Света Гора

Света Гора (грч. Άγιο Όρος) је један од центара православног света. Налази се на полуострву Халкидики (Егејска Македонија) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три полуострва Халкидикија — Атосу.

Атос је планина и полуострво у северној Грчкој (на грчком Άγιο Όρος (Ayio Oros што на српском значи „Света гора“), или Ἅγιον Ὄρος (Hagion Oros) на класичном грчком). Атос је седиште 20 православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој гори, а тренутно на њој живи око 2.000 монаха. Полуострво, источни крак већег полуострва Халкидикија дугачко је 60 km, а ширина му је 7 до 12 km и има површину од 390 km², с планином Атос, чије стрме, густо пошумљене падине, досижу висину до 2.033 m.

Егејско море које окружује полуострво може бити врло опасно. Персијски цар Ксеркс I наредио је да се ископа канал преко превлаке да би омогућио пролаз своје флоте 482. п. н. е.

Аутономна монашка република Света Гора
грч. Αὐτόνομη Μοναστικὴ Πολιτεία Ἁγίου Ὄρους

Застава
Застава
Грб Свете Горе
Грб
Положај Свете Горе
Матична држава Грчка
Главни градКареја
Службени језикгрчки
мањински:
црквенословенски
српски
руски
бугарски
румунски
грузински
Владавина
Историја
Географија
Површина
 — укупно335,36 км2
Становништво
 — 2011.1.830
 — густина5,45/км2
Економија
Валутаевро
 — стоти део валутецент
Остале информације
Временска зонаUTC +2 (CET)
UTC +3 (CEST)
Интернет домен.gr и .eu
Позивни број+30 23770
Света Гора
Karta-Athos-sr
Карта манастира на Светој Гори
Светска баштина Унеска
Званично имеПланина Атос
Координате40°09′26″ СГШ; 24°19′35″ ИГД / 40.1572° СГШ; 24.3264° ИГД
Критеријумкултурна и природна: i, ii, iv, v, vi, vii
Референца454
Упис1988. (12. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/454
Света Гора на мапи Грчке
Света Гора
Света Гора
Света Гора на карти Грчке
Sveta gora izlazak sunca 2015
Света гора, излазак Сунца, поглед из Сартија
Mont Athos 3D version 1
Атос 3Д

Легенда

По једном старом предању Богородица је пловила са Светим апостолом Јованом из Јопе у Кипар да посети епископа Лазара. Када је олуја скренула брод с курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира Ивирон. Богородица је изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог сина, Исуса Христа, да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама.

Историја

Света гора је као манастирска заједница формално основана 963. године, када је монах Атанасије основао манастир Велику Лавру, данас највећи и најзначајнији од 20 манастира. Манастир је уживао заштиту византијског цара током следећих векова па је његово богатство и имање непрестано расло. Света гора се осамосталила за време византијског цара Василија I. Четврти крсташки рат с почетка 13. века довео је нове католичке господаре због којих су светогорски монаси били присиљени да траже заштиту од папе Иноћентија III, до обнове Византијског царства. Каталонски плаћеници (алмогавери) су је опљачкали с у првој деценији 14. века.

Када је Византијско царство пропало у 15. веку, власт над Светом гором преузело је исламско Османско царство. Османлије су удариле велике намете манастирима, али су их углавном остављали на миру. Број монаха и њихово богатство опадали су у следећим вековима, али је Света гора оживела у 19. веку захваљујући поклонима и доласком многих монаха из православних земаља, као што су Русија, Бугарска, Румунија и Србија и свака од ових држава је преузела старање над појединим манастирима. Године 1912, за време Првог балканског рата, Турци су протерани и након кратког сукоба између Грчке и Русије око суверенитета, полуострво је формално дошло под грчку власт после Другог светског рата.

Према грчком уставу[1], Планина Атос (Власт Свете горе) је политичка самоуправа 20 главних манастира који чине Свету заједницу која управља територијом, а главни град и административни центар, Кареја, такође је и седиште гувернера као представника грчке власти. Духовно, Света гора је под директном јурисдикцијом васељенског патријарха из Цариграда. Поред манастира постоје 12 скитова, мањих монашких заједница, као и многе усамљене монашке келије широм полуострва. Све особе које живе манастирским животом, након што постану монаси, постају такође и грчки држављани без икаквих формалности. Световњаци могу да посете Свету гору, али уз посебну дозволу.

Женама је приступ полуострву потпуно забрањен; чак су и женке домаћих животиња забрањене (с изузетком, кажу, мачака и кокошака које легу јаја од чијих жуманаца се праве боје које се користе у иконописању). Међутим, за време Грчког грађанског рата, Атос је пружао уточиште избеглицама, међу којима су биле жене и девојчице.[2]

У данашње време, манастири Свете горе су неколико пута били погођени пожарима, нпр. у августу 1990. и марту 2004, када је ватра прогутала велики део српског манастира, Хиландар. Због усамљених локација манастира, често на брдима, и због немогућности пружања адекватне противпожарне заштите, штете које су изазвали пожари су често врло велике.

Православни партријарх Александрије, Петар VII, заједно са 16 особа, погинуо је кад се хеликоптер срушио у Егејско море на путу за Свету гору.

Језици

Грчки језик је у општој употреби у свим грчким манастирима, али се у неким манастирима говори другим језицима: у Светом Пантелејмону руски (35 монаха), у Хиландару српски (46), у Зографу бугарски (15), а у скитовима Продромос и Лаку румунски (64). Данас многи грчки и други монаси говоре енглески.

Издавање поштанских марака

У зиму 1915/1916. године савезничке снаге су планирале искрцавање на Свету гору. У ишчекивању искрцавања припремили су серију поштанских марака које је требало да се издају 25. јануара 1916. ради употребе привремене владе монашке републике.

Ове марке су штампане на табацима од 12 комада (3 реда по 4), а штампане су на носачу авиона HMS Ark Royal. Марке су имале шест вредности, почев од једног шилинга, и све су штампане црно-бело, али на различитим врстама папира.

Марке су имале четвртасти рам с именом „Брдо Атос“ на дну на енглеском, лево на руском, а десно на грчком. На врху је писало „Теократија“, на енглеском. Вредност марака је била у сваком углу, на енглеском у доњим угловима, грчком на горњем левом и руском на горњем десном углу. У унутрашњем делу налазио се двоглави византијски орао с ликом Богородице са Христом на грудима, у овалу.

Ове марке нису имале званичан статус али спадају у категорију марака које су припремљене а неиздате.

Две занимљивости су везане за ове марке:

  • То су једине марке које су имале вредности и натписе на три различита језика.
  • То су биле једине марке које су припремљене на једном ратном броду за време рата.

Уметничко благо

Атоски манастири поседују богате ризнице непроцењивог средњовековног уметничког блага, укључујући иконе, литургијске одежде, крстове, путире, кодексе и друге хришћанске документе, царске хрисовуље, свете мошти и друго. Донедавно није било организоване студије и архивирања, али је недавно Европска унија основала фонд који је почео да уређује, штити и поправља ово благо. Многе православне земље такође су почеле да воде бригу о уметничком благу својих манастира на Атосу.

Двадесет манастира са самоуправом

По подацима из 2001. на Атосу је живело 2.262 становника, од којих су већина монаси.

На Светој гори се налази 20 манастира.

  1. Манастир Велика Лавра (64 монаха)
  2. Манастир Ватопед (163)
  3. Манастир Ивирон (71)
  4. Манастир Хиландар (92)
  5. Манастир Дионисијат (71)
  6. Манастир Кутлумуш (86)
  7. Манастир Пантократор (25)
  8. Манастир Ксиропотам (25)
  9. Манастир Зограф (48)
  10. Манастир Дохијар (32)
  11. Манастир Каракал (60)
  12. Манастир Филотеј (57)
  13. Манастир Симонопетра (94)
  14. Манастир Светог Павла (112)
  15. Манастир Ставроникита (42)
  16. Манастир Ксенофонт (123)
  17. Манастир Григоријат (107)
  18. Манастир Есфигмен (121)
  19. Манастир Пантелејмон (88)
  20. Манастир Констамонит (44)

У скитовима и келијама живи још око 290 монаха.

Види још

Референце

  1. ^ Устав Грчке, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ straightdope.com, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Административна подела Грчке

Република Грчка је 2011. године добила ново устројство државе, подељено на три нивоа. Држава је подељена на 7 децентрализованих управа, 13 периферија и 325 општина. Периферије и општине имају потпуну самоуправу, док су децентрализоване управе засноване на секретарима, које независно поставља грчка скупштина.

Света гора, као потпуно аутономна монашка јединица у Грчкој, ужива посебне повластице, па је изузетак од изложеног.

Александар Дероко

Александар Дероко (4/16. септембар 1894 — 30. новембар 1988) био је српски архитекта и писац многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао. Био је вишегодишњи професор Београдског универзитета, а члан Српске академије наука и уметности постао је 1956. године.

Стварао је у неколико архитектонских праваца, а највише у српском националном стилу и модерни.

Богородица

Богородица, ређе Дјева Марија, изворно Марија или Мерјем (хебр. מרים [Miriam] — Мирјам, у значењу „горка“ или „сјајна, изванредна“) из Назарета, у Галилеји, по хришћанском веровању мајка је Исуса Христа. Претпоставља се да је рођена 21. септембра 20. године пре нове ере, од родитеља Јоакима и Ане. У време Исусовог зачећа била је девица, удата за Јосифа из куће Давидове. Према хришћанском предању, дете је било зачето посредством Светог Духа и Марија је остала девица и након порођаја.

Око овог предања је било неслагања у повести цркве, а када је установљена догма о безгершном зачећу и девичанству Марије, онда је почела прича око њене богородичности.Богородица (грч. Θεοτόκος [Theotókos] — Теотокос) је један од назива који јој се придаје у хришћанству. Назив Богородица је почео званично да се користи тек после Трећег васељенског сабора, чему су претходиле бројне расправе. Цариградски патријарх Несторије се противио увођењу новог назива „Богородица“ (грч. Θεοτόκος [Theotókos] — Теотокос) за Марију, Исусову мајку и уместо тога је предлагао назив „Христородица“ (грч. Χριστοτόκος [Khristotókos] — Христотокос), сматрајући да он укључује и Христово човештво. Ипак, назив Богородица је усвојен а Несторије и његови истомишљеници су проглашени јеретицима.

Грб Свете горе

Грб Свете горе је незванични хералдички симбол аутономног региона под суверенитетом Грчке, Свете горе. Света гора, као монашка република са високим степеном аутономије, нема званично усвојен грб, већ за хералдичке потребе своје аутономије користи старе византијске симболе.Симбол који се користи као грб Свете горе је једна од верзија породични грба династије Палеолог из XIII вијека.

Манастир Бешка

Манастир Бешка (Брезовица) је манастир Српске православне цркве из 14. века. Припада Митрополији црногорско-приморској.

Манастир Ваведење (Овчарско-кабларска клисура)

Манастир Ваведење се налази поред магистралног пута 8 km од Чачка, на уласку у Овчарско-кабларску клисуру. Манастир Ваведење припада групи Овчарско-кабларских манастира, познатих и као Српска Света Гора.

Манастир Врањина

Манастир Врањина је манастир Српске православне цркве из 13. вијека. Налази се на истоименом острву Врањина и припада Митрополији црногорско-приморској.

Смештен је на узвишици изнад ушћа реке Мораче у Скадарско језеро. Од три некадашње манастирске цркве сачувана је једна, посвећена Светом Николи. Заједно са још неколико манастира на подручју језера, Врањина чини целину која се у народу са правом зове Зетска Света гора.

Манастир Каракал

Манастир Каракал (грч. Μονη Καρακαλλου) - Православни манастир на Светој гори. Једанаести је у хијерархији манастира Свете горе. Налази се на југоисточном делу полуострва Атос између Велика Лавра и Манастира Ивирон. Тренутно, манастир броји око 30 монаха. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Манастир Морачник

Манастир Морачник је средњовековних манастир Црне Горе. Подигнут је на Бешка (острво), у проширеном делу кањона..

Манастир Острос

Манастир Острос (Манастир Пречиста Крајинска) је српски средњовековни манастир који се налази у Скадарској Крајини, на југозападној обали Скадарског језера, у билизини села Мали и Велики Острос, 22 километара југоисточно од Вирпазара, у близини границе са Албанијом. Сматра се да је Маријинско јеванђеље, писано на глагољици, један од најстаријих старословенских рукописа из 11.века, написано у овом манастиру.

Манастир Светог Павла

Манастир Светог Павла (грч. Μονή Αγίου Παύλου) је светогорски манастир, по значају на 14. месту на Светој гори Атон. Налази се на западној страни атонског полуострва. Основао га је у 10. веку свети Павле Ксиропотамски син императора Михајла I Рангабе.

Када је манастир пострадао остале су само рушевине. Те развалине откупила су од манастира Ксиропотама два српска властелина из Костура. Били су то великосхимник Герасим Радоња и Антоније Багаш, који се такође после замонашио. Они су уз помоћ браће Вука и Гргура Бранковића темељно обновили манастир Св. Павла. По једној верзији догађаја погребено тело Вука Бранковића, је великосхимник Герасим пренео на Свету Гору, и похранио у његовој задужбини - том манастиру.

Манастир је облика квадрата окружени високим и јаким стенама. Саборна манастирска црква посвећена је Сретењу Господњем.

У манастирској ризници чувају се честице Животворног крста, делови моштију светог Григорија Богослова, Максима Исповедника, преподобног Калиника, Василија Великог, патријарха Теодора Александријског и многе друге.

Сада у манастиру живи око 30 монаха.

Манастирска библиотека садржи 494 рукописа и 12.000 печатних књига.

Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос. Ова света обитељ је вековима била српска, како пише Антонио Вучетић.

Манастир Старчева Горица

Манастир Старчева Горица на Скадарском језеру из времена Балшића 1378. г.. Оснивач старац Макарије, исихаста и угледни духовник онога времена.

Манастир Хиландар

Хиландар (грч. Χιλανδαρίου) или Хилендар, такође и Хеландар, српски је православни мушки манастир државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир је саграђен на иницијативу Светог Саве, који је постао монах на планини Атос 1191. године. Налази се у северном делу Свете горе (грч. Άγιο Όρος), на полуострву Халкидики односно трећем краку полуострва Халкидики — Атосу (грч. Аτоς), у северној Грчкој. Манастир је удаљен 2,5 km од Егејског мора.Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља, манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су у просеку дугачки 140 m и окружују површину која је широка око 75 m. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи игуман манастира Хиландар је Методије Марковић.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову Цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у 16. веку, а српски патријарси из Пећи у 17. веку. Почетком 19. века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, после чега је уследила обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на Унесковој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине Атос.Ради успостављања сталног лекарског надзора манастирске породице као и поклоника, крајем 2015. године основано је Хиландарско лекарско друштво.

Мирјана Живојиновић

Мирјана Недељковић Живојиновић (Сарајево 1938.) српска историчарка и редовни члан САНУ. Од 2004. године обавља дужност председника Друштва пријтеља Свете Горе и уредника пбликације овог Друштва.

Овчарско-кабларски манастири

Овчарско-кабларски манастири су манастири који се налазе у овчарско-кабларској клисури.

Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави, недалеко од Чачка између планина Овчара и Каблара. Она је усечена у планински масив састављен од шкриљаца, али има и благе нагибе са шумовитим заравнима. Њеној лепоти доприносе и два вештачка језера настала после Другог светског рата хидроцентралама Овчар Бања и Међувршје. Под Кабларом уз реку, налази се и лековита бања која од давнина привлачи многе болеснике. Од осталих крајева Србије ову клисуру издвајају и њени многобројни манастири на левој и десној обали Мораве. По њима и по самој природи цео крај добио је у народу име Српска Света гора.

Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира. Сада их има десет и два света места и то:

На десној страни Мораве су:Манастир Ваведење, на изласку из клисуре, (данас парохијска црква)

Манастир Вазнесење, спрам Јовања на другој страни реке, пар стотина метара удаљен,

Манастир Преображење, некад се налазило на левој обали 2 километра узводно од Никоља, наспрам старог манастира,

Манастир Свете Тројице, на брду, наспрам Благовештења,

Манастир Сретење, недалеко од Св. Тројице, на подножју испод самог врха Овчара,На левој обали Мораве су:Манастир Благовештење, 2 километра од Преображења, изнад Овчар Бање,

Манастир Илиње, на брду над Благовештењским тунелом, сада метох манастира Благовештења,

Манастир Јовање, 6 километара узводно од Ваведења, некада најважнији манастир, „лавра“,

Манастир Никоље, 2 километра узводно од Јовања,

Манастир Успење Пресвете Богородице, црквица пронађена код рушевина Јовањске куле, метох манастира Јовање

и црква посвећена Светом Сави која се зове црква Савиње и црква-пећина Кађеница.

У литератури познат је још један Манастир Св. Георгија, који је вероватно био на југоистоку Овчара. Његов печат чува се у Народном музеју у Београду.

Сматра се да су први манастири изграђени после каталонске најезде 1307—1309. године када су страдали манастири на Светој гори Атонској. Бежећи у дубину Балканског полуострва српски калуђери су у овој клисури основали своје манастире. Следећи велики талас је уследио после Маричке битке, а доласком Турака ови манастири добијају нове улоге, чувара духовности и идентитета Срба, али и голих живота за збегове који су се скривали у клисури, пећинама или около манастира.

Окрузи Грчке

Република Грчка је 2011. године, по Каликратисовом плану, добила ново устројство државе, подељено на три нивоа. Држава је подељена на 7 децентрализованих управа, 13 периферија, подељених на округе, и 325 општина. Света гора, као потпуно аутономна монашка јединица у Грчкој, ужива посебне повластице, па је изузетак од изложеног.

Периферија Средишња Македонија

Периферија Средишња Македонија (грч. Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας / Peripheria Kentrikis Makedonias) је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је на северу земље и обухвата средишњи део Егејске Македоније. Управно седиште периферије и њен највећи град је Солун, други по важности град у Грчкој.

Периферија Средишња Македонија је по броју становника и по важности друга у земљи, одмах после Периферије Атике са главним градом Атином.

Син

Син је мушки потомак родитеља.

Осим неколико нација (нпр. Јевреји) син се сматра наследником породичног имена, као и иметка. Породичне везе су дефинисане пре свега по мушкој линији. Већина српских презимена је настала по мушком а не женском (част изузецима) претку.

Син као мушко дете се код већине народа сматра као већи добитак у односу на ћерку. Код неких народа чак се женска деца убијају.

Код неких народа, постоји обичај да се праве деца до год се не добије барем један син.

Код народа где постоји крвна освета, иста се односи само на мушке потомке.

Постоји и обичај да је првом мушком детету намењена круна тј. наследство царевине, краљевине, кнежевине... Но и поред тога у Европи постоји више краљевина где су жене носиоци власти. Добар пример је Краљица Велике Британије Елизабета II.

Тенденција „што више синова“ је изражена и код ратничких народа, јер се тиме добијају нови, будући војници.

Чак и у религијама предност се даје мушком потомку. У хришћанству то је нпр. Божији син Исус Христос. Постоји у готово свим религијама неравноправност жена у односу на мушкарце. Забрањен им је приступ у одређене богомоље или одређене делове богомоља, или чак на одређене територије нпр. Света гора у Грчкој.

Скопска Црна Гора

Скопска Црна Гора (мкд. Скопска Црна Гора), често звана и само као Црна Гора (алб. Mali i Zi, тур. Karadağ), по предању Света Гора (како су је вековима називали) или историјски Карадаг (тур. Karadağ = „Црна Гора“, алб. Malet e Karadakut), је средње висока планина на југу Србије и северу Северне Македоније.

Скопска Црна Гора је име планине али и једне обласне целине коју карактеришу етнографске, фолклорне и дијалектске особености.

Светска баштина у Грчкој
Историјске горе Балкана
У смеру казаљке на сату
Други

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.