Свети архијерејски сабор Српске православне цркве

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт у Српској православној цркви.

Предсједник Светог архијерејског сабора је патријарх српски.

Састав

Predstavnici SPC na obeležavanju 70. godišnjice Novosadske racije (1)
Архијереји на обиљежавању 70 година Новосадске рације (2012) у Новом Саду

Свети архијерејски сабор састављају сви епархијски архијереји под предсједништвом патријарха.

Свети архијерејски сабор може доносити пуноважне одлуке, изузев избора архијереја, кад је присутна натполовична већина свих епархијских архијереја. Одлуке доноси једногласно или већином гласова. При једнакој подјели гласова одлучује глас предсједника.[1] У раду Сабора без права одлучивања учествују и викарни епископи, а умировљени епископи по позиву.


Предсједник:


Митрополити:


Епископи:


Епископи у дијаспори:


Викарни епископи:


Православна охридска архиепископија:

Дјелокруг

Свети архијерејски сабор:[2]

  • тумачи православно црквено учење, држећи се при томе одредаба које је Православна црква на основу Светог писма и Светог предања утврдила;
  • уређује унутрашњу и спољашњу мисију Цркве ради утврђења, одбране и ширења православне вјере и чистоте хришћанског морала; установљава за то потребне органе и оснива потребне заводе, установе и удружења;
  • прописује наставни план и програме вјеронауке и стара се о вјерско-моралном васпитању младежи и вјерних;
  • прописује квалификације кандидата за све редовне, ванредне и мисионарске црквене службе;
  • оснива богословске и монашке школе;
  • уређује сва обредна питања према општим црквеним прописима, а у духу православне вјере;
  • оснива установе и заводе: за израду црквеног живописа и свих црквених утвари за издавање богослужбених књига, за неговање црквеног појања, као и друге црквене потребе; прописује правила за оснивање црквених музеја, за чување и обнављање црквених старина и споменика;
  • канонизује светитеље и прописује службу за њихово светковање;
  • објашњава канонскоцрквене прописе, општеобавезне и посебне и издаје њихове зборнике;
  • одређује дужности и доноси дисциплинске уредбе за свештенство и остале црквенојерархијске органе и службенике;
  • прописује одијело за више и ниже свештенство оба реда;
  • прописује црквеносудски поступак за све црквене судове;
  • издаје прописе у црквено-брачним пословима;
  • доноси правила за живот манастирског и придворног монаштва;
  • прописује упутства за исповједничку службу;
  • оснива у споразуму са Патријаршијским савјетом установе за сирочад и незбринуту децу свештеника, као и установе за друге васпитне и добротворне сврхе;
  • настојава да се однос Цркве и државе и међусобни односи вјера и вјероисповијести у држави правилно и без штете по Православну цркву уреде;
  • уређује и води званичну листу кандидата за архијерејски чин и бира између ових достојна лица за епархијске и викарне епископе;
  • бира ректоре православних богословија и управнике монашких школа;
  • бира у споразуму са патријархом између свештених лица главног секретара Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода;
  • води надзор над радом Светог архијерејског синода;
  • прописује правила Синодалног фонда и одобрава његове годишње предрачуне расхода и прихода и завршне рачуне;
  • доноси одлуке о разрезу на црквене општине, манастире и епархије у свом дјелокругу у споразуму са Патријаршијским савјетом и стара се у споразуму са Патријаршијским савјетом за подмирење свих потреба Српске православне цркве;
  • одобрава правила удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удружења која раде на корист Православне цркве и води над овима надзор преко Светог архијерејског синода;
  • прописује свој пословник и одобрава пословнике и правила за црквенојерархијске органе;
  • рјешава сукобе надлежности између јерархијских и црквеносамоуправних органа;
  • суди:
    • у првој и посљедњој инстанци:
      • несугласице између архијереја и Светог архијерејског синода, између архијереја и патријарха;
      • канонске кривице патријарха;
    • у другој и последњој инстанци: све предмете о којима је Свети архијерејски синод у првој инстанци судио;
  • ублажава, по молби осуђеног и на образложен предлог надлежног епархијског архијереја, казне изречене од Великог црквеног суда пре њихова извршења, и то: на доживотну забрану свештенодејства, на лишење свештеничког чина и на лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице;
  • врши и друге послове који му по Уставу и црквеноканонским прописима спадају у надлежност.

Види још

Извори

  1. ^ Члан 60. Устава Српске православне цркве (1957)
  2. ^ Члан 69. Устава Српске православне цркве

Спољашње везе

Викарни епископ липљански

Викарни епископ липљански је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу патријарха српског.

Владика Теодосије (Шибалић) носио је од 2004. до 2010. титулу епископа липљанског по древној епископији града Улпијане (назване Јустинијана Секунда), а касније познате под именом Епископије липљанске, једне од најстаријих православних епископија на нашим просторима. До 2010. епископ липљански је био помоћни епископ рашко-призренског епископа.

Дана 26. маја 2011, одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовном засједању, за епископа липљанског изабран је мр Јован (Ћулибрк), дотадашњи протосинђел. Он је заступао патријарха у Пећкој патријаршији и пред међународном заједницом на Косову и Метохији. Од 4. октобра 2011. налази се на челу Канцеларије Одбора за Косово и Метохију Светог архијерејског сабора у Пећкој патријаршији, а уједно је и секретар Одбора. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом редовном засједању од 24. маја 2014. изабрао га је за епархијског епископа славонског, а дужност липљанског епископа је упражњена.

Викарни епископ моравички

Викарни епископ моравички је титула коју носи викарни архијереј у Српској православној цркви. Почасна је титула помоћном епископу патријарха српског.

На редовном мајском засједању 2006. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на предлог патријарха српског Павла, изабрао је архимандрита Антонија (Пантелића) за викарног епископа моравичког. Он је уједно старјешина Подворја Српске патријаршије у Москви.

Викарни епископ топлички

Викарни епископ топлички је титула коју носи викарни архијереј у Српској православној цркви. Почасна је титула помоћном епископу патријарха српског.

Српска православна црква је у 20. веку обновила успомену на стару Топличку епархију тако што је установила службу помоћног епископа са насловом епископ топлички.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом редовном прољећном засједању 23. маја 2014. изабрао је архимандрита Арсенија (Главчића) за епископа топличког, као викара Архиепископије београдско-карловачке.

Викарни епископ јегарски

Викарни епископ јегарски је титула коју носи викарни архијереј у Српској православној цркви. Почасна је титула помоћном епископу епископа бачког.

Он носи титулу по старој Епархији јегарској (по мађарском граду Јегра) која је у доба Пећке патријаршије била најсјевернија православна српска епархија. Укинута је 1713, а њено подручје је припојено Бачкој епархији чији је епископ носио титулу „бачки, сегедински и јегарски“.

У новијој историји, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 14. маја 1999. изабрао Порфирија (Перића) за епископа јегарског, као викарног епископа Епархије бачке. Петнаест година касније, 24. маја 2014, Сабор је изабрао епископа јегарског Порфирија (Перића) за митрополита загребачко-љубљанског, а за новог епископа јегарског изабрао архимандрита Јеронима (Мочевића), сабрата манастира Ковиља. Епископ Јероним је преминуо 24. новембра 2016, а титула епископа јегарског је упражњена.

Висарион Сарај

Висарион Сарај (крштено име Никола) је православни новомученик и светитељ из 18. века.

Рођен је 1714. године у месту Мајдан у Босни, од родитеља Максима и Марије. Када је напунио осамнаест година отишао је у Свету земљу. Тамо се замонашио у манастиру Светог Саве Освећеног и узео монашко име Висарион. По повратку из Свете земље, посетио је манастире Свете Горе. Након тога у манастиру Пакра служио је као јерођакон седам година. Ту је био рукоположен и у чин јеромонаха.

Године 1742. патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1726—1748), послао га је у Банат и Трансилванију да тамо својим проповедима подржи православне у одупирању унијатском притиску. Путовао је од места до места и свуда проповедима подржавао православне да буду истрајни. Често је у многима од њих дочекиван великим народним литијама, упаљеним свијећама, кадионицама и црквеним звонима.

Године 1744. угарске власти су га због тога ухапсиле и затвориле у тамницу у граду Сибињ. Након тога је премештан у тамнице у Деви, Темишвару и Раабу, и на крају у тамницу Куфштајн у Тиролским планинама, где је изнурен патњама и мукама и умро.

Канонизован је 28. фебруара 1950. од стране Светог синода Румунске православне цркве што је потврдио и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, дана 14. јуна 1962. Православна црква помиње Преподобног Васариона 21. октобра по јулијанском календару.

Владимир Протић

Свештеномученик Владимир Протић рођен као Стојан (рођен 25. јануара 1843. у Клиновцу — преминуо октобра 1915. на плканини Рујан код села Лукарце) је српски светитељ, игуман манастира Свети Прохор Пчињски.

Епархија аустријско-швајцарска

Епархија аустријско-швајцарска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Андреј (Ћилерџић), а сједиште епархије се налази у Бечу.

Епископија брегалничка

Епископија брегалничка је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Штипу.

Епископија велешко-повардарска

Епископија велешко-повардарска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је архиепископ Јован (Вранишковски).

Епископија дебарско-кичевска

Епископија дебарско-кичевска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Јоаким (Јовчевски).

Епископија полошко-кумановска

Епископија полошко-кумановска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јоаким (Јовчевски), а сједиште епископије се налази у Куманову.

Епископија преспанско-пелагонијска

Епископија преспанско-пелагонијска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Марко (Кимев), а сједиште епископије се налази у Битољу.

Злочин у Долима

Злочин у Долима или масакр у Долима је назив за масовно убиство становника црногорске националности у мјесту Доли код Плужина. Злочин се догодио 7. јуна 1943. године када су припадници СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије, убили 522 цивила, од којих 109 дјеце.У свим селима пивске жупе у периоду од 6. јуна до 12. јуна 1943. године поменута јединица је убила око 1.260 црногорских цивила, међу којима 549 дјеце и омладине до 20 година, а Дола су била највеће мјесто страдања.

Године 1977. у Долима је изграђен меморијални комплекс, рад вајара Луке Томановића, а 2004. године и црква, типа ловћенске капеле, посвећена Трећем обретењу главе Светог Јована Крститеља.Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 2017. године канонизовао жртве злочина у Пиви и уврстио их у диптих светих. Свети новомученици пивски се прослављају 7. јуна.

Изборни сабор Српске православне цркве

Изборни сабор Српске православне цркве је црквено тијело које се сазива ради избора патријарха српског.

У новијој историји Српске православне цркве разликовала су се три начина избора патријарха: краљевским указом, гласом већине и апостолским жријебом.

Митрополија новограчаничка

Митрополија новограчаничка је била органски дио Српске православне цркве.

Од 1963. била је у расколу са Српском патријаршијом и називала се Слободна српска православна црква, све до 1991. када је под покровитељством патријарха српског Павла раскол превазиђен.

Момишићи

Момишићи су градско насеље Подгорице.

Порфирије Перић

Порфирије (световно Првослав Перић; Бечеј, 22. јул 1961) митрополит је загребачко-љубљански. Био је викарни епископ јегарски од 1999. до 2014.

Председник је Фондације Привредник. Био је председник Савета Републичке радиодифузне агенције у Србији од 2008. до 2014. године.

Свети архијерејски сабор (вишезначна одредница)

Свети архијерејски сабор се може односити на:

Свети архијерејски сабор, опште значење

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве

Архијерејски сабор Руске православне цркве

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије је јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Предсједник Светог архијерејског синода је архиепископ охридски.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.