Румуни у Србији

Румуни у Србији су грађани Србије румунске етничке припадности.

Румунски је један од шест службених језика у Војводини.

Према попису из 2011. године, број Румуна по окрузима био је следећи:

Управни округ Румуни (2011) Удео
Јужнобанатски управни округ 18.000 6,128%
Средњобанатски управни округ 4.214 2,245%
Западнобачки управни округ 1.340 0,712%
Севернобанатски управни округ 421 0,285%
Јужнобачки управни округ 1.270 0,206%
Севернобачки управни округ 76 0,041%
Сремски управни округ 89 0,029%
Град Београд 1.282 0,077%
Борски управни округ 791 0,633%
Браничевски управни округ 728 0,396%
Зајечарски управни округ 307 0,256%
Поморавски управни округ 250 0,117%
Топлички управни округ 76 0,083%
Подунавски управни округ 97 0,049%
Колубарски управни округ 78 0,045%
Мачвански управни округ 85 0,028%
Расински управни округ 60 0,025%
Шумадијски управни округ 48 0,016%
Јабланички управни округ 15 0,007%
Моравички управни округ 15 0,007%
Нишавски управни округ 53 0,014%
Рашки управни округ 23 0,007%
Златиборски управни округ 8 0,003%
Пиротски управни округ 4 0,004%
Пчињски управни округ 2 0,001%
Косово и Метохија ? ?
Република Србија 29.332 0,408%
Румуни у Србији
Românii din Serbia
Flag of the Romanian minority in Serbia
Застава Румуна у Србији
Kraljica marija
Stevan Kragujevic, Vasko Popa, 1990
Укупна популација
29.332 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина
Језици
српски и румунски
Религија
православље
Сродне етничке групе
румунска дијаспора

Пописи

Vojvodina - Udeo Rumuna po naseljima 2002
Удео Румуна по насељима у Војводини 2002. године
Vojvodina-Romanians-2011
Проценат Румуна у Војводини, по насељима, према попису становништва из 2011. године
  • 1948: 63.130
  • 1953: 59.705
  • 1961: 59.505
  • 1971: 57.419
  • 1981: 53.693
  • 1991: 42.316
  • 2002: 34.576
  • 2011: 29.332[2]

Види још

Референце

  1. ^ Становништво према националној припадности Archived 2013-04-16 at Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  2. ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Непознати параметар |Приступљено= игнорисан (помоћ)
Ana Besarab

Ana, Anka ili Anča Besarab, bila je supruga srpskog cara Stefana Uroša V, druga i poslednja srpska carica. Došla je u Srbiju oko 1360. godine, i bila je, kao i njen suprug, nemoćni svedok početka zalaska srednjovekovne srpske države.

Јон Србован

Јон Србован (рум. Ion Srbovan; Торак, код Житишта, 1930 — Нови Сад, 6. јун 2018) био је инжењер агрономије и друштвено-политички радник САП Војводине.

Васко Попа

Василе „Васко“ Попа (Гребенац, 29. јун 1922 — Београд, 5. јануар 1991) је био један од најпознатијих песника на српском језику, академик и убројен је међу 100 најзнаменитијих Срба.

Марија Карађорђевић

Марија Карађорђевић (рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I Ујединитеља и мајка последњег југословенског краља, Петра II.

Односи Србије и Румуније

Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.

Румуни у Републици Српској

Румуни у Републици Српској (рум. Români din Republika Srpska) су грађани румунског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Румуни су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Румунија

Румунија (рум. România) држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 км². По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Јаши, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Брашов.

Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.

Румунија је члан Европске уније и НАТО савеза.

Срби у Румунији

Срби у Румунији чине признату националну мањину од стране државе Румуније, пету по бројности у држави. По последњем попису из 2002. године било је 22.562 припадника српске националне мањине у Румунији (око 0,1% становништва државе), што пад од 23% у односу претходни попис из 1992. године (29.408 припадника).

Културно и управно средиште румунских Срба је највећи град румунског Баната, Темишвар. Огромна већина Срба живи у његовој околини и пограничном појасу са Србијом.

Флорика Штефан

Флорика Штефан (Локве, Банат, 3. август 1930 – Нови Сад, 9. јун 2016) била је песникиња, преводилац и публициста.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.