Румунски језик

Румунски језик (рум. română, limba română   ) је источноромански језик који се говори у Румунији и Молдавији.[5] Поред латинског, из којег је превасходно настао, на румунски језик су утицали и бројни други језици (дачки, мађарски, украјински, грчки, српски, бугарски, македонски, руски, немачки, и трачки). Дакле румунски језик је настао из латинског и дачког уз утицај многих језика међу којима је најчи утицај црквенословенског, тако да се још од 17. века на територијама Трансилваније, Влашке и Молдавије формирао један језик (са мањим локалним разликама) који је имао разне деноминације (влашки, молдавски, румански), латинску основу и ћирилично писмо.[6][7]

румунски језик
română, limba română
Изговор[roˈmɨnə]
Говори се уРумунија, Молдавија, Србија, Мађарска, Украјина[1] и земље у дијаспори
Регионцентрална, југоисточна и источна Европа
Број говорника
матерњи: 24 милиона (2016)
секундарни: 4 милиона[2] (недостаје датум)
латиница (румунска латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Румунија
 Молдавија[3][4]
 Европска унија
Признати мањински језик у
 Мађарска
 Украјина (регионално)
 Србија (регионално)
РегулишеРумунска Академија (румунски: Academia Română)
Језички кодови
ISO 639-1ro
ISO 639-2rum (B)
ron (T)
ISO 639-3ron
{{{mapalt}}}
Румунски језик у свету
  Национални и службени језик
  Службени језик
  Језик националне мањине
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност румунског језика:
Румунија и Молдавија са околним подручјима
  Већински језик
  Мањински језик
Romanian and Vlach language in Serbia
Проценат говорника румунског и влашког језика у Србији према попису из 2002. године

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима

Toate ființele umane se nasc libere și egale în demnitate și în drepturi. Ele sunt înzestrate cu rațiune și conștiință și trebuie să se comporte unele față de altele în spiritul fraternității.

Историја

Простор Румуније је у класично доба био насељен племенима индоевропских Дачана. Римљани ово подручје освајају од 101. до 107. године те делови Дације (Мала Влашка, Банат и Трансилванија) постају римска провинција. Докази упућују да је у идућих 165 година дошло до значајне колонизације из остатка Римског царства па вулгарни латински постаје уобичајен језик у управи и трговини.

Под притиском слободних Дачана и Гота, римске се легије повлаче из Дације између 271. и 275. Научници се споре око тога да ли данашњи Румуни потомци оних који су заједно с римским легијама напустили ово подручје и населили се јужно од Дунава или пак оних који су одлучили да остану.

Због своје земљописне изолованости, румунски језик је веројатно био први који се одвојио од осталих говора вулгарног латинског, а због истог разлога, све до модерног доба, није долазио у контакт с осталим романским језицима. Тако данас румунски језик, за разлику од других романских језика, чува неке од старих латинских граматичких облика попут средњег рода или падежа којих је у румунском, од латинских 6, преостало 3 (номинатив-акузатив, генитив-датив и вокатив).

Верује се да су се сви дијалекти румунског ујединили у заједнички румунски језик између 7. и 10. века. У то је време на подручју Румуније врло јак византијски утицај, а на румунски језик снажно утичу славенски језици што се осећа до данас. Аромунски језик, напротив, има далеко мање славенских елемената, а снажнији су грчки. С друге стране, дијалекталне разлике међу румунским говорима готово да и не постоје; Румуни из Војводине говори готово идентичним језиком као онај из Молдавије, а то сведочи о релативно касној сеоби романофоног становништва на север (североисток).

Класификација и сродни језици

Румунски је романски језик и припада италској грани индоевропских језика заједно са италијанским, француским, шпанским и португалским језиком. Међутим, румунском најближи су други балкански романски језици попут аромунског, мегленског и истрорумунског језика.

Од већих романских језика, румунски је најближи италијанском; између ова два језика постоји, до одређене мере, међусобна разумљивост, а јача је међу рафиниранијим варијантама оба језика. Занимљиво је да просечан говорник румунског лакше разуме италијански него обратно. Иако румунски поседује очите лексичке и граматичке сличности с другим романским језицима попут шпанског, португалског или француског, да би се остварила разумљивост и најједноставнијих фраза на овим језицима (у оба смера) потребно је барем темељно формално познавање вокабулара и граматике другог.

У следећој реченици сродне (еквивалентне) речи су подебљане:

„Она увек затвара прозор пре вечере”
Ea închide întotdeauna fereastra înainte de a cina. (румунски)
Ea semper fenestram claudit antequam cenet. (латински)
Ella (or lei) chiude sempre la finestra prima di cenare. (италијански)
Elle ferme toujours la fenêtre avant de dîner. (француски)
Ella siempre cierra la ventana antes de cenar. (шпански)
Ela fecha sempre a janela antes de jantar. (португалски)
Ella tanca sempre la finestra abans de sopar. (каталонски)

У модерно доба на румунски су језик снажно утицали француски и италијански језик; румунски књижевници и језикословци речи турског и славенског порекла радо су замењивали изразима из француског и италијанског. Тренутно се лексичка сличност румунског са италијанским процењује на 77%, са француским на 75%, сардинским 74%, каталонским 73%, шпанским 71% те португалским и ретороманским језиком на 72%.

Географска распрострањеност

Румунски језик у другим државама
Dark red: nacionalni; red: službeni jezik; Light red: nacionalna manjina; green: manjina.

 nacionalni  |  službeni  |  nacionalna manjina  |  manjina 
Држава Говорници
(%)
Говорници
(матерњи)
Становништво
(2005)
Европа
Румунија 90,96% 19.736.517 21.698.181
Молдавија 2 78,2% 2.649.477 3.388.071
Транснистрија 3 31,87% 177.050 555.500
Војводина (Србија) 1,45% 29.512 2.031.992
није служвени:
Тимочка Крајина (Србија) 4 5,91% 42.075 712.050
Украјина 5 0,68% 327.703 48.457.000
Мађарска 0,08% 8.482 10.198.315
Италија 0,43% 248.849 58.462.375
Азија
није службени:
Израел 3,68% 250.000 6.800.000
Казахстан 1 0,13% 20.054 14.953.126
Русија 1 0,12% 178.000 145.537.200
Америка
није службени:
Канада 0,19% 60.520 32.207.113
САД 0,11% 340.000 281.421.906

1 Депортирани Молдавци
² Подаци за округе на десној обали Дњестра (без Транснистрије и града Тигхине)
³ Транснистрија није међународно призната
Овђе се зове "молдавски језик" и пише се молдавском варијантом ћирилице
4 Службено се деле на Влахе и Румуне
5 Углавном у северној Буковини и јужној Бесарабији; према студији Молдова Ноастрă (базираној на задњем попису становништва у Украјини); студија, такође, каже да у Украјини живи 409,000 етничких Молдаваца.

Румунски се говори углавном у Румунији, Молдавији, Украјини, Мађарској, Србији и Бугарској. Међутим, говорника румунског језика (углавном због велике емиграције након 2. светског рата) има и у државама као што су Канада, САД, Немачка, Израел, Аустралија и Нови Зеланд.

Правни статус у Румунији

Према уставу Републике Румуније из 1991, румунски је службени државни језик. Румунија прописује употребу румунског језика у службеним државним документима, јавним школама и уговорима; рекламне поруке морају садржати превод страних речи на румунски. Институт за румунски језик, основан од стране румунског Министарства образовања, подстиче познавање румунског језика те, у сарадњи с Министарством спољашњих послова, подржава оне који га желе учити.

У Румунији постоје и други језици са статусом службеног у одређеним регијама или градовима, а то су: мађарски, немачки, хрватски, бугарски и српски. Мађари су најбројнија национална мањина (учествују са скоро 6%) и једна су од најбројнијих националних мањина у Европи.

Правни статус у Молдавији

Румунски језик једини је службени језик Републике Молдавије. Иако се у молдавском уставу назива „молдавским језиком”, већина језикословаца слажу се да се ради о једном, јединственом језику. Језик у школама, медијима, научним расправама и у свакодневном говору називају румунским или молдавским.

Румунски је службени језик откад је прихваћен закон о језику Молдавске ССР. Овај закон, који је и данас на снази, прописује употребу румунског у свим политичким, економским, културним и социјалним сферама, а потврђује и постојање „молдавско-румунског језичног идентитета”. У непризнатој, сецесионистичкој Транснистријској републици, молдавски је службени језик заједно с руским и украјинским језиком и пише се молдавском варијантом ћирилице насталом и примењеном у време Совјетског Савеза.

У попису становништва из 2004, од 3.383.332 становника Молдавије, 16,5% изјаснило се да им је материњи језик румунски, а 60% да им је материњи језик молдавски. У урбаним срединама 40% становника одабрало је румунски језик као свој материњи.

Правни статус у Војводини

Vojvodina romanian map
Општине у Војводини у којима је румунски службени језик 2003.

Према статуту Аутономне Покрајине Војводине, уз српски језик који је службени у Републици Србији, уводи се још пет службених језика који се користе на подручју Војводине у општинама са значајним уделима говорника мањинских језика у становништву. Један од тих језика је и румунски.

Румунски је проглашен службеним језиком у општинама Алибунар, Бела Црква (Biserica Albă), Житиште (Zitiște), Зрењанин (Zrenianin), Ковачица (Kovăcița), Ковин (Cuvin), Пландиште (Plandiște) i Сечањ (Secanj). У општини Вршац (Vârșeț) румунски је службени језик у селима Марковац, Стража, Мали Жам, Мало Средиште, Месић, Јабланка, Сочица, Ритишево, Орешац и Куштиљ.

Румунски, као материњи језик, навело је 1,45% становника Војводине, а на румунском језику издаје се и недељник Libertatea (Слобода).

Правописна реформа

Године 1993, Румунска Академија је одлучила да вратити правописна правила на она пре 1953. уз објашњење да су ова каснија била наметнута од стране комуниста. Румунска ортографија пре 1953, т.ј. модерна ортографија очитује се мањом сличношћу с фонетским обележјима језика, а већим се делом ослања на етимолошке норме па тако модерни румунски језик (у писму) више наликује латинском него онај од 1953. до 1993. Тек су ретке речи у језику промениле изговор због промене у писању.

У Молдавији ова реформа није реализирана те се на тој чињеници темеље главне разлике између румунског и молдавског језичног стандарда.

Види још

Референце

  1. ^ Розподіл населення за національністю та рідною мовою 2001.ukrcensus.gov.ua (на језику: украјински)
  2. ^ Latin Union
  3. ^ Despre AÅžM, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ [[Academia de Științe a Moldovei|Academia de Științe a Moldovei - Wikipedia]]
  5. ^ Despre limba moldovenească, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ DEMETRII CANTEMIRII MOLDAVIÆ PRINCIPIS(аутор), Descriptio Moldaviae(дело) AD FIDEM CODICVM DVORVM IN BIBLIOTHECA ACADEMIAE MOSQVITANAE SCIENTIARVM SERVATORVM POST ALEXANDRVM PAPIV-ILARIAN(издање)1714(година)Pars tertia CAPUT IV(трећи део 4 глава)
  7. ^ Descriptio Moldaviae - Wikisource

Литература

  • Andreose, Alvise; Renzi, Lorenzo (2013). „Geography and distribution of the Romance languages in Europe”. Ур.: Maiden, Martin; Smith, John Charles; Ledgeway, Adam. The Cambridge History of the Romance Languages, Volume II: Contexts. Cambridge University Press. стр. 283—334. ISBN 978-0-521-80073-0.
  • Giurescu, Constantin, The Making of the Romanian People and Language, Bucharest, 1972.
  • Kahl, Thede (ed.), Das Rumänische und seine Nachbarn, Berlin, 2009.
  • Paliga, Sorin, The Earliest Slavic Borrowings in Romanian, Romanoslavica vol. XLVI, nr. 4, Editura Universității din București, Bucharest, 2010.
  • Petrucci, Peter R. (1999). Slavic Features in the History of Rumanian. LINCOM EUROPA. ISBN 978-38-9586-599-2.
  • Rosetti, Alexandru, Istoria limbii române, 2 vols., Bucharest, 1965–1969.
  • Uwe, Hinrichs (ed.), Handbuch der Südosteuropa-Linguistik, Wiesbaden, 1999.

Спољашње везе

Алиош (Тимиш)

Алиош (рум. Alioș) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Машлок. Oпштина се налази на надморској висини од 157 m.

Валкањ

Валкањ (рум. Valcani) је село и једино насеље унутар истоимене општине Валкањ, која припада округу Тимиш у Румунији.

Велики Тополовац

Велики Тополовац (рум. Topolovăţu Mare) је село и седиште истоимене општине Велики Тополовац, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Визма (Тимиш)

Визма (рум. Vizma) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Секаш. Oпштина се налази на надморској висини од 192 m.

Дијалекти румунског језика

Дијалекти румунског језика су варијатети румунског језика. Дијалекти су подијељени на два типа, сјеверни и јужни, али даље подјеле су мање јасне, тако да број дијалеката варира између два и двадесет. У најновијим радовима најзаступљенија је подјела на три јасна дијалекта која одговарају областима Влашке, Молдавије и Баната, и додатну групу варијатета који покривају Трансилванију, два дијалекта која се јасно разликују, у Кришани и Марамурешу, шта је укупно пет дијалеката.

Главни критеријум који се користи приликом класификације су фонетске карактеристике. Мању важност имају морфолошке, синтексне и лексичке појединости, јер су сувише мале да би правиле јасне разлике.

Сви дијалекти румунског језика су донекле међусобно разумљиви.

Дуго Село (Велика Теремија)

Дуго Село (рум. Nerău) је село унутар општине Велика Теремија, која припада округу Тимиш у Румунији.

Думбрава де Мижлок

Думбрава де Мижлок (рум. Dumbrava de Mijloc) је село у општини Думбрава, која припада округу Мехединци у Републици Румунији.

Од Букурешта је удаљено 233 километара западно, од Дробета-Турну Северина 41 километар, а од Крајове 56 km западно.

Ешелница

Ешелница (рум. Eșelnița) или Јешелница (рум. Ieșelnița) је село која припада округу Мехединци у Републици Румунији. Ешелница је административни центар истоимене општине у којој је и једино насеље.

Од Букурешта је удаљено 297 километара западно, од Дробета-Турну Северина 24 километара, од Крајове 122 km западно, а од Темишвара 147 километара.

Застава Молдавије

Застава Молдавије је тробојка, са три једнака вертикална поља (од јарбола) плаве (azure), жуте (or) и црвене (gules) боје. На средини жутог поља налази се грб Молдавије. Размера је 1:2.

Истро-романски језик

Истро-романски језик је источноромански језик који се говори у северозападној Истри. За неке лингвисте истро-романски је језик дијалект румунског језика.

Креолизација

Креолизација је процес апсорбирања вредности друге културе. Супротан концепт је хомогенизација (просечење) или декреолизација. Културе се подвргавају креолизацији услед фузије распршених елемената који су и хетерогени и карактеристични за овај медијум.

У лингвистици се термин креолизација односи на стварање као резултат интеракције два или више језика новог језика, помешаних у вокали и граматику. У процесу креолизације, изложен контактима са другим језицима, језик се постепено поједностављује. На Балкану се разуме као балканизација језика. Тако су на основу католичке пропаганде у 17. веку створени илирски, албански (из Албанском краљевству) и румунски језик (из Ердељ). Прва се развила у 19. веку у српскохрватски.

Кривобара (Тимиш)

Кривобара (рум. Crivobara) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Секаш. Oпштина се налази на надморској висини од 153 m.

Кувешдија (Арад)

Кувешдија (рум. Cuveșdia) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шиштаровац. Oпштина се налази на надморској висини од 165 m.

Обад (Чаково)

Обад (рум. Obad) је насељено место у градској општини Чаково у округу Тимиш у Румунији. Налази се на надморској висини од 81 метар.

Петроман

Петроман (рум. Petroman) је насељено место у градској општини Чаково, округ Тимиш у Румунији. Налази се на надморској висини од 81 -м.

Румуни

Румуни су романски народ, који претежно живи у Румунији, где чини 89,5 % становништва. Румунски народ је настао мешањем древних Дачана са досељеним римским колонистима и, касније, са Словенима. Румуни су већином православне вероисповести, а говоре румунским језиком, који припада романској групи индоевропске породице језика. Румуна укупно има око 23.782.990, од тога у Румунији 16.870.000.

Румуни у Републици Српској

Румуни у Републици Српској (рум. Români din Republika Srpska) су грађани румунског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Румуни су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Старорумунски језик

Старорумунски језик или Влахо-молдавска верзија старославенског језика је регионална књижевна норма средњебугарског језика на подручју Кнежевине Влашке (1330. године) и Кнежевине Молдавије (1365 године), која је постојала између 14. и 17. вијека.Влахо-молдавска верзија је основно писање књижевности настале у два савремена румунска историјска подручја до 1714. године, када је почело правило фанариота. Латинизација у Влашкој и Молдавији почела је после побуне сејмене и домобране из Ердеље, чији је округ био окупиран од стране аустријских Хабсбурговца.Први писани румунски споменик је писмо из Брашова из 1521. године. Главни извор за писање овог издања су влахо-бугарске повеље, које само као историјски писани споменик откривају посебности у историјском развоју средњебугарског језика у периоду прије дамаскине.

Језик је латинизиран у 17. стољећу захваљујући светим писмима такозваној Кантакузинове Библиjе. Због значајног словенобугарског речи на овом језику, румунски лингвиста из 19. века Алекандру Џихак проналази румунски језик на креолском језику.

Фибиш (Тимиш)

Фибиш (рум. Fibiș) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Фибиш. Oпштина се налази на надморској висини од 156 m.

Романски језици (класификација)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.