Санкције СР Југославији

Санкције СР Југославији уведене су 30. маја 1992, од стране Савета безбедности Уједињених нација, због оптужби за учешће у рату у Босни и Херцеговини. Резолуција Савета безбедности 757. којом су уведене санкције СРЈ, предвиђала је потпуни међународни економски ембарго према овој држави.[1]

500 milijardi prednja
Динар у апоену од 500.000.000.000 у време санкција

Под утицајем међународних санкција дошло је до велике економске кризе у земљи и до појаве хиперинфлације, која је забележила и издавање новчанице са до тада рекордним апоеном у свету од 500.000.000.000 динара. Санкције су имале разоран ефекат на привреду и економију ове државе. Период санкција у овој земљи запамћен је по драстичном паду животног стандарда и несташици основних животних намирница, лекова и енергената. Све ово довело је до пораста криминала у земљи, нарочито шверца. Увођење санкција је био један од окидача Студентског протеста у Београду 1992. године.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума, у децембру 1995. Европска унија и УН суспендују санкције према СРЈ, а САД задржава тзв. спољни зид санкција, тј. забрану задуживања у ММФ-у. Почетком новембра 1996. усвојена је Резолуција Савета безбедности УН 1074. о укидању санкција против СРЈ и њом је укидање свих санкција условљено обавезом Србије и Црне Горе да учине напредак на Косову и Метохији, да сарађују са Хашким трибуналом и да реше питања државног наслеђа са другим бившим југословенским републикама.[1]

Године 1998. поново су уведене санкције СР Југославији, овога пута од стране ЕУ и САД, због оптужби за прогон Албанаца са Косова и Метохије и прекомерну употребу силе током рата у овој покрајини.[2]. Од ових санкција убрзо је била изузета Црна Гора, зато што је њен тадашњи режим одржавао добре односе са западом. Иако је рат на Косову и Метохији завршен јуна 1999, ове санкције су укинуте тек након одласка Слободана Милошевића са власти, октобра 2000. године.

Референце

  1. 1,0 1,1 „Дејство тупог оружја”, Глас јавности, 8. септембар 2000.
  2. ^ „ЕУ о санкцијама Југославији почетком септембра: Ништа од ублажавања”, Глас јавности, 19. август 1999.

Литература

Спољашње везе

18. јануар

18. јануар је осамнаести дан у години у Грегоријанском календару. 347 дана (348 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јунске демонстрације 1993.

Демонстрације одржане током јуна месеца 1993. године су биле једне од већих демонстрација тадашње опозиције против режима Слободана Милошевића.

Полицијска тортура над брачним паром Драшковић која је уследила током јуна месеца имала је велики одјек у светској јавности.

Демонстрације у Београду 1992.

Годину дана након мартовских демонстрација из 1991, студенти Београдског универзитета, предвођени Савезом студената Електротехничког факултета, 15. јуна почињу демонстрације под називом „Студентски протест 1992.“ које су трајале читаво лето.

Демонстрације су почеле скупом испред зграде Ректората, где су окупљеним студентима подељене новине под насловом „Врење“. Студенти су тражили:

оставку Слободана Милошевића,

распуштање Скупштине Србије,

расписивање избора и

формирање коалиционе владе.Протест је трајао на платоу испред Филозофског факултета и у просторијама тог и осталих факултета на Студентском тргу у Београду, заједно са концертима, представама, предавањима и перформансима, а у јулу је организован марш на Дедиње.

Упоредо са овим демонстрацијама је одржан и Видовдански сабор (28. јуна 1992.) коме се студенти нису званично прикључили, али је колона студената прошла кроз масу испред Скупштине у знак подршке. Студентски протест се завршио 10. јула.

Студентски протест 1992. године је одржан и у Нишу и Новом Саду.

Историја Републике Српске

Република Српска је држава чији статус није коначно одређен. Настала је током распада СФР Југославије и пропасти СР Босне и Херцеговине 1992. године, када је Дејтонским мировним споразумом створена међунардно призната и независна Босна и Херцеговина, која своју целокупну државност и суверенитет црпе из два ентитета, од којих је један Република Српска, а други Федерација Босне и Херцеговине. Српски народ је од средњег века видео Босну и Херцеговину као једну од својих земаља. Босну и Херцеговину су као српску земљу видели и њени владари и феудалци у средњем веку, као и велике силе у време склапања Санстефанског мира 1878. године и у оквиру савезничких понуда датих за територијално проширење Краљевине Србије 1915. године.

Кошаркашка репрезентација Србије

Кошаркашка репрезентација Србије представља Републику Србију на међународним кошаркашким такмичењима. Њено административно тело је Кошаркашки савез Србије (КСС) са седиштем у Београду. На међународној сцени, Србија је дебитовала у оквиру репрезентације Краљевине Југославије приступајући ФИБИ 1936. године.

ФИБА сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација, те се и њено учлањење у ФИБА води још од 1936. године, иако се тада у ову организацију учланила Кошаркашка репрезентација Југославије.

Након распада СФР Југославије почетком 1990-их, преостале републике Србија и Црна Гора су приступиле ФИБИ под именом СР Југославија да би Србија након расформирања поменуте заједнице постала директни наследник те репрезентације.Своју прву међународну утакмицу, репрезентација је одиграла на Европском првенству у Чехословачкој, 27. априла 1947. године против селекције Совјетског Савеза.

Србија је, у склопу државних заједница, освојила све три златне медаље са: Светског првенства, Европског шампионата и Олимпијског кошаркашког турнира. Петоструки је освајач Светског првенства и осмоструки шампион Европе у кошарци. 1980. године освојена је једина златна медаља са Олимпијског кошаркашког турнира.

У четвртфиналу Светског првенства у Индијанаполису „Плави” су елиминисали домаћу селекцију Сједињених Америчких Држава са 81:78. То је био тек други пораз америчког „Тима снова”, састављеног од НБА играча, у њиховој историји.

У периоду од 1992. па до средине 1995. године репрезентација је пропустила три велика такмичења због санкција које је Савет безбедности Уједињених нација увео тадашњој Савезној Републици Југославији. Први меч после санкција репрезентација је одиграла у квалификацијама за првенство Европе 1995. године против Бугарске и славила тек после продужетка 93:87Као независна земља Србија је дебитовала на Евробаскету 2007. године у Шпанији где је у првом мечу групе А поражена од Русије са 73:65Пре осамостаљења кошаркаши из Србије играли су за репрезентације под именима:

1936–1945 Краљевина Југославија

1945–1992 ФНР/СФР Југославија

1992–2006 Савезна Република Југославија/Србија и Црна Гора

2006 — Србија

Мај

Мај је пети месец у години и има 31 дан.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је осми месец.

Обојене револуције

Након пада комунизма у источној Европи 1991. године у њеном већем делу завладали су демократски режими. У многим земљама, посебно бившим републикама Совјетског Савеза и Југославије, власт су преузели реформисани комунисти, односно посткомунистички социјалисти. Након деценије на власти ти комунистички режими почели су да падају по доста сличном сценарију. Главну улогу у тим демократским револуцијама, које се зову обојене револуције, одиграле су невладине организације (НВО) и студентско-омладинске организације, које су финансирале и обучавале западне силе (САД и ЕУ) које су чиниле главну ударну снагу антирежимске пропаганде која је на крају довела до пада тих посткомунистичких режима.

Односи Србије и Уједињених нација

Односи Србије и Уједињених нација су односи Републике Србије и Организације Уједињених нација.

Србија је један од 193 члана Уједињених нација.

Демократска Федеративна Југославија је била један од оснивача ОУН 1945. године, а Србија (односно тада СР Југославија) је чланица ОУН од 2000. године.

Од посебног значаја за Р. Србију је континуирано разматрање питања Косова и Метохије у Савету безбедности УН. УН су најважнија међународна организација за Р. Србију када је реч о питању статуса КиМ и очувања суверенитета и територијалног интегритета земље. У складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 (1999), на територији Косова и Метохије делује мисија УНМИК. Извештаји о раду ове мисије разматрају се квартално у СБ УН.

Р. Србија даје допринос раду УН кроз чланство у различитим телима и специјализованим агенцијама УН. Активно учествује у раду Генералне скупштине УН (ГС УН) и њених комитета. Представник Р. Србије (бивши министар спољних послова Вук Јеремић) председавао је 67. заседањем ГС УН (септембар 2012-септембар 2013. године). Тема овог заседања ГС УН била је решавање међународних спорова мирним путем („Bringing about adjustment or settlement of international disputes or situations by peaceful means"). Током 2012. године Републику Србију је посетио генерални секретар УН Бан Ки-Мун.

Пишчеви записи 1992—1993.

Пишчеви записи 1992—1993. cy збирка одабраних дневничких записа Добрице Ћосића која се надовезује на Пишчеве записе 1981—1991. За разлику од претходне три књиге дневничких записа које обухватају четрдесетогодишњи период у пишчевом животу, у ову књигу су уврштени само записи из 1992. и прве половине 1993. године. Ти записи су настали у периоду када је Добрица Ћосић био први председник Савезне Републике Југославије. Ова књига објављена је 2002. године. Ћосић је своје записе наставио у Пишчевим записима 1993-1999.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Санкција

Санкција је реакција друштва или знатног броја његових чланова на начин понашања, који се тиме одобрава (позитивна санкција) или не одобрава (негативна санкција). Термин санкција долази из латинског језика и преузет је у већини европских језика са углавном истим значењем. Sanctio (лат. Sancire) у преводу значи учинити светим, неповредивим у религијском смислу. Касније је религијски елемент ишчезнуо, али је остала идеја неповредивости, непрекршивости правила. Међутим, у зависности од сфере друштвеног живота у којој се израз користи, значење у извесној мери варира. Неподударности су уочљиве између коришћења израза у социолошком, политичком, правном, економском, етичком, религијском или педагошком смислу.

Свргавање Слободана Милошевића

Свргавање Слободана Милошевића уследило је након демонстрација 5. октобра 2000. у Београду, након чега је Слободан Милошевић прихватио резултат избора за председника Савезне Републике Југославије 24. септембра који је објавила Демократска опозиција Србије. Овај догађај је у српској јавности познат и као Пети октобар, Петооктобарска револуција, Петооктобарска контрареволуција, Петооктобарски државни удар, Петооктобарски пуч, Петооктобарска окупација, Петооктобарске демонстрације, Петооктобарске промене, Демократске промене или Булдожер револуција, у зависности од политичке перспективе посматрања овог догађаја.

Слободан Милошевић

Слободан Милошевић (Пожаревац, 20. август 1941 — Схевенинген, 11. март 2006) је био српски и југословенски политичар, правник, друштвено-политички радник СФР Југославије, Председник Председништва Централног комитета Савез комуниста Србије (1986—1989), Члан Председништва Централног комитета Савез комуниста Југославије (1986—1990), Члан Председништва СР Србије (1986—1989), Председник Председништва СР Србије (1989 —1990), председник Републике Србије (1989—1997) и Савезне Републике Југославије (1997—2000).

Слободан Милошевић је био један од оснивача и први председник Социјалистичке партије Србије, од њеног оснивања 1990. до своје смрти 2006.

Милошевић је био једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији у периоду 1991—1995. и током рата на Косову и Метохији 1998 — 1999. Усред НАТО агресије на СРЈ, маја 1999. године, Међународни кривични суд за бившу Југославију подигао је оптужницу против Милошевића за злочине против човечности. Оптужбе за кршење обичаја рата и Женевске конвенције у Хрватској и Босни и Херцеговини и за геноцид у Босни и Херцеговини додате су годину и по дана касније.

Политички теоретичари и научници владавину Слободана Милошевића често описују као ауторитарну или аутократску, као и клептократску. Процењује се да је Милошевић, са својим сарадницима, проневерио милијарду долара државног новца. Резултати истраживања других извора говоре да количина проневереног новца износи пет до једанаест милијарди долара.Након великих демонстрација 5. октобра 2000. године због спорних председничких избора 24. септембра исте године, Милошевић је признао пораз. Дана 1. априла 2001. године је ухапшен, а 28. јуна, на Видовдан исте године, изручен Хашком трибуналу. Преминуо је пре него што је процес завршен, након пет година у затвору, почео је да пати од слабости срца, високог крвног притиска и дијабетеса након што је ухапшен, умро је од срчаног удара.. У пресудама другим оптуженима поменуто да постоје докази о повезаности Милошевића са ратним злочинима и насилним депортацијама не-српског становништва током ратова у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову и Метохији.

Социјалистичка партија Србије

Социјалистичка партија Србије (скраћено СПС) већинска је парламентарна регистрована политичка партија, она је једна од владајућих политичких партија у Републици Србији, која се декларише као странка социјалдемократске политичке оријентације. Социјалистичка партија Србије је друга по велични парламентрана политичка партија у Републици Србији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.