Свет

Свет (ијек. свијет) уобичајено је име за целу људску цивилизацију, посебно људско искуство, историју или људско стање уопште, широм света, нпр. значи било где на Земљи[2] или оно што се односи на било које место на Земљи.

У филозофском контексту појам може да се односи на:

  1. целокупни физички универзум, или
  2. онтолошки свет (види обелодањивање света).

У теолошком контексту, свет се обично односи на материјалну или нечисту сферу, насупрот небеском, духовном, узвишеном или светом. „Крај света“ се односи на сценарије краја људске историје, често у религијским контекстима.

Светска историја често се схвата као распон главних геополитичких дешавања у периоду од око 5 миленијума, од прве цивилизације до садашњице.

Светска популација је збир свих људских популација у било ком времену; слично томе, светска економија представља збир свих економија свих друштава (свих земаља), посебно у контексту глобализације. Термини као што су светско првенство, светски бруто производ, светске заставе и сл. такође се односе збир или комбинацију свих суверених држава данашњег дана.

У терминима као што су светска религија, светски језик, светска влада и светски рат, реч свет сугерише интернационално или интерконтинентални опсег и не мора нужно да подразумева учешће целог света.

У терминима као што су карта света и светска клима, реч свет се користи у смислу одвојеном од људске културе или цивилизације, односећи се на пленету земљу физички.

The Earth seen from Apollo 17
The Blue Marble“ (плави кликер), фотографија Земље, коју је начинио Аполо 17
Blank map of the world (Robinson projection) (10E)
Верзија карте света
Flag of WHO
Светске здравствене организације комбинују савремену светску мапу (азимутална еквидистантна пројекција) са Епидуарском змијом, пореклом симбол из аксиса мундија[1]

Свет у филозофији

The Garden of Earthly Delights by Bosch High Resolution
Врт земаљских ужитака триптих од Хијеронима Боша (н. 1503) приказује врт земаљских задовољстава окружен рајем и пакаопаклом. Спољна плоча приказује свет пре појаве човечанства, представљен као диск затворен у небеском своду.

У филозофији, термин свет има неколико могућих значења. У појединим контекстима, односи се на све што ствара стварност или физички универзум. У другим, то може бити специфични онтолошки смисао (види обелодањивање света). Иако је појашњавање концепта света вероватно одувек било међу основним задацима западне филозофије, изгледа да је ова тема развијана експлицитно једино на почетку двадесетог века[3] и била је предмет многих расправа. Питање шта је свет није ни у ком случају било дубоко укорењено.

Параменид

Традиционална интерпретација Параменидовог рада је да је он заговаро да је свакодневна перцепција стварности физичког света погршена, и да је стварност света „једно биће“: непроменљива, негенерисана, неуништива целина.

Платон

У његовој Алегорији пећине, Платон раздваја облике и идеје и замишља два различита света: осећајни свет и схватљив свет.

Хегел

У Хегеловој филозофији историје, израз Weltgeschichte ist Weltgericht (светска историја је трибунал који суди свету) користи се да истакне гледиште по коме историја суди људима, њиховим делима и мишљењима. Наука је рођена из жеље да трансформише свет у односу на човека; њен коначни крај је техничка примена.

Шопенхауер

Свет као воља и приказивање је главно дело Артура Шопенхауера.

Шопенхауер је видео људску вољу као један наш прозор у свет иза приказивања; као Кантову ствар у себи. Он је веровао, тако, да ми можемо да стекнемо знање о ствари-у-себи, нешто што је Кант рекао да је немогуће, како остатак односа између приказивања и ставри-у-себи се могу могу разумети као аналогија вези између људске воље и људског тела.

Витгенштајн

Две дефиниције које су обе објављене 1920-их, пак, сугеришу опсег доступног мишљења. „Свет је све што је случај“, писао је Лудвиг Витгенштајн у својем утицајном делу Tractatus Logico-Philosophicus, први бут објављеном 1922. Ова девиниција би послужила као логички позитивизам, уз претпоставку да постоји тачно један свет, сачињен од тоталних чињеница, без обзира на интерпретације које појединачни људи могу да начине од њих.

Хајдегер

Мартин Хајдегер, у међувремену, заговарао је да је „околни свет другачији од нас, упркос томе што се ми крећемо у заједничком свету“.[4] Свет је, за Хајдегера било то у шта смо ми већ увек бачени и са чим ми, као бића у свету, морамо да се навикнемо. Његова концепција „обелодањивања света“ је најпознатије разрађена у његовом делу из 1927. Биће и време.

Фројд

Као одговор, Сигмунд Фројд је предложио да се ми не крећемо у заједничком свету, него у заједничком мисаоном процесу. Он је веровао да су сви поступци особе мотивисани једном ствари: задовољством. То је довело до бројних теорија о реакциноарској свести.

Други

Поједини филозофи, често инспирисани Дејвидом Луисом заговарају да су метафизичке концепције као што су могућност, вероватноћа и нужност најбоље анализиране поређењем света са низом могућих светова; поглед уобичајено познат као модални реализам.

Види још

Референце

  1. ^ Jean Chevalier and Alain Gheerbrandt. The Penguin Dictionary of Symbols. Editions Robert Lafont S. A. et Editions Jupiter: Paris, 1982. Penguin Books: London, 1996. pp.142-145
  2. ^ Merriam-webster.com
  3. ^ Heidegger, Martin (1982). Basic Problems of Phenomenology. Bloomington: Indiana University Press. стр. 165. ISBN 978-0-253-17686-8.
  4. ^ Heidegger 1982, стр. 164.

Литература

  • Heidegger, Martin (1982). Basic Problems of Phenomenology. Bloomington: Indiana University Press. стр. 165. ISBN 978-0-253-17686-8.

Спољашње везе

  • World на сајту The World Factbook (на језику: енглески)
Асизи

Асизи (итал. Assisi) град је у средишњој Италији. Асизи је шести по величини град округа Перуђа у оквиру италијанске покрајине Умбрија.

Асизи је чувен као место рођења Светог Фрање Асишког, једног од највећих светитеља римокатоличке цркве. Стога је град место ходочашћа овог светитеља за Западни свет, а како је Црква посвећена њему прворазредно дело, она је уведена на списак светске културне баштине УНЕСКОа.

Други свет

Други свет је појам који се односи на доба хладног рата где се описују земље које су биле политички везане уз СССР, односно НР Кину те настојале да комунистичку идеологију спроведу у пракси. Тај израз се пре свега користио како би се разликовали од земаља Трећег света, а мање од земаља Првог света.

Као синоним се понекад користио и израз Источни блок.

Златибор

Златибор је планина и парк природе у Србији која се простире на површини од око 1.000 km², дугачка је 55 km, а широка и до 20 km.

Пружа се правцем сјеверозапад–југоисток. Највиши врх је Торник (1.496 m). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата предјеле три општине Републике Србије: Чајетину и један део општине Ужице (Креманска област) северни Златибор и један мањи део општине Нове Вароши (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица Чајетина.

Јужна и источна граница Златибора су ријеке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Босном и Херцеговином, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. Златибор је одувијек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двјема царевинама – Аустроугарском и Турском.

Златибор се налази на пола пута од Београда до Црногорског и Дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Издавачка кућа

Издавачка кућа је вишефункционалан појам. Може се односити на неку фирму која издаје музичке албуме (мада за ово постоји прецизнији појам „дискографска кућа“), затим која штампа књиге, часописе, слике, прави рачунарске програме и друго. Свака музичка издавачка кућа има своје клијенте, за које издаје албуме, а свака штампарска издавачка кућа по неколико часописа које издаје. Тако, на пример, издавачка кућа "Color Press Group" из Србије издаје магазине као што су „Браво“, „Свет“, „Хелоу“ и многе друге.

Познате музичке издавачке куће у свету су "EMI Entertainment", "BMG", "Warner Bros.", "Virgin Records" и многе друге.

Лацио

Лацио (итал. Lazio), раније познат и као Лацијум (лат. Latium), је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу. Главни град покрајине је Рим, главни град Италије, а познати градови су и Латина, Витербо, Тиволи.

Лацио је познат као „срце Италије“ заједно са главним градом покрајине, али и целе Италије. Такође, област древног Лацијума, која се приближно поклапа са данашњом покрајином, била је средиште староримске државе и матично подручје латинског језика.

Летње олимпијске игре 2008.

XXIX Летње олимпијске игре - Пекинг 2008 одржале су се од 8. августа до 24. августа 2008. у Пекингу. Игре су отворене 8. августа 2008. у 8 сати и 8 минута навече на Олимпијском стадиону у Пекингу. Неки спортови су се одржали у другим градовима, фудбалски турнир се одржао у Шангају, Шенјангу, Ћинхуангдау и Тјенцину. Коњички споротиви су се одржали у Хонгконгу, а једрење у Ћингдау.

Одлука да се олимпијске игре 2008. одрже у Пекингу донета је 13. августа 2001. Пекинг је победио кандидатуре Торонта, Паризa, Истанбулa и Осаке. Пекинг је освојио 56 гласова, а другопласирани Торонто 22 гласа. Званични лого игара је „Разиграни Пекинг“, А маскоте игара су пет Фуве, од којих свака представља једну боју олимпијских кругова. Олимпијски слоган, Један свет, један сан позива свет да се уједини у духу олимпизма.

На овим Олимпијским играма такмичило се око 11.200 спортиста у 302 такмичења у 28 спортова из 204 савеза који су чланови Међународног олимпијског комитета.

Лигурија

Лигурија (итал. Liguria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Ђенова, а познати градови су и Ла Специја, Савона, Империја и Санремо.

Лигурија је позната по изузетно лепо ривијери дуж северних обала Тиренског мора.

Религија

Религија представља скуп културних система, система веровања, и погледа на свет који се односе на човека и његов однос према Богу и свету који га окружује. Религија има потребу да објасни порекло и смисао живота, човека и универзума.Праксе различитих религија могу садржати: проповеди, богослужење, приношење жртви, различите обреде, празнике, иницијације, начине сахрањивања покојника, склапања брака, медитације, музику, уметност, плес и друге аспекте људске културе. Међутим, постоје примери религија за које су неки или многи од ових аспеката веровања или пракси одсутни.

Појам религија настао је од латинског глагола religiere - повезати. Овај термин први пут је употребио Лактанције, хришћански филозоф, IV век, говорећи о вези човека са природом, другим бићима и Богом.

Постоје три основна приступа по којима се може посматрати религија као феномен. То су: субјективни, објективни и субјективно-објективни приступ.

Са становишта објективног приступа, религија се не може испитивати као свака друга појава.

Субјективни приступ захтева другачији приступ религији него осталим стварима.

По трећем ставу, сматра се да се не може порећи субјективно, ни објективно код религије, јер је она синтеза објективног и субјективног.

У зависности од друштвено-политичке ситуације и идеологије, постоји више тумачења религије.

Религија је друштвена појава која подлеже одређеним законима настајања, развоја и нестајања. Религију можемо дефинисати и као духовну повезаност једне групе људи са неким вишим, светим бићем, односно Богом.

Већина религија подразумева учење које се односи на суштину, сврху и порекло свега постојећег. Такође, религија подразумева и одређене облике верских заједница, као и одређене обреде, ритуалне радње које се обављају на посвећеним местима, односно у одређеним институцијама (цркве, џамије, синагоге, храмови...).

Светоназор

Светоназор или поглед на свет је појам југословенске филозофије настао превођењем немачког термина Weltanschauung на српскохрватски језик. Welt је немачка реч за „свет“, док Anschauung значи „поглед“ или „назор“. Поглед на свет је један од темељних концепта немачке филозофије и епистемологије који се односи на начин опажања света у најширем смислу. Он указује на оквир идеја и веровања помоћу којих појединац тумачи свет око себе (упореди: идеологија).

Сликар

Сликар је врста ликовног уметника. То је особа која се бави уметничким радом и која, по наруџбини или у зависности од идеје и маште наноси боје на платно (или другу подлогу равне површине) стварајући дводимензионално дело- слику.

Док је у прошлости сликар био спутан правилима сликарства, и док су се у прошлости ограничавали само на портрете (пошто су се добро наплаћивали и могли су их приуштити само богати), као и на религијске теме, данашње сликарство много је слободније, и правила буквално нема.

Захваљујући настанку фотографије, свет више нема потребу за што реалнијом сликом која се у прошлости могла радити и годинама. До данашњег дана гомила сликарских праваца се изменило, од коцкастих људи кубизма до насумично набацаних боја Џексон Полока.

Развојем дизајна, сликарство постаје много комерционалистички, а радове сликара можемо осим на платну наћи и на зидовима зграда, стаклу, папиру, зиду, картону итд.

Списак округа Флориде

У држави Флорида постоји 67 округа. Флорида је постала део територије САД 1821. године, а постала је 27. држава САД 1845. године.

Називи округа Флориде осликавају њено разноврсно културно наслеђе. Неки су названи по имену по политичким вођама и шпанским истраживачима, означавајући утицај шпанске владавине, док су други добили имена шпанских светаца, индијанских назива и политичких лидера Сједињених Америчких Држава. Природне карактеристике региона, укључујући реке, језера и биљни свет су често коришћени као називи округа на Флориди.Подаци о становништву су засновани на попису становништва САД из 2010. године. Флорида има 18.801.310 становника, што представља повећање од 17,6% у односу на 2000. годину. Просечна популација у окрузима Флориде је 280.616; Мајами-Дејд је најнасељенији (2.662.874), а округ Либерти има најмањи број становника (8.365). Просечна површина по округу износи 2.085 km2. Највећи округ по површини је Палм Бич (5.268 km2), а најмањи је округ Јунион (622 km2).

Стварност

Стварност, реалност или збиља је појам који означава оно што стварно (односно збиљски) постоји.. Стварност се различито тумачи у науци, филозофији, теологији и сл. Физика обично говори о стварности као целокупности појава. Филозофија и психологија радије говоре о спољној, физичкој стварности, и о унутрашњој, психичкој или менталној стварности (представе, мисли, сећања, снови), као и о друштвено-политичкој и културној стварности, која почива на интеракцији ова два вида стварности. Теологија и онтологија говоре о бићу, као јединој стварности која јесте.

Филозофи, математичари, и други антички и модерни мислиоци, као што су Аристотел, Платон, Фреге, Витгенштајн, и Расел, су правили разлику између мисли које кореспондирају реалности, кохерентних апстракција (мисли о стварима које се могу замислити, али нису стварне), и оних које не могу да буду чак ни рационално замишљене. У контрасту с тим, постојање се често ограничава само на оно што физички постоји.

Реалност се често ставља у контраст са оним што је имагинарно, илузорно, делузионо, (само) на уму, сновима, оним што је лажно, што је фикционо, или што је апстрактно. У исто време, то што је апстрактно игра улогу у свакодневном животу и у акадамским истраживањима. На пример, узрочност, врлина, живот, и дистрибутивна правда су апстрактни концепти које је тешко дефинисати, али се они веома ретко поистовећују са чистим делузијама. Постојање и реалност апстракција су спорни: једна екстремна позиција их сматра пуким речима; друга позиција их сматра вишим видом истина од мање апстрактних концепата. Ово неслагање је основа филозофског проблема универзалија.

Истина се односи на оно што је реално, док лажност обухвата оно што није. Фикције се сматрају нереалним.

Тоскана

Тоскана (итал. Toscana) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу земље. Главни град је Фиренца, а познати градови су и Пиза, Ливорно, Прато, Сијена, Лука. Тоскана је позната по томе да је дала велики број уметника светског гласа, нарочито током времена ренесансе. Такође, Тоскана је позната и по заштићеним пределима (тзв. "културни пејзаж") и по великом броју очуваних старих градова. Због тога је на тлу Тоскане чак шест места стављено на списак баштине Унеска, а сама покрајина је једна од туристички најпосећенијих области света.

Тоскана има преко 120 заштићених резервата природе, што чини Тоскану и њен главни град Фиренцу популарним туристичким дестинацијама које привлаче милионе туриста сваке године. Године 2012, град Фиренца је био 89. град на свету по броју посета, са преко 1,834 милиона долазака.

Трентино-Јужни Тирол

Трентино-Јужни Тирол или Трентино-Алто Адиђе (нем. Trentino-Südtirol, итал. Trentino-Alto Adige) је једна од 20 покрајина Италије и једна од 5 аутономних области са специјалним статусом (висок степен аутономије). Главни град покрајине је град Тренто, а други по величини и значају Болцано. Службени језици покрајине су: италијански и немачки, те локални језици: ладински и цимбришки.

Покрајина Трентино-Јужни Тирол спада у саобраћајно важне области Европе, где се Апенинско полуострво везује за средњу Европу. Ту су и веома јасно изражени и утицаји са Севера (немачка мањина, историја, алпски предео), који овом делу Италије дају низ посебности.

Фауна

Фауна (по имену римске богиње Фауне) је назив за целокупан животињски свет једног подручја или читаве Земље. Овако широко посматране, фауне се могу сврстати по различитим критеријумима:

систематски (нпр. фауна птица, фауна кишних глиста);

територијално

физичко географски: нпр. фауна Крита;

политичко-административно: фауна Србије;

временски (нпр. фауна Мезозоика);

станишно (нпр. фауна плавних ливада);

утилитарно (нпр. фауна штеточина, фауна ловне дивљачи).Фауна у ужем смислу означава историјски и коеволуционо узрокован састав животињских заједница одређене територије или акваторије. Фауна је такође и назив за издање у коме је публикован списак животињских врста одређеног подручја. Томо Скалица средином 19. века користи термине биљинство (флора) и живинство (фауна).

Флора

Флора (по имену римске богиње Флоре) подразумева комплекс свих биљних врста једног подручја и/или временског периода; то је у суштини инвентар (списак) биљних врста сложен по одређеном, најчешће филогенетском принципу.

Термин флора се користи и за означавање скупа микроорганизама (микрофлора, флора микроорганизама, бактеријска флора) неког станишта.Флором можемо означити и објављену публикацију (научни рад, монографију), која се бави флором - „Флора Кнежевине Србије“, „Флора СР Србије“...

За разлику од флоре фауна се односи на животињски свет. Томо Скалица средином 19. века користи термине биљинство (флора) и живинство (фауна).

Хад

Хад (грч. ᾍδης [Hádēs], Ἅιδης [Háidēs]) означава два појма – подземни свет у коме бораве мртви и бога подземног света. У ствари, првобитно Хад је било само име бога, али временом добио је и друго значење, подземни свет.

Хад је такође познат као Плутон или Орко у римској митологији, Аита у етрурској митологији, а у хришћанству каткад означава место на које иду душе оних који су згрешили.

Хеленистичка ера

Хеленистичка ера је термин који се користи да би дефинисао период античке историје измећу смрти Александра Македонског, 323. п. н. е. и Римског освајања Птолемејског Египта 30. п. н. е. Током хеленистичке ере на простору Средњег истока и северне Африке десила се рапидна експанзија хеленске културе као последица македонског освајања Ахеменидског краљевства. Након смрти Александра Великог његово царство је потресао дугачак период ратова измећу његових генерала ради поделе царства. Тај период је остао познат у историји као период Дијадоха. У том периоду су формиране велике хеленистичке монархије које су доминирале просторима источног Медитерана током 3. и 2. века п. н. е. када је Римска република постала водећа сила у медитеранском свету. Током хеленистичке ере дошло је до мешања хеленске културе са простора Грчке и Мале Азије са источним културама, што је довело до настанка хеленистичке цивилизације. Као последица тога, настао је посебан хеленистички језик, посебна култура због рапидне експанзије хеленске цивилизације на тим просторима. Хеленистичка цивилизација је наставила да буде доминатна чак и након римског освајања тих простора и све до постепене христијанизације Блиског истока у 4. веку н. е. Током хеленистичке ере хеленски свет је доживео велику трансформацију, долазећи у близак контакт и у евентуално мешање са другим културама. Као последица тога, током хеленистичке ере постигнут је огроман напредак у пољима науке, филозофије и уметности, наслеђене из Класичне ере и имао је одсудан допринос у развоју грчко-римске цивлизације.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.