Рјукју

Острва Рјукју (јап. 琉球諸島, Ryūkyū-shotō) су јапански архипелаг у Источнокинеском мору (делу Тихог океана) југозападно од Јапана. Архипелаг се простире на дужини од преко 1.200 км између острва Кјушу и Тајван.

Рјукју острва су административно подељена на:

  1. Сацунан острва - на северу, припадају Кагошима префектури
  2. Рјукју Шото - на југу, припадају Окинава префектури

Јорон острво је најјужније острво Сацунан острва, а Јонагуни острво најјужније острво Рјукју Шото (острва).

На архипелагу живи око 1,5 милион становника, од којих скоро 90% живе на острву Окинава. Овде се налази град Наха, главни град и привредни центар архипелага са три универзитета. Већина становништва су Јапанци, уз мањи број Кинеза и Индонежана. Аутохтони рјукју језици су готово изумрли на острвима, а заменио их је блиски рођак, јапански језик.

Острва Рјукју
Ryukyu map
Положај острва Рјукју између Јапана, Кине и Тајвана
Географија
Координате26°30′ СГШ; 128°00′ ИГД / 26.5° СГШ; 128° ИГД Координате: 26°30′ СГШ; 128°00′ ИГД / 26.5° СГШ; 128° ИГД
Површина4.642,11 km2
Висина1.936 m
Администрација

Географија

Од 98 острва насељено је 47. Укупна површина архипелага је 4.700 км². Највећа острва су брдско-планинска и вулканског су порекла. Мања острва су по правилу равна и коралног порекла. Последња вулканска ерупција на острвима догодила се 1991.

Источно од острва Рјукју, у Пацифику, налази се Ров Рјукју дубок 7.507 метара.

Ђомон период

Џомон представља јапански назив за период неолита, млађег каменог доба. Због непотпуности материјала, трајање неолитске епохе није могуће прецизно одредити, осим у регионалним оквирима. У Јапану је млађе камено доба трајало од 8000. п. н. е. до 300-их година н.е., али је развој био неравномеран; док је на југу почињало бронзано доба на другим деловима јапанске територије неолит још није достигао свој пуни развој. Стварањем Јапанских острва људи каменог доба остали су ван утицаја континенталне културе и културе каменог доба, развијајући се унутар изолованих заједница. Џомонски период је традиционално датиран између c. 14,000–300 п. н. е.Водећу улогу у формирању неолитске културе џомонског периода имали су, по претпоставкама стручњака, протоаинска племена која су, вероватно, били најстарији становници Јапанских острва. Али, упоредо са њима, у овом процесу учествовала су и племена јужномонголског порекла, која су на Јапанска острва стигла преко Филипина или непосредно из области Југоисточне Кине која је била насељена прецима племена Јуе. Лингвистички подаци омогућују претпоставку да је претежни део становништва мигрирао у Јапан са острва Полинезије, преко Филипина и острва Рјукју, а не директно са континента.

Јапански језик

Јапански језик (јап. 日本語, Nihongo) је службени језик Јапана. Говори га око 125 милиона људи, првенствено у Јапану где га као свој матерњи говори 99% популације. Осим тога се говори и у деловима Кине, Кореје и Филипина који су дуго били под јапанском влашћу, и разним Пацифичким острвима, те подручјима где живи пуно јапанских емиграната (САД, Бразил). Јапански емигранти такође живе у Перуи, Аргентини, Аустралији (посебно у источним државама) и Канади (посебно у Ванкуверу где је 1,4% популације јапанског порекла).

Назив језика је настао је од следећих речи:

日 (ни, ничи) - дан, сунце

本 (хон) - извор, извори; књига, књиге

語 (го) - реч, језик, говорРеч нихон (日本) значи Јапан, а нихонго (日本語) у буквалном смислу језик Јапана.

Постоји неколико теорија о настанку јапанског језика, али знанственици се још увијек разилазе у мишљењима. Највјероватнија теорија повезује јапански с изумрлим језицима који су се у прошлости употребљавали на подручју корејског полуотока и Манџурије.Због развоја у дугогодишњој изолацији, тешко је пронаћи било какве везе између јапанског и других језика. Јапански језик заједно с Рјукју језицима спада у јапанску језичку породицу. Признавањем рјукју језика као посебних од стране лингвиста, јапански језик се у научној литератури све мање сврстава у изоловане језике, а кад ускоро рјукју језици буду у потпуности стандаризовани, јапански језик ће и званично изаћи из класификације која га сврстава у изоловане језике, а у новој класификацији ће се појавити категорија „јапанска породица језика“.

Битка за Окинаву

Битка за Окинаву, вођена на острву Окинави на Рјукју острвима (јужно од четири највећа острва Јапана) је био највећи амфибијски напад за време Рата на Пацифику током Другог светског рата. То је била највећа поморско-копнено-ваздушна битка у историји, вођена од априла до јуна 1945.

Ниједна страна није очекивала да ће то бити последња велика битка у рату, што је била. Американци су планирали операцију Пљусак, инвазију на главна острва Јапана, која се није догодила, због јапанске предаје у августу 1945.

Битка је звана „челични тајфун“ (Typhoon of Steel), на енглеском а „челична киша“ (tetsu no ame), и „силовити челични ветар“ (tetsu no bōfū) од стране становника Окинаве, што се односило на интензитет пуцњаве који је карактерисао битку.

Током неких битака попут битке за Иво Џиму, није било цивила, али Окинава је имала велики број становника, и цивилни губици током битке су били најмање 130.000*. Амерички губици су били преко 72.000, од којих је 15.900 убијено или нестало, преко дупло више него у биткама на Иво Џими и Гвадалканалу заједно. Неколико хиљада војника који су умрли касније било од рана или из других разлога, није укључено у овај број. Око 107.000 Јапанаца је убијено или заробљено; многи су радије извршавали самоубиство, него се извргавали срамоти заробљавања.

Буно

Буно (文応) је јапанска ера (ненко) која је настала после Шоген и пре Кочо ере. Временски је трајала од априла 1260. до фебруара 1261. године и припадала је Камакура периоду. Владајући монарх био је цар Камејама.Пошто је у претходној ери земљу задесила велика епидемија и глад, ера Буно је именована у нади да ће у новом временском периоду ове несреће врло брзо проћи.

Еикјо

Еикјо (永享) је јапанска ера (ненко) која је настала после Шочо и пре Какицу ере. Временски је трајала од септембра 1429. до фебруара 1441. године и припадала је Муромачи периоду. Владајући монарх био је цар Го Ханазоно.

Источно кинеско море

Источно кинеско море је део Тихог океана, и има површину од 1.249.000 km². У Кини га зову Источно море, а у Кореји Јужно море, мада се то име чешће користи само за део јужно од Кореје.

Налази се између острва Кјушу и Рјукју на истоку, Тајвана на југу, те Кине на западу. Са Јужним кинеским морем је повезано преко Тајванског пролаза, са Јапанским морем преко Корејског пролаза, а на северу долази у додир са Жутим морем. Земље које излазе на њега су Тајван, Јапан, Кина и Јужна Кореја. Највећа река која излази на њега је Јангцекјанг.

Канен

Канен (寛延) је јапанска ера (ненко) која је настала после Енкјо и пре Хореки ере. Временски је трајала од јула 1748. до октобра 1751. године и припадала је Едо периоду. Владајући монарх био је цар Момозоно. Ера је именована како би се обележило крунисање цара Момозоноа, а њено име Канен у преводу значи "продужена милост".

Курошио струја

Курошио често и Јапанска струја (јап - Црна струја) је топла морска струја у западном делу Тихог океана. Она је наставак Пацифичке северноекваторске струје која скреће према северу и између Тајвана и јужних острва архипелага Рјукју улази у Источнокинеско море. Температура воде коју струја носи је око 20°C и врло је висока за ово подручје, а салинитет јој је око 34,5 промила. Просечни проток струје је 25.000.000 m³ у секунди.

Кад на путу према северу струја стигне до обала острва Кјушу, лети један крак одлази према западу и као Ћушима струја прелази према североистоку Корејски мореуз и наставља тећи паралелно са Хоншуом, највећим јапанским острвом. Овај релативно слаб и несталан огранак има проток од око 2 милиона m³ у секунди. Главни део Курошимо струје пролази између источне обале Јапана и Лузона (Филипини), а у подручју од око 35° СГШ сусреће Ојашио струју која долази са севера. Ту се сударају и заједно скрећу према истоку чинећи тако Севернопацифичку струју. Подручје гдје се ове струје сусрећу је богато рибом. Западно од Хавајских острва струја губи велики део своје енергије и као дивовски вртлог се нешто јужније спаја са Пацифичком северноекваторском струјом и тако затвара круг.

Огранци првобитне струје настављају тећи даље према истоку и деле се на Аљаску и Калифорнијску струју.

Курошио струја подложна је сезонском колебању. Најснажнија је у пролећним месецима кад достиже проток од око 30.000.000 m³ у секунди. У касно лето и јесен струја слаби (око 19.000.000 m³ у секунди). Курошио има за Јапан сличне климатске ефекте као Голфска струја за Европу. Од јужних врхова јапанских острва, утицај струје се осећа све до подручја око Токија. Европљанима је струја позната од око 1650. године, што се види из карте Бернарда Варенијуса.

Од околне воде кроз коју протиче разликује се црном бојом по чему је и добила име на јапанском „Курошио“ што значи црна струја.

Окинава

Окинава (На јапанском језику, 沖縄本島 - Окинава хонто или 沖縄島 - Окинаваџима; на окинавском језику, ウチナー - Учина или フチナー - Фучина), је острво на југозападу Јапана које лежи између Источнокинеског мора на западу и Тихог океана на истоку. Са површином од 2.255 km² Окинава је највеће од Рјукју острва.

Острво Икема

Острво Икема (јап. 池間島), је острво у области Мајико у префектури Окинава, Јапан. Острво припада групи острва Мијако, острва Сакисима архипелагу Рјукју.

Острво Ирабу

Острво Ирабу (јап. 下地島), је острво у области Мајико у префектури Окинава, Јапан. Острво припада групи острва Мијако, острва Сакисима архипелагу Рјукју.

Острво Огами

Острво Огами (јап. 来間島), је острво у области Мајико у префектури Окинава, Јапан. Острво припада групи острва Мијако, острва Сакисима архипелагу Рјукју.

Префектура Окинава

Окинава (јап. 沖縄県; Okinawa-ken) је префектура у Јапану која се састоји од стотине Рјукју острва. Главни град је Наха, који се налази на највећем од Рјуку острва Окинави.

Рјукјуански језици

Рјукјуански језици група су јапанских језика којима говори неколико мањих народа на јапанским острвима Рјукју.

Група се дели на две уже подгрупе, амами-окинавску са (8) језика и сакишимску са (3) језика.

А. Амами-окинавски (8) језика:

а. Северни амами-окинавски (4):

а1) Јужни амами-ошима, острва: Окинава, Амами Ошима, Какерома, Јоро, Уке

а2. Кикаи, острва: Окинава, Кикаи

а3. Северни амами-ошима, острва: Окинава, Амами Ошима

а4. Токуношима, острва: Окинава, Токуношима

б. Јужни амами-окинавски (4):

б1. Окиноерабу, острва: Окинава; Окиноерабу

б2. Окинавски, острва: Окинава, Керама, Куме, Тонаки, Агуни

б3. Кунигами, острва: Окинава, Ихеја, Изена, Ие, Сесоко

б4. Јорон, острва: Окинава, Јорон

Б. Сакишима (3):

а. Мијако, острва: Окинава, Мијако, Огами, Икема, Курима, Ирабу, Тарама, Мина.

б. Јаејама, острва: Окинава, Ишигаки, Ириомоте, Хатома, Кохама, Такетоми, Курошима, Хатерума, Арегусуку.

ц. Јонагуни, острва: Окинава, Јонагуни.

Сакоку

Сакоку (鎖国, "затворена земља") била је изолациона политика Јапана која је налагала да ниједан странац не сме да уђе у Јапан нити ниједан Јапанац сме да напусти своју земљу под претњом смртне казне. Политику је поставио шогунат Токугава под владавином шогуна Тогугаве Ијемицуа која је кроз неколико донешених едикта и закона трајала од 1633. до 1853. године. Крај ове забране обележава се доласком црних бродова адмирала Метју Перија који, под претњом силе, отвора границе Јапана за западну трговину. Након потписивања sпоразума из Канагаве, сакоку престаје да постоји али, будући да је Јапанцима и даље било забрањено да напусте Јапан, њена званична политика се завршава тек након доласка периода Меиџи обнове (1868).

Термин сакоку потиче од манускрипта Сакоку-рон (「鎖国論」) који је написао јапански астроном Шизуки Тадао (志筑忠雄) током 1801. године. Шизуки је употребио ову реч преводећи текстове из 17. века немачког путника Енгелберта Кемпфера о Јапану.Јапан није био потпуно изолован под „сакоку“ политиком. То је био систем који је ограничавао трговину и спољне односе од стране шогуната и неких ханова (феудалних области). Била је дозвољена трговина са Холанђанима и Кинезима у Нагасакију, док је трговинска размена са Корејом оджавана преко Цушима области (данас део Нагасаки префектуре). Трговало се и са народом Аину у Хокаиду на северу али и са Рјукју краљевством, преко области Сацуме на југу.

Сацума (феудална област)

Област Сацума (Јап. 薩摩藩“Satsuma-han“) позната и као област Кагошима, била је једна од феудалних области током Едо периода у Јапану. Налази се на острву Кјушу и данас припада префектури Кагошима. Главни град је Кагошима.

Центар управе налазио се у замку Кагошима док је годишње финансирање износило 770.000 кокуа. Сацума је био други хан по јачини одмах испод области Кага.

Тајван

Тајван (кин. 台灣, Táiwān; такође Формоза, од порт. (Ilha) Formosa — лепо острво) је кинеско острво у источној Азији. Главни град Тајвана је Тајпеј. Административно, острво представља једину кинеску покрајину која није под суверенитетом НР Кине, односно представља гро преостале територије под контролом Републике Кине. Често се термин Тајван користи као синоним за Републику Кину.

Од континенталне Кине ово пацифичко острво је удаљено 120 километара. Између њих је Тајвански пролаз. Тајван је дуг 394, а широк 144 километра. На југу Лузонски пролаз одваја Тајван од Филипина. На североистоку је јапански архипелаг Рјукју. Источнокинеско море запљускује северне обале Тајвана и одваја га од Јапана и Јужне Кореје.

Површина Тајвана је 35.801 km². Највиши врх Јушан је на 3.952 метара, док је још 5 врхова више од 3.500 метара.

Према подацима из 2009. на острву живи 23.046.177 становника.

Хореки

Хореки (宝暦), позната и као Хорјаку је јапанска ера (ненко) која је настала после Канен и пре Меива ере. Временски је трајала од октобра 1751. до јуна 1764. године и припадала је Едо периоду. Актуелни владари били су цар Момозоно и царица Го Сакурамачи. Нова ера је донета како би се обележила смрт бившег цара Сакурамачија и шогуна Токугаве Јошимунеа. Њено име, Хореки у грубом преводу значи "вредан календар" или "драгоцени годишњак".

Хотоку

Хотоку (宝徳) је јапанска ера (ненко) која је настала после Бунан и пре Кјотоку ере. Временски је трајала од јула 1449. до јула 1452. године и припадала је Муромачи периоду. Владајући монарх био је цар Го Ханазоно.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.