Руски Крстур

Руски Крстур (русин. Руски Керестур) је село у општини Кула, у Западнобачком округу, у Војводини, у Србији. По попису из 2011. године има 4585 становника, претежно припадника русинске националности. Руски Крстур је и културни центар ове националне мањине у Војводини. Према попису из 2002. године, село је имало 5213 становника.

Овде се налазе Сеоска кућа у Руском Крстуру и Водица (Руски Крстур).

Руски Крстур
Ruski Krstur, Uniate church
Гркокатоличка катедрала у Руском Крстуру
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаКула
Становништво
 — 2011.Пад 4.585
 — густина78/км2
Географске карактеристике
Координате45°33′47″ СГШ; 19°24′59″ ИГД / 45.56293° СГШ; 19.41650° ИГДКоординате: 45°33′47″ СГШ; 19°24′59″ ИГД / 45.56293° СГШ; 19.41650° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина84 м
Површина58,6 км2
Руски Крстур на мапи Србије
Руски Крстур
Руски Крстур
Руски Крстур на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број25233
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Географски положај

Село се налази на 45°33'45" географске ширине и 19°25'16" географске дужине. То је простор средње Бачке који се одликује повишеним лесним заравнима. Село је се југозападним делом наслоњено на канал Косанчић — Мали Стапар који прпада систему канала ДТД. Кроз село пролази магистрални пут М-3 (БогојевоКаравуковоОџациКулаВрбас), који га добро повезује са свим деловима Војводине.

Историја

Руски Крстур је најстарије русинско место. Раније се звао Бач Керестур. Место је, 1751. године званично признато када је у Крстуру живело око 80 русинских породица које су се ту доселиле још 1745/46. године са Хорњице (Закарпатје) на Косцељиско (то је пустара између Крстура и Куле). Велика већина их је дошла из околине Кошица, Ужгорода, Мишколца. У првом наврату се доселило 11 особа или породица како је записано у Аустроугарским архивима. Они су напустили своју постојбину у потрази за бољим животом. Кулске власти су Русинске досељенике примили и послали да обрађују пусту и мочварну земљу близу Куле, где су они основали своје насеље, данашњи Руски Крстур.

Демографија

У насељу Руски Крстур живи 4154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,6 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2036 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Русинима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.874
1953. 6.115
1961. 5.873
1971. 5.960
1981. 5.826
1991. 5.636 5.536
2002. 5.213 5.490
2011. 4.585 4.868
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Русини
  
4.483 85,99 %
Срби
  
263 5,04 %
Роми
  
76 1,45 %
Мађари
  
73 1,40 %
Украјинци
  
61 1,17 %
Хрвати
  
38 0,72 %
Црногорци
  
37 0,70 %
Југословени
  
31 0,59 %
Словаци
  
30 0,57 %
Муслимани
  
9 0,17 %
Словенци
  
3 0,05 %
Македонци
  
3 0,05 %
непознато
  
26 0,49 %

У последњих 50-ак година, број становништва Руског Крстура опада. За то има више разлога. Први разлог је нагативан природни прираштај, што је карактеристика целе регије. Други разлог је мигрирање становштва. До '90-их година млади су одлазили на школовање у веће центре (Кула, Нови Сад, Суботица...) и тамо су остајали. Током кризе и ратова у деведеситама Русини су почели емигрирати у западне земље, највише у Канаду. Данас у Канади живи велики број бивших становника Руског Крстура, а и осталих места где живе Русини.

Религија

Русини су гркокатоличке вероисповести. Убрзо по свом досељавању на ове просторе основали су парохију и изградили малу цркву. Данашња црква у селу је изграђена 1784. године и посвећена је Преносу Моштију св. Николе. Руски Крстур је од 2003. до 2018. године био центар Гркокатоличког апостолског егзархата, који је 2018. године преуређен у Крстурску епархију, чиме је црква св. Николе постала катедрала (саборна црква).

Поред села је изграђена 1859. црквица, „Водица“, на месту где су се годинама пре њене изградње догађала оздрављења и приказања Богородице.

У Руском Крстуру живе монахиње „Сестре службенице Пресвете Богородице“ и „Мале сестре“.

Образовање и култура

Руски Крстур је културни и просветни центар Русина Србије. Прва школа је почела са радом 1753. као Тривијална школа, где се учило читање, писање, рачунање и основе црквеног певања са веронауком. Школа је на крају 19. века постала државна.

Данас у Руском Крстуру делује забавиште, основна школа на српском и русинском језику. Гимназија у селу је једина средња школа са русинским као наставним језиком у Европи. Од 2009. године, осим гимназије, отворен је и смер туристички техничар у истој школи.

Постоји неколико културних манифестација у селу. Најзначајнији је фестивал културе „Црвена ружа“. Затим „Драмски меморијал Петра Ризнича-Ђађе“, као и културна манифестација „Костелникова јесен“.

У Руском Крстуру се налази и издавачка кућа „Руске слово“ (русинска реч) са штампаријом; као и музеј, галерија и архива русинске историје.

Привреда

Због изузетно плодне земље о Крстурском атару, становништво се од досељења, бави пољопривредом. Она је и окосница привреде села. Бројна су пољопривредна газдинства. У селу постоји погон за прераду и смрзавање хране. Руски Крстур је врло познат по производњи паприке. Одређени број становништва је запослен у кућним радионицама за производњу намештаја, које је врло развијено.

Спорт

Спорт има дугу традицију. 1923. је основан фудбалски клуб „Русин“, из којег је касније израсло истоимено спортско друштво. Ово спортско друштво негује бројне спортове, а бави се и организацијом спортских игара „Јаша Баков“, на којима учествују у турнирима сви русински клубови.

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Јаша Баков

Јасон Јаша Баков (1906—1974) је бивши југословенски атлетски репрезентативац у периоду од 1934. до 1948. Такмичио се у скоку мотком. Пре рата је био члан АК Југославије из Београда, а после рата АК Руски Крстур.

Јоаким Сегеди

Јоаким Сегеди (Руски Крстур, 27. октобар 1904 - Загреб, 20. март 2004) је био гркокатолички владика. Био је помоћни владика крижевачки који је умро у стотој години живота, 77. години свештенства и 41 године службовања као владика. Био је трећи владика по реду, који је сахрањен у рускокрстурској катедралној цркви.

Јоаким Хербут

Јоаким Хербут (Руски Крстур 14. фебруар 1928 − Скопље 15. април 2005) је био владика скопски за римокатолике и владика и апостолски визитатор за католике источног обреда у Македонији.

Владимир Кирда Болхорвес

Владимир Кирда Болхорвес (Руски Крстур, 1. октобар 1942) српско-русински је романсијер, песник, социолог културе и теоретичар књижевности.

Водица (Руски Крстур)

Водица је црква поред Руског Крстура и светиште које посећују многи ходочасници гркокатоличке вероисповести, али и други верници. Црква је посвећена безгрешном зачећу Пресвете Богородице. Изграђена је 1859. године и 20. фебруара 1998. године је проглашена за споменик културе. Споменик културе се састоји од црквице, бунара са „лековитом водом”, покривеног простора за окупљање верника и преноћишта.

Водица (вишезначна одредница)

Водица се може односити на:

Водица, насељено место у општини Шипово, Република Српска

Водица (Руски Крстур), црква у Руском Крстуру

Данијела Штајнфелд

Данијела Штајнфелд (Руски Крстур, 1984) је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Дионизиј Њаради

Др Дионизиј Њаради (Руски Крстур, 10. октобар 1874 – Мрзло Поље, 14. април 1940) био је двадесет пети по реду, гркокатолички владика. Оснивао је нове парохије. У крижевачкој Епархији је увео монашке чинове: сестре Василијанке, сестре Службенице, монахе Василијане. Помогао је у оснивању штампарије у Бачкој, као и у Украјини. Писао је књиге, молитвенике, уџбенике за веронауку. Оснивао је у Епархији црквена друштва, деловао је у екуменском духу у цркви, у циљу остваривања црквеног јединства. Био је веома присутан у црквеном и културном животу Русина. У Русинском народном просветном друштву, поред Хавријила Костељника, и владика Дионизиј је имао огромну улогу као велики добротвор.

Злата Паплацко

Злата Паплацко (17. април 1969, Руски Крстур) је бивша српска рукометашица која је играла на позицији голмана. Каријеру је започела са 12 година када је играла за клуб Русин у Руском Крстуру. Потом је играла за Црвенку, Вождовац, Темерин, Напредак из Крушевца, Бане Секулић из Сомбора, Југоинспект и Углед комерц из Новог Сада, Валенсију из Шпаније, Будућност из Подгорице, Медицинар из Шапца, Нопал, Инђију. Одиграла је више од хиљаду званичних клупских утакмица, као и више од сто мечева за репрезентацију. Са репрезентацијом освојила је бронзану медаљу на Светском првенству 2001.

Михајло Мудри

Михајло Мудри (Руски Крстур 30. децембар 1874—Руски Крстур 13. октобар 1936) је био дугогодишњи рускокрстурски парох и први председник Русинског народног просветног друштва. На месту председника је био седамнаест година. Био је веома ангажован у настојањима да се штампају школски уџбеници и друге књиге на русинском језику.

Општина Кула

Општина Кула је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 481 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 45404 ha, а на шумску 279 ha).

Седиште општине је град Кула. Општина Кула се састоји од 7 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 43101 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,5‰, а број запослених у општини износи 10592 људи. У општини се налази 8 основних и 4 средње школе.

ПФЛ Сомбор

Подручна лига Сомбор је једна од 31 Окружне лиге у фудбалу на територији Републике Србије. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига се састоји од 16 клубова са територије Западнобачког округа и игра се по двокружном бод-систему. Првак иде директно у Бачку зону, а последња два тима испадају из лиге. У лигу улази првопласирана екипа из Међуопштинске Лиге Сомбор-Апатин-Кула-Оџаци.

Председик: Зоран Пурић

Генерални секретар: Славко Зобеница

Панонски Русини

Панонски Русини или само Русини, су народ источнословенског порекла, који претежно живи у Србији (српској покрајини Војводини) и мањим делом у источној Хрватској. Говоре русинским језиком, који је један од 6 службених језика у АП Војводини, и гркокатоличке су вероиспивести.

Панонскорусински језик

Панонскорусински или само русински језик (руски язик, руска бешеда, русински язик), је језик којим се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Русинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика.

Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).

Према извештају Уједињених нација, русински језик, одн. језик панонских Русина, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.

У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачвањски руски јазик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.

Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру

Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру, насељеном месту у општини Кула, подигнута је 1784. године, да би данашњи изглед добила у обнови 1836. године, што потврђује натпис изнад северног портала.Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Почевши од 2003. године, Руски Крстур је био центар гркокатоличког апостолског егзархата, који је 2018. године уздигнут на степен Крстурске епархије, чиме је црква Светог Николе постала катедрала (саборна црква). Црква је грађевина која је под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.

Црква је посвећена Преносу моштију Светог оца Николаја, изграђена је у духу класицизма као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником који се уздиже над западном фасадом, ослањајући се на четири ниска и масивна ступца међусобно повезана луцима. Црква је дугачка 42 метра а широка 13,30 метара. Дебљина зидова је 1,50 метара. На месту уобичајеном за певничке апсиде, 1906. године пробијени су зидови да би се доградиле једноспратне сакристије правоугаоних основа, одвојене од простора наоса лучним отворима. Главни портал је укомпонован у полукружно завршени трем, знатно нижи од висине брода. Богата резбарија иконостасне преграде рад је Аксентија Марковића из 1791. године. За сликану декорацију ангажован је три године касније Арсеније Теодоровић, који је такође аутор представа на певницама и архијерејском трону. Зидну декорацију осликао је 1936. године Миленко Ђурић.

Црквена звона су однесена из цркве за време Првог светског рата. Нова звона су набављена 1922. године. Највеће звоно има 1500 килограма и названо је по светом Петру. Следеће по величини звоно носи име светог Георгија и има 850 килограма, потом св. Никола 400 килограма, св Јован 200 килограма и звоно које се зове св. Михајло, 100 килограма.Између 1961–1963. године обављена је рестаурација иконостаса. Конзерваторски радови су изведени 1972. године.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Списак споменика културе у Западнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Западнобачком округу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.