Светосавска омладинска заједница

Светосавска омладинска заједница (СОЗ) званична је институција Српске православне цркве за рад са дјецом, омладином и младим људима. Назив је и удружења грађана која се оснивају и дјелују при појединим епархијама Српске православне цркве.

Историјат

Светосавска омладинска заједница, као кровна организација, основана је 1995. године одлуком Светог архијерејског сабора.[1]

Епархијске светосавске омладинске заједнице су добровољна и ванполитичка удружења младих православних хришћана. Оснивачки акт доноси надлежни епископ којим прописује дјелатности удружења и даје благослов за дјеловање у оквиру канонског подручја своје епархије. Као и сва друга удружења грађана уписују се у регистар[2] чиме стичу статус правног лица.

Дјелатност

Прокламовани циљ светосавских омладинских заједница је да савременим методама приближи Православну цркву свим младим људима кроз многе образовне пројекте, организације семинара и поклоничких путовања, организације вјерских, културних и спортских манифестација, организације хуманитарних акција и сл.[2][3][4][5][6][7]

Светосавске омладинске заједнице свој рад спроводе и путем сарадње са другим омладинским организацијама у земљи или иностранству, са пословним сектором и са званичним институцијама.[8][9] Заједница на нивоу епархије може имати и подручне јединице, углавном формиране у оквиру црквених општина или архијерејских намјесништава. О оснивању и дјелатности доносе се статути.[10]

Најактивније светосавске омладинске заједнице су СОЗ Епархије бањалучке (од 2000), СОЗ Епархије зворничко-тузланске (од 2003), СОЗ Архиепископије београдско-карловачке, СОЗ Епархије ваљевске и СОЗ Епархије будимљанско-никшићке.

Извори

  1. ^ СОЗ Епархије бањалучке: Сабор епархијских СОЗ (23. фебруар 2007), Приступљено 2. 9. 2014.
  2. 2,0 2,1 СОЗ Епархије бањалучке: О нама, Приступљено 2. 9. 2014.
  3. ^ Ревија руског православног филма („РТРС“, 11. новембар 2011), Приступљено 2. 9. 2014.
  4. ^ СОЗ Дервента: Кратка историја СОЗ-а Дервента, Приступљено 2. 9. 2014.
  5. ^ Епархија ваљевска: Састанак чланова СОЗ-а са владиком (30. јануар 2011), Приступљено 2. 9. 2014.
  6. ^ Спортска дружења светосаваца („СПЦ“, 27. мај 2010), Приступљено 2. 9. 2014.
  7. ^ Приредбе у част Светог Саве („Глас Српске“, 28. јануар 2009), Приступљено 2. 9. 2014.
  8. ^ Омладинска политика општине Угљевик 2011—2015. Приступљено 2. 9. 2014.
  9. ^ СОЗ Епархије бањалучке: Креативне радионице — „Свијет од папира“, Приступљено 2. 9. 2014.
  10. ^ Статут СОЗ Епархије зворничко тузланске парохија: српско-бродске, лијешћанске и вишћанске Архивирано на сајту Wayback Machine (април 7, 2016) (на језику: енглески), Приступљено 2. 9. 2014.

Спољашње везе

Блок 34

Блок 34 је стамбено насеље и један од новобеоградских блокова на Новом Београду део месне заједнице Студентски град .

Брезичани (Челинац)

Брезичани су насељено мјесто у општини Челинац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 517 становника.

Верско добротворно старатељство

Верско добротворно старатељство (ВДС) хуманитарна је организација која делује у оквиру Српске православне цркве.

Прво ВДС је основано при Архиепископији београдско-карловачкој и отпочело је са радом 1967. по благослову тадашњег патријарха српског Германа. Данас, ВДС постоје и у другим епархијама Српске православне цркве.

Жарко Видовић (историчар уметности)

Жарко Видовић (6. јануар 1921 — 18. мај 2016) био је српски историчар уметности, ликовни критичар и историчар цивилизације.

Зотик Сиропитатељ

Преподобни мученик Зотик Сиропитатељ је хришћански светац, живео је у 4. веку.

Мркоњић Град

Мркоњић Град је градско насеље и сједиште истоимене општине у западном дијелу Републике Српске, БиХ. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у насељу Мркоњић Град је живјело 7.017 лица.Налази се у географској области Босанска Крајина. Подручје општине обухвата 68.455 хектара површине и лежи на просјечно 591 метар надморске висине. У данашње вријеме овдје живи око 16.000 становника, међу којима Срби чине већину.Основна одлика конфигурације терена општине је наглашена рељефност, јер највећи дио припада брдско-планинском простору. Наиме, Мркоњић Град је са свих страна окружен планинама: Лисина, Димитор, Чемерница, Мањача и Овчара. Заступљена је умјерено континентална клима, а просјечна годишња температура износи 9°C. Саобраћајну мрежу чине магистралне и регионалне саобраћајнице, које допуњује мрежа локалних путева.Оно што се веже за ову општину је Прво засједање ЗАВНОБиХ-а 25. новембра 1943. када је СР Босна и Херцеговина проглашена републиком Срба, Хрвата и Муслимана. Мркоњић Град (некадашњи Варцар — Вакуф) је познат и по најквалитетнијим косама у региону — „варцаркама“.Привредно, ово је крај рудних налазишта гвожђа и бакра, развијеног занатства, богатих шумских површина итд.

Петрово

Петрово (раније Петрово Село и Босанско Петрово Село) је градско насеље и сједиште општине Петрово у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Петрово укупно је пописано 2.322 лица.

Студентски град (Нови Београд)

Студентски град је насеље и месна заједница, као и назив највећег студентског дома на Новом Београду.

Под насеље Студентски град спадају блокови 3, 4, 35, део блока 6, и Блок 34.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.