Света Петка

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή — "петак") је била хришћанска подвижница из 11. века.

Света Петка
Света
Vita icon of St Paraskeve of Trnovo (Patriarchate of Peć, 1719-20)
Житије Св. Петке (икона из Пећке патријаршије, 1719-20)
Датум рођења10. век
Место рођењаЕпиват
Тракија
Датум смрти11. век
Место смртиЕпиват
Тракија
Поштује се управославна црква
Главно светилиштеСаборни храм Митрополије Молдавске у Јаши
Празник14. октобара по јулијанском, 27. октобар по грегоријанском календару).
Заштитникпреља, ткача, жена, брака, путника на мору, подвижника, козметичара, чедности

Биографија

Светитељка је име "Петка" добила је (од Срба) по дану у недељи - "петку".[1] Родила се она у тадашњем селу Епивату,[2] код тадашњег града Калистратије, који се налази на обали Мраморног мора између Силимврије и Цариграда, у Тракији половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски (989996) и светитељ у граду Мадиту код Галипоља.[3]

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије и добије име "Параскева",[4] а затим се запути у Јорданску пустињу, живећи строгим аскетским животом, где се ради Христа подвизавала све до своје старости. У доба позне старости, сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.[5] После повратка, поживела је још две године. Верници су је сахранили по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По другом, бугарском извору, она је била сахрањена непримерено поред једног столара, па након тога и једног морнара, чија су телеса грозно мирисала. Због те непријатности силом прилика откопани су гробови и тада је откривено њено "нетрулежно тело", али није дирано. Тек када су нека Ефимија и неки Ђорђе, независно једно од другог, сањали исти сан о њеној светости и добили наредбу да је одатле изваде, народ је откопао гроб и њене мошти пренео у храм, где су најпре чуване.[4]

Богоугодни Хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле их бугарски цар Јован Асен 1238. године пренесе у Трново. Из Трнова након његовог пада (1393) су се мошти селиле преко Видина, до Бруса (1396)[6] - биле пренете у Влашку, након пада Бугарске под Османлије. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, а на молбу српске кнегиње Милице султану Бајазиту, мошти су пренете у Београд. Кад је Сулејман I 1521. године освојио Београд, он уз остале драгоцености преноси у Цариград и мошти св. Петке, заједно са протераним Србима Београђанима. На молбу и трошком молдавског господара Василија Арбанаса званог Лупула 1641. године мошти су пренете у град Јаши, где се и данас налазе (осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану). Молдавски кнез је да би спасао мошти светице, наводно 1632. године исплатио дугове Светог гроба у Јерусалиму (за 42.000 мађарских златника) а 1641. године и дуг Васељенске патријаршије, и још подмитио Турке у Цариграду са 390 кеса дуката.[7]

Широм Србије налази се и велики број извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале.

Петковдан

Српска православна црква је слави 14. октобра по старом, односно 27. октобра по новом календару.[8]

Свету Параскеву српски народ обично зове света Петка, а у српским приморским крајевима „Петка Биоградска“, јер су јој мошти почивале такође и у Београду. Такође је позната и као „Петка Трновска“, јер су јој мошти биле у Трнову али и српској Трн-паланки о чему постоје записи.

У српском православном црквеном календару су 1900. године биле три светитељке истог имена: "Преподобна мати Параскева - Света Петка!" (14. октобра, по старом), "Мученица Параскева" (26. јула) и "Великомученица Параскева" (28. октобра). Сада их има само две - јесења, "права" Света Петка Епиватска и летња - мученица.[3] Тај факат је уносио забуну, јер су то три различите особе, свете жене из различитих периода хришћанске историје. Тако се јавља из 13. века "Служба светитељки Параскеви - Петки српској" са 120 правила, која се односи на Параскеву из Епидаура тј. нашег Дубровника, такође из 10. века, у време српског краља Хранимира; дакле ону Петку коју заправо Срби својатају.[4]

Света Петка се по броју свечара налази на шестом месту на листи највећих српских слава. Култ Свете Петке је веома развијен међу Србима, па је Петковица као јача слава раширена у више крајева, а највише у источној Србији и Далмацији. У Лужници и Нишави је Петковача прва општа јесења слава. У Шумадијској епархији Свету Петку слави око 3.500 свечарских домова. [9]

Види још

Референце

  1. ^ "Записи Одескаго обшћества историји и древности", Одеса 1848. године
  2. ^ монах Вартоломеј: "Служба и житије Свете Петке", манастир Гргетег 1780.
  3. 3,0 3,1 "Источник"...
  4. 4,0 4,1 4,2 "Гласник друштва србске словесности", Београд 1871. године
  5. ^ Никола Вићићевић: "Огледало христијанске добродетељи...", Беч 1863. године
  6. ^ "Источник", Сарајево 1900. године
  7. ^ "Нова искра", Београд 1899. године
  8. ^ „Данас Света Петка”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 10. 2011. Приступљено 27. 10. 2011.
  9. ^ Недељковић, Невенка (2013). Српске славе:чувари огњишта. Београд: Младинска књига. стр. 222. COBISS.SR 202580748

Спољашње везе

Агија Параскеви (Еани)

Агија Параскеви (грчки: Αγία Παρασκευή, Агиа Параскеви, у преводу Света Петка) је насељено место у саставу општине Кожани, округ Кожани, у периферији Западна Македонија, Грчка.

Извор Света Петка

Извор Света Петка се налази на Фрушкој гори у оквиру поседа манастира Петковица, између Шишатовца и Дивоша.Простор око извора је поплочан, а сам извор украшен иконама Свете Петке, Светих Мироносица и Светог Јована Крститеља.

Мала хидроелектрана „Света Петка“

Мала хидроелектрана „Света Петка“ први је објеката те врсте подигнут у Сићевачкој клисури на реци Нишави, код села Острвица 1908. године, у тадашњој Краљевини Србији. Имајући у виду да се хидроцентрале граде на местима где постоји довољно текуће воде у смислу количине и висинске разлике, 1899. године одређено је место хидроцентрале на реци Нишави, код манастира Свете Петке, на којој је саграђена хидроелектрана по пројекту машинског инжењер Аћима Стевовића. Он је пројектовао брану, канал за довод воде и машинску зграду хидроелектране, док је испоручилац опреме Siemens-Schuckert Werke из Немачке пројектовао хидроелектрично постројење.

У раду је од 1908. године, и до данас непрекидно ради без озбиљнијих ремонт од почетка производње. Тако дуг радни век доживеле је захваљујући радницима који су је редовно одржавали више од 100 година.

Манастир Света Петка-Беркасово

Манастир Беркасово припада Епархији сремској Српске православне цркве. Налази се у близини села Беркасова, општина Шид.

Манастир Свете Петке Иверица

Манастир Свете Петке „Иверица“ је средњовековни српски манастир из прве половине 14. века. Настао је у времеСтефан Урош V. Манастир се налази у атару Островице у оштини Нишка Бања на око 20 km, источно од Ниша према Пироту, у средишњем делу Сићевачке клисуре, на десној обали реке Нишаве. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Манастир Свете Петке „Иверица“ познат је као први и једини војни манастир, у српској православној цркви и носио је назив — Краљевски српски војни манастир „Света Петка Иверица“.

Манастир Свете Петке у Извору

Манастир Свете Петке у Извору код Параћина је настао у другој половини 14. века, највероватније као задужбина неког од тзв. монаха Синаита. Првобитна црква, тролисне основе, била је највећа у том крају после оних у Раваници и Сисојевцу, али је свој данашњи изглед, у већој мери, добила током прве половине 18. век. Делимични конзерваторски радови на цркви су обављени крајем осме деценије 20. века и обухватили су кров, фасаду, куполе и капелицу манастирске цркве. Током Другог светског рата, у манастиру Свете Петке су биле смештене српске избеглице које су напустиле просторе тадашње НДХа. Манастир је данас активан женски манастир и припада епархији браничевској Српске православне цркве. У његовом склопу, данас функционише и болница, за смештај особа ометених у развоју.

Манастир Свете Петке се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област.

Мокош

Мокош (старословенски: Мокошь; још и Мокоша, Мокошка) у митологији Источних Словена богиња плодности, заштитница жена и женских послова, посебно предења. Њен древни идол постави је кнез Владимир на брду у Кијеву, и то поред идола Перуна и осталих богова. На северу Русије називају је Мокуша и замишљају је као жену велике главе и дугих руку која обилази куће и надгледа преље. Њен култ је, судећи по топонимима, био распрострањен и код Западних Словена.

Октобар

Октобар је десети месец у години и има 31 дан.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је други месец.

Општина Еордеја

Еордеја (грч. Εορδαία) је општина у Грчкој. По подацима из 2011. године број становника у општини је био 45.592.Седиште општине је град Кајлар. Општина има површину од 708.807 км2. Општина Еордеја је створена 1. јануара 2011. године спајањем четири старе општине Кајлар (Птолемеда), Вермио (Вермио), Мурик (Мурики), Света Петка (Агија Параскеви) и општинске целине Влашка Блаца (Власти).

Островица (Нишка Бања)

Островица је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 603 становника (према попису из 1991. било је 767 становника).

Овде се налази Мала хидроелектрана „Света Петка“.

Параскева Римска

Преподобна мученица Параскева је рођена у Риму, од родитеља хришћана. Када су јој родитељи умрли, све своје имање разделила је сиромасима и замонашила се. Као монахиња, ревносно и са великим жаром проповедала је Христа Бога Живога, не кријући се, иако је живеле у времену крвавог прогона хришћана. По оптужби римских Јевреја, изведена је пред цара Антонина, који је ласкањима покушао да је поколеба у вери у Христа. Потом су јој на главу ставили усијани шлем, али Бог је чудесно спасио, те је она напустила Рим. У још два града су је изводили пред судије и мучили, али силом Божијом она се брзо опорављала, чинећи притом велика чудеса. Најзад ју је неки Тарасије убио мачем. Света Параскева је пострадала за Христа у II веку.Обележава се 26. јула по јулијанском, односно 8. августа по грегоријанском календару.

Света Петка (Бујановац)

Света Петка је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 334 становника (према попису из 1991. било је 307 становника).

Света Петка (Сопиште)

Света Петка (мкд. Света Петка) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Света Петка припада општине Сопиште, која окупља јужна предграђа Града Скопља.

Света Петка (вишезначна одредница)

Света Петка је у изворном значењу православна светитељка > погледати: Света Петка.

Свињаре

Свињаре је српско насеље у општини Косовска Митровица на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Свињаре површине 685 ha.

У Мартовском погрому над Србима 17. марта 2004. године из овог села је протерано око 900 Срба и спаљено више од 250 кућа. Једина српска породица која је остала у Свињару је Јовић.

Смиловска језера

Сават I и Сават II или Смиловска језера су водене површине и у сливу реке Нишаве. Административно језера се налаза у општини Димитровград. Ове вештачке акумулације направљене су у рејону Забрђа, у крашкој Одоровачко-смиловској котлини (на око 700 метара надморске висине) у близини села Смиловаца, по коме се називају и Смиловска језера. У близини се налази чувена природна реткост Петрлашка пећина и манастири Света Петка и манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.

Смиловци

Смиловци су насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 104 становника (према попису из 2002. било је 163 становника).

Овде се налазе Манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцима, Манастир Света Петка и Смиловска језера.

Сотско језеро

Сотско језеро, познато и као Сот, језеро је смештено источно од истоименог села, општина Шид. Од центра општине Шид удаљено је 10, а од Београда око 100 километара. Настало је преграђивањем долине потока Шидина 1977. године браном дугом 150, високом 15,6 метара. Језеро се пружа правцем запад—исток, има површину од око 20 хектара, док му је запремина 880.000 кубних метара. Брдовите обале језера, које се уздижу и до 200 метара висине, прекривене су ливадама и шумама храста, граба и четинара.

Само језеро и област око њега су под управом предузећа Национални парк Фрушка гора, а у близини се налазе женски манастири Привина Глава и Света Петка.

Црква Свете Петке у Врању

Црква Свете Петке позната је и као Крстата џамија и налази се у близини Белог моста у близини Врањске реке. Датира из XIII века као средњевековна српска црква. За време Турака, црква је претворена у џамију тако што је дограђен минарет, али су Турци оставили крст, па је народ прозвао Крстата џамија. Након ослбођења Врања, устаници су порушили осам џамија у граду, а међу њима и ову. ускоро је на рушевинама саграђена црква Свете Петке.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.