Руси у Србији

Руси у Србији су грађани Србије руског порекла.

Руси у Србији
Русские в Сербии
Антоний (Храповицкий)
Николај Петрович Краснов
Pyotr Wrangel 1920, painting
Farmakovski
Viktor Nikitin
Nina Kirsanova
Vladimri Smirnov
George Ostrogorsky
Youskevitch.jpg
Игор Јушкевич
Olja Ivanjicki
Troicki QC13-010 (9435784451)
Vladimir Volkov 2012 MNE
Укупна популација
3.247 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Београдски регион1.301 [1]
Регион Војводине1.173 [1]
остатак Србије773 [1]
Језици
српски и руски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Руска дијаспора

Пописи Србије

  • 1948: 13329
  • 1953: 7829
  • 1961: 6984
  • 1971: 4746
  • 1981: 2761
  • 1991: 2473
  • 2002: 2588
  • 2011: 3247[2]

Средњи век

Бели емигранти

Novo gorblje4
Руско војно гробље у Београду
  • Константин Смирнов, генерал
  • Антоније Храповицки, владика и првојерјарх Руске Заграничне Цркве
  • Георгије Пио-Улски, професор механике Београдског универзитета
  • Николај Краснов, архитекта
  • Владимир Ласкарев, геолог и минералог, професор Београдског универзитета, члан САНУ
  • Григорије Демченко, историчар права
  • Константин Серебрјаков, професор механике Београдског универзитета
  • Борис Нилович Литвинов, генерал
  • Анастасије Грибановски, владика и првојерјарх Руске Заграничне Цркве
  • Никола Салтиков, доктор математике, професор универзитета (Харков и Београд), члан САНУ
  • Степан Кулбакин, филолог, слависта и палеограф, професор Београдског универзитета, члан САНУ
  • Василиј Николајевич Штрандман, дипломата
  • Виктор Артамонов, генерал-мајор
  • Никола Пушин, хемичар, професор Београдског универзитета, дописни члан САНУ
  • Теодор Тарановски, правник и историчар, члан САНУ
  • Евгеније Спекторски, правник, доктор права, професор Београдског универзитета, дописни члан САНУ
  • Василиј Шуљгин, политичар, бели емигрант до 1944.
  • Сергеј Тројицки, богослов-канонист и црквени историчар, професор Београдског универзитета
  • Петар Врангел, генерал
  • Антон Билимович, математичар, професор универзитета (Кијев, Одеса, Београд), члан САНУ
  • Владимир Фармаковски, инжењер, члан САНУ
  • Фјодор Махин, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-лајтнант Југословенске армије
  • Валериј Сташевски, архитекта
  • Виктор Лукомски, архитекта
  • Вјачеслав Ткачев, први руски генерал авијације (у царској армији)
  • Александр Погодин, историчар и филолог, професор Београдског универзитета
  • Борис Александрович Штајфон, генерал-потпуковник
  • Јаков Хлитчијев, инжењер, члан САНУ
  • Михаил Федорович Скородумов, генерал
  • Олга Јанчевецка, певачица
  • Александар Соловјев, слависта, истраживач богумила, хералдике, нумизматике, археологије, преводилац са руског и француског језика, професор историје словенског и византијског права на Правном факултету у Београду и у Сарајеву
  • Евгениј Меснер, официр и војни теоретичар
  • Алексеј Јелачић, историчар
  • Виктор Никитин, пилот
  • Анатолиј Рогожин, козачки пуковник
  • Николај Афанасјев, православни теолог
  • Михаило Јарошенко, пилот
  • Леонид Бајдак, пилот
  • Владимир Мошин, историчар и свештеник
  • Владимир Стрижевски, пилот
  • Константин Кузњецов, српски цртач стрипова руског порекла
  • Вјачеслав Жардецки, математичар
  • Федор Федорович Балабанов, богослов, педагог и журналист
  • Марина Олењина, балерина
  • Нина Кирсанова, балерина
  • Кипријан Керн, православни теолог
  • Владимир Смирнов, инжењер, генерал-потпуковник ЈНА
  • Георгије Острогорски, византолог, члан САНУ
  • Константин Вороњец, професор, члан САНУ
  • Георгиј Грабе, свештено лице Руске Заграничне Цркве
  • Всеволод Гуљевич, српски сликар и цртач стрипова руског порекла
  • Григорије Самојлов, архитекта и сликар
  • Кирил Тарановски, филолог
  • Игор Јушкевич, балетан
  • Степан Колесников, сликар

Знамените личности руског порекла

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Становништво према националној припадности Archived 2013-04-16 at Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  2. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf

Спољашње везе

Julijan Lj. Djupon

Julijan Lj. Djupon (Odesa, 1871-Niš,1935), arhitekta i umetnik pripada prvoj generaciji ruskih arhitekata, emigranata koji su se nakon Oktobarske revolucije doselili u Niš i tu nastavili život i karijeru. Dao je veliki doprinos razvoju arhitekture Niša između dva svetska rata. Neki njegovi izvedeni projekti danas su spomenici kulture.

Tatjana Lukjanova

Tatjana Lukjanova (Beograd, 6. novembar 1923 — Beograd, 18. avgust 2003) bila je srpska i jugoslovenska glumica.

Алексеј Бутаков

Алексеј Бутаков (Петроград, 30. мај 1907 - Београд 30. октобар 1953, је био пијаниста и композитор руског порекла.

Музичку школу и Филозофски факултет завршио у Београду. Радио је као професор у Српској музичкој школи, у којој је од 1945. до 1946. године био и директор. Поред музичко-педагошког рада активно је концертирао у току целог живота, нарочито као камерни сарадник и пратилац. Интензивније је почео компонповати у немачком заробљеништву у току Другог светског рата.

Аркадиј Вјатчањин

Аркадиј Аркадјевич Вјатчањин (рус. Аркадий Аркадьевич Вятча́нин; Воркута, 4. април 1984) је некадашњи руски, а од 2015. године српски пливач чија специјалност је пливање леђним стилом на 50, 100 и 200 метара.

Вјатчањин је двоструки освајач олимпијске бронзе из Пекинга 2008., четвороструки првак Европе и троструки вицепрвак света. Последњи наступ за селекцију Русије остварио је на финалу националног купа у Казању 21. априла 2013. године. Министар омладине и спорта у Влади Србије Вања Удовичић изјавио је на конференцији за новинаре у Пливачком савезу Србије одржаној 15. јануара 2015. да је то министарство Влади Србије упутило захтев за додељивање држављанства Вјатчањину, и да ће тај пливач убудуће наступати за репрезентацију Србије.Власник је актуелног српског рекорда на 100 метара леђно који сада износи 53,84 секунде. Вјатчањин је рекорд поставио на пливачком митингу Арена про серије у америчкој Меси 18. априла 2015, чиме је уједно изборио и А олимпијску норму за Игре 2016. у Рију.

Виктор Лукомски

Виктор Викторович Лукомски (Калуга, 1884 — 1947, Београд) био је руски архитекта, члан руске уметничке групе Круг, члан УЛУС-а1 и члан удружења Коло југословенских ликовних уметника.

Виктор Троицки

Виктор Троицки (Београд, 10. фебруар 1986) је српски тенисер руског порекла. Највећи успеси у каријери су му тријумфи на турнирима у Москви 2010. и Сиднеју 2015. и 2016. као и одлучујућа победа у последњем мечу финала Дејвис купа 2010. Најбољи пласман на АТП листи остварио је у јуну 2011. када је био 12. тенисер света.

Владимир Волков (фудбалер)

Владимир Волков (Ниш, 6. јун 1986) је српски и црногорски фудбалер који игра на позицији левог крила односно бека. Тренутно наступа за бањалучки Борац.

Всеволод Татаринов

Всеволод Александрович Татаринов припада млађој генерацији руских архитеката емиграната који су живели и стварали у Нишу у периоду између два светска рата.

Георгије Острогорски

Георгије Острогорски (рус. Георгий Александрович Острогорский; Санкт Петербург, 19. јануар 1902 — Београд, 24. октобар 1976) је био дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византинолошког института САНУ, један од највећих византолога двадесетог века и добитник многих домаћих и страних научних признања.

Марина Кољубајева

Марина Кољубајева (Београд, 2. новембар 1950 — Београд, 13. март 2004) је била српска глумица.

Била је удата за познатог глумца Петра Божовића.

Николај Краснов

Николај Петрович Краснов (рус. Никола́й Петро́вич Красно́в; Хорњатин, Москва, 23. октобар 1864 — Београд, 8. децембар 1939) је био један од најзначајнијих архитеката који је својим стваралаштвом, како у области архитектуре и урбанизма, тако и у области ентеријера и примењене уметности оставио значајан траг у изгледу Београда, али и бројних градова и варошица широм Србије. Најзначајнији је представник академског историзма у српској међуратној архитектури.

Нина Кирсанова

Нина Кирсанова (1898—1989) је била једна од најзначајнијих балетских уметница у Београду, исказујући се као врхунска примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. Поред тога, била је и болничарка, археолог и глумица.

Оља Ивањицки

Оља Ивањицки (Панчево, 10. мај 1931 — Београд, 24. јун 2009) је била позната српска сликарка и члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).

Руски Некропољ у Београду

Руски Некропољ у Београду“ чини заједничка гробница (меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела), и неколико заједничких и појединачних надгробних споменика на парцелама (80, 80а, 90, 90а), на Новом гробљу испод којих леже посмртни остаци бивших припадника руске императорске војске и флоте, који су умрли у емиграцији у Београду и руских војниика – учесника Првог светског рата, који су животе изгубили на овом простору.

Руски дом у Београду

Руски дом (Руски центар за науку и културу РЦНК) се налази у центру Београда у улици Краљице Наталије. Бави се промоцијом руског језика и културе.

Соња Лапатанов

Соња Лапатанов (Битољ, 16. септембар 1948), некадашња позната српска балерина, данас је не мање позната путница и ауторка неколико књига путописне прозе.

Украјинци у Србији

Украјинци у Србији су грађани Србије украјинске етничке припадности.

Храм Свете Тројице (Београд)

Храм Свете тројице названа и Руска црква је храм Руске православне цркве. Подигнут је 1924. по плановима архитекте Валерија Сташевског за Русе, који су након октобарске револуције побјегли од комуниста из Русије. Углавном су то били припадници виших слојева друштва.У темеље храма су положили грумен земље донесен из Русије. У цркви је сахрањен и руски генерал Врангел, вођа царистичних снага против бољшевика. У цркви су се једно време налазиле и војне заставе Наполена и Турака, које су биле ратни плен руске војске. 1944. враћене су у Русију.

Храм се налази поред цркве Светог Марка.

Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу

Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу, општина Алексинац, је подигнута 1903. године на месту где је у српско–турском рату из 1876. године као добровољац погинуо руски пуковник Николај Николајевич Рајевски, по коме је Толстој обликовао лик Вронског у роману „Ана Карењина“. Као непокретно културно добро има статус споменика културе.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.