Саси

Саси или Саксонци су германско племе чија је прапостојбина била на подручју данашње северне Немачке.[1] У касном Римском царству, име се користило као ознака за немачке обалске нападаче, а исто тако и као реч са значењем сличном оном које је касније имала реч „Викинг”.[2] У меровишка времена, континентални Саси су били повезани са обалским регионом од кога је касније постала Нормандија. Иако се понекад напомиње да су водили борбе и у унутрашњости, долазићи у сукобе са Францима и Тиринзима, нема јасне дефиниције њихове постојбине. Могуће је да постоји само једна класична референца на омању домовину раног саксонског племена, али је она спорна. Према том предлогу, сматра се да је област коју су Саси најраније населили била Северна Албинџија. Ова општа област је близу вероватне домовине Англа.

Под притиском Франака Саси се шире са простора данашње Немачке према западној Европи између 3. и 5 века. Део Саса (у енглеском језику називани Saxons) што са Англима и Јитима из северне Немачке, Данске и Холандије прелазе на Британско острво у 5 и 6. веку, претопиће се у Енглезе. Њихово име данас се тамо очувало у називима Essex и Sussex.

Британски Саси, који се данас на енглеском називају англосаксонцима, постали су једна нација која је повезивала германске народе (Фризијце, Јуте, Англе) са романизованим староседеоцима, чиме су успостављене дуготрајне постримске краљевине еквивалентне онима које су формирали су Франци на континенту. Њихова најранија оружја и одећа јужно од Темзе били су засновани на касним римским војним модама, док су касније имигранти северно од Темзе показали снажнији северно немачки утицај.[3][4] Термин „англосаксонски” је почео да се користи од 8. века (на пример у радовима Павла Ђакона) да би нагласила разлика између енглеских Саксонца и континенталних Саксонаца (који се у Англосаксонским аналима спомињу као Ealdseaxe, „стари Саси”), мада су исто тако обе групе, Саси Велике Британије и они из старе Саксоније (Северне Немачке) и даље неселективно називани „Сасима”, посебно у језицима Британије и Ирске.

Central Europe, 919-1125
Прапостојбина Саса, по њима се данас зову немачке савезне државе Саксонија и Саксонија-Анхалт.

Вешти рудари

У Србији и Босни средином 13. века долази до развоја рударства — основног извора богатства средњовековне Србије — и то захваљујући немачким рударима који су донели развијену технологију рударске производње. Они се у српским изворима називају Саси, док се у дубровачким јављају под именом Алемани, Аламани, Теотоници, Тедеши. Распрострањено је мишљење да су дошли из Словачке и Трансилваније. Српски владари су их унајмљивали у већини старих рудника на подручју Србије и Босне.

Угарски краљ Геза II позвао је у своју земљу рударе Фламанце и Сасе, дао им велике привилегије и населио их у Спишкој жупанији и Трансилванији. А Андрија I је 1224. издао повељу Андреану, којом је потврдио самоуправне повластице Саса у јужној Трансилванији. Биле су одређене границе земље Саса и извршена је њихова подела на столице.

Један део Саса населио се и у Србију и Босну средином 13. века. Не зна се зашто су дошли овде. Тврдило се да је монголска најезда из 1241. могући разлог. Веровало се да их је он навео да побегну овде, али позив од стране српског краља Стефана Уроша I (1243—1276) да се населе у Србији може бити да је такође одиграо своју улогу. Константин Јиричек сматра да су Саси дошли из Спишке жупаније у Словачкој, а Никоара Белдичану (рум. Nicoara Beldiceanu) придодао је и Банску Штјавницу и Кремницу као могућа места.[5] Први поуздани податак о Сасима датира из 23. августа 1254. Реч је о заклетви краља Уроша I дубровачком кнезу и општини, којом им дозвољава да слободно иду у Брсково. Саси се помињу и у Урошевој повељи манастиру Свете Богородице у Стону. Саси оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике , почели експлоатацију руде сребра и од краља имали одређену аутономију (свог кнеза, цркву и своје судије за међусобне спорове). Рударско-трговачко насеље, трг , за време свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године, да би по наводима Дубровчана из 1433. године, Брсково било напуштено. По Сасима се зову и неки крајеви код рудника Љубија код Приједора (Саски до, Саски поток, Сасина). На македонској планини Осогово такође постоји рудник „Сасе“. На то подручје су дошли на позив бугарског цара Ивана Шишмана. Саски рудници из 13. века се могу видети на терену Ђавоље вароши, недалеко од Куршумлије.

Најстарији слој Саса био је етнички чист, али већ у првој половини 14. века етноним „Сас“ који је првобитно био показатељ порекла прераста у лично име. Језик балканских рудара носи на себи видљиве трагове развојних фаза: исходиште у дијалекту Саса, развојну фазу (у контакту са домаћим становништвом) и преводну фазу (када је турска администрација преводила прописе рударских права). Многи технички термини су немачког порекла и исходиште имају у језику Саса.

  • цех - окно
  • орт - место на ком рудар ради
  • шихта - смена
  • шурф - истражни рударски коп
  • фарнање - кретање у руднику
  • хутман - представник рударске дружине а уједно и њен члан
  • гварт - члан рударске дружине
  • маршанин - међник

Краљ Милутин увео је мешовити суд за решавање спорова између својих дуборвачких и саских поданика. Такав суд био је састављен од једнаког броја судија из оних редова група којима су парничари припадали. Овим је потврђено веома раширено схватање да за сваког поједница важи право оне заједнице којој исти припада. У међусобном сукобу Саса био је надлежан искључиво њихов суд.

Референце

  1. ^ (Springer 2004, стр. 12): "Unter dem alten Sachsen ist das Gebiet zu verstehen, das seit der Zeit Karls des Großen (reg. 768-814) bis zum Jahre 1180 also Saxonia '(das Land) Sachsen' bezeichnet wurde oder wenigstens so genannt werden konnte."
  2. ^ (Springer 2004, стр. 2004): "Im Latein des späten Altertums konnte Saxones als Sammelbezeichnung von Küstenräubern gebraucht werden. Es spielte dieselbe Rolle wie viele Jahrhunderte später das Wort Wikinger."
  3. ^ Halsall, Guy, Barbarian Migration and the Roman West 376-568, стр. 386—392
  4. ^ Haydn Middleton (1. 6. 2001). Romans, Anglo-Saxons & Vikings in Britain. Heinemann. стр. 7—. ISBN 978-0-431-10209-2. Приступљено 19. 10. 2012.
  5. ^ N. Beldiceanu, Les actes des premiers Sultans II (Paris-Le Haye, 1964), 59-66.

Литература

  • Bachrach, Bernard S. Merovingian Military Organisation, 481–751. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1971.
  • Goldberg, Eric J. "Popular Revolt, Dynastic Politics, and Aristocratic Factionalism in the Early Middle Ages: The Saxon Stellinga Reconsidered." Speculum, Vol. 70, No. 3. (Jul., 1995), pp 467–501.
  • Hummer, Hans J. Politics and Power in Early Medieval Europe: Alsace and the Frankish Realm 600–1000. Cambridge University Press: 2005.
  • Reuter, Timothy. Germany in the Early Middle Ages 800–1056. New York: Longman, 1991.
  • Reuter, Timothy (trans.) The Annals of Fulda. (Manchester Medieval series, Ninth-Century Histories, Volume II.) Manchester: Manchester University Press, 1992.
  • Springer, Matthias (2004), Die Sachsen, Kohlhammer
  • Stenton, Sir Frank M. Anglo-Saxon England. 3rd ed. Oxford University Press, 1971.
  • Wallace-Hadrill, J. M., translator. The Fourth Book of the Chronicle of Fredegar with its Continuations. Connecticut: Greenwood Press, 1960.
  • Thompson, James Westfall. Feudal Germany. 2 vol. New York: Frederick Ungar Publishing Co., 1928.

Спољашње везе

Абри-Саси (Виченца)

Абри-Саси (итал. Abri-Sassi) је насеље у Италији у округу Виченца, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 20 становника. Насеље се налази на надморској висини од 736 м.

Англосаксонци

Англосаксонци, често и Англосаси, народ су који је насељавао Велику Британију од 5. вијека. Чинили су их германска племена која су мигрирала на острво са континенталне Европе, њихови потомци, као и аутохтоне британске скупине, прихватиле су неки вид англосаксонсе културе и језика. Англосаксонси период у британској историји чини период од 450. до 1066. године, од настанке првих насеља до норманских освајања.Англосаксонски период укључује настајање енглеске државе, која је са многим аспектима преживјела и данас, као што је регионална управа у виду грофовија и стонина. Током тог периода, хришћанство је обновљено и дошло је процвата књижевности и језика. Настале су разне повеље и закони. Англосаксонски језик је популарни назив језика који су говорили и којим су писали Англосаксонци у Енглеској и источној Шкотској између средине 5. и 12. вијека. У академској употреби, језик је најчешће познат као староенглески језик.

Варана Саси (Модена)

Варана Саси је насеље у Италији у округу Модена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 9 становника. Насеље се налази на надморској висини од 459 м.

Гоч

Планина Гоч је нижа планина у Србији, јужно од Западне Мораве изнад Врњачке Бање. Налази се у склопу севернокопаоничких планина и удаљен је 200 km од Београда и 31 km од Краљева.

Пружа се у правцу исток-запад око 10 km. Највиши врх је Љуктен 1216 m. Највиши део је састављен од кристалатих шкриљаца, а са стране знатним делом и од серпентина. На Гочу је извориште многих потока и речица које отичу према Западној Морави на северу и Расини на југу.

Гоч је приступачан са разних страна, али два главна пута воде према њему: од Краљева преко Каменице до врха Добре воде и од Врњачке Бање до Станишинаца. Површина Гоча обрасла је буковом и јеловом шумом, а заступљени су и гочки црни бор, храст китњак, племенити лишћари и четинарске егзоте.

Гоч обилује шумским јагодама и разноврсним лековитим биљем. Површине Гоча дају богату медоносну испашу за пчеле, а на месту Гвоздац налази се вештачко језеро.

На Гочу се налази и Римско гробље, место где су сахрањивани Саси, рудари који су овде вадили руду и топили гвожђе у време Немањића.

Доња Саксонија

Доња Саксонија (нем. Niedersachsen) је савезна држава на северу Немачке. Област државе припада језичкој зони ниско немачког језика. По површини је, после Баварске, друга држава у Немачкој. Главни град је Хановер, који са Бременом и Хамбургом представља три највећа града северне Немачке.

Енглеска

Енглеска (енгл. England) највећа је конститутивна држава Уједињеног Краљевства и обухвата централни и јужни део острва Велика Британија. Простире се на површини од 130.395 km2 између Шкотске на северу, Велса на западу, Ирског мора на северозападу и Келтског мора на југозападу. Од континенталног дела Европе, ком се на крајњем југоистоку приближила на 32 km, одвојена је на истоку Северним морем и каналом Ламаншем. Са остатком Европе, Енглеска је повезана подводним тунелом који иде испод Ламанша. Енглеској поред територије на главном острву припада још око стотињак мањих острва углавном уз обалу, од којих су површином највећа острво Вајт и архипелаг Сили.

Рељефом Енглеске у јужним и централним деловима доминирају побрђа и низије, док нешто вишим северним деловима доминирају Пенинске планине. Према резултатима пописа из 2011. у Енглеској живи нешто преко 53 милиона становника што чини 84% целокупне популације Уједињеног Краљевства. Највећа концентрација становништва је око главног града Лондона који је уједно и престоница Уједињеног Краљевства. Лондон је главним градом Енглеске постао давне 1066. године када је престоница измештена из Винчестера.

Име државе потиче од германског племена Англи који су заједно са другим германским племенима населили британска острва током 5. и 6. века. Иако трагови насеља сежу још у камено доба, прва уједињена енглеска држава формирана је у 10. веку а њен утицај и моћ нагло су порасли за веме Великих географских открића у 15. веку. Индустријска револуција која је захватила Енглеску током 18. века у потпуности је изменила Енглеску, а доцније и светску привредну и политичку сцену.

Злетово (област)

Злетово је жупа око градића Злетово, у горњем и средњем току Злетовске реке, десног притока Брегалнице, и доњем крају Кочанског Поља.

У средњевијечно доба Злетово се спомиње као жупа око градића Злетово, а спомиње се и као област (Злетовка земља, Злетовска страна).

У турско доба изгубила се овакав предеони појам, везана административно и економски са Кратовом (област Кратовско).

Злетово чини пријелаз између планинске области на сјевероистоку (Осогово) и равнице на југу и југозападу (Кочанско и Овчје Поље). Утицај оваквог земљишта огледа се и у насељима, и у привреди, и у народном животу. Горњи сјеверни дио жупе састављен је из вулканског земљишта; стога је богат рудама, а долина Злетовске ријеке испод градића Злетово највећим је делом широка равница, наводњава се и врло је плодна. Становништво суседних области назива овдашње "Пољаци“.

О старом рударству има и римских трагова, а у средњевијечно доба доведени су у овај рударски крај и Саси, чији се траг изгубио у 17 вијеку, заједно са пропадањем рударства под турцима. У доба Немањића цвијетала је овде српска култура, многе су цркве подигнуте, од којих је најлепши Лесновски манастир.

Краљевство Енглеска

Краљевина Енглеска (енгл. Kingdom of England) назив је за државу за која је постојала на подручју северозападне Европе од 927. до 1707. На свом врхунцу Краљевина Енглеска је под својом влашћу држала две трећине Британије — подручје које одговара територији данашње Енглеске и Велса — као и оближња острва, не рачунајући мање прекоморске поседе и колоније успостављене у 16. и 17. веку.

Краљевина Енглеска своје порекло води од држава које су током Велике сеобе народа у 5. веку почели успостављати германски досељеници у Британију, међу којима су се највише истицали Саси, Јити и Англи, а који ће касније бити познати под заједничким именом Англосаксонци, односно преци данашњих Енглеза. Међу тим државама (касније познатим као хептархија) до краја 9. века највише је ојачао Весекс чији ће владари отпочети процес уједињења, довршен 927. године под краљем Етелстаном Сјајним. Године 1066. Енглеску су освојили Нормани чији се вођа, војвода Виљем Освајач, прогласио новим енглеским краљем, али и започео нова освајања, која су до 1283. под власт Краљевине Енглеске подвргле суседни Велс (који је задржао одређену аутономију, првенствено у правним питањима, све до 16. века). На северу је, пак, успостављена граница са Краљевином Шкотском.

Године 1603. под Џејмсом I, првим владаром династије Стјуарт, успоставена је персонална унија између Енглеске и Шкотске која ће се одржати следећи век, уз краћи прекид изазван револуцијом и успоставом републиканског Комонвелта под Кромвелом. Године 1707. парламенти Краљевине Енглеске и Краљевине Шкотске донели су Законе о Унији којима су те две, дотада засебне државе, спојене у унитарну државу под именом Уједињено Краљевство Велике Британије чији је владар била краљица Ана од Велике Британије.

Ораштије

Ораштије (рум. Orăștie, нем. Broos, мађ. Szászváros) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Ораштије је град у оквиру округа Хунедоара.

Ораштије је према последњем попису из 2002. године имао 21.213 становника.

Саси (Велика Горица)

Саси су насељено место у саставу Града Велике Горице, у Туропољу, Хрватска.

Саси (Казерта)

Саси је насеље у Италији у округу Казерта, региону Кампанија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 41 становника. Насеље се налази на надморској висини од 329 м.

Саси (Лука)

Саси је насеље у Италији у округу Лука, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 183 становника. Насеље се налази на надморској висини од 681 м.

Саси (Трапани)

Саси је насеље у Италији у округу Трапани, региону Сицилија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1728 становника. Насеље се налази на надморској висини од 236 м.

Саси Бјанки (Пиза)

Саси Бјанки је насеље у Италији у округу Пиза, региону Тоскана.

Према процени из 2011. у насељу је живело 24 становника. Насеље се налази на надморској висини од 426 м.

Саси Роси (Латина)

Саси Роси је насеље у Италији у округу Латина, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 151 становника. Насеље се налази на надморској висини од 83 м.

Стефан Урош I

Стефан Урош I Немањић (око 1223. — 1. мај 1277), познатији као Урош Велики, био је српски краљ од 1241/1242. до 1276. године.Стефан Урош I је син Стефана Првовенчаног и Ане Дандоло, унуке млетачког дужда Енрика Дандола. Сматра се за једног од најважнијих српских владара 13. века.

Трансилванија

Трансилванија или Ердељ (рум. Transilvania или Ardeal; мађ. Erdély; нем. Siebenbürgen) је географско историјски крај који се простире у карпатском басену данашње Румуније.

Ферџани Саси

Ферџани Саси (18. март 1992, арап. فرجاني ساسي) је професионални фудбалер и репрезентативац Туниса. Игра на позицији одбрамбеног играча.

Цај Молино деј Саси (Верона)

Цај Молино деј Саси је насеље у Италији у округу Верона, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 17 становника. Насеље се налази на надморској висини од 35 м.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.