Руси

Руси (рус. Русские) су најбројнији словенски и европски народ, који претежно живи у Русији, где према попису из 2010. чине више од 80% становништва.[21]

Руси су етничка мањина у Украјини гдје према попису из 2001. године чине 17,3% од укупног становништва Украјине. Руси су већином православне вероисповести, а говоре руским језиком, који спада у групу источнословенских језика.

Руски је један од службених језика у државама Белорусија, Казахстан и Киргистан, тако да су Руси у тим земљама признати као један од државних народа.

Руси чине и 0,8% становништва у САД.

Фактички независном непризнатом државом Придњестровље, која се оцепила од Молдавије, управљају углавном Руси (30,35%) и Украјинци (28,81%), иако су најбројнији народ на том подручју Молдавци (32,10%).

Руси
Dmitri Donskoy 140-190 for collage
Lomonosov 140-190 for collage
Tolstoy 140-190 for collage
Chekhov 140-190 for collage
Dostoevsky 140-190 for collage
Tschaikowski 140-190 for collage
Mikhail lermontov
Pushkin 140-190 for collage
Dmitry Mendeleev 140-190 for collage
Anna Pavlova 140-190 for collage
Sergey Korolyov 140-190 for collage.jpg
Gagarin in Sweden.jpg
Укупна популација
133–150 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Русија111.016.896[2]
 Украјина8.334.141 [3]
 Казахстан3.793.764[4]
 САД3.072.756[5]
 Белорусија785.084[6]
 Узбекистан620.000[7]
 Бразил578.000[8]
 Киргистан500.000[7]
 Летонија487.250[9]
 Естонија342.000[10]
 Канада500.600 [11]
 Литванија278.000[12]
 Молдавија259.000[13]
 Немачка178.600[14]
 Азербејџан119.300 [15]
 Туркменистан142.000[7]
 Француска115.000
 Уједињено Краљевство100.000
 Аргентина100.000
 Таџикистан79.000[16]
 Грузија70.000[17]
 Аустралија67.055[18]
 Парагвај55.000
 Куба50.200
 Абхазија22.077
 Србија3.247 (2011)[19]
 Република Српска177 [20]
Језици
Руски језик
Религија
доминира православље са 75% верника, али има атеиста.
Сродне етничке групе
остали Источни Словени: Белоруси и Украјинци

Историја

Прије насељавања Словена у Русију, ту су живјели бројни углавно угро-фински народи, али и Бугари у горњем току ријеке Волге и Словени у дијелу око Санкт Петербурга. Послије насељавања Словена у Русију, у 7. вијеку Руси постају већина у западном дијелу Русије. Име Рус је настало када су Викинзи дошли у Новгород, гдје су били познати као Варјашка Рус.

Кијевска Русија је настала у 9. вијеку. Тада је њој припадала данашња западна Русија, Бјелорусија и дијелови Украјине, Пољске и Балтичких држава.

Види још

Референце

  1. ^ Анатольев, Сергей (29. 9. 2003). „Нас 150 миллионов Немного. А могло быть меньше.”. russkie.org. Приступљено 20. 2. 2012.
  2. ^ Ethnic groups in Russia, 2010 census, Rosstat., Приступљено 15. 2. 2012. (на језику: руски)
  3. ^ Попис становмиштва у Украјини 2001.
  4. ^ „(2009 census)”. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2011. Приступљено 22. 7. 2012.
  5. ^ „American FactFinder - Results”. Data Access and Dissemination Systems (DADS).
  6. ^ „CIA — The World Factbook — Belarus”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.
  7. 7,0 7,1 7,2 Greenall, Robert (23. 11. 2005). „BBC NEWS. Asia-Pacific. Russians left behind in Central Asia”. BBC News. Приступљено 13. 1. 2012.
  8. ^ „Россия-Бразилия”. Brasil-russia.com.br. Приступљено 13. 1. 2012.
  9. ^ http://data1.csb.gov.lv/pxweb/en/iedz/iedz__iedzrakst/IRG070.px/table/tableViewLayout1/?rxid=d8284c56-0641-451c-8b70-b6297b58f464 | Latvijas statistika], Приступљено 2018.
  10. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.
  11. ^ 2006 Census of Canada: Topic-based tabulations, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.
  13. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.
  14. ^ „Statistisches Bundesamt Deutschland”. Destatis.de. 20. 10. 2008. Приступљено 13. 1. 2012.
  15. ^ [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  16. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.
  17. ^ „CIA — The World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.
  18. ^ „Australian Bureau of Statistics”. Abs.gov.au. Приступљено 22. 07. 2012.
  19. ^ Становништво према националној припадности Archived 2013-04-16 at Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  20. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017.
  21. ^ „CIA World Factbook”. Cia.gov. Приступљено 13. 1. 2012.

Литература

Адигеја

Адигеја, или званично Република Адигеја (рус. Республика Адыгея, адиг. Адыгэ Республик) је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом аутономне републике на простору северног Кавказа. Главни град републике је град Мајкоп.

Аљаска

Аљаска (енгл. Alaska), савезна је држава САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД. Највећа је по површини, 1.518.775 km², са бројем становника око 500.000. Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима. Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m. Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна. Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера. Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, Индијанци, белци и црнци). Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД. Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове). Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара. Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.

Битка код Лавова (1914)

Битка код Лавова или битка код Лемберга је прва велика битка између Русије и Аустроугарске у Првом светском рату. Битка се одвијала од 26. августа 1914. до 11. септембра 1914. Руси су заузели Лавов и помакли су фронт за 160 километара. Аустроугарска војска је била десеткована.

Георгије Острогорски

Георгије Острогорски (рус. Георгий Александрович Острогорский; Санкт Петербург, 19. јануар 1902 — Београд, 24. октобар 1976) је био дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института САНУ, један од највећих византолога двадесетог века и добитник многих домаћих и страних научних признања.

Горличко-тарновска офанзива

Офанзива Горлице-Тарнов у Првом светском рату започела је као мања немачка офанзива, да би попустио руски притисак на аустроугарску војску на југу Источног фронта. Резултат офанзиве је био потпуни колапс руских линија и велико повлачење руске војске. Руси су изгубили Пољску и Галицију.

Грб Русије

Грб Русије је званични хералдички симбол Руске Федерације.

Грб је направљен по узору на грб старог Руског царства, а поново је уведен након пада Совјетског Савеза, 1991. године.

Црвена боја симболише Велику Русију, старо име земље, које су користили Руси, да би је разликовали од Мале Русије (Украјина) и Беле Русије (Белорусија). Двоглави орао са круном представља старо Руско царство а добијен је од Византије у 15. веку, када се руски цар Иван III оженио са византијском царицом Софијом Палеолог. На грудима орла је мали штит Светог Ђорђа који убија аждају - што је и грб Москве. Првобитно је Свети Ђорђе био окренут на лево, а копље му је (као и сада) било у десној руци. Окренут је на леву страну да би добио природнији изглед.

Демографија Сједињених Америчких Држава

Према процени од 1. новембра 2012, Сједињене Државе имају око 314.791.000 становника. Према федералном статистичком бироу главне расне групе су белци, црнци, хиспаноамериканци, азијати и амерички староседеоци (Индијанци, Ескими и др.). 373.949 држављана САД-а говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).Белци чине 72,4% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,6% становништва, азијати чине 4,8% становништва, а амерички староседеоци тек 0,9%.

2000. године Американци су се изјашњавали о свом пореклу: 15,2% су пореклом Немци, 10,8% Ирци, 8,7% Енглези, 7,2% „Американци“ (одбили су да се изјасне о пореклу), 6,0% бели хиспаноамериканци (углавном Шпанци), 5,6% Италијани, 3,2% Пољаци, 3,0% Французи, 1,7% Шкоти, 1,6% Холанђани, 1,6% Норвежани, 1,5% Шкоти из Алстера, 1,4% Швеђани, 0,9% Руси и 0,8% француски Канађани.

Хиспаноамериканци чине 16,4% становништва и они долазе из Шпаније, као и разних земаља Централне и Јужне Америке. Они нису раса, већ етничка група. Већина су Мексиканци који такође чине већину у неким савезним државама на југозападу САД.

Што се тиче религије, 2001. године већина Американаца (51,3%) су протестанти, 23,9% католици, 16,1% не припада одређеној вери и 1,7% су Јевреји. Муслимани и будисти чине мање од 1% укупног становништва.

Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 становника на квадратни километар, где у градовима живи 80%, а у селима 20% становништва. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.

Киргистан

Киргистан или Киргизија (кирг. Кыргызстан, рус. Кирги́зия, Кыргызста́н), званично Киргиска Република (кирг. Кыргызстан Республикасы; рус. Кыргызская Республика), је држава у Средњој Азији . Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.

Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама.

Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).

Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио је 2.300 УСД мерено по ППП-у.

Киргистан је чланица у ОДКБ, заједнице независних држава, Шангајске организације са сарадњу, а од 14. маја 2015. члан Евроазијске економске уније.

Кијевска Русија

Кијевска Русија (струс. Кыѥвьска Рѹсь – Кијевска Рус, или само Рѹсь – Рус, или Рѹсьскаѧ землѧ – Руска земља; рус. Киевская Русь, укр. Київська Русь, блр. Кіеўская Русь), је прва источнословенска држава формирана око града Кијева од 882. до 12. века. Захваљујући кнезу Владимиру Великом Кијевска Русија је прихватила хришћанство од Византије 988. Период власти Владимира Великог (980—1015) и Јарослава Мудрог (1019—1054) представља Златно доба Кијевске Русије.

Била је по површини највећа европска држава свог времена.

Козаци

Козаци (рус. казаки, укр. козаки, пољ. kozacy) су настали као заједнице слободних војника-коњаника. Појавили су се у 15. веку у степама јужне Русије, као одбрана од упада азијских номада. Чинили су их руски и украјински сељаци и известан број татарских пребега. До 18. века били су делимично независни од Руске Империје, а после тога су служили као коњица. У царској Русији су били ослобођени плаћања пореза, али су зато увек били спремни за полазак у рат. Њихови предводници су се звали атамани или хетмани.

Највише Козака је живело у областима око река Урал, Дон и Дњепар. По региону у коме су живели, разликујемо: украјинске, донске, уралске, кубанске, запорошке, сибирске и друге козаке. Уралски и оренбуршки козаци су одиграли кључну улогу у колонизовању Сибира. Козаци су се прославили романом Ниолаја Гогоља Тарас Буљба.

Роман I Лакапин

Роман I Лакапин (око 870. — 15. јун 948.) је био византијски цар од 919. до 944. године као савладар легитимног владара Константина VII Порфирогенита.

Руси (Беневенто)

Руси је насеље у Италији у округу Беневенто, региону Кампанија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 57 становника. Насеље се налази на надморској висини од 206 м.

Руси (Долина Аосте)

Руси је насеље у Италији у округу Долина Аосте, региону Долина Аосте.

Према процени из 2011. у насељу је живело 8 становника. Насеље се налази на надморској висини од 842 м.

Руси (Пјаченца)

Руси је насеље у Италији у округу Пјаченца, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 11 становника. Насеље се налази на надморској висини од 894 м.

Руси (Равена)

Руси (итал. Russi) је насеље у Италији у округу Равена, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 6697 становника. Насеље се налази на надморској висини од 10 м.

Руско-јапански рат

Руско-јапански рат (10. фебруар 1904 — 5. септембар 1905) је био рат између царске Русије и Јапанског царства за превласт над Манџуријом и Корејом. Највеће поприште рата је била јужна Манџурија, тачније полуострва Љаодонг и Мукден у Кини. Поморски рат се одвијао у Жутом мору и морима око Кореје и Јапана. Рат је започео Јапан, пошто је Русија одбијала да им преда северну Кореју.

У рату са Јапаном који је уследио руска војска је доживела тежак пораз. Изгубила је пацифичку и балтичку флоту. На тај начин изменио се баланс снага у Источној Азији. Јапан је постао нова светска сила. Порази су у Русији изазвали велико народно незадовољство неефикасном царском и аутократском влашћу. Ти догађаји довели су до руске револуције 1905.

Севастопољ

Севастопољ (рус. Севастополь; укр. Севастополь; кт. Aqyar, Акъяр) највећи је град на полуострву Крим. Налази се на обали Црног мора. Севастопољ је под фактичком контролом Русије, а суверенитет над градом је предмет спора између Русије и Украјине. Према руском гледишту, Севастопољ је град са федералним статусом у оквиру Русије (у саставу Јужног федералног округа), док према украјинском гледишту, град има специјални статус у оквиру Украјине.

Од 1997. град је био заједничка база руске и украјинске Црноморске флоте.

Према процени из 2012. у граду је живело 340.559 становника. Од тога су око 74% Руси и 21% Украјинци. У граду живи око 30.000 руских официра и морнара са члановима породица.

Руска флота је највећи послодавац у граду. Она обезбеђује 25% градског буџета. Само за закуп луке Русија је годишње плаћала Украјини 97 милиона $.

Словени

Словени су најбројнија етно-лингвистичка група у Европи. Насељавају источну, југоисточну и средњу Европу и сјеверну и средњу Азију. Словени говоре словенским језицима који припадају индоевропској породици језика и дијеле, у различитој мјери, поједине културне особине. Од почетка 6. вијека шире се и насељавају просторе источне и средње Европе и југоисточне Европе. Источни Словени су населили Сибир и средњу Азију. Тренутно половина територије Европе је насељена словенском говорном заједницом, док сваки словенски народ има емигранте на другим континентима.

Данашњи словенски народи су подјељени на Западне Словене (првенствено Пољаци, Словаци и Чеси), Источне Словене (Белоруси, Русини, Руси и Украјинци) и Јужне Словене (првенствено Бошњаци, Бугари, Македонци, Словенци, Срби, Хрвати и Црногорци).Савремени Словени су знатно генетски и културно разноврснији, и односи између њих — чак и унутар појединих етничких група — су различити, почев од осећаја повезаности до заједничког осећања непријатељства.

Татарстан

Татарстан (рус. Татарста́н; тат. Татарстан, Tatarstan), званично Република Татарстан (рус. Респу́блика Татарста́н; тат. Татарстан Республикасы, Tatarstan Respublikası = „Татарстан Република“), је конститутивни субјект Руске Федерације са статусом републике на простору поволшке Русије.

Главни град републике је град Казањ.

Површина републике је 68.000 km² са бројем становника који износи 3.800.000 становника. Већину становништва чине Татари (52,9%) и Руси (39,5%), а официјални језици су татарски и руски. Незванични мото Татарстана је Buldırabız! (срп. Можемо!).

Народ који чини већину становништва
Већи старосједилачки народи
Мањи старосједилачки народи
Досељенички народи
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка
Западни Словени
Источни Словени
Јужни Словени

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.