Румуни

Румуни су романски народ, који претежно живи у Румунији, где чини 89,5 % становништва.[1] Румунски народ је настао мешањем древних Дачана са досељеним римским колонистима и, касније, са Словенима. Румуни су већином православне вероисповести, а говоре румунским језиком, који припада романској групи индоевропске породице језика. Румуна укупно има око 23.782.990[2][3], од тога у Румунији 16.870.000.[4]

Flag of Romania
Румунска застава

Историја

Име Румун

Појам Румун (Роман - по румунском књижевном језику или Руман - по банатском дијалекту румунског језика) био је до половине 19. века само у интерној употреби.[5] Тако су сами себе - између себе називали припадници тог народа. Од мађарске револуције 1848-1849. године почели су и други народи да их називају, и то прво Романима.

Порекло Румуна

Румунски народ је настао крајем 11. века мешањем Влаха и Словена који су живели на подручју данашње Румуније. Назив Власи је током историје употребљаван за све романизоване становнике Балканског полуострва, док је као назив за саме Румуне коришћен све до 19. века. Преци Румуна, дако-гетска племена, настањивали су подручје данашње Румуније од античког доба, а највећи политички успон достигли су у време дачког краља Буребисте око 50. године. п. н. е. У другом веку, Дакију су освојили Римљани и претворили је у своју провинцију. На ово подручје су се тада доселили бројни римски колонисти, док је староседелачко становништво било романизовано.

У трећем веку, римска војска је напустила Дакију, а са њом је отишао и један део романског становништва. Румунски и мађарски аутори се споре око питања да ли је након одласка римске војске у Дакији остало романизованог становништва. Према једном гледишту, један део романизованог становништва остао је у Дакији и након одласка римске војске, а касније се измешао са досељеним Словенима, који су се током времена такође романизовали. Према другом гледишту које, делом из политичких разлога, заступају мађарски аутори, Румуни потичу од романизованог становништва које је првобитно било настањено на подручју јужно од реке Дунав, да би се тек током средњег века преселило на подручје данашње Румуније.

Paleo-Balkan languages in Eastern Europe between 5th and 1st century BC - Spanish and English

Антички Дачани

Bgiusca Jirecek Line

Граница грчког и латинског утицаја на Балкану

Theoretical map of Romanian origins

Теорије о пореклу Румуна

A view on 6th to 8th century ethnic distribution in Romania

Власи (Румуни) на подручју данашње Румуније у 6-8. веку, према Школском историјском атласу објављеном у Београду 1970. године. Мапа представља гледиште југословенских историчара тога времена.

Румунске кнежевине

На формирање средњовековних румунских кнежевина Влашке и Молдавије повољно је утицала инвазија Монгола, која је ослабила или уништила скоро све политичке формације средње и источне Европе. Кнежевина Влашка је формирана крајем 13, а Кнежевина Молдавија средином 14. века. Обе кнежевине касније су постале вазали Османског царства. Поред ових кнежевина, Румуни су у значајном броју настањивали и подручје Трансилваније у Краљевини Угарској. У 16. веку, након османског освајања великог дела Угарске, Трансилванија је постала полунезависна кнежевина, такође у статусу вазала Османског царства. Иако је Трансилванијом претежно владала мађарска владајућа елита, етнички састав ове кнежевине је био сложен и укључивао је Мађаре, Румуне, Секеље и Сасе. 1600. године, кнежевине Влашка, Молдавија и Трансилванија се привремено уједињују под влашћу Михаила Храброг.

Крајем 17. века, Кнежевину Трансилванију заузела је Хабзбуршка монархија, која ју је претворила у једну од својих крунских области. Поред Трансилваније, Румуни су у значајном броју настањивали и друге хабзбуршке области - Тамишки Банат, Војну границу, Краљевину Угарску и Буковину. Кнежевине Влашка и Молдавија су се ујединиле 1859. године, да би 1861. године ова држава добила име Румунија. Хабзбуршка Кнежевина Трансилванија 1867. године губи статус самосталне области и бива прикључена угарском делу Аустроугарске.

FormatiuniPoliticeRomanestiSecolele IX XIII

Румунске територије у 9-13. веку

Mihai 1600

Три кнежевине уједињене под Михаилом Храбрим, мај—септембар 1600.

20. век

Након Првог светског рата, Румунија проширује своје границе, у којима се сада нашао највећи део територија које су настањивали Румуни. 1940. године, током Другог светског рата, Румунија је била принуђена да део ових територија уступи суседним државама - Мађарској, Бугарској и Совјетском Савезу, али је након немачке инвазије на Совјетски Савез 1941. успела да поврати један део ових територија, а добила је и територијално проширење у Придњестровљу, као компензацију за северну Трансилванију и јужну Добруџу, које су биле уступљене Мађарској и Бугарској. Након Другог светског рата Румунија добија садашње границе.

Од 1924. године у Совјетском Савезу постоји Молдавска аутономна совјетска социјалистичка република, а од 1940. године Молдавска совјетска социјалистичка република. У тој републици је живео један део румунског становништва, који је изградио посебан национални идентитет и који данас себе сматра посебном нацијом - Молдавцима. Од 1991. године Молдавија је независна држава.

Romanians before WW1

Румуни пре Првог светског рата

Romania MASSR 1920 mk

Краљевина Румунија и Молдавска АССР 20. година 20. века

Romania1941

Краљевина Румунија 1941.

Romania 2000

Румунија и Молдавија данас

Види још

Map-balkans-vlachs

Балкански народи влашког порекла

Romani in Romania (2002)

Румуни у Румунији (попис из 2002. године)

Romania harta etnica 2011

Румуни у Румунији (попис из 2011. године)

Romanii din Ucraina

Румуни у Украјини

Референце

  1. ^ CIA - The World Factbook, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Ethnologue 2014, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Preşedintele României, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2008. Приступљено 22. 4. 2010.
  5. ^ Мирчеа Маран: "Румуни у Банату. Особености идентитета.", интернет чланак

Литература

  • Миле Недељковић, Лексикон народа света, Београд, 2001.
  • Њагу Ђувара, Кратка историја Румуна за младе, Нови Сад, 2004.
Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Кеча

Кеча (рум. Checea) је село и једино насеље унутар истоимене општине Кеча, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Ђулвез

Општина Ђулваз (рум. Comuna Giulvăz) је општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројна, али и даље присутна.

Општина Ђулвез се налази у источном, румунском Банату, на 10-20 км од државне границе са Србијом. Општина је равничарског карактера.

Општина Балени (Дамбовица)

Општина Балени (рум. Comuna Băleni) је општина у округу Дамбовица у јужној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 8.368 становника. Седиште општине је насеље Балени Романи. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Oпштина се налази на надморској висини од 200 м.

Општина Берзаска

Општина Берзаска (рум. Comuna Berzasca) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 2.848 становника. Седиште општине је насеље Берзаска. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Берзаска се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура).

Општина Бирда

Општина Бирда (рум. Comuna Birda) општина је у округу Тимиш у западној Румунији. Налази се на надморској висини од 101 м.

Општина Варјаш

Општина Варјаш (рум. Comuna Variaş) је општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројнија него пре.

Општина Варјаш се налази у источном, румунском Банату, на око 30 км удаљености северно од Темишвара, ка Араду. Општина је равничарског карактера.

Општина Велики Семпетар

Општина Велики Семпетар (рум. Comuna Sânpetru Mare) је општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројнија него пре.

Општина Дубова

Општина Дубова (рум. Comuna Dubova) је општина у округу Мехединци у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 785 становника. Седиште општине и њено једино насеље је Дубова.

Општина Најдаш

Општина Најдаш (рум. Comuna Naidăș) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 1.139 становника. Седиште општине је насеље Најдаш. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Најдаш се налази у доњем току реке Нере, у крају који месни Срби називају Пољадијом. Општина је на западу погранична са Србијом (општина Бела Црква).

Општина Нова Молдава

Нова Молдава (рум. Moldova Nouă) је градска општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 12.350 становника. Седиште општине је насеље Нова Молдава. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Нова Молдава се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура).

Општина Пожежена

Општина Пожежена (рум. Comuna Pojejena) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 2.884 становника. Седиште општине је насеље Пожежена. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Пожежена се налази уз Дунав, у румунском делу Ђердапа (код месних Срба познат као Банатска клисура).

Општина Соколовац

Општина Соколовац (рум. Comuna Socol) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 1.933 становника. Седиште општине је насеље Соколовац. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Фенлак

Општина Фенлак (рум. Comuna Felnac) је општина у округу Арад у западној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је био 2.931 становник. Седиште општине је насеље Фенлак. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Фенлак се налази у источном, румунском Банату, на 20 км југозападно од града Арада. Општина се налази у Поморишју, а општински атар је равничарског карактера.

Општина Ченеј

Општина Ченеј (рум. Comuna Cenei) је општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројнија него пре.

Општина Ченеј се налази у источном, румунском Банату и близу је границе са Србијом. Равничарског је карактера и кроз њу протиче Бегеј.

Појана Груји

Појана Груји (рум. Poiana Gruii) је село у Румунији у округу Мехединци у општини Груја.

Село се налази на надморској висини од 102 m. Од Букурешта је удаљено 261 километар, од Дробета-Турну Северина 41 километар, а од Крајове 79 km.

Према попису из 2011. године у Појани Груји је живело 189 становника. Већину становника су чинили Румуни. Појана Груји је најмање насеље општине Груја.

Румунија

Румунија (рум. România) држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи. На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом. Површина Румуније износи 238.391 км². По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2011. године Румунија је имала 19.599.506 становника. Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Јаши, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Брашов.

Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства. После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.

Румунија је члан Европске уније и НАТО савеза.

Санандреј (Тимиш)

Санандреј (рум. Sânandrei) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Санандреј. Oпштина се налази на надморској висини од 90 m.

Трансилванија

Трансилванија или Ердељ (рум. Transilvania или Ardeal; мађ. Erdély; нем. Siebenbürgen) је географско историјски крај који се простире у карпатском басену данашње Румуније.

Признате мањине
Остали
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.