САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

САО Крајина
Српска аутономна област Крајина
Застава
SAO 1990

Географија
Земља  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Главни град Книн
Друштво
Званични језици српски
Владавина
Оснивање 21. децембар 1990.
Престанак 19. децембар 1991.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Serbian Krajina (1991).svg САО Книнска Крајина (СФР Југославија) Република Српска Крајина Flag of Serbian Krajina (1991).svg
[[Портал:]]

Историја

Октобра 1990. САО Книнска Крајина се 27. јуна 1990. удружила са српским општинама у Лици и остатку Северне Далмације у Заједницу општина Северне Далмације и Лике. После удруживања са овим областима, она постаје „Удружење аутономних српских општина“. Ова творевина убрзо ствара своју владу, парламент (Српско Народно Вијеће), и полако добија одлике суверене државе.

Првобитни план хрватског врха и Фрање Туђмана је био да створи националну државу Хрвата (што је и учинио изменама устава 1990. године), у саставу СФРЈ. Касније се одустало од ове идеје, и желела се нека лабава конфедерација Хрватске, и осталих југословенских земаља. Срби, који су хтели да остану да живе у Југославији, нису прихватили ове промене и жеље хрватског врха, па су се стога организовали у циљу заштите својих права, и у жељи да остану део Југославије.

Дана 21. децембара, 1990. САО Крајина је званично проглашена, и објавила је да она жели остати део СФРЈ, и да ће на евентуално проглашење хрватске независности, Срби одговорити истом мером.

„Српско Народно Вијеће“ 16. марта, 1991. је изгласало, да ће се у случају независности Хрватске од СФРЈ, Крајина прогласти независном од Хрватске, али у саставу Југославије. Неке крајишке вође су чак изјавиле жељу да Крајину анектира Србија.

Дана 12. маја 1991. одржан је референдум о даљој судбини Крајине. На референдуму су могли да учествују само Срби. Референдумом је одлучено да се Крајина отцепљује од Хрватске, и да остаје део Југославије.

Убрзо након проглашења независности почели су сукоби између Срба и Хрвата. ЈНА покушава да раздвоји зараћене стране, али убрзо стаје на страну Срба и помаже им да прошире територију коју контролишу. Западна Славонија и Источна Славонија, Барања и Западни Срем долазе под српску контролу, и тада Срби држе под влашћу трећину површине авнојевске Хрватске.

Дана 19. децембра, 1991. Милан Бабић (председник САО Крајине) и Горан Хаџић (председник Источне Славоније, Барање и Западног Срема) су прогласили уједињење ове две области и прогласили Републику Српску Крајину. Фебруара 1992. ова република се прогласила независном.

Види још

Литература

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Крајина (вишезначна одредница)

Крајина може бити:

Крајина - општи назив за пограничну област, односно крајиште

Неретљанска Крајина или неретванска Крајина, назив за срспку средњовековну област између река Неретве и Цетине

Војна крајина - погранична војна област Хабзбуршке монархије, подељена на више сектора:

Стара славонска крајина - назив за подручје Вараждинског генералата

Славонска војна крајина - део хабзбуршке Војне крајине на пограничном подручју Славоније

Стара хрватска крајина - назив за подручје Карловачког генералата

Хрватска војна крајина - део хабзбуршке Војне крајине на пограничном подручју Хрватске

Банатска војна крајина - део хабзбуршке Војне крајине на пограничном подручју Баната

Сремска војна крајина - назив за подручје Петроварадинске регименте

Посавска војна крајина - назив за подручје Бродске регименте

Банска крајина - назив за део Војне крајине на подручју Баније

Потиско-поморишка крајина - назив за део Војне крајине на подручју Потисја и Поморишја

Горња Крајина - географска и историјска област у данашњој Хрватској

Босанска Крајина - географска и историјска област на северозападу Босне и Херцеговине

САО Босанска Крајина, српска аутономна област (1991—1992)

Висока крајина - јужни део Босанске крајине, са градовима Босанско Грахово, Дрвар, Босански Петровац и Гламоч

Цазинска крајина - географска и историјска област око града Цазина.

Кочина крајина - назив за ослобођену област у Србији током Аустријско-турског рата (1788—1792)

Книнска крајина - географска и историјска област око града Книна

Тимочка крајина - географска и историјска област у источној Србији у ширем сливу реке Тимок

Неготинска крајина - део Тимочке крајине око града Неготина

Скадарска крајина - географска и историјска област у Црној Гори

Бела крајина - код границе у Словенији према Хрватској

Цетинска крајина - географска и историјска област око реке Цетине у Далмацији

САО Крајина, српска аутономна област (1990—1991)

Република Српска Крајина, српска држава (1991—1995)

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини

Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини о останку у заједничкој држави Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године. Организовала га је Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, која је конституисана неколико дана раније.

Плебисцитско питање је гласило: „Да ли сте сагласни са Одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини, од 24. октобра 1991. године, да српски народ остане у заједничкој држави Југославији, са Србијом, Црном Гором, САО Крајина, САО Славонија, Барања и Западни Срем, те другим који се за тај останак изјасне?“, а према подацима које су организатори плебисцита објавили, на гласање је изашло око 1.350.000 грађана или 85%, од којих се 98% изјаснило за останак.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.