Сајрус Венс

Сајрус Венс (енгл. Cyrus Vance; Кларксбург, Вирџинија, 27. март 1917Њујорк, 12. јануар 2002) је био државни секретар САД у администрацији Џимија Картера од 1977. до 1980. Оставку је поднео након неуспеле тајне мисије спасавања талаца заробљених у америчкој амбасади у Ирану током Исламске револуције. На том месту га је наследио Едмунд Маски.

Током ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини, Венс је био специјални изасланик Генералног секретара Уједињених нација. Венсовим план су привремено окончана непријатељства у Хрватској и одобрен је долазак УНПРОФОР-а. Венс је један од аутора мировног плана за Босну и Херцеговину 1993, који су Срби из Републике Српске одбили.[1]

Сајрус Венс
CyrusVanceSoS
Сајрус Венс
Биографија
Датум рођења27. март 1917.
Место рођењаКларксбург
САД
Датум смрти12. јануар 2002. (84 год.)
Место смртиЊујорк
САД
Држављанство Сједињене Америчке Државе
Политичка
партија
Демократска странка
Vance Carter 1977
Венс и Џими Картер 1977.

Види још

Референце

  1. ^ „Vremeplov: Karadžić prihvatio Vens-Ovenov plan”. RTV. Приступљено 20. 1. 2019.

Спољашње везе

Претходник:
Хенри Кисинџер
Амерички државни секретар
1977 — 1980.

Наследник:
Едмунд Маски
12. јануар

12. јануар је дванаести дан у години у Грегоријанском календару. 353 дана (354 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

2002

2002. је била проста година.

28. април

28. април (28.04) је 118. дан у години по грегоријанском календару (119. у преступној години). До краја године има још 247 дана.

6. фебруар

6. фебруар је тридесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 328 дана (329 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Венс—Овенов план

Венс-Овенов план је био мировни предлог за крај рата у Босни и Херцеговини који су почетком 1993. направили специјални изасланици Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен. План су прихватили муслимани и Хрвати, али су га одбили Срби. Овај план је био последњи план за уједињену Босну и Херцеговину, а потоњи мировни планови су предвиђали поделу државе.

Гранатирање Шида 1991.

Шид је гранатиран са територије Хрватске од стране хрватских паравојних снага у три наврата 1991. године. Током напада гађани су искључиво цивили и цивилни објекти.

Прво артиљеријско гранатирање је почело са положаја спачванских и босутских шума 5. новембра 1991. године око 10:45 и трајало је 35-40 минута, за које време се сматра да је на само шидско насеље пало око 40 граната - највише у реону око дечјег обданишта ДУ "Јелица Станивуковић - Шиља" и земљорадничке задруге ПИК "Шид". Том приликом је погинуло троје људи који су се у тренутку напада затекли у дворишту задруге ПИК-а "Шид": Ђорђе Манојловић из Ердевика, управник вишњичевске задруге Мирослав Шерфези из Ердевика, и рачунарски програмер Слободан Михаљевић из Вишњићева. У овом нападу је било и више рањених (неутврђен број - наводи се око петнаест), са тежим и лакшим повредама. Већина жртава је страдала у првим тренуцима напада, пре оглашавања сирена за опасност и хитног саопштења Радио Шида да је у току агресија на град.

Стицајем околности Шид су тог дана посетили тадашњи специјални изасланик ГС УН и бивши државни секретар САД Сајрус Венс, Будимир Кошутић и генерални директор РТС-а Душан Тадић, и тада је РТС направила снимак о догађају.

Други и трећи напад који су уследили су били нижег интензитета, и једина жртва је била житељка Ана Ароксалаш, која је тада погинула (случај је хтео да се то догоди на њен рођендан).

У нападима је причињена и велика материјална штета на покретним, стамбеним и другим објектима, где се посебно издваја оштећен објекат дечјег обданишта "Јелица Станивуковић - Шиља" чија је трпезарија директно погођена.

Напад су хаубицама починиле хрватске паравојне снаге зване "Хрватске обрамбене снаге". Припадници јединица ЈНА које су биле стациониране у околини Шида, иако изненађени у првом тренутку, реаговали су релативно брзо и противничкој артиљерији онемогућили даља дејства, том приликом заробивши једну хаубицу терориста.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Мировни планови прије и током Рата у БиХ

Четири велика међународна мировна плана прије и током Рата у Босни и Херцеговини нуђена су од стране дипломата Европске економске заједнице и Организације уједињених нација, док је сам сукоб ријешен Дејтонским мировним споразумом 1995. године.

Било је такође муслиманских, српских и хрватским приједлога за реорганизацију Босне и Херцеговине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

20. јануар 1977 — 28. април 1980.
ПредседникЏими Картер
ПретходникХенри Кисинџер
НаследникЕдмунд Маски
Државни секретари Сједињених Америчких Држава
Секретар спољних послова
(1781—1789)
Државни секретар
(1789—данас)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.