године 1930. записано је да је Свилајнац варош на реци Ресави и да се варош дели на: Чаршију, Бојачу, Влаовачку малу, Доњи крај, Запис и Циганску малу. Свилајнац у том тренутку има 1187 кућа са 5356 особа.

Свилајнац је одувек био познати трговачки и занатски град. Данас је то општински центар у плодној ресавској и моравској долини. Као значајан индустријски центар Србије задржао је дух старих времена и уз развој занатсва и трговине у граду су никли многобројни угоститељски објекти. И данас се угоститељски објекти уређују и прилагођавају клијентели.

Географија

20090719-most-svilajnac-atipiks
Мост преко Велике Мораве код Свилајнца

Свилајнац се налази на око 100 km од Београда у смеру југ-исток, на обалама Велике Мораве и Ресаве. Град има 9.395, а цела општина око 25.511 становника.

Свилајнац се налази на 103 метара надморске висине, на координатама 44º19'10 и 44°03'20 северне географске ширине и 21º08' и 21º25 источне географске дужине.

Општина Свилајнац је природно - географски комбинација равничарског и брежуљастог рељефа, са умереном климом и плодним земљиштем, што је добра основа за најважнију делатност Доње Ресаве - пољопривреда. Налази се на месту где долина Ресаве сраста са долином Велике Мораве. Насеље Свилајнац, као центар истоимене општине са 22 насеља и површином од 32.640 хектара, налази се у Источној Србији у широј зони равничарског дела великоморавске долине, која представља окосницу просторног развоја републике, дугорочно посматрано. Са друге стране, на око 4 km низводно од Свилајнца у Велику Мораву се улива река Ресава, која протиче кроз град и својом долином отвара - шири низијски део ослоњен на моравску низију, по чему се читава низија назива Ресава.

Привреда

Вековима су трговина и пољопривреда главне делатности, па и данас. Међутим почевши од 2008. оживљава се и индустрија града.

Традиција пољопривреде је настављена и проширена, а од средине 2010. Свилајнац је национални центар за организацију производње органске хране у области сточарства. У једној од три индустријске зоне општине послују два велика, међународна и извозно оријентисана, произвођача и прерађивача поврћа:

  1. Три Стан фреш продјус (Tri Stan Fresh Produce)[1], чији су капацитети 7 милиона тегли корнишона и цвекле годишње
  2. Грин онли (Green Only)[2], који производи зачинско биље (лук влашац, менту, таргон, руколу, першун, мирођију и касуљицу) за тржиште Европске уније.

Са почетком 2011. у Свилајнцу своју производњу расветних тела започиње и светски гигант Панасоник (Panasonic)[3]

У току је реализација већег броја инвестиција у привреди.

Култура

Поморавље је релативно богато споменицима средњовековне културе, јер је то била позорница вазних историјских збивања. У трећој четвртини 13. века, под ударцима Турака, економски, политички и културни центар помера се на север у области Западне и Велике Мораве. Удаљени од изворних области Рашке и македонске школе, односно српско-византијске школе, моравски неимари стварају нове архитектонске комбинације у којима користе тековине својих претходника, али их у исто време освежавају новим елементима источњацког порекла. Тако настаје нова архитектонска школа под именом моравска школа. У непосредној близини Свилајнца налази се значајна школа-манастир Манасија. Остали мање познати манастири су Томић, Златенац и Миљков манастир.[4]

Позориште

Зграда центра за културу је подигнута 1924. године за Соколско друштво „Душан Силни“. У истој згради је 1964. основан Раднички универзитет „Драгош Илић“, из кога је деведесетих година произишао садашњи Центар за културу Свилајнац.

Главна манифестација Центра за културу су „Синђелићеви дани“, која се организује крајем маја у спомен ресавског војводе Стевана Синђелића и његових сабораца трагично страдалих на Чегру.

Позоришни аматеризам у Свилајнцу има дугу традицију и везује се за оснивање Читаонице омладине ресавске 1868. Данас је градско позориште једно од бољих аматерских позоришта у Србији, што потврђује и чињеница да је четири године пролазило регионалну селекцију и пласирало се на републички фестивал у Кули. Освајањем прве награде на овом фестивалу 2006. године, свилајначко позориште прошло је у виши ранг такмичења на Међународном фестивалу аматерских позоришта у Требињу, где су глумци појединачно освојили четири „Златне маске“.

Културно-уметничко друштво «Синђелић» настало из певачког друштва „Поклич“ које је основано 1869. године. Од 1945. године ради под називом „Милоје Живановић“, а од 1996. мења име у КУД „Синђелић“.

„Синђелић“ броји око 150 чланова и састоји се од дечјег, припремног и извођачког ансамбла.

Након вишедеценијског занемаривања и пропадања, великим залагањем локалне самоуправе, 2011. крећу радови на реконструкцији овог објекта.

Библиотека

Познати рођени у Свилајнцу

Знаменитости

Образовање

Почеци просветитељског рада у Свилајнцу везани су за прве деценије 19. века. Свилајнац још у Карађорђево време добија Малу школу (основну), мада први званични подаци говоре да се о школству у Свилајнцу може говорити тек од 1818, када кнез Милош шаље првог учитеља.

Брз економски развој допринео је проглашењу Свилајнца за варошицу 1846. године.

Свилајнчани су схватили колики је значај културно-просветитељског рада па се 1857. год отвара Школа за женску децу. На Цвети 1860. године отворена је и Недељна школа, коју су похађали калфе и шегрти.

Значајан датум је и отварање Читаонице омладине ресавске, 3. априла 1868. године. Ту је никла идеја да се отвори Гимназија у Свилајнцу. После много труда, Свилајнчани добијају Гимназију.

У периоду од 1960. до 1964. Гимназија је радила као истурено одељење Гимназије у Јагодини. Године 1977. Гимназија и Школа за КВ раднике се интегришу у ОУР „Драгош“, а 1987. године формиран је Образовни центар усмереног образовања и васпитања „Лаза Стојановић“.

Од Образовног центра 1. априла 1987. формиране су две самосталне школе – Пољопривредна школа и школа „Лаза Стојановић“. Од 1990. Гимназија у Свилајнцу води се као истурено одељење Гимназије у Ћуприји, а у оквиру Машинске школе. Данас је гимназија део Средње школе „Свилајнац“ у Свилајнцу.

2010. године у Свилајнцу је почео са радом Факултет еколошке пољопривреде Универзитета Едуконс. Настао је стратешким партнерством Универзитета Едуконс, Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика Свилајнац и општине Свилајнац. Циљ оснивања факултета је стварање стручног кадра у региону који ће се бавити производњом здравствено безбедне хране.

Високе и више школе:

  • Висока пословна школа струковних студија Чачак
  • Факултет еколошке пољопривреде Едуконс

Средње школе у Свилајнцу:

  • Пољопривредно-ветеринарска школа са домом ученика „Свилајнац”
  • Гимназија Свилајнац
  • Средња школа Свилајнац

Основне школе у Свилајнцу:

Остале основне школе у општини Свилајнац:

Демографија

У насељу Свилајнац живи 7431 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,3 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 3141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.046
1953. 5.049
1961. 5.895
1971. 7.762
1981. 9.340
1991. 9.622 8.568
2002. 9.395 10.497
2011. 9.198
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
8.930 95,05 %
Роми
  
182 1,93 %
Црногорци
  
31 0,32 %
Хрвати
  
29 0,30 %
Македонци
  
22 0,23 %
Југословени
  
14 0,14 %
Румуни
  
9 0,09 %
Власи
  
5 0,05 %
Словенци
  
4 0,04 %
Бугари
  
3 0,03 %
Муслимани
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Мађари
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
непознато
  
95 1,01 %

Референце

  1. ^ POLJOPARTNER- vesti i zanimljivosti | Poljoprivreda, vesti i korisne informacije
  2. ^ POLJOPARTNER- vesti i zanimljivosti | Poljoprivreda, vesti i korisne informacije
  3. ^ Blic Online | „Panasonik“ u Svilajncu počeo probnu proizvodnju, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Манастири надживели околна села (Б92, 5. јун 2016)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђуринац (Свилајнац)

Ђуринац је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 246 становника.

Овде се налазе Запис Ракића храст (Ђуринац), Запис храст лужњак (Ђуринац), Запис Марковића цер (Ђуринац) и Запис Љубина липа (Ђуринац).

Бобово (Свилајнац)

Бобово је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1226 становника.

Бресје (Свилајнац)

Бресје је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 188 становника.

Овде се налазе Запис храст на Караули јужни (Бресје) и Запис храст на Караули северни (Бресје).

Војска (Свилајнац)

Војска је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 837 становника.

Овде се налази ОШ „Стеван Синђелић“ Војска. Овде се налази Запис Петковића храст (Војска).

Гложане (Свилајнац)

Гложане је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 936 становника.

Овде се налазе Запис Марјановића крушка (Гложане), Запис Алексића трешња (Гложане), Запис Алексића крушка (Гложане) и Запис липа код цркве (Гложане).

Грабовац (Свилајнац)

Грабовац је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 917 становника.

Овде се налази Кућа Стевана Синђелића.

Овде се налазе Запис храст код цркве западни (Грабовац), Запис дом на месту старог записа (Грабовац), Запис храст код цркве источни (Грабовац), Запис Милановића храст (Грабовац), Запис Милорадовића храст (Грабовац) и Запис Синћелића храст (Грабовац).

Грб општине Свилајнац

Грб општине Свилајнац је усвојен јуна 2002. године и заменио је стари псеудохералдички амблем. Штит је плаве боје са представом лептира свилене бубе изнад њене чауре, обе у природним бојама (директна асоцијација на име града). Над штитом је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона. На травнатом подножју стоје чувари грба; десно војвода Стеван Синђелић (рођен у селу Војска у околини Свилајнца) са српском заставом и лево Мара Ресавкиња (митска личност из Првог светског рата) са ловоровим венцем у левој и заставом града у десној руци. Испод постамента је трака са исписаним именом града између година 1467 (први помен места) и 1866 (када је кнез Михаило указом прогласио Свилајнац варошицом). Општински стег у потпуности понавља мотив са штита.

Луковица (Свилајнац)

Луковица је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Само село је смештено у ресавској равници на десној обали Ресаве, 2км источно од Свилајнца и притом заузима површину од 6,49 километра квадратних. Село је познато по бунару Цара Лазара за који се верује да га је сам кнез Лазар са својом војском преко ноћи ископао, сазидао и на њему војску напојио. Према попису из 2011. било је 704 становника.Село слави Спасовдан као своју сеоску славу. Највећи број домаћинстава као крсну славу слави Св. Јована Крститеља.

Манастир Миљково

Миљков манастир или раније познат као манастир Буковица (до 18. века), се налази у атару села Гложане у општини Свилајнац, на десној обали реке Велике Мораве, припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

ОШ „Јован Јовановић Змај“ Свилајнац

Основна школа "Јован Јовановић Змај" у Свилајнцу, једна је од четири основне школе на територији Општине Свилајнац. Осим ње, ту раде још три основне школе у Кушиљеву, Војски и Седлару.

Општина Свилајнац

Општина Свилајнац се налази у Поморавском округу и захвата површину од 362 km2. Има 23.551 становника и густину насељености од 107 становника по километру квадратном.

Поморавски управни округ

Поморавски управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Јагодина градско насеље Јагодина,

Општина Ћуприја градско насеље Ћуприја,

Општина Параћин градско насеље Параћин,

Општина Свилајнац градско насеље Свилајнац,

Општина Деспотовац градско насеље Деспотовац и

Општина Рековац градско насеље Рековац.Има укупно 212.839 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Јагодина.

У граду је делимично сачувана архитектура 19. века. Остаци ранијих периода виде се у грађевинама као што је Хајдук - Вељков конак из 18. века. Посебна занимљивост је Стара црква Арханђела Михајла, задужбина Милоша Обреновића из 1818. године.

Манастир Јошаница је подигнут крајем 15. века у време владавине деспота Ђурађа Бранковића и сматра се најлепшом грађевином Средњег века у том крају.

Недалеко од Ћуприје је манастир са црквом Вазнесења - Раваница, задужбина кнеза Лазара, саграђена између 1375. године и 1377. године. После погибије цара Лазара у Боју на Косову, Раваница је чувала његове мошти до 1690. године, да би данас после три века сељења са српским народом биле опет враћене у ову његову задужбину. Манастир Ресава - Манасија налази се у непосредној околини Деспотовца. Ресава - задужбина деспота Стефана Лазаревића, подигнута је између 1407. године и 1418. године. Током 15. века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са више радионица у којима су преписивани важни текстови из светске баштине и писани нови.

Константин Филозоф, аутор „Житија деспота Стефана“ и „О писменима“ (словима), којим је извршена редакција и сређивање тадашњег правописа српског језику, радио је и стварао у манастиру Ресава.

Ресава (река)

Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.

Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Седларе

Седларе је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 617 становника.

Овде се налази Основна школа „Бранко Радичевић“ (Седларе).

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

Списак споменика културе у Поморавском округу

Следи списак споменика културе у Поморавском округу.

Суботица (Свилајнац)

Суботица је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 667 становника.

ФК Раднички Свилајнац

ФК Раднички Свилајнац је фудбалски клуб из Свилајнца, и тренутно се такмичи у Зони Запад, четвртом такмичарском такмичарском нивоу српског фудбала.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.