Савезна скупштина Савезне Републике Југославије

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Савезној Републици Југославији, од 1992. до 2003. године.

Савезна уставотворна и законодавна власт

Савезна скупштина као орган Савезне Републике Југославије

  • 1) одлучује о уставу Савезне Републике Југославије,
  • 2) одлучује о пријему других република чланица у Савезну Републику Југославију, о удруживању са другим државама и о приступању међународним организацијама,
  • 3) одлучује о промени граница Савезне Републике Југославије, одлучује о рату и миру, проглашава ратно стање, стање непосредне ратне опасности и ванредно стање,
  • 4) доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, доноси савезни буџет и завршни рачун, потврђује међународне уговоре из надлежности Савезне Републике Југославије,
  • 5) обавља контролу над радом Савезне владе и других савезних органа и функционера одговорних Савезној скупштини, у складу са савезним уставом и савезним законом,
  • 6) амнестира за кривична дела предвиђена савезним законом,
  • 7) бира и разрешава председника Републике[a], председника Савезне владе, судије Савезног уставног суда, судије Савезног суда, савезног државног тужиоца, гувернера Народне банке Југославије и друге савезне функционере одређене савезним законом,
  • 8) обавља и друге послове утврђене савезним уставом.

Савезна скупштина може, на заједнички предлог република чланица, савезним законом уредити и друга питања која нису у надлежности Савезне Републике Југославије.

Веће грађана и Веће република

Савезну скупштину сачињавају Веће грађана и Веће република.

Веће грађана сачињавају савезни посланици изабрани у републикама чланицама на непосредним изборима, тајним гласањем, тако што се по један савезни посланик бира на 65 000 бирача, с тим што се у републици чланици бира најмање 30 савезних посланика.

Веће република сачињавају по 20 савезних посланика из републике чланице.

Савезни посланици

Савезни посланици бирају се на четири године.

Избор и престанак мандата савезних посланика у Већу грађана Савезне скупштине уређује се савезним законом, а избор и престанак мандата савезних посланика у Већу република Савезне скупштине уређује се законом републике чланице.

Савезни посланици у Већу грађана Савезне скупштине представљају грађане Савезне Републике Југославије, а савезни посланици у Већу република Савезне скупштине представљају републику чланицу у којој су изабрани.

Председници већа

Веће грађана и Веће република Савезне скупштине бирају свог председника и потпредседника из реда својих посланика.

Председник већа представља веће, руководи радом већа и врши друге послове утврђене савезним законом и пословником већа.

Оба већа доносе пословнике којима уређују свој рад и организацију.

Редовна и ванредна заседања већа

Савезна скупштина ради у редовним и ванредним заседањима већа.

  • Редовно заседање одржава се без позива два пута годишње, у складу са пословником већа. Прво редовно заседање почиње првог радног дана у фебруару, а друго првог радног дана у септембру.
  • Ванредно заседање одржава се на захтев најмање трећине броја савезних посланика у једном већу или на захтев Савезне владе, са унапред утврђеним дневним редом.

Начин гласања у скупштини

О питањима из надлежности Савезне скупштине одлучују оба већа равноправно, већином гласова савезних посланика у сваком од два већа, ако савезним уставом није друкчије одређено.

Савезне законе о застави, грбу и химни, избору савезних посланика за Веће грађана, избору председника Републике[b], Савезном суду, Савезном државном тужилаштву, организацији Савезног уставног суда, поступку пред тим судом и правном дејству његових одлука Савезна скупштина доноси двотрећинском већином гласова свих савезних посланика у сваком од два већа.

Кад предлог савезног закона, другог прописа или општег акта није усвојен у оба већа у истоветном тексту, већа образују комисију за усаглашавање коју сачињавају по пет савезних посланика из оба већа. О предлогу комисије за усаглашавање и изјашњавају се оба већа, у складу са савезним уставом.

Избори за Савезну скупштину

Напомене

  1. ^ Донети су амандмани на Устав СРЈ, којима је непосредно изабран председник Савезне Републике Југославије за задње председничке изборе 2000. године.
  2. ^ Донети су амандмани на Устав СРЈ, којима је непосредно изабран председник Савезне Републике Југославије за задње председничке изборе 2000. године.

Види још

Извор

Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије су настала током Народноослободилачког рата, Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 15. августа 1943. године. Касније током постојања Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, од 1945. до 1992. године уведена су нова одликовања, која су се додељивала - војним и цивилним лицима, страним држављанима, војним јединицама и друштвено-политичким организацијама. После распада СФРЈ, један део одликовања је задржан и коришћен као одликовања Савезне Републике Југославије, а касније Државне заједнице Србије и Црне Горе, до 2006. године.

Савезна скупштина

Савезна скупштина се може односити на:

Скупштина СФРЈ

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије

Дом Народне скупштине Републике Србије

Скупштина СФРЈ

Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; словен. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije) или Савезна скупштина (мкд. Сојузното собрание; словен. Zvezna skupščina) је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од 1945. до 1992. године.

Формирана је новембра 1945. године, после избора за Уставотворну скупштину. До тада је улогу скупштине вршило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), који је 10. август 1945. године променио назив у Привремена народна скупштина Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ). Током свог постојања, скупштина је неколико пута мењала састав и називе, тако да се звала:

Уставотворна скупштина (мкд. Уставотворно собрание; словен. Ustavna skupščina), новембар 1945. - јануар 1946. / дводомна: Савезна скупштина и Скупштина народа.

Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије (мкд. Национално собрание на Федеративна Народна Република Југославија; словен. Ljudska skupščina Federativne Ljudske Republike Jugoslavij), јануар 1946. - јануар 1953. / дводомна: Савезно веће и Веће народа.

Савезна народна скупштина (мкд. Сојузно национално собрание; словен. Zvezna ljudska skupščina), јануар 1953. - април 1963. / дводомна: Савезно веће и Веће произвођача.

Савезна скупштина (мкд. Сојузното собрание; словен. Zvezna skupščina), април 1963. - фебруар 1974. / петодомна: Савезно веће (до 1968, од кад је општенадлежно веће било Веће народа), Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће.

Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; словен. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije), фебруар 1974. - април 1992. / дводомна: Савезно веће и Веће република и покрајина.Средиште Скупштине СФРЈ налазило се у Београду у згради данашњег Дома Народне скупштине Републике Србије у Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.