Руђер II Сицилијански

Руђер II Сицилијански (итал. Ruggero II di Sicilia; Милето, 22. децембар 1095Палермо, 26. фебруар 1154) је био први краљ Сицилије (1130—1154). Краљевина Сицилија је тада обухватала Сицилију и југ Италије.

Најпре је био гроф Сицилије 1105, затим је постао војвода Апулије 1127, а 1130. је постао први краљ Сицилије. Ујединио је све територије, које су освојили Нормани у једно краљевство.

Руђер II Сицилијански
Roger II Sicily
Руђер II Сицилијански
Датум рођења22. децембар 1095.[1]
Место рођењаМилето
Датум смрти26. фебруар 1154. (60/61 год.)
Место смртиПалермо
ДинастијаОтвил
ОтацРуђер I Сицилијански
МајкаАделаида дел Васто
СупружникЕлвира од Кастиље, краљица Сицилије, Sibylla of Burgundy, Беатриса од Ретела
ПотомствоРуђер III од Апулије, Tancred, Prince of Bari, Alfonso of Hauteville, Вилијам I Сицилијански, Констанца од Сицилије, Simon, Prince of Taranto
Војвода Апулије и Калабрије
ПретходникВилијам II Апулијски
НаследникВилијам I Сицилијански
Гроф Сицилије
ПретходникСимон Сицилијански
Краљ Сицилије
НаследникВилијам I Сицилијански

Долазак на власт на југу Италије

Када је Вилијам II Апулијски умро 1127. без наследника Руђер је полагао право на све Отвилске поседе на полуострву и феудалну власт над Капуом. Папа је био против уједињења Сицилије и Апулије.

Руђер постаје краљ Сицилије

Папа се залагао 1127. за крсташки рат против Рућера II Сицилијанског, па је створио неуспешну коалицију против њега. Већ у августу 1128. папа је био принуђен да постављањем призна Руђера војводом Апулије и Калабрије. До 1129. Руђер је скршио отпор барона и градова, тако да је септембра 1129. признат и од Напуља, Капуе и осталих. Руђер је затим започео са увођењем реда.

Када је 1130. умро папа Хонорије III уследили су двоструки избори за папу. Иноћентије II је побегао у Француску, а Руђер је подржавао антипапу Анаклетија II. Руђер је награђен круном за ту подршку, па 27. септембра 1130. Руђер постаје, папином булом, краљ Сицилије. Крунисан је у Палерму на Божић 1130. године.

Scifato ducale
Дукат краља Руђера II из 1140.

Побуне на полуострву

Покренут је рат, који је трајао око 10 година. Творац цистерцитског реда Бернард од Клервоа је подржавао папу Иноћентија II, па је створио велику коалицију против антипапе Анаклетија II и Руђера Сицилијанског. Коалицији су се придружили краљ Француске Луј VI, краљ Енглеске Хенрик I и цар Лотар III. У међувремену се побунио и југ Италије. Руђер је смирио побуну у Апулији, али побуњеници су заузели папски Беневенто. Руђер ја након пораза од побуњеника напустио југ Италије и побегао на Сицилији. Цар је дошао до Рима да би био крунисан и после тога је отишао, тако да су побуњеници остали без очекиване помоћи. До јула 1134. Руђер је присилио већину побуњеничких коловођа да се покоре. Једино је принц Капуе побегао, па Рућер поставља свог сина Алфонса на трон Капуе.

Поново је цар Лотар III скупио савезнике против норманског краљевства. Пиза, Ђенова и Византија су се бојали јачања норманског краљевства, па се удружују против Руђера. Пизанску флоту је предводио свргнути принц Капуе и искрцао се у Напуљу 1135. Побуњеници су чули да је Руђер болестан, па су се надали лакој победи. Заузели су тврђаву Аверса и доста територија око Напуља. Једино је Капуа одолевала побуњеничким нападима. Руђер се искрцао са краљевском армијом крај Салерна и повратио је све територије осим Напуља.

Царска инвазија

Chapelle Palatine
Сараценски лукови и византијски мозаици у Палатинској капели, краљевској капели норманских краљева. Изграђена је током власти краља Руђера II Сицилијанског

Велика царска војска долази 1136. године. Предводили су је цар Лотар III и војвода Баварске Хенрик Поносни. Царска армија је уз помоћ побуњеника опседала Салерно. Руђер је остао на Сицилији. Салерно се предао, а после тога царска војска са побуњеницима креће јужније у Апулију. Јуна 1137. Лотар III је након опсаде заузео Бари. Након освајања Апулије цар се враћа у Немачку.

Након одласка царске војске, Рућер II се искрцава у Калабрији, да поврати заузете територије. Не само да је повратио територије, него је и Серџије VII Напуљски признао Руђера господарем Напуља, чиме је престало постојати независно напуљско војводство. Напуљ је тиме интегрисан у норманску краљевину.

Руђер је онда кренуо на Беневенто и северну Апулију, где је војвода Ранулф II Алифшки губио подршку. Међутим имао је немачке војнике и 1.500 витезова из Мелфија, Транија, Троја и Барија, који су били спремни да се боре. У бици код Рињана 30. октобра 1137. Руђер II и Серџије VII Напуљски сукобили су се са Ранулфовом војском. Руђер II је ту претрпио велики пораз. Серџије VII Напуљски је погинуо, а Руђер је побегао са бојног поља. Антипапа Анаклетије II умире 1138, а Иноћентије II одбија да се помири са краљем Руђером II Сицилијанским.

Руђер је поново напао у пролеће 1138. године. Уништио је све побуњеничке замкове и при томе је накупио велики ратни плен. Ранулф је побегао у Троју, али ту умире 1139. године.

Консолидација краљевства

После смрти антипапе Анаклетија II, Руђер је покушавао да добије признање од папе Иноћентија II да је он краљ. Папа не пристаје и напада краљевство Сицилију са великом војском. Руђер је у једној бици 1139. заробио папу, па је понижени папа био присиљен да призна Руђера краљем Сицилије, Апулије и Капуе. Прецизне границе краљевства Сицилије одређене су тек 1144. године. Те земље ће следећих седам векова представљати краљевства Сицилије и Напуља или још касније Краљевства Две Сицилије.

После тога 1139. предаје се Бари са својих 50.000 становника иза великих зидина. Након заузимања јужне Италије Руђер доноси низ закона 1140. и ствара централизовану власт. Смањио је моћ вазала, који су се дотад стално бунили. Власт долази у руке сицилијанске бирократије. Када је централизовао власт створио је и нови новац дукат, назван по војводству Апулији.

Период мирне власти

Постао је један од највећих краљева Европе. У Палерму је Руђер окупио око себе најученије људе разних нација. Краљевина Сицилија је постала водећа поморска сила Медитерана. Моћна флота је извршила серију освајања на афричкој обали (1135—1153). Триполи је заузет 1146, а рт Боан 1148. године. Та освајања су изгубљена током следећег краља и никад нису била интегрални део краљевства.

Други крсташки рат (1147—1148) пружио је Руђеру II Сицилијанском прилику да обнови нападе на Византију, која је била традиционални нормански непријатељ. Руђер никад није сам ишао у поход против Византије. Његов адмирал је 1147. напао Крф. Крф је капитулирао захваљујући понуђеном миту и незадовољству због великих византијских пореза. Отишли су до Пелопонеза, где су опљачкали Атину. После тога су се покренули према јонским острвима. Разарали су дуж Еубеје и Коринтског залива све до Тебе, где су опљачкали мануфактуре свиле и сав текстил. Однели су то у Палермо и створили су базу за сицилијанску индустрију свиле.

Током 1149. Крф је враћен под византијску власт. Руђеров адмирал је кренуо у казнену експедицију против Цариграда, али није могао да се искрца. Руђер је умро 26. фебруара 1154. године. Наследио га је син Вилијам I Сицилијански.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Танкред од Отвила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Руђер I Сицилијански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Fredisenda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Руђер II Сицилијански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Manfred del Vasto
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Аделаида дел Васто
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Houben 2002, стр. 30

Литература

  • Houben, Hubert (2002). Roger II of Sicily: Ruler between East and West. Cambridge University Press.

Спољашње везе

Аделаида дел Васто

Аделаида дел Васто (око 1075 - 16. април 1118) била је краљица Јерусалима, жена краља Балдуина I.

Алжир (град)

Алжир (арап. مدينة الجزائر‎‎ Madīnat al-Dschazā'ir, упрошћено دزاير‎ Dzayer, франц. Alger) је главни и највећи град истоимене северноафричке државе. Град се налази у западном делу залива Средоземног мора који је добио назив по њему. Налази се на падинама Сахела, брдског ланца паралелног са обалом. Ова брда су део планина Атлас.

У густо насељеном централном делу града живи 2,2 милиона становника. Вилајет Алжир сачињавају укупно 57 насеља са 3,5 милиона становника (2008). Последњих деценија низ пиградских насеља интегрисан је у градско подручје. У регији главног града, која превазилази подручје вилајета, живи 6,3 милиона људи (2008).Град је подељен на два дела - нови, модерни део и стари град. У старом граду се налази казба, тврђава из 16. века, Велика џамија из 11. века, џамија из 1660. и грађевине из француског колонијалног доба (1830—1962). Тврђава се од 1992. налази на УНЕСКО листи Светске баштине.Око 1200. п. н. е. Феничани су населили простор где се данас налази Алжир. У заливу су основали трговачку колонију Икосим, где су касније владали краљеви Мауританије и Римљани. Град Алжир је основан 944. године.

Вилијам II Сицилијански

Вилијам II Сицилијански (1153 - 18. новембар 1189), познат под надимком Добри је био краљ Сицилије од 1166. до 1189. године.

Вилијам I Сицилијански

Вилијам I Сицилијански (1131 - 7. мај 1166) је био краљ Сицилије од 1154. године до своје смрти.

Владари Сицилије и Напуља

Списак владара Сицилије и Напуљске краљевине

Конрад IV

Конрад IV (нем. Konrad IV.; Андрија, 25. април 1228. — Лавело, 21. мај 1254.) је био краљ Јерусалима (1228—1254), краљ Немачке (1237—1254) и краљ Сицилије (1250—1254). Био је син Фридриха II и припадао је династији Хоенштауфен.

Најстарији син Фридриха II побунио се против оца, па је Фридрих II одредио да му Конрад IV буде наследник. Конрад IV је 1237. изабран за краља Немачке. Тиме је било предвиђено да он буде будући цар Светог римског царства. Надбискуп Мајнца је био регент, који је владао Немачком у Конрадово име све до 1242. године. После 1242. функцију регента вршили су Хајнрих Расп и Вацлав I. Када је дошло до сукоба папе Иноћентија IV и Фридриха II папа је почео да подржава Хенрика Распа да буде краљ Немачке. Папа је послао велике количине новца у Немачку и обезбедио је довољно подршке, па су надбискупи Келна и Мајнца прогласили Хајнриха Распа за антикраља 1246. године. Расп је победио Конрада IV у бици код Ниде 1246, али је умро неколико месеци касније.

Када је 1250. умро Фридрих II Немачка и Сицилија су припале Конраду IV, али се наставила битка са папама. Конрад је извршио инвазију на Италију 1251, али није успевао да покори савезнике папе. Папа је понудио Сицилију Едмунду Грбавом, сину енглеског краља Хенрика III.

Папа је екскомуницирао Конрада 1254. године. Конрад IV је умро 1254, и иза њега је остао син Конрадин, који је тада имао две године. Конрадин је смакнут 1268. након борбе са папама.

Папство се тиме коначно решило Хоенштауфоваца.

Конрадин

Конрадин или Конрад V или Конрад Млађи (нем. Conradin; Ландсхут, 25. март 1252 — Напуљ, 29. октобар 1268) је био краљ Сицилије (1254—1268), титуларни краљ Јерусалима (1254—1268) и војвода Швапске. Син је немачког краља Конрада IV. Његовом прераном смрћу у узрасту од само 16 година окончава се легитимна Хоенштауфеновска линија.

Констанца, краљица Сицилије

Констанца, краљица Сицилије (Палермо, 2. новембар 1154 - Палермо, 27. новембар 1198) била је супруга Хајнриха VI. Била је кћерка Руђера II и Беатрисе од Ретела.

Краљевство Сицилија

Краљевство Сицилија (лат. Regnum Siciliae, итал. Regno di Sicilia, сицил. Regnu di Sicilia, кат. Regne de Sicília, шп. Reino de Sicilia) краљевство је које су 1130. године основали Нормани. У почетку није обухватало само острво Сицилију, него и југ Италије.

После побуне на Сицилији 1282. против Анжујаца, Сицилија је постала независна и настала су два краљевства Сицилије. Једно краљевство се данас ретроактивно назива Напуљско краљевство и обухватало је југ Италије, а друго краљевство се називало краљевство Сицилије. Тек 1816. два краљевства Сицилије ујединила су се у Краљевство Две Сицилије.

Пескара

Пескара (итал. Pescara) је познати град у Италији. Пескара је највећи град и привредно средиште покрајине Абруцо у средишњем делу државе и главни град истоименог Округа Пескара. Међутим, град није управно средиште покрајине, већ је то град Л'Аквила.

Пескара је позната као родно место познатог италијанског песника и зачетника фашизма, Габријеле Д'Анунција.

Руђер I Сицилијански

Руђер I Сицилијански (око 1031—1101.) је био први гроф Сицилије. Владао је од 1071. године до своје смрти.

Симон Сицилијански

Симон Сицилијански (1093 - 28. септембар 1105) је био гроф Сицилије од 1101. године до своје смрти.

Сицилија

Сицилија (итал. Sicilia) је острво у Италији, највеће острво у Средоземном мору и једно од најгушће насељених. Налази се око 160 km северосточно од Туниса (Северна Африка). Острво је одвојено од копна Месинским мореузом 3 km широким на северу и 16 km широким на југу. Главни град је Палермо. Сицилија је аутономни регион са специјалним статусом у оквиру Италије. Од свих региона Италије, Сицилија заузима највећу површину (25.708 km2).

Током историје, Сицилија је сматрана територијом од посебне важности због улоге коју је имала у трговини по Средоземном мору. По грчкој митологији, Сицилија је постојбина киклопа Полифема кога је ослепео грчки херој Одисеј. Острво је било део Велике Грчке, како је називана скупина грчких колонија у јужном делу данашње Италије. Сицилија је некада била краљевство са престоницом у Палерму. Та држава је владала острвом, као и Малтом и јужним делом Апенинског полуострва пре Сицилијанске вечерње. Касније је постала део Краљевства Две Сицилије под династијом Бурбона, али је престоница био Напуљ на Апенинском полуострву. Од уједињења Италије, Сицилија је њен саставни део.

Сицилија је острво богате и јединствене културе, посебно у уметности, кулинарству, архитектури, па чак и језика. Привреда Сицилије је углавном заснована на пољопривреди (наранџе и лимуни). Рурални крајеви привлаче туристе који желе да уживају у природним лепотама острва. На Сицилији се налазе важни археолошки и антички локалитети као што су некрополе Панталике и Долина храмова.

Танкред Сицилијански

Танкред (1138 – 20. фебруара 1194) је био краљ Сицилије из династије Отвил. Владао је од 1189. године до своје смрти.

Тунис

Тунис (раније Тунизија, од франц. Tunisie; арап. تونس‎ [ Tūnis], берберски: ⵜⵓⵏⵙ [Tunes]), званично Туниска Република (арап. الجمهورية التونسية‎ [ al-Jumhūrīya at-Tūnisīya]), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем. На западу има границу с Алжиром (965 km) и на југоистоку с Либијом (459 km). Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.

Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан. Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.

Од 1957. Тунис је председничка република. Данас је члан бројних светских и регионалних организација укључујући Арапску лигу, Афричку унију и Заједницу сахело-сахарских држава.

Фридрих II, цар Светог римског царства

Фридрих II, цар Светог римског царства (нем. Friedrich II.; 26. децембар 1194 — 13. децембар 1250) је био цар Светог римског царства (1220—1250), краљ Немачке (1212—1250), краљ Сицилије (1198—1250), титуларни краљ Солуна (1230—1239) и краљ Кипра и Јерусалима (1225—1228). Припадао је династији Хоенштауфоваца. Био је један од најенергичнијих и најспособнијих владара средњег века.

Одрастао је и живио највише на Сицилији, јер му је мајка била ћерка Руђера II Сицилијанског. Често је био у рату са Папском државом, тако да је био два пута екскомунициран и јако оцрњен у хроникама тога времена. Папа Гргур IX га је чак назвао антихристом. Био је прозван stupor mundi, чудом света. Говорио је девет језика, а писао је на седам језика у доба кад су многи владари једва били писмени. Био је покровитељ наука и уметности, тако да је финансијски подржавао сицилијанску школу поезије, а од 1220. на његовом двору се користи сицилијански језик. Сицилијанска школа је имала каснији велики утицај на Дантеа и модерни италијански.

Хелада (тема)

Хелада (грчки: Ελλάς [Ellás — Елас], Ελλάδα [Elláda — Елада]) је била византијска провинција (тема) која је обухватала просторе данашње централне Грчке, Тесалије и Пелопонеза (до 800. године). Основана је крајем 7. века, а постојала је до краја 11/12. века.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.