Савезна република

Савезна република је федерација држава чланица са републичким типом власти. Федерација је централна власт. Реч република нема исто значење у свим савезним републикама али минимално означава чињеницу да се на челу ових држава не налази монарх.

Постојеће савезне републике

Федерација Пун назив Чланице Владар
 Аргентина Аргентинска Република Провинције Председник
 Аустрија[1] Република Аустрија Покрајине Савезни председник
 Босна и Херцеговина[2] Босна и Херцеговина Ентитети Председништво
 Бразил[3] Савезна Република Бразил Државе Председник
 Комори Заједница Комора Аутономна острва Председник
 Етиопија[4] Савезна Демократска Република Етиопија Региони Председник
 Немачка[5] Савезна Република Немачка Државе Савезни председник
 Индија[6] Република Индија Државе Председник
 Ирак Република Ирак Мухафазе Председник
 Јужни Судан Република Јужни Судан Државе Председник
 Малезија Малезија Државе Председник
 Мексико[7] Сједињене Мексичке Државе Државе Председник
 Микронезија Савезне Државе Микронезије Државе Председник
   Непал[8] Савезна Демократска Република Непал Зоне Председник
 Нигерија[9] Савезна Република Нигерија Државе Председник
 Пакистан[10] Исламска Република Пакистан Провинције и племенске зоне Председник
 Русија[11] Руска Федерација Савезни субјекти Председник
 Судан Република Судан Државе Председник
 Швајцарска[12] Швајцарска Конфедерација Кантони Савезно веће
 Сједињене Америчке Државе[13] Сједињене Америчке Државе Државе Председник
 Венецуела[14] Боливаријанска Република Венецуела Државе Председник

Референце

  1. ^ CIA World Factbook: Austria, 14 May 2009
  2. ^ CIA World Factbook: Bosnia and Herzegovina, 14 May 2009
  3. ^ CIA World Factbook: Brazil, 14 May 2009
  4. ^ CIA World Factbook: Ethiopia, 14 May 2009
  5. ^ CIA World Factbook: Ethiopia, 14 May 2009
  6. ^ CIA World Factbook: India, 14 May 2009
  7. ^ CIA World Factbook: Mexico, 14 May 2009
  8. ^ CIA World Factbook: Nepal, 14 May 2009
  9. ^ CIA World Factbook: Nigeria, 14 May 2009
  10. ^ CIA World Factbook: Pakistan, 14 May 2009
  11. ^ CIA World Factbook: Russia, 14 May 2009
  12. ^ CIA World Factbook: Switzerland, 14 May 2009
  13. ^ CIA World Factbook: United States, 14 May 2009
  14. ^ CIA World Factbook: Venezuela, 14 May 2009

Види још

23. мај

23. мај (23.5.) је 143. дан године по грегоријанском календару (144. у преступној години). До краја године има још 222 дана.

27. април

27. април (27.04) је 117. дан у години по грегоријанском календару (118. у преступној години). До краја године има још 248 дана.

5. мај

5. мај (05.05) је 125. дан у години по грегоријанском календару (126. у преступној години). До краја године има још 240 дана.

Југославија

Југославија је била назив за три сукцесивне државе у југоисточној Европи, које су носиле тај назив од 1929. до 2003. године. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918. године, а 1929. званично преименована у Краљевину Југославију (понегде позната и као прва Југославија). Земља је током Другог светског рата била окупирана од стране сила Осовине. Током 1945. године, накратко је постојала Демократска Федеративна Југославија, формално монархија, али већ са доминантним републиканским уређењем, да би 29. новембра исте године била проглашена Федеративна Народна Република Југославија - федерација са 6 република и 2 аутономне покрајине (позната и као друга Југославија). 1963. године, донет је нови устав, којим је земља преименована у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Почетком 1990-их година, СФРЈ се распала у грађанском рату, али су две бивше републике, Србија и Црна Гора, одлучиле да наставе југословенску идеју, па је 27. априла 1992. године проглашена Савезна Република Југославија (трећа Југославија). 3. фебруара 2003. године, донета је уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, којим су ове две републике наставиле постојање заједничке државе још три године (до проглашења независности Црне Горе у мају 2006. године), али је назив „Југославија“ формално укинут.

Њемачка

Њемачка (екав. Немачка; њем. Deutschland), званично Савезна Република Њемачка (њем. Bundesrepublik Deutschland), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 357.021 km² и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након САД, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету. Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.

Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства. Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.

Њемачка је 1871. године постала национална држава када је већина њемачких држава уједињена у Њемачко царство којим је доминирала Пруска. Након Првог свјетског рата и Њемачке револуције 1918—1919, Царство је замијењено парламентарном Вајмарском републиком. Године 1933. брз долазак нациста на власт довео је до успостављања Нацистичке Њемачке, која је настала и почивала на основама диктатуре а потом довела до Другог свјетског рата и Холокауста. Након краја Другог свјетског рата у Европи и периода савезничке окупације, основане су двије њемачке државе: демократска Западна Њемачка и социјалистичка Источна Њемачка. Ове двије државе су се 3. октобра 1990. године ујединиле.У 21. вијеку, Њемачка је велика сила и четврта је највећа привреда по номиналном БДП-у, а пета по ПКМ-у. Као свјетски лидер у неколико индустријских и технолошких грана, Њемачка је трећа на свијету по извозу и увозу. Ово је развијена земља с веома високим животним стандардом, за који је заслужно квалификовано и продуктивно друштво. То потврђује социјална заштита и универзални систем здравствене заштите, заштита животне средине и бесплатно универзитетско образовање.Савезна Република Њемачка била је оснивач Европске економске заједнице (године 1957) и Европске уније (године 1993). Дио је Шенгенске зоне, као и саоснивач Еврозоне (године 1999). Њемачка је држава чланица Организације уједињених нација, Организације Сјеверноатлантског споразума, Групе 7 (бивше Групе 8), Групе 20 и Организације за економску сарадњу и развој. Војни расходи Њемачке су 9. највиши на свијету.

Бразил

Бразил (порт. Brasil), службено Савезна Република Бразил (порт. República Federativa do Brasil), држава је у Јужној Америци. Највећа је и најнасељенија држава Латинске и Јужне Америке, са више од 200 милиона становника, док је у светским размерама на петом месту и по величини територије и по броју становника. Такође, Бразил је највећа земља португалског говорног подручја на свету. Главни град је Бразилија, а службени језик је португалски.

Према северу се граничи са Венецуелом, Гвајаном, Суринамом и Француском Гијаном; према северозападу се граничи са Колумбијом; према западу са Боливијом и Перуом; према југозападу са Аргентином и Парагвајем и према југу са Уругвајем. Бразил се граничи са свим државама Јужне Америке изузев Еквадора и Чилеа. Део бразилске територије су и бројни архипелази, као што је Фернандо де Нороња, атол Рокас, Сао Педро и Сао Пауло, и Триндаде и Мартим Ваз.Бројни племенски народи су настањивали подручје Бразила пре доласка истраживача Педра Алвареса Кабрала 1500. године, који је прогласио ову територију делом Португалије. Све до 1808. Бразил је био португалска колонија, да би након инвазије Наполеонових снага на Португалију главни град португалског царства био пресељен из Лисабона у Рио де Жанеиро. Бразил је 1815. проглашен краљевином у саставу Уједињеног Краљевства Португалије, Бразила и Алгарве. Независност је стекао 1822. стварањем Бразилског царства, унитарне државе са парламентарном монархијом. Након војног пуча 1889. Бразил је постао република са председником на челу државе. Од 1964. до 1985. на власти је била војна хунта. Садашњи устав Бразила, донет 1988, дефинише ову државу као савезну републику. Федерацију чине Савезни дистрикт, 26 савезних држава, и 5.564 општине.Привреда Бразила је 2012. била, како по номиналном БДП-у, тако и по БДП-у мереним према паритету куповне моћи, на седмом месту на свету. Бразил је члан организације БРИКС. Са једном од најбрже растућих привреда на свету стиче све веће међународно признање и утицај. Бразил има свемирски програм који је под контролом Бразилске свемирске агенције . Ваздухопловство је у Бразилу, поред Мексика , најразвијеније у Латинској Америци . Према војном наоружању и војсци , Бразил је најмоћнија држава у Јужној Америци, такође има најбољу морнарицу , Бразил користи нуклеарну енергију , али не и као нуклеарно оружје . Бразил је имао и прву жену за председника, која је била једна од најмоћнијих жена на свету и која је смењена са функције председника 2016. године, Дилма Русев. Један је од оснивача Уједињених нација, групе Г20, Заједнице земаља португалског језика, Латинске уније, Организације иберо-америчких држава, Организације америчких држава, Меркосура, и Уније јужноамеричких нација. Спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу флоре и фауне на свету. У Латинској Америци представља регионалну силу, док у међународним односима има све битнију улогу.

Венецуела

Венецуела (шп. Venezuela), или званично Боливарска Република Венецуела (шп. República Bolivariana de Venezuela), држава је која се налази у северном делу Јужне Америке. Смештена је између Колумбије на западу, Бразила на југу и Гвајане на истоку, док на северу излази на обале Карипског мора и Атлантског океана на североистоку. Укупна дужина обале је око 2.800 km. Уз североисточну и северну обалу Венецуеле налазе се острвске државе Тринидад и Тобаго, Гренада, Курасао и Аруба. Са површином од 916.445 km² налази се на 6. месту међу јужноамеричким и на 33. месту међу светским државама и територијама. Према подацима пописа становништва из 2011. у земљи је живело нешто мање од 29.000.000 становника (рачунајући и избегла и расељена лица), или у просеку 30,2 ст/км².

Географијом Венецуеле доминирају високи Анди на западу, басен Амазона на југу и Оринока у централном и јужном делу делу земље, пространи љаноси и карипска обала. Биодиверзитет који варира од тропских кишних шума на југу до приморске тропске вегетације на северу, и од високопланинских шума на западу, преко високотравних савана у централном делу до мочвара у делти Оринока на истоку, сврстава Венецуелу у земље са најразноврснијим биолошком сликом на свету. Највиши водопад на свету са висином од 979 m, Анђеоски водопад, један је од бројних симбола ове земље.

Шпански конкистадори колонизовали су подручје данашње Венецуеле до 1522, а нешто раније око 1515. на острву Кубагва основали су град Нуево Кадиз који је био први шпански град на тлу Јужне Америке. Венецуела је била прва шпанска колонија на континенту која је прогласила независност од Шпанске империје 1811. што је довело до рата за независност. Победа бораца за независност предвођених револуционаром Симоном Боливаром у бици код Карабоба 1821. утрла је пут ка независности Венецуеле. Дан када је извојевана ова велика победа 24. јун Венецуела слави као национални празник.

У политичком смислу Венецуела је савезна република са председником као врховним поглаваром на челу. Чине је 23 савезне државе, дистрикт Каракас и зависне острвске територије уз обалу. Венецуела има вишедеценијски територијални спор са Гвајаном око територије од око 159.000 km² западно од реке Есекибо (територија Гвајана Есекиба или Zona en Reclamación) коју Венецуела сматра законитим делом своје територије.

Венецуела се убраја у земље са изразито високом стопом урбанизације, а већина њене популације живи у великим градским центрима у северном делу земље. Главни и највећи град у земљи је Каракас, а међу највеће градове у земљи спадају и Маракаибо, Сијудад Гвајана, Маракај, Валенсија, Баркисимето, Мерида и Сан Кристобал.

Главни извор прихода је нафта чије процењене резерве од скоро 300 милијарди барела сврставају Венецуелу на прво место у свету а држава је и међу највећим светским произвођачима овог енергента. Поред нафте важан извор прихода представља извоз пољопривредних култура, посебно кафе и какаоа.

Државе и територије Индије

Индија је савезна република са парламентарним системом коју чини 29 савезних држава и 7 савезних територија. Све савезне државе, као и територије Пудушери и Националног главног града Делхија, бирају своје скупштине и владе према Вестминстерском моделу. За осталих пет територија влада Индије именује управитеље. Законом о реорганизацији савезних држава из 1956, савезне државе су устројене на основу језика. Од тада, њихов устрој се углавном није мењао. Свака савезна држава или савезна територија је подељена на управне области.

Западна Немачка

Западна Немачка је неформално, али најчешће коришћено име за Савезну Републику Немачку (СРН; нем. Bundesrepublik Deutschland, BRD) од 1949. до 1990, када СР Немачкој није припадала Источна Немачка. Од немачког уједињења 1990, Савезна Република Немачка се једноставно назива Немачка.

Савезна Република Немачка је проглашена 23. маја 1949. са Боном, као њеним главним градом. Састојала се од Британске, Америчке и Француске окупационе зоне. Западна Немачка је прогласила потпуну сувереност над својом територијом 5. маја 1995, када су окупационе трупе отишле, баш као што је то био случај и у Источној Немачкој са Црвеном армијом.

Западна Немачка је приступила НАТО-у 9. маја 1955, у зениту Хладног рата. С друге стране Источна Немачка је поред ње с пркосом бивствовала као чланица Варшавског пакта. Бивши главни град, Берлин, је такође био подељен на Источни Берлин и Западни Берлин, али је Западни Берлин био саставни део Западне Немачке.

После пада Берлинског зида, 9. новембра 1989, уједињење две Немачке је брзо аранжирано: формално, Савезна Република Немачка је себи припојила Источну Немачку, и данас се једноставно зове Немачка. То се десило 3. октобра 1990, а четири окупационе силе су се повукле 15. марта 1991. године.

Мјанмар

Мјанмар (бурм. မြန်မာနိုင်ငံ), или званично Република Савез Мјанмара (бурм. ပြည်ထောင်စု သမ္မတ မြန်မာနိုင်ငံတော်‌), раније позната као Бурма, држава је у југоисточној Азији, на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора. Површина Мјанмара је 676.578 km2. По површини је 40. држава у свету, а 11. у Азији. Граничи се на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом. Према процени из 2010. Мјанмар је имао 56 милиона становника. Од 2005. главни град је Нејпјидо. Највећи град и доскорашња престоница је Рангун.

Мјанмар је од 1531. до 1885. био средиште независне краљевине која је свој врхунац доживела средином 18. века, када је под мјанмарском влашћу био велики део суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије. Од независности 1948. Бурма је, упркос привредном опоравку, показивала знакове политичке нестабилности, која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поново 1962. када је војска извршила државни удар предвођена генералом Не Вином. Након његовог повлачења 1988, власт је преузела група њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање владе након избора на којима је победила странка предвођена Аун Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аун Сана.

Нигерија

Нигерија (енгл. Nigeria), или званично Савезна Република Нигерија (енгл. Federal Republic of Nigeria), је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана. Дужина обале је 853 km, а копнене границе 4047 km. На западу граничи Бенином (773 km), северу Нигером (1497 km), североистоку Чадом (87 km), истоку Камеруном (1690 km). Главни град је 1991. године из Лагоса премештен у Абуџу, нови град изграђен од 1976. до 1991. године на месту изабраном због централног положаја и здраве климе 480 km западно од Лагоса. Нигерија је најмногољуднија земља Африке , са око 186 милиона становника и међу 10 најмногољуднијих земаља света је на седмом месту . Састоји се из 36 држава и територије главног града Абуџе.Данашња Нигерија је била локација бројних краљевстава и племенских држава током миленијума. Модерна држава настала је од британске колонијалне владавине која је почела у 19. веку, и спајањем Јужног нигеријског протектората и Северног нигеријског протектората 1914. године. Британци су успоставили административне и правне структуре док су практиковали индиректну владавину кроз традиционалне племенске савезе. Нигерија је постала формално независна федерација 1960. године, а утонула је у грађански рат од 1967. до 1970. године. Од тада се прелазила између демократски изабраних цивилних влада и војних диктатура, док није постигла стабилну демократију 1999. године, а председнички избори из 2011. године се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.Нигерија се често назива „Афричким гигантом“, због своје велике популације и економије. Са апроксимативно 188 милиона становника, Нигерија је најнасељенија земља у Африци и седма најнасељенија земља на свету. Нигерија је једна од највећих младих популација на свету. Она је вишенационална држава, пошто је настањена са преко 500 етничких група, међу којима су три највеће Хауса, Игбо и Јоруба; ове етничке групе говоре преко 500 различитих језика, и идентификоване су са широким спектром култура. Званични језик је енглески. Нигерија је подељена у приближно две половине између хришћана, који углавном живе у јужном делу земље, и муслимана у северном делу. Мањи део популације практикује урођеничке религије Нигерије, као што су изворне религије Игбо и Јоруба етничких група.

У 2015. години, Нигерија је била 20. по величини светска економија, вредна више од 500 милијарди и 1 билиона америчких долара у погледу бруто домаћег производа и паритета куповне моћи респективно. Она је превазишла Јужну Африку и постала највећа економија Африке 2014. године. Године 2013. дуг-ГДП однос је био 11 %. Светска банка сматра Нигерију тржиштем у развоју; и она је идентификована као регионална сила на Афричком континенту, сила средње јачине у међународним питањима, и као глобална сила у развоју. Нигерија је члан MINT групе земаља, које се сматрају следећим сетом економија попут „BRIC“ групе. Нигерија се исто тако наводи међу „следећих једанаест“ економија које ће постати највеће на свету. Нигерија је оснивачки члан Афричке уније, и члан многих других мећународних организација, укључујући Уједињене нације, Комонвелт нација и OPEC.

Односи Србије и Немачке

Односи Србије и Немачке су инострани односи Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

Пасош Немачке

Пасош Савезне Републике Немачке је јавна путна исправа која се немачком држављанину издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о немачком држављанству. Пасош Немачке се издаје за неограничен број путовања.

Савезна Република Немачка је потписница Шенгена, и према томе грађани Немачке могу да путују на територији Европске уније само са личном картом. Од 1. новембра 2005. године су представљени нови биометријски пасоши Савезне Републике Немачке.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Савезне државе Њемачке

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.

Сомалија

Сомалија (сомал. Soomaaliya; арап. الصومال‎), или званично Савезна Република Сомалија (сомал. Jamhuuriyadda Federaalka Soomaaliya; арап. جمهورية الصومال الفدرالية‎), држава је на истоку Африке, у региону познатом као Рог Африке. Граничи се са Џибутијем, Етиопијом и Кенијом.

Списак народних хероја

Орден народног хероја је био одликовање које је Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), те потоња Савезна Република Југославија (СРЈ) додељивала, углавном појединцима, за које је сматрано да су се посебно истакли у борби против непријатеља. Најчешће је додељиван за херојске заслуге у току Другог светског рата, а поред појединаца Орден је додељиван и војним јединицама, градовима и организацијама. Орден се најчешће додељиван постхумно (носилац ордена није био међу живима).

Орденом народног хероја, у периоду од 1943. до 1999. године одликовано је:

1.323 бораца и руководилаца НОВ и ПОЈ,

22 страних држављана,

33 војних јединица и установа НОВ и ПОЈ,

8 градова у СФР Југославији

4 друштвено-политичке организације

1 припадник Југословенске народне армије

6 јединица Војске Југославије

1 јединица МУП-а Србије

Списак суверених држава

Ово је азбучни списак свих држава света. Уз редне бројеве, списак садржи заставе, скраћене и пуне облике имена држава, њихов међународни статус, те листе њихових зависних и аутономних територија. Иако постоје критеријуми за утврђивање и држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих, па је тешко одговорити колико „држава“ има у свету.

Списак садржи:

195 суверених држава (193 чланица и 2 посматрача УН) са њиховим зависним и аутономним територијама, које класификујемо као:

територије са посебним облицима суверенитета, и то:

придружене зависне државе, које се налазе у придруженом и зависном односу према некој другој држави,

територије са посебним суверенитетом, који је дефинисан специјалним међународним уговорима

самоуправне зависне територије,

прекоморске територије, укључујући и слабо насељене територије, те

националне и конститутувне аутономије субјекти и подсубјекти унутар суверених држава и

друге територије, укључујући прекоморске посједе, територијалне претензије, ексклаве и спорне територије.Списак садржи и:

13 Територија са спорним статусом,

3 Спорне слабонасељене територије,

4 Микронације са одређеним међународним релацијама.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Хрватска на избору за Песму Евровизије

Хрватска је на Песми Евровизије учествовала 25 пута. Дебитовала је 1993. и од тада има свакогодишњег представника. Једна је од ретких земаља која није напуштала такмичење у периодима после лошег пласмана, а поред Шпаније друга је која има свог представника од првог појављивања.

Хрватска је на Песми Евровизије била заступљена у периоду између 1961. и 1991. у оквиру СФР Југославије. Као Савезна Република била је најуспешнија па је од 26 југословенских представника чак 13 било из Хрватске. Југословенски једини победник, група Рива са песмом Рок ми такође су пореклом из Хрватске.

Након распада Југославије, 1991. Хрватска је већ следеће године аплицирала за учешће на такмичењу. Међутим њихова молба одбијена је јер организатор националног фестивала, Хрватска радиотелевизија, није била пуноправна чланица Европске радиодифузне уније. Након испуњења једног од главног захтева Песме Евровизије, ХРТ је 1993. послала групу Пут са песмом Don't Ever Cry.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.