Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске

Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске (СРК ВРС) је био један од пет корпуса Војске Републике Српске. Командант корпуса је био Станислав Галић. Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске је основан одлуком Главног штаба (Генералштаба) ВРС 22. маја 1992. године. Сарајевско-романијски корпус је изгубило зависности од промјена у бројности војних снага, имао највише 18.000 бораца, док је у просеку бројао око 13.000 војника. По формацији, корпус је имао око 15.000 бораца.[1] На подручју сарајевско-романијске регије Републике Српске живот је изгубило 4.000 српских бораца. Република Српска обиљежава Дан одбране сарајевско-романијског региона у Отаџбинском рату 16. јуна, када је 1992. почела офанзива Армије Републике БиХ на Сарајевско-романијску регију Републике Српске.[2]

Сарајевско-романијски корпус
Постојање
Место оснивања:
Пале
Формацијакорпус
ДеоВојске Републике Српске
Команданти
КомандантТомислав Шипчић
Командант 2Драгомир Милошевић
Командант 3Станислав Галић

Организација СРК ВРС

Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске је у свом сталном саставу имао од 10 до 13 бригада.

Бригаде СРК ВРС

Бригаде Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске су током Одбрамбено-отаџбинског рата изгубиле преко 6.000 српских бораца и цивилних жртава рата са подручја сарајевске регије.[3] Дан бригада ВРС са подручја бивших српских сарајевских општина Илијаша, Вогошће, Кошева, Илиџе, Рајловца и Хаџића се заједно обиљежава 21. маја.[4][5]

Друге јединице СРК

  • 4. Батаљон војне полиције
  • 4. Батаљон везе
  • 4. Извиђачко-диверзантски одред "Бели вукови"
  • 4. Мјешовити артиљеријски пук
  • 4. Лаки артиљеријски пук ПВ
  • 4. Инжињеријски пук
  • 4. Мјешовити противоклопни артиљеријски пук
  • 4. Санитетски батаљон
  • 4. Аутотранспортни батаљон

Прва сарајевска механизована бригада

Дан Прве сарајевске механизоване бригаде се обиљежава 20. маја код Централног крста Војничког гробља на Врацама.[6]

Илијашка бригада

Илијашка бригада је током Одбрамбено-отаџбинског рата изгубила више од 1.300 српских бораца, док су њих 450 остали ратни војни инвалиди.[4]

Јединице СРК ВРС

  • Српска гарда Илиџа
  • Бели вукови
  • Чета Петар Пандуревић је основана првом половином 1992. године и бројала је око 200 бораца. Чета је бранила положаје на планини Требевић, али је била активна и на другим ратиштима широм Републике Српске. Током Отаџбинског рата је изгубила 36 бораца, а 18 су били рањени.[7]
  • Новосарајевски четнички одред

Знамените личности

Види још

Референце

  1. ^ Bulatović, Ljiljana: Raport Komandantu. Beograd : Udruženje pisaca Poeta : Lj. Bulatović, 2010
  2. ^ Радио телевизија Републике Српске: Репортажа: Одбрана Сарајевско-романијске регије 16. јуни 2009. (на језику: српски)
  3. ^ Радио телевизија Републике Српске: Зворник-Парастос погинулим борцима и цивилима, 21.05.2011. (на језику: српски)
  4. 4,0 4,1 Радио телевизија Републике Српске: Зворник-Парастос погинулим борцима и цивилима, 21. 5. 2011. (на језику: српски)
  5. ^ Радио телевизија Републике Српске: РС-Сјећање на страдале: Помени и парастоси у Јошаници, Зворнику, Милићима, Сокоцу, 21. 5. 2011. (на језику: српски)
  6. ^ Радио телевизија Републике Српске: Обиљежен Дан Прве сарајевске механизоване бригаде, 20. 5. 2011. (на језику: српски)
  7. ^ Радио телевизија Републике Српске: Парастос за борце чете Петар Пандуревић, 8. 6. 2011. (на језику: српски)

Спољашње везе

1. сарајевска механизована бригада

Прва сарајевска механизована бригада је била механизована јединица Војске Републике Српске, у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Према прелиминарним процјенама, бригада је у рату изгубила чак 608 бораца. Зона одговорности бригаде је била територија општине Српско Ново Сарајево. Команда бригаде се налазила у касарни Славиша Вајнер Чича, у насељу Лукавица. Та иста касарна је после ратних сукоба примила велики број избјеглог становништва, иако је пар мјесеци раније бомбардована од стране НАТО-а.

2. романијска моторизована бригада

Друга романијска моторизована бригада је била моторизована јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Према прелиминарним процјенама, бригада је у свом саставу имала преко 7.000 бораца. Зона одговорности бригаде је у одређеним периодима Одбрамбено-отаџбинског рата била једна од најдужих линија. Бригада је покривала територију од села Кривајевићи на Нишићкој висоравни у општини Илијаш, до мјеста Скелани, на самој граници са тадашњом Савезном Републиком Југославијом, све до формирања других подрињских бригада, које су растеретиле саму борбену одговорност ове јединице.

2. сарајевска лака пјешадијска бригада

Друга сарајевска лака пјешадијска бригада је била пјешадисјка јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Зона одговорности бригаде су били источни дијелови општине Српска Илиџа. Команда бригаде се налазила у насељу Војковићи.

3. сарајевска пјешадијска бригада

Трећа сарајевска пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Према прелиминарним процјенама, бригада је у рату изгубила 454 борца.

Боро Радић

Борислав Боро Радић (Вогошћа, 1. јануар 1954 — Вогошћа, 19. јул 1992) био је командант интервентног вода Вогошћанске бригаде Војске Републике Српске.Боро Радић и његов саборац Предраг Божур Жарковић постхумно су одликовани Орденом Војске Републике Српске.

Зоран Боровина

Зоран Боровина (Мало Поље, 14. фебруар 1952 — Српско Сарајево, 4. децембар 1992) је био пуковник Војске Републике Српске.

Игманска лака пјешадијска бригада

Игманска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Зона одговорности бригаде је првенствено била територија општине Хаџићи, која је током Одбрамбено-отаџбинског рата била у саставу Републике Српске.

Илиџанска бригада

Илиџанска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Према прелиминарним процјенама, бригада је у рату изгубила 560 бораца. Зона одговорности бригаде су били западни дијелови општине Српска Илиџа, док је у источним дијеловима зона одговорности припадала 2. сарајевској лакој пјешадијској бригади.

Манастир Соколица (Равна Романија)

Манастир Соколица је манастир Српске православне цркве посвећен светом великомученику Георгију, код Сокоца на Равној Романији. Зидови манастирског храма су обложени спомен-плочама на којима су исписана имена 4.000 погинулих српских бораца.

Марко Лугоња

Марко Лугоња (Купрес, 25. фебруар 1951) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске.

НАТО бомбардовање Републике Српске

НАТО бомбардовање Републике Српске, под кодним именом Операција Намерна сила (енгл. Operation Deliberate Force) и Операција Мртво око (енгл. Operation Dеаdeye), била је војна интервенција снага НАТО-а, са САД на челу, током рата у Босни и Херцеговини од 30. августа до 20. септембра 1995. Авијација НАТО-а бомбардовала је положаје Војске Републике Српске у тзв. зонама безбедности УН-а (Сарајево и Горажде) од 29. августа до 14. септембра 1995. године.

Званични разлог за бомбардовање било је још увек непотврђено гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је од експлозије пет граната погинуло 37 цивила. Била је то прва већа војна акција НАТО-а. Операција је довела до прекида опсаде Сарајева. Операција Мртво око имала је за циљ онеспособљавање ПВО ВРС.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.