САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Книнска Крајина
Српска аутономна област Книнска Крајина
Застава
SAO 1990

Мапа положаја САО Книнске Крајине
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Главни град Книн
Друштво
Званични језици српски
Религија православље, католицизам
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине српска аутономна област
Оснивање 27. јуна 1990.
Престанак 21. децембар 1990.
Статус Бивша аутономна област
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Croatia (1947–1990).svg СР Хрватска (СФР Југославија) САО Крајина (СФР Југославија) Flag of Serbian Krajina (1991).svg
Портал:Историја

Историја

После вишестраначких избора 1990. етничке тензије у Хрватској се повећавају. Срби су избачени из устава, тј. одузето им је право конститутивног народа. Сходно уставу из 1974, Хрватска је могла да се одвоји из СФРЈ само уколико се сви конститутивни народи сложе са таквом одлуком. Срби, избачни из устава, нису хтели да прихвате овакво стање ствари, и октобра 1990. године су формирали САО Книнску Крајину. САО Книнска Крајина се 27. јуна 1990. удружила са српским општинама у Лици и остатку Северне Далмације у Заједницу општина Северне Далмације и Лике. Децембра 1990. ова заједница усваја статут Српске аутономне заједнице и ствара САО Крајину.

САО Книнска Крајина се односи на предео око града Книна, у којој је створена прва српска аутономна област у Хрватској. Међутим, неки овај појам изједначавају са термином САО Крајина, и користе га да би означили ову област Крајине пред формирање РСК. Често се САО Книнска Крајина скраћује и говори само Книнска Крајина.

Види још

Литература

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Борисав Јовић

Борисав Јовић (Никшић, код Баточине, 19. октобар 1928) је друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србија, бивши српски политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.

Горан Хаџић

Горан Хаџић (Винковци, 7. септембра 1958 — Нови Сад, 12. јул 2016) био је српски политичар и бивши председник Републике Српске Крајине. Хаџић је пред Међународним судом за ратне злочине оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године у селу Крушедол на Фрушкој гори.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Логор Челебићи

Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије БиХ Алије Изетбеговића током Рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије БиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

СФОР

СФОР (енгл. The Stabilisation Force) су биле међународне војне снаге под командом НАТО-а, чији је глави задатак био заштита Дејтонског мировног споразума.

СФОР је спроводио операције под именом Операција заједничка стража (енгл. Operation Joint Guard) у периоду од 21. децембра 1996. до 19. јуна 1998. и под именом Операција заједничко ковање (енгл. Operation Joint Forge) у периоду од 20. јуна 1998. до 2. децембра 2004.

Земље које су имале војне трупе у склопу СФОР-а су биле: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, Уједињено Краљевство, САД. Од земаља изван НАТО-а, учествовале су: Албанија, Аустрија, Аргентина, Бугарска, Естонија, Финска, Ирска, Летонија, Литванија, Малезија, Мароко, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Шведска и Аустралија.

Број трупа је 2002. године смањен на 12.000 војника, потом двије године касније (2004.) на свега 7.000.

СФОР је наследио ИФОР, а замењен је ЕУФОР-ом, снагама Европске уније 2. децембра 2004.

СФОР је био подјељен у три операционе зоне:

Мостар МНБ(С) - италијанска, фрацуска и шпанска зона

Бања Лука МНД(W)- британска, канадска и холандска зона

Тузла МНД(Н)- америчка, пољска, руска и шведска зона.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.