Само слога Србина спасава

Само слога Србина спасава је незванична крилатица Србије и веома популаран слоган међу Србима, који се често користи као позив на уједињење против спољашњег непријатеља и у вријеме националне кризе. Крилатица представља и једно од значења четири ћириличка слова С која се налазе на штиту српског грба.

Четири ћирична слова С су заправо огњила, и преузети су из византијске хералдике у средњем вијеку. Народно предање крилатицу приписује Светом Сави, оснивачу Српске православне цркве. Међутим, прави аутор крилатице је Јован Драгашевић, сматрајући, да се четири оцила на српском грбу могу тумачити на овај начин — као скраћеница четири ћирилична слова „С”.[1]

Serbian Cross
Штит грба Републике Србије на коме се налазе четири огњила

Поријекло

Поријекло крилатице се налази на тзв. српском крсту или крсту Светог Саве који саджи четири стилизована ћириличка слова С постављена у сва четири угла крста. Крст је настао у 12. вијеку, када се сличан крст налазио на амблему владајуће византијске династије Палеолог. На том крсту се у сваком углу налазило по једно слово β, које је личило на огњило, а слова су представљала акроним „Цар Царева царује над царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).[2] Крилатицу је усвојио Михајло VIII Палеолог када је основао династију Палеолог и крилатица се налазила на византијском новцу и заставама.[3] Византијски историчар Георгије Кодин је погрешно описао амблем као „крст са четири огњила” (грч. σταυρον μετα πυρεκβολων).[4] Крст са огњилима је кориштен и у римско доба, али не као грб или амблем. Неки историчари га повезују са лабарумом, царском заставом Константина Великог.[5] Познат као тетраграм, крст са четири поља (испуњена словима или хералдичким симболима) налазио се на византијском новцу у 6. вијеку, а прихваћен је и од стране крсташа током Сељачког крсташког рата 1096. Међутим, разликовао се од крста који се налазио на амблемима династије Палеолог. [3]

По легенди, употреба српског крста почиње за вријеме Светог Саве, првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве и свеца заштитника Срба, а заснован је на дизајну византијског поријекла.[6] Крилатица „Само слога Србина спасава” се традиционално повезује са њим. Он је то рекао како би позвао Србе да прогласе националну аутономију и започну отпор доминацији Католичке цркве.[7] Ријечи Светог Саве су остале укоријењене међу Србима, а његов крст је прихватило српско племство око 100 година након његове смрти. Историчар Станоје Станојевић тврди да се крст први пут употребљава за вријеме Српског царства, тачније 1345. године, за вријеме владавине цара Душана Силног, док историчар Стојан Новаковић тврди да је прва забиљежена употреба српског крста као националног симбола била 1397. године, за вријеме владавине деспота Стефана Лазаревића.[8]

Српски крст се јаваља током Првог српског устанка против Османског царства, од 1804. до 1813. године.[2] Кнез Милош Обреновић користи српски крст као дио војне заставе приликом оснивања прве јединице регуларне српске војске 1825. године.[9] Крст се налазио и на застави и грбу Кнежевине Србије од 1836. Представљао је везу са средњовјековним српским царством и симбол српске улоге у одбрани хришћанства од Османског царства у 14. вијеку.[2]

Савремена употреба

Биљана Вановска трвди да је акроним СССС на почетку значио „Србија сама себе спасила”, и да је касније добио значење „Само слога Србина спасава”, одражавајући све већи српски страх од унутрашњих непријатеља.[10][11] Акроним се налази и на црногорским капа које су дио црногорске народне ношње.[12]

Српски предсједник Слободан Милошевић 1989. године је одржао чувени говор на Газиместану испред великог, каменог православног крста на коме се налазио акроним.[13] Акроним са крстом се налазио на ознакама Српске војске Крајине током Рата у Хрватској и на ознакама Војске Републике Српске током Рата у Босни и Херцеговини.[2] Крста са четири ћириличка слова С се налазио и на авионима Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране ВРС.[14] Током и након Рата у БиХ регистарске таблице на аутомобилима у Српској су имале ознаку са четири ћириличка С, али су те таблице замијењене садашњим.[15]

Српски пјевач и текстописав Бора Ђорђевић крилатицу је искористио за назив пјесме Само слога Србина спасава, коју је написао током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије.[16]

Референце

  1. ^ Радојчић 2011, стр. 447.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Meyer 2006, стр. 204.
  3. 3,0 3,1 Atlagić 1997, стр. 2.
  4. ^ Atlagić 1997, стр. 3.
  5. ^ Atlagić 1997, стр. 1.
  6. ^ Falina 2013, стр. 243.
  7. ^ Merrill 2001, стр. 161.
  8. ^ Atlagić 1997, стр. 4–5.
  9. ^ Posebna izdanja 295. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 1957. стр. 133.
  10. ^ Vankovska 2000, стр. 6–7.
  11. ^ MacDonald 2002, стр. 70–71.
  12. ^ Jovanovich 2003, стр. 5.
  13. ^ Sells 1998, стр. 86–87.
  14. ^ Elliott & Cochrane 1998, стр. 20.
  15. ^ Oliver 2005, стр. 154.
  16. ^ Vidić–Rasmussen 2007, стр. 65.

Литература

Јован Драгашевић

Јован Драгашевић (Пожаревац, 4. фебруар 1836 — Ниш, 1. јул 1915) био је српски војни географ, историчар и књижевник. Био је вршилац дужности начелника Главног ђенералштаба 1877. године, професор на Војној академији и Великој школи у Београду, као и почасни члан Српске краљевске академије.

Медаља за војне заслуге (Република Српска)

Медаља за војне заслуге је установљена 1993. године системом одликовања Републике Српске дефинисаним Уставом Републике Српске у коме се каже: "медаље су јавно државно признање Републике Српске које се додјељују лицима или колективима за једнократне изузетне заслуге и дјела, која су по својој природи непоновљива и јединствена, односно за добро обављену дужност или службу или за учествовање у одређеном догађају."

Медаља за војне заслуге има једну класу, која се додјељује припадницима оружаних снага Републике Српске за полет у остваривању задатака или примјерности у војничким и старјешинским особинама. Медаљом за војне заслуге се могу одликовати и грађанска лица за примјеран рад и допринос значајан за државу.

Натпис на медаљи гласи: "(Приказ четири оцила), За војне заслуге, Република Српска".

Мило Јововић (пјесник)

Мило Јововић ( Гретва, данас Бар, 28. септембар 1866 — Бар, 3. март 1916)) је био српски романтичарски пјесник римокатоличке вјере , један од утемељивача Српске народне читаонице у Бару и чиновник.

Милош Милојевић

Милош С. Милојевић (Црна Бара, 16. октобар 1840 — Београд, 24. јун 1897) је био српски национални радник, књижевник и историчар.

Основну школу и гимназију завршио је у Шапцу и Београду. Школовање је потом наставио у Кијеву и Москви. Године 1870. постао је професор гимназије у Београду, да би од 1873. до 1876. године, био управитељ и професор другог одељења београдске Богословије.

Активно је учествовао у Српско-турским ратовима 1876—1878. За професора и директора гимназије у Лесковцу постављен је 1881. године. Године 1890. постављен је за управитеља Светосавске вечерње богословско-учитељске школе. Био је и управник Светосавске вечерње школе (1891−1893). пензионисан је 1893. године. преминуо је 1897. године у Београду.

Оцило

Оцило или огњило, рјеђе српски крст, српски је национални симбол, дио грб Републике Србије, заставе Републике Србије и заставе Српске православне цркве. Вјерује се да је симбол заснован на тетраграмском крсту амблема династије Палеолог, са разликом да је у српској хералдичкој традицији уобичајена употреба бијелог крста и оцила на црвеној подлози. Састоји се од симбола крста са четири стилизована слова С на сваком од његових углова.

Српска традиција симбол повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарне крилатице „Само слога Србина спасава”, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно поријекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).

Двоглави орао и оцила су главни хералдички симболи који представљају национални идентитет Срба вијековима.

Споменик ослободиоцима Ниша

Споменик ослободиоцима Ниша налази се у самом центру града, на Тргу краља Милана и обележава период ослободилачких ратова против Турака, Бугара и Немаца.

Као најистакнутије године овог раздобља, издвајају се: 1874. и 1877. година, период борби за ослобођење Ниша од Османско царства и године 1915. и 1918. као почетак окупације и ослобођење града у Првом светском рату.Аутор ове монументалне скулптуре је Антун Аугустинчић, загребачки вајар, а сам споменик је једно од најзначајнијих остварења новије југословенске скулптуре, стављена је под заштиту закона 1983. године.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Србија Национални симболи Србије Србија
Званични симболи
Називи и кодови
Културне иконе
Споменици
Људи
Република Српска Национални симболи Републике Српске Република Српска
Званични симболи
Називи и кодови
Културне иконе
Споменици
Људи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.