Салан

Салан (у неким изворима и Залан) је био бугарски војвода, који је владао на територији данашње Војводине у деветом веку. Салан је владао подручјем између Дунава и Тисе (данашња Бачка), а резиденција му се налазила у граду Тителу.

Salan05 map
Саланова војводина (војводство) у деветом веку према сајту curug.rastko.net и још неким изворима.
Gesta hungarorum map
Саланова војводина (војводство) у деветом веку према мађарском историчару Др. Шандору Маркију.

Историја

Салан је био потомак Великог Кеана, бугарског владара, који је освојио територију између Дунава и Тисе. Угарски хроничар Анонимус пише да је Кеан, велики војвода Бугарске, био Саланов прадеда. Према Анонимусу, Кеан је освојио земљу која лежи између Дунава и Тисе и ту је населио Словене и Бугаре.

После 896. године, Салан је ратовао против Мађара, који су се тада доселили у Панонску низију. Бугарски цар Симеон је дошао у помоћ војводи Салану, а и византијски цар је послао помоћне трупе против Мађара. Мађари су победили Бугаре и Византинце на почетку десетог века, а тиме и Саланова војводина пада под мађарску власт.

Титула

У литератури се Салан најчешће помиње као војвода или кнез. У својој „Историји Срба у Војводини“, Алекса Ивић га назива словенским краљем, а писац „Историје Новог Сада“, Мелхиор Ердујхељи, назива га везиром.

Извори

Главни историјски извор о војводи Салану је историјска хроника Gesta Hungarorum, коју је написао будимски свештеник Петер, у време мађарског краља Беле III, на крају 12. века. Лангобардски хроничар из 10. века, Лиудпранд, је такође записао да су Мађари поразили Бугаре и Византинце на почетку десетог века.

Литература

  • Марко Јованов, Девет векова од помена имена Титела, Тителски летопис, Тител, 2001.
  • Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
  • Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.
  • Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007.
  • Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.

Види још

Спољашње везе

Амитвилски ужас

Амитвилски ужас (енгл. The Amityville Horror) је амерички хорор филм из 1979. режисера Стјуарта Розенберга, са Џејмсом Бролином, Марго Кидер и Родом Стајгером у главним улогама. Први је у истоименом серијалу, који укупно садржи 19 филмова, укључујући бројне наставке, преднаставке и римејкове.

Бачка

Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.

На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Историја Војводине

Током историје, територијом данашње Војводине су управљале многе државе: Држава Скордиска, Дакија, Римско царство, Држава Гота, Хунски каганат, Краљевство Гепида, Краљевство Острогота, Краљевство Лангобарда, Византијско царство, Аварски каганат, Франачко краљевство, Панонска кнежевина, Кнежевина Доња Панонија, Великоморавска кнежевина, Прво и Друго бугарско царство, Самуилово царство, Краљевина Угарска, Османско царство, Хабзбуршка монархија (Аустријско царство, Аустроугарска).

Од 1918. године, територија данашње АП Војводине је у саставу Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Кортен ет Салан

Кортен ет Салан (франц. Courtetain-et-Salans) насеље је и општина у источној Француској у региону Франш-Конте, у департману Ду која припада префектури Безансон.

По подацима из 2011. године у општини је живело 89 становника, а густина насељености је износила 12,99 становника/km². Општина се простире на површини од 6,85 km². Налази се на средњој надморској висини од 546 метара (максималној 722 m, а минималној 530 m).

Мурманска област

Мурманска област (рус. Мурманская область) конститутивни је субјект Руске Федерације са статусом области на простору Северозападног федералног округа на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.

Готово целокупна територија Мурманске области налази се северно од северног поларника, а њен најзначајнији део заузима полуострво Коља. На северу област излази на обале Баренцовог мора, док источне и јужне обале полуострва Коља запљускују воде Белог мора. Бело море уједно раздваја Мурманску од Архангељске области. На југу област се граничи са аутономном Републиком Карелијом, на западу је копнена граница са Финском, а на северозападу са Норвешком. Са површином од 144.902 км² налази се на 25. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2016. на подручју области је живело укупно 762.173 становника или у просеку 5,26 ст/км², и по том параметру област се налази на 61. месту у Русији. Према статистичким подацима из 2016. чак 92,46% становништва области живи у градским центрима. Главни и највећи град области је Мурманск који је са својих нешто преко 300.000 становника уједно и највећи градски центар унутар целог арктичког поларног круга. Већи градски центри су још и Апатити (56.730), Североморск (51.004) и Мончегорск (42.893 становника).

Мурманска област формирана је 28. маја 1938. године, а садашње границе добија по окончању совјетско-финског рата 1940. године. Административно област је подељена на 5 општинских рејона и на 12 градских округа распоређених у виду 7 градова директне обласне субординације и 5 затворених административних јединица (ЗАТО). Основу популације области чине Руси са уделом у укупној популацији нешто мањим од 90%, а најбројније мањинске заједнице су Украјинци, Белоруси и Татари.

Привреда области почива на изразито развијеној енергетици, рударству и металургији, те риболову. У граду Североморску налази се седиште Северне флоте руске морнарице. Област је чланица међународне организације Баренцовог евроарктичког региона, а такође и део историјске регије Лапоније.

Освајачи олимпијских медаља у биатлону

Биатлон на Зимским олимпијским играма дебитовао је 1960. на играма у Скво Велију, а жене се такмиче од игара у Албервилу 1992. године. На првим Зимским олимпијским играма 1924. године у Шамонију појавио се спорт војна патрола што је била претеча данашњег биатлона. Војна патрола се још неколико пута појављивала на олимпијским играма, али само као демонстративни спорт. Биатлонци и биатлонке се такмиче на Олимпијским играма у четири појединачне дисциплине као и у штафетама. На Олимпијским играма у Сочију 2014. године на програму се по први пут нашла мешовита штафета коју чине две жене и два мушкарца. Следећа листа презентује све освајаче златних, сребрних и бронзаних медаља на Олимпијским играма у биатлону.

Први индокинески рат

Први индокинески рат (познат и као Француско-индокинески рат) је трајао од 1946. до 1954. у југоисточној Азији између Француске и покрета отпора Вијетмин под вођством Хо Ши Мина.

Савршени круг

„Савршени круг” је босанскохерцеговачки филм из 1997. године.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Шарл де Гол

Шарл Андре Жозеф Мари де Гол (франц. Charles André Joseph Marie de Gaulle; 22. новембар 1890 — 9. новембар 1970) је био француски војни заповедник и државник.

Пре Другог светског рата, де Гол је био познат као заговорник сконцетрисане употребе оклопних и ваздухопловних снага. Током Другог светског рата је постао бригадни генерал, а затим вођа владе Слободне Француске у егзилу. Између 1944. и 1946, након ослобођења Француске од немачке окупације, био је на челу француске привремене владе.

Позван да формира владу након мајске кризе 1958, подстакнуо је доношење новог устава и био је први председник Пете Републике, а на том месту је остао до 1969. Његова политичка идеологија је позната под именом голизам, и она је имала велики утицај на потоњу политику Француске.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.