Савремено доба

Савремено доба је временски период који је без прекида блиско повезан са садашњим временом и који је извесна перспектива модерне историје. Термин „савремена историја“ је у употреби од 19. века.[1] У најширем контексту примене, савремена историја је део историје који је још увек у живој меморији. Узимајући у обзир дужину људског века, савремена историја би се могла односити на период од око 80 година. Апсолутно значење овог концепта се помера се сменом генерација. У ужем смислу, савремена историја се може односити на историју у сећању већине одраслих особа које су тренутно живе.

Референце

  1. ^ Smith 1808, стр. 480.

Литература

Спољашње везе

2. миленијум

2. миленијум је миленијум, односно период који је започео 1. јануара 1001. године (нове ере), а завршио 31. децембра 2000. године. У већини историјских периодизација обухвата развијени и касни средњи век, нови век и тзв. савремено доба.

Алибунар

Алибунар је градско насеље у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.007 становника.

Кроз Алибунар пролази значајна друмска саобраћајница Београд–Панчево–Алибунар–Вршац–Темишвар, као и пруга која такође спаја Београд и Темишвар.

Аустрија

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Венеција

Венеција (итал. Venezia, венец. Venesia; старији назив: Млеци) град је, пристаниште и чувено туристичко место у североисточној Италији, на Јадранском мору, са 270.589 становника (заједно са Местреом). Венеција је управно средиште покрајине Венето и истоименог округа Венеција.

Венеција је у средишњем добу средњег века била најважнији град на свету и највеће трговиште Европе између њеног Запада и Истока. Град је и познат као дугогодишња престоница надасве чувене Млетачке републике.

Венеција је јединствен град на свету, изграђена је на 118 малих острва у лагуни, на ушћу реке Бренте у Венецијанску лагуну, са каналима уместо улица. Дуж канала налази се низ цркава и палата прворазредне вредности, који творе јединствен урбани склоп. Због тога Венеција и њени канали проглашени су спомеником Светске баштине УНЕСКОа.

Град има бројне надимке попут: „Серенисима“, „Краљица Јадрана“, „Невеста мора“, „Град мостова“, „Град воде“. Са друге стране, многи градови грађени на каналима носе епитете „Северне Венеције“ (Санкт Петербург), „Западне Венеције“ (Амстердам), „Америчке Венеције“ (Њу Орлеанс).

Гинекологија

Гинекологија је грана медицине која се бави дијагностиком и лечењем болести женског репродуктивног система.

Назив гинекологије потиче од грчких речи „гине"'-жена и „логос"-наука, тако да је гинекологија, у буквалном преводу, наука о женама.

Модерна гинекологија је уско повезана са акушерством те проучава и прати промене у женском телу везане за трудноћу и порођај, од момента зачећа до краја постпарталног периода.

Демократска Федеративна Југославија

Демократска Федеративна Југославија (скраћено ДФ Југославија или ДФЈ) је држава која је истовремено представљала последњи период Краљевине Југославије и први период социјалистичке Југославије (касније познате као Федеративна Народна Република Југославија и Социјалистичка Федеративна Република Југославија). Њоме је владала Привремена влада Демократске Федеративне Југославије, са трочланим намесништвом.

Историјско доба

Историјско доба (историја) је дио прошлости коме претходи праисторија, и оно још увек траје. Историјско доба, у ствари, представља развој људске цивилизације. Оно је почело у IV миленијуму прије нове ере, од тренутка проналаска писма. Дијели се на Стари, средњи и Нови вијек и на Савремено доба у ком ми данас живимо. Важно је напоменути да историјско доба не почиње у исто вријеме за све народе. За народе Месопотамије и Египта она је почела око 3000. године прије нове ере, а рецимо за Нову Гвинеју 1900. године.

Картагина (град)

Картагина (грчки: Καρχηδών [Karkhēdōn], латински: Carthago, od феничанског קרת חדשת [Qart-ḥadašt] — "Нови град" (Qart — "град", ḥadašt — "нови"), арапски: قرطاج такође قرطاجة‎ [Qarṭāǧ(a)]) је антички град који се налазио на северу Африке, на територији данашњег Туниса. Основали су је феничански трговци из Тира. Према предању, након смрти краља Тира Матана I, крајем 9. века п. н. е. наследио га је његов син Пигмалион. Пигмалион је био у сукобу са својом сестром, Елисом (Дидо), те је наредио да се убије њен муж, Асерба врховни Мелкартов свештеник. Елиса је побегла са својим присталицама на Кипар, и одатле на север Африке, данашњи Тунис, где јој је краљ Јарба дозволио да подигне град на површини колико се простире кожа бика. Домишљата принцеза Елиса нареди да се коже бика исече на танке траке са којима је успела да окружи једно брдо и околне земље. Тамо је основала Кварт Хадашт (феничански: Quart Hadasht), што значи „Нови град“, то јест Картагину, 814. п. н. е..

Колонија је постала веома важна трговачка сила и ривал самим феничанским метрополама. Око овог града настало је Картагињанско царство, најважнија поморска сила на Медитерану до Пунских ратова.

Каталонија

Каталонија (кат. Catalunya; оксит. Catalonha; шп. Cataluña) је једна од 17 аутономних заједница Шпаније. Њено подручје углавном одговара историјској територији Кнежевине Каталоније. Аутономна заједница Каталонија има површину од 32.091 km², а званичан број становника је око 7,5 милиона (2010). Претежно становништво су Каталонци који говоре каталонским језиком. Главни град Каталоније је Барселона.

Каталонија је званично призната као историјска нација у Каталонском аутономном статуту усвојеном 1979. године, у складу са уставом Шпаније из 1978. године.

Дана 27. октобра 2017. године, Каталонија је и званично прогласила своју независност. Након проглашења независности, Влада Шпаније је одмах покренула члан 155. Устава Шпаније тј. активирала „нуклеарну опцију”, чиме је распуштен целокупан каталонски парламент укључујући и председника Каталонске владе Карлеса Пуџдемона, потпредседника као и све министре у парламенту. САД, Немачка, Француска, Уједињено Краљевство, Словачка и Турска изразиле су подршку Шпанији и њеном територијалном интегритету, наводећи да не признају независност Каталоније. Председник Владе Шпаније, Маријано Рахој Бреј, осим тога је сазвао и превремене регионалне изборе за 21. децембар 2017. године.

Лацио

Лацио (итал. Lazio), раније познат и као Лацијум (лат. Latium), је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу. Главни град покрајине је Рим, главни град Италије, а познати градови су и Латина, Витербо, Тиволи.

Лацио је познат као „срце Италије“ заједно са главним градом покрајине, али и целе Италије. Такође, област древног Лацијума, која се приближно поклапа са данашњом покрајином, била је средиште староримске државе и матично подручје латинског језика.

Нирнберг

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други град је по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Паганизам

Паганизам, паганство и јазичество представља појмове који се користе да означе политеистичке древне и савремене религије. Овај термин су први пут користили у четвртом веку рани хришћани за популације Римског царства које су практиковале политеизам, било зато што су били у већој мери рурални и провинцијални у односу на хришћанску популацију, или зато што они нису били војници Христа. Алтернативни термини у хришћанским текстовима за исту групу су хелени, гентили и незнабошци.Паганин и паганизам су били пежоративни термини за политеистичке групе, који имплицирају њехову инфериорност. Паганизам је широко конотиран као „религија сељаштва”, и током већег дела своје историје је био погрдан термин. Током и након средњег века, паганин је пежоративни термин који се користио за било коју неаврамску или непознату религију, и термин који претпоставља веровање у лажне богове.Много је научних расправа о пореклу термина паганин. У 19. веку, паганизам је усвојен као самоописни термин од стране чланова разних уметничких група инспирисаних древним светом. У 20. веку самоописно су га примењивали практичари модерног паганизма, неопаганских покрета и политеистички реконструкционисти. Модерне паганске традиције често инкорпорирају веровања или праксе, као што је богослужење природе, која се разликују од оних у највећим светским религијама.Савремено познавање старих паганских религија долази из више извора, укључујући антрополошке истраживачке податке, доказе археолошких артефаката, и историјске приказе древних писаца о културама које су биле познате у време класичне антике. Форме ових религија, под утицајем разних историјских паганских веровања премодерне Европе, данас постоје и познате су као савремени или модерни паганизам, који се назива и неопаганизам.Док већина паганских религија изражава поглед на свет који је пантеистички, политеистички или анимистички, постоје и монотеистички пагани.

Партош

Партош (рум. Partoș) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Банлок. Oпштина се налази на надморској висини од 79 m.

Политикин Забавник

Политикин Забавник (у Правопису српскога језика: Политикин забавник) српски је часопис који ужива култни статус у поп култури Србије и бивше Југославије. Први број изашао је 28. фебруара 1939. године. У почетку је штампан у облику дневних новина, а излазио је двапут недељно, уторком и петком. Тренутно излази једном недељно, петком. Отприлике трећину часописа чине стрипови, док друге две садрже чланке о науци, уметности, природи, историји, музици, интересантним догађајима из живота, и често су писани у забавном духу. Слоган часописа је: За све од 7 до 107. У 2006. години проглашен је српским „супербрендом“. Данас је просечан тираж часописа 37.000, док је на врхунцу, током седамдесетих година 20. века, достизао и тираж од преко 300.000 примерака.Сви бројеви Политикиног забавника могу се прочитати бесплатно, на званичном сајту Политикиног забавника. У одељку Архива налазе се издања од првог броја, па до оног који је објављен месец дана пре последњег издатог броја.

Секешфехервар

Секешфехервар (мађ. Székesfehérvár) или Столни Београд, је девети по величини град у Мађарској, смештен у средишњем делу државе. Секешфехервар је регионални центар Централне прекодунавске регије и главни град жупаније Фејер.

Град Секешфехервар је познат као древна престоница мађарских краљева.

Град има 99.060 становника према подацима из 2014. године.

Срби у Грчкој

Срби у Грчкој су грађани Грчке српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Грчкој.

Тоскана

Тоскана (итал. Toscana) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу земље. Главни град је Фиренца, а познати градови су и Пиза, Ливорно, Прато, Сијена, Лука. Тоскана је позната по томе да је дала велики број уметника светског гласа, нарочито током времена ренесансе. Такође, Тоскана је позната и по заштићеним пределима (тзв. "културни пејзаж") и по великом броју очуваних старих градова. Због тога је на тлу Тоскане чак шест места стављено на списак баштине Унеска, а сама покрајина је једна од туристички најпосећенијих области света.

Тоскана има преко 120 заштићених резервата природе, што чини Тоскану и њен главни град Фиренцу популарним туристичким дестинацијама које привлаче милионе туриста сваке године. Године 2012, град Фиренца је био 89. град на свету по броју посета, са преко 1,834 милиона долазака.

Умбрија

Умбрија (итал. Umbria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу земље. Главни град је Перуђа, а значајнији градови су Терни и Фолињо.

Покрајина Умбрија је позната као пољопривредна област са низом малих и сликовитих места у бреговитом пејзажу.

Фиренца

Фиренца (итал. Firenze) је велики град у централној Италији, који је октобра 2009. имао 371.060 становника. У ширем подручју Фиренца-Прато-Пистоја живи 1,5 милиона људи. Фиренца је главни град истоименог округа и главни град покрајине Тоскана.

У средњем веку Фиренца је постала важно економско, културно и финансијско средиште. Током новог века, била је престоница Великог војводства Тоскане под доминацијом породица Медичи и Лорена. Град је био прва престоница Италије у периоду 1865-1871. године, после уједињења Италије.

За Италијане, али и за читав Западни свет, Фиренца има огроман историјски, образовни, културни и уметнички значај, због чега је и позната као „Италијанска Атина“. Посебна вредност града је бројна вредна заоставштина из времена Ренесансе.

Фиренца спада у ред туристички најпознатијих градова света. Као град са добро сачуваним старим градским језгром у држави и низом вредних грађевина и амбијената Фиренца је и важно туристичко одредиште у Италији. Такође, стари део Фиренце је под заштитом УНЕСКО-а.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.